https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Koliko je dugačak spisak korupcionaških aktivnosti u državnim institucijama

 

Vrana vrani oči ne vadi

 

Kad bi se zavela prava borba protiv korupcije, to bi značilo smenu celokupnog državnog rukovodstva, ali i promenu svih naopakih zakona koji su doneti radi što dužeg opstanka na vlasti i privilegija. O ovoj gorućoj temi piše Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

 I pored svakodnevnog hvalisanja poznatog dvojca iz Ministarstva pravde, potpomognutog od telala tužilaštva, izostale su pozitivne ocene onih koji procenjuju i vrednuju njihov rad i čiji je izveštaj jedini merodavan za ulazak u evropsku kuću.

Mnogi koji su iz dobrih namera ukazivali na pogrešnu reformu pravosuđa, kao i naopaku borbu protiv korupcije, a i moja malenkost, proglašavani su raznim imenima i kvalifikacijama. Oni koji su zaduženi naročito za borbu protiv korupcije očigledno ne shvataju šta je korupcija, a kada neko ne zna šta je nešto u suštini ne zna ni kako se rešava problem kada se pojavi.

Svi, pa i dvojac iz Ministarstva pravde, kao i državni telal, pod pojmom korupcije uglavnom shvataju onaj represivni deo i smatraju da će se brojnim hapšenjima smanjiti korupcija. Hapšenje izvršilaca krivičnih dela korupcije svakako ima određenu i preventivnu dimenziju. Ali, u nekim drugim zemljama. Kod nas to svakako nije slučaj. Ako se ima u vidu procenat osuđenih za koruptivna krivična dela i krivične prijave koje su procesuirane, dolazi se do porazne činjenice da je doneto svega 20 odsto osuđujućih presuda, od kojih je 50 odsto uslovnih osuda. Kakva je poruka potencijalnim izvršiocima, nije teško zaključiti. Pre svega, izmenom Krivičnog zakonika treba predvideti poglavlje sa koruptivnim krivičnim delima u skladu sa međunarodnim konvencijama o korupciji i za najteže oblike krivičnih dela korupcije pooštriti kazne zatvora tako da one budu najmanje pet godina zatvora ili teže kazne.

 

Agencije rade za stranke, a Vlada za agencije

 

Prava borba protiv korupcije znači borbu protiv ozakonjenih privilegija koje su ova a i sve demokratske vlasti posle Petog oktobra ozakonile. Ove ozakonjene privilegije naročito su vidljive u javnim preduzećima i raznim agencijama, koje su postale agencije za "zbrinjavanje socijalno ugroženih partijskih kadrova".

U Srbiji ima 570 javnih preduzeća u kojima radi 110.500 građana Srbije. Oko 560 javnih preduzeća ima upravne odbore u kojima sedi 11.760 uglavnom partijskih kadrova. Prema nezvaničnim procenama, državnu kasu opterećuju sa oko 155 miliona evra godišnje.

Ne treba biti preterano politički pismen i zaključiti da ogroman novac koji dobijaju članovi partija služi, u stvari, za finansiranje političkih stranaka.

Gotovo sve poslove koji su danas povereni agencijama, u bivšoj SFRJ obavljala su nadležna ministarstva, a kompletna administracija države od šest republika i dve pokrajine, brojala 28.134 zaposlenih. Danas je samo u državnoj upravi Srbije zaposleno 29. 834 ljudi. Srbija je suočena sa viškom od oko 150.000 zaposlenih u javnom sektoru.

Ideja sa osnivanjem državnih agencija zloupotrebljena je, pa umesto smanjenja broja, došlo je do duplira nja institucija i drastičnog uvećanja birokratskog aparata, kao i do stvaranja paralelnih institucija sistema. Agencije su postale moćnije od ministarstava. Pri tome njihov rad niko ne kontroliše.

Sa druge strane, Srbija ima preko 130 raznih agencija na koje se dodišnje izdvaja oko 820 miliona evra, a u njima je zaposleno oko 10.000 ljudi. Promenom vlasti svaka sledeća menja prethodne i dovodi svoje kadrove, a ne otpušta one koje je dovela prethodna. U eri savremenih tehnologija umesto da se pet puta smanji broj izvršilaca, on se višestruko povećao. Da li se može pretpostaviti koliko bi se radnih mesta moglo otvoriti kada bi se taj novac podelio malim i srednjim preduzećima? Ili kada bi se samo deo novca podelio seljacima. Ovako ispada da je bačen "u bunar".

Plate direktora državnih agencija kreću se u rasponu od 100.000 do 500.000 dinara. U nekim agencijama one su i nekoliko hiljada evra, a platu nižu od 1.000 evra ima samo direktor Antidoping agencije čija su mesečna primanja oko 90.000 dinara.

U Srbiji je Vlada osnovala u septembru Agenciju za upravljanje lukama kojoj će iz budžeta za 2012. pripasti 20 miliona dinara. U zemlji koja nema more niti pomorsku flotu, formirana je Agencija za pomorsku plovidbu koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća. Princip namirivanja zahteva koalicionih partnera rezultirao je gomilanjem institucija.

Paralelno sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje funkcionišu i Agencija za zaštitu životne sredine, zatim Fond za zaštitu životne sredine, ali i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Za to ministarstvo vezuje se i Agencija za socijalno stanovanje koja bi trebalo da bude od pomoći onim građanima koji nisu u mogućnosti da po tržišnim uslovima dođu do stanova.

Da bi se neko zaposlio u tim agencijama, potrebna je partijska pripadnost.

Uslovljavanje zapošljavanja partijskim članstvom školski je primer kršenja ljudskih prava. Nekada, u vreme vladavine komunista, to nije rađeno kao sada. Tada da bi neko napredovao u hijerarhiji, nije isključivi uslov bila crvena knjižica. Neko ko je bio stručnjak u svojoj oblasti mogao je bez knjižice da dogura do samog vrha, ali u sam vrh bez nje nije mogao. Danas niko ko nema partijsku knjižicu ne može da bude ni portir ni čistačica, a o nekom visokom mestu ne sme niti da pomisli.

 

Primena mera, promena sistema

 

Borba protiv korupcije znači ukidanje takvih agencija i vraćanje njihovih nadležnosti u okvir  ministarstava, kao i smeravanja para u privredu za otvaranje novih radnih mesta.

Borba protiv korupcije znači ukidanje plaćenih funkcija u RIK-u gde su mnogi koji se bore protiv korupcije uzeli ogromne sume novca ni za šta.

Borba protiv korupcije znači ukidanje odredbe u Zakonu o porezu na dohodak građana gde su ova primanja izuzeta od prijavljivanja.

Borba protiv korupcije znači ukidanje koalicionog sporazuma koji u praksi ima jaču snagu od Ustava i svih zakona, a na osnovu koga se dele javna preduzeća političkim partijama i njihovim članovima kao nekakav plen i u njima zapošljavaju kadrovi bez ikakvih stručnih kvalifikacija.

Borba protiv korupcije znači uspostavljanje nezavisnog i samostalnog pravosuđa i tužilaštva. Borba protiv korupcije znači da se sudije i tužioci biraju na neodređeno vreme, u parlamentu i uvođenje odgovornosti za nerad ili namerno kršenje zakona.

Borba protiv korupcije znači borbu protiv uticaja Saveta za nacionalnu bezbednost na policiju, tužilaštvo i sudove preko njihovih čelnika od strane predsednika Republike.

Borba protiv korupcije znači uspostavljanje kontrole na BIA od strane sudova prilikom primene specijalnih mera, a ne obrnuto što smo videli prilikom sramne reforme pravosuđa.

Borba protiv korupcije znači borbu protiv sadašnjeg izbornog zakona koji daje moć partijama i njihovim šefovima. Kada naše poslanike bude stvarno birao i kontrolisao narod a ne političke partije, i kada poslanici budu zastupali interese naroda u parlamentu a ne partija, a to će se postići izmenom izbornog zakona i kada budu odgovarali poreskim obveznicima a ne partijama za trošenje njihovog novca, tada će biti bolje svima i korupcija će se svesti u razumne okvire.        

Borba protiv korupcije znači donošenje zakona od strane stručnjaka, na osnovu javnih rasprava a ne od strane partijskih radnih grupa ili prepisivanjem stranih zakona.

Kada na kraju ti nesrećnici budu oslobođeni, badava im nekakva rehabilitacija kada su kao ljudi osramoćeni, kada im je propao biznis, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenjaa inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali, kao ni izvršioci u tužilaštvu, sudovima i MUP-u. Isto tako je i sa naručenim zakonima, uredbama i podzakonskim aktima. Znaju oni kada predlažu te stvari da to nije u skladu sa Ustavom. Njima je mnogo bitnije da pokažu demonstraciju sile.

Borba protiv korupcije znači ukidanje imuniteta za krivična dela korupcije.

 

Prava kazna za pravi kriminal

 

Obećanja pojedinih zvaničnika Vlade Srbije da će smanjiti broj regulatornih tela čije se nadležnosti preklapaju, ostala su mrtvo slovo na papiru jer koalicioni sporazum ih "u tome sprečava". Ovakav sistem zapošljavanja (podmićivanja) partijskih kadrova nema nijedna zemlja u okruženju. Hrvati najavljuju da će broj agencija, kojih sada ima 47, prepoloviti. Nemačka ima šest, Engleska devet agencija, kao i Finska.

Od petog oktobra pa do danas, započeta je eliminacija stručnih, vanpartijskih kadrova iz državne uprave, agencija, preduzeća i ustanova, sa ciljem da se stvore osnovne pretpostavke za nekontrolisano trošenje budžetskih sredstava i prihoda javnih preduzeća. Nije ovde reč o partokratskoj državi i dušebrižništvu za članovima partija, već logici organizovanog kriminala.

U praksi su od strane tužilaštva i sudova drastično kažnjeni klasični kriminalci kao da je Zakon o organizovanom kriminalu pisan samo za njih. Jer po međunarodnim konvencijama, samo dva krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala ispunjavaju taj uslov, a to su Odavanje službene tajne i Falsifikovanje novca, za šta je zaprećeno kaznom od najmanje pet godina zatvora ili težom kaznom. To se smatra teškim zločinom, a ne ono što su propisale neznalice.

Da li slučajno ili namerno?!

 

 

Borba protiv korupcije znači i borbu protiv zloupotreba represivnog aparata (policija, tužilaštvo, sudstvo) prilikom određivanja pritvora. Pritvor služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika, a ne kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku. Pritvor je postao najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.

                               

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane