https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Evropska unija

Evropska unija

Grèka kriza i nemaèka unutrašnja politièka previranja

 

Berlin zasiæen merkelizmom

 

Nemci više ne osvajaju tenkovima i bajonetima, veæ novcem. Svoju pomoæ Grèkoj su pokušali da uslove faktièkom kolonizacijom ove zemlje, ali ih je u tome osujetila ne samo grèka slobodoljubivost veæ i izbijanje politièke krize kod kuæe. Kada se vlast u Berlinu bude opet konsolidovala, nikoga ne treba da èudi nastavak nemaèkog marša ka dominaciji u Evropi    

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Teški, dugi i na momente muèni pregovori izmeðu Grèke i ostatka Evropske unije upravo su završeni onako kako se i oèekivalo - Grci su primorani da uvedu rigorozne mere štednje, da bi zauzvrat od Unije dobili kredit u visini od 130 milijardi evra. Ovom finansijskom injekcijom Grèka je u poslednjem trenutku izbegla bankrot, bar za sada.

Iza kuloara, meðutim, besneo je sukob izmeðu Nemaèke i Grèke, koji je samo na momente izbijao u javnost. U jednom trenutku su se grèki zvaniènici èak veoma netaktièno i javno obrušili na svoje nemaèke kolege, povremeno ih uporeðujuæi sa osobama iz nacistièke nomenklature. Za javnost je ostalo, meðutim, skriveno zbog èega je dolazilo do ovako oštrih duela izmeðu grèkih i nemaèkih politièara na vlasti.

Nemaèka je privredni džin okružen evropskim patuljcima. Njene ambicije su da ponovo bude dominantna sila na evropskom kopnu i to sve jasnije pokazuju upravo njeni politièari.

U sklopu pregovora izmeðu Brisela i Atine nemaèki ministar finansija Volfgang Šojble je svom grèkom kolegi preneo i jedan poseban, èisto nemaèki zahtev: u Grèku bi morali da doðu nemaèki finansijski eksperti koji bi nadgledali, ali ako treba i sami sprovodili dogovorenu fiskalnu politiku.

Ponosni Grci su sa indignacijom odbili ovakav zahtev koji je neodoljivo podseæao na kolonijalnu politiku evropskih sila iz 19. i 20. veka. Kako je Berlin ostao uporan u ovom svom zahtevu, za koji nije imao pristanak ostalih èlanica Evropske unije, Grci su zapretili da æe radije da proglase bankrot nego da postanu nemaèka kolonija. Posle toga je Šojble morao da prihvati da se Grèkoj dodeli pomoæ ako budu ispunjeni  uslovi koje je celokupna EU postavila. Pojedinaène želje nisu više uzimane u obzir.

Nemaèka je najveæi i najznaèajniji donator ne samo Grèke veæ i celokupnog monetarnog sistema Unije. Bez nje bi se cela finansijska konstrukcija objedinjene Evrope odavno urušila. Kao takva, ona je navikla da se njene želje poštuju od ostalih èlanica Unije, i ovaj neizlazak u susret nemaèkim zahtevima bio je presedan.

Nije samo grèki ponos pobedio nemaèke aspiracije veæ je u tome veliku ulogu odigrala unutarpolitièka situacija u samoj Nemaèkoj. Da nije bilo tako, veæina u EU bi se najverovatnije opet priklonila Berlinu.

Upravo u vreme kada se zakuvavala kriza oko Grèke, u Nemaèkoj je kulminirala afera predsednika Kristijana Vulfa. Predsednik Republike u Nemaèkoj nema nikakvu politièku moæ, ali je problem bio što je Vulf bio drugi predsednik Nemaèke koji u roku od dve godine podnosi ostavku na tu funkciju.

Još je veæi problem bio taj što je Vulf bio lièni izbor kancelarke Angele Merkel i što mu je ona do poslednjeg momenta davala podršku.

Merkelova je uz svog predsednika demonstrativno stajala i onda kada je svima bilo jasno da su mu dani na ovoj funkciji odbrojani. Njenoj zaslepljenosti treba zahvaliti što je Vulf otišao onda kada je morao, a ne u trenutku kada bi to izazvalo najmanju politièku štetu. On se bukvalno zalepio za fotelju, osokoljen kancelarkinom podrškom, i otišao je tek kada je državni tužilac tražio ukidanje njegovog imuniteta kako bi mogao da bude pokrenut istražni postupak.

Da je Vulfov odlazak daleko više poraz kancelarke Merkel nego bilo koga drugog, pokazao je i izbor Vulfovog naslednika. Pošto je morala da prihvati da nije sreæne ruke kada je reè o izboru predsednika Republike, Merkelova je posle Vulfove ostavke tražila kandidata koji bi imao podršku kako same vladajuæe koalicije, tako isto i opozicije. Jedini takav politièar oko èijeg izbora su svi mogli da se saglase, bio je Joahim Gauk, koji je tako postao jedini kandidat za upražnjeno mesto nemaèkog predsednika.

Gauk je, meðutim, bio protivkandidat samom Vulfu na poslednjim izborima, a izgubio je jer je upravo Angela Merkel ubedila skupštinsku veæinu da on nije dobra liènost za prvog èoveka Nemaèke. Posle samo dve godine on postaje odlièan izbor.

Dani Angele Merkel u kancelarskoj stolici veæ su odbrojani i to je najvažniji rezultat afere Vulf. Još i pre toga se u zvaniènom Berlinu oseæala izvesna zasiæenost "merkelizmom". Nezadovoljstvo kancelarkinim liderskim sposobnostima je poèelo još u prvoj fazi grèke krize, kada je ona delovala izgubljeno, tako da je njena neodluènost dobrim delom doprinela zaoštravanju krize u celoj evrozoni.

Vulf je kancelarki, na neki naèin, naneo coup de grace, ubistvo iz milosti.

Tako je Merkelova u završnici pregovora oko rešavanja grèke krize postala slaba žena na èelu snažne zemlje. Èak se i njena sopstvena vladajuæa koalicija krnjila i to ne samo zbog problema koje je imao predsednik Republike. Najslabiji partner u koaliciji, liberali, veæ godinama imaju krizu identiteta, koja je kulminirala na poslednjim pokrajinskim izborima na kojima oni nisu uspeli svuda ni cenzus da preðu.

Odlazak Gida Vestervelea u maju 2011. sa mesta predsednika Slobodnih demokrata (liberala), ovoj stranci nije doneo oèekivani oporavak. Naprotiv. Vestervele, iako samo obièan èlan, ostaje na mestu ministra spoljnih poslova, èija je fotelja tradicionalno pripadala predsedniku slabijeg partnera u koaliciji, dok se novi predsednik liberala, kosooki Filip Resler (roðen kao Kan Hung u Južnom Vijetnamu) zadovoljio mestom ministra nauke i tehnologije.

Ovakvo kadrovanje biraèi nisu ni prepoznali, a još manje podržali, pa se liberali trenutno bore da na sledeæim saveznim izborima 2013. uopšte uðu u Bundestag (parlament). Njihova trenutna strategija se sve èešæe svodi na pokazivanje zuba kancelarki, zbog èega savezna vlada redovno dospeva u blokadu. Poslednji takav sukob se odigrao baš povodom izbora kandidata za novog nemaèkog predsednika.

Ranjena na unutarpolitièkom frontu, Angela Merkel i njen stranaèki kolega i ministar finansija Volfgang Šojble, nisu ni imali snage da Evropskoj uniji nametnu svoju volju u pogledu izbora nadnacionalnih fiskalnih revizora, èiji bi prvi zadatak bio da zavedu red u Grèkoj.

Gubitak ugleda, posebno stvaranje utiska da se Nemaèka pretvara u nestabilnu južnoamerièku državu u kojoj se predsednici menjaju brže nego godišnje doba, drastièno su oslabili pregovaraèke pozicije Berlina. Ostatak je uèinila grèka slobodoljubivost.

Ono što svet, meðutim, nikako ne sme da zaboravi u ovom trenutku kada se ozbiljno razmišlja o promeni kancelara, jeste èinjenica da je Nemaèka veæ vekovima nauèena ulozi velike sile. A velika sila niti naglo menja svoju politiku, niti istu vezuje za odreðene liènosti. Nemaèka imperijalna težnja, koja se jasno pokazala u pregovorima sa Grèkom, nije trenutni hir, veæ æe kao konstanta ostati i po odlasku Angele Merkel. Njen naslednik æe, moguæe, biti nešto suptilniji u sprovoðenju ovakve politike, ali može da bude i još agresivniji. U svakom sluèaju, on neæe ni za trenutak odustati od ambicija da Nemaèka bude dominantna sila na zapadnoevropskom kopnu.

Nemaèka je pod Angelom Merkel Evropi pokazala da je spremna da preuzme lidersku poziciju u Evropskoj uniji. Pitanje je da li je Evropa spremna da udovolji ovoj nemaèkoj želji.

 

 

 

Gaulajter

 

Kada je nemaèki ambasador Volfram Mas u Beogradu sebi uzeo za pravo da nièim izazvan polemiše sa jednim opozicionim liderom, on se po sopstvenim kriterijumima nije ponašao nediplomatski, jer sebe ne smatra ambasadorom u Beogradu, veæ gaulajterom Srbije.

Gau je tradicionalni naziv za geografski i ekonomski zaokruženu oblast Germana, ekvivalent slovenskoj župi. Poreklo ovog naziva još nije jasno utvrðeno, ali se on nalazi u mnogim ortonimima, kao što je na primer Algoj. Gaulajter znaèi voða gaua.

Oblasti Hitlerove stranke NSDAP su u periodu od 1925. do 1945. podeljene na gaue, odnosno partijske teritorijalne jedinice. Teritorije koje je Treæi rajh prisajedinio od 1938. do 1939, kao što su Austrija, Sudetska oblast u Èeškoj i Zapadna Poljska, postale su Carski gaui (Reichsgau), dok su partijske oblasti od ranije postale upravne jedinice pod nazivom Parteigau (Partijski gau).

Gau i gaulajter su zahvaljujuæi brutalnosti kojom su nemaèki upravnici vladali pokorenim teritorijama postali sinonimi za nemaèku bezobzirnu okupaciju. Ove reèi su ponovo oživele u grèkim medijima tokom nedavnih diskusija o finansijskoj pomoæi Evropske unije ovoj zemlji. Tada se prvi put od 1945. èulo kako Nemaèka želi da od Grèke napravi gau (zavisnu, okupiranu oblast), kojom bi umesto grèkog predsednika i parlamenta upravljao nemaèki gaulajter.

  

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane