Na licu mesta

Život, profit i porodično preduzetništvo u Ministarstvu životne sredine (1)

 

Očistimo ih!

 

Kako bi javnost upoznao sa dešavanjima u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Tabloidov izvor iz vrha ove državne institucije odlučio je da na videlo iznese sve ono što se svakodnevno dešava daleko od očiju javnosti, a nespojivo je sa zakonima i moralom, u nadi da će nove vlasti uskoro istražiti kriminalne radnje one prethodne...

 

Eko-insajder 2

 

   Kad se kaže da je neko pomoćnik ministra, dakle državni službenik kao što je Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, prirodno je pomisliti kako on radi u interesu Republike Srbije i njenih građana, od čijih para i dobija mesečnu platu od oko 120.000 dinara (ovo, naravno, nije jedino mesečno primanje koje on ima, ali...). Gospodin Pokimica istovremeno radi i za stranu firmu-organizaciju pod nazivom SEEFED (http://www.seefed.eu) registrovanu u Briselu, Belgija.

Pomenuta organizacija, koja svakako nije niti dobrotvorna, niti neprofitna (budući da od svojih članica i klijenata i te kako naplaćuje novac za članarinu i obavljene usluge) bavi se identičnom delatnošću kao i ministarstvo u kojem je gospodin na poziciji pomoćnika ministra (dakle, u pitanju je tematika životne sredine).

Da li je ovo normalno, da li je uopšte legalno, a da ne pominjemo da li je moralno? Jer, reč je o čistoj zloupotrebi službenog položaja, poslovnih veza, uticaja i poznanstava, kao i poverljivih i korisnih informacija (i sve to iz pozicije jednog visokog državnog službenika) zarad promovisanja i širenja ličnog privatnog biznisa (on je u SEEFED-u istovremeno i nacionalni projektni koordinator za Republiku Srbiju, dok je u ministarstvu pomoćnik ministra).

Pored navedenih primanja, gospodin Pokimica je takođe angažovan od Akreditacionog tela Srbije kao stručni ocenjivač, i na tim poslovima, uz minimalni utrošeni trud, na mesečnom nivou uzima pristojne novčane sume. Koliko je poznato gospodin Pokimica je svakako i stranački čovek (što i ne čudi budući da se na mestu na kojem jeste nije našao pukom slučajnošću ili ga zaslužio time što je izuzetno vredan i izrazito pametan mladi čovek), a priča se i da je u više upravnih odbora (što takođe nimalo ne iznenađuje, a verujemo da i to nije teško proveriti kako bi se dobile precizne informacije i u ovom pogledu).

I pored trenda optimizacije državne uprave, Pokimica uspeva da u okviru ministarstva zapošljava svoje prijatelje, kao i rodbinu bliskih saradnika i poslovnih partnera, i to u trenutku kada je na hiljade mladih, vrednih i sposobnih ljudi na birou bez ikakve nade da u skorije vreme pronađu bilo kakav posao, a svakako ne onaj za koji su se godinama mukotrpno školovali...

Skorašnji primer je zapošljavanje u rekordnom roku gospodina Filipa J. u Odeljenju za upravljanje projektima (na lično insistiranje gospodina Pokimice, svakako). Slučajnost? Naravno da nije. Naime, Filip. J. je sin Anđelke Mihajlov, bivše ministarke životne sredine, dugogodišnjeg bliskog poslovnog saradnika gospodina Pokimice, partijskog kolege kao i faktički glavnog čoveka Nevladine organizacije "Ambasadori životne sredine". Zato nikako i ne čudi što je gospođa Mihajlov (i ljudi iz njene organizacije) angažovana kao "vrhunski ekspert" na više projekata za koje je ovaj pomoćnik ministra zadužen, a takođe je zbog svojih poslovno-drugarskih veza sa njim uključena u sva druga aktuelna dešavanja, radne grupe i sl. u vezi sa  Ministarstvom.

To je i jedan od glavnih razloga zbog kojeg se uglavnom sve druge nevladine organizacije u oblasti životne sredine u Republici Srbiji nalaze u senci i tretirane su kao "građani drugog reda". Da li zaista želimo takav tretman prema nevladinom sektoru u trenutku kada je put RS prema EU (barem se tako čini) jasno definisan? Jesu li to evropske vrednosti kojima (deklarativno) težimo?

Hoće li EU tolerisati ovakve stvari, koje usput nanose i trajnu štetu međunarodnom imidžu Srbije? A kada je o zapošljavanju reč, treba pomenuti i najnoviji primer - Projekat "Podrška sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije" u okviru kog je nedavno bio raspisan konkurs za četiri radna mesta.

Ovaj projekat (koji finansira Vlada Kraljevine Švedske, preciznije Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju) bio je pod okriljem Kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije Božidara Đelića, pa kako je Đelić dao ostavku, sudbina projekta bila je neizvesna. Na lično insistiranje, lobiranje i zalaganje Nebojše Pokimice, projekat se "preselio" u Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja - nesumnjivo zato što gospodin Pokimica naprosto gori od želje da se zbog opšte dobrobiti svih građana bavi održivim razvojem u Republici Srbiji...

Budući da je gospodin Pokimica sada takoreći "glavni odgovorni" za ovaj projekat, on ima i izuzetno veliki uticaj na to ko će biti primljen na navedena radna mesta. Da li će to zaista biti najbolji i najprikladniji kandidati za ove četiri pozicije (a bilo je, prema našim saznanjima, čitavo brdo prijava - što je apsolutno razumljivo budući da su uslovi i više nego dobri, a plata daleko, daleko veća od republičkog proseka)? To će, kao i do sada, po svoj prilici biti njegovi prijatelji, poslovni partneri, poznanici, rodbina, zemljaci i slična  bratija...

Takođe, u okviru svog sektora, Pokimica ima i jednu od tzv. zlatnih koka ministarstva, pomenuto Odeljenje za upravljanje projektima. To je mesto sa kojeg praktično ima direktan uticaj na značajne tokove novca - u pitanju su mnogobrojni projekti koje finansira EU, kao i drugi projekti bilateralnog karaktera. Naravno, ovo takođe znači da ima i popriličan uticaj kada je u pitanju zapošljavanje i angažovanje njemu bliskih i bitnih osoba na tim istim projektima.

Još jedna od veoma zanimljivih ličnosti u ministarstvu jeste državni sekretar gospodin Nemanja Komazec, tvorac politike "odricanja od dnevnica" i svih drugih eventualnih troškova službenih putovanja (ovo naravno važi samo za službenike, ali svakako ne i za rukovodeći kadar). Ova se politika ogleda u tome da maltene svaki službenik koji negde putuje mora da potpiše izjavu kojom se "samoinicijativno" odriče dnevnica i svih drugih troškova na račun ministarstva (pošto u protivnom neće dobiti rešenje za službeni put, tj. jednostavno neće otputovati - praktično čista ucena).

Treba li uopšte pomenuti da je ovo apsolutno protivzakonito? Ovo se takođe zaista veoma lako može proveriti pošto se u finansijskoj službi ministarstva nalazi hrpa takvih potvrda koje su službenici bili primorani da potpišu.

Inače, gospodin Komazec je poznat i po tome što je protiv njega i njegovog kolege Bojana Đurića (takođe državnog sekretara) Državna revizorska institucija podnela 11, odnosno šest prijava za pokretanje prekršajnog postupka zbog nenamenskog trošenja novca.

Ovaj bilans bi sigurno bio i daleko gori da gospodin Komazec na mesto internog revizora u ministarstvu nije zaposlio svog školskog druga Žarka V., dajući mu solidnu platu i raznorazne druge beneficije i bonuse. A gospodin Đurić je poznat sa sajta "Očistimo Srbiju" i plaćen je neverovatnih 26.000 evra, a koji je urađen u CMS (nepostojećem) programskom jeziku koji je jasan valjda samo njemu i grupi programera koji su ga radili!

Ono što treba posebno apostrofirati kada se govori o trošenju para poreskih obveznika jeste i isplaćivanje znatnih suma novca određenim ljudima zaposlenim u ministarstvu za učešće u raznoraznim (mahom "fantomskim") komisijama, a tu je i isplaćivanje prekovremenih radnih časova (i to takođe mahom jednim te istim ljudima, koji su zasigurno toliko vredni da im radni dan traje i preko 24 časa), pa se neretko dešava da npr. sekretarica u kabinetu ima veća mesečna primanja od mnogih visokoobrazovanih službenika ministarstva što je veoma logično, zar ne? 

Sve ovo može se proveriti u spiskovima zaposlenih, njihovim mesečnim primanjima (redovnim i prekovremenim), kao i spiskovima svih komisija u čijem "radu" učestvuju. Pa da se jednom konačno podvuče crta i jasno vidi ko je i koliko novca poreskih obveznika dobio za svoj rad i zalaganje.

 Da li su zaista bilo kom ministarstvu ili bilo kojoj državnoj ustanovi potrebni ovakvi ljudi? Ljudi koji će bez imalo ustručavanja i trunke stida raditi samo i isključivo u svom ličnom interesu i u svoju ličnu korist - dobijajući pritom novac za platu (i druge beneficije) od poreskih obveznika, tj. građana Republike Srbije? Odgovor je svakako ne i krajnje bi vreme bilo da se ovakva vrsta ljudi najzad i jednom za svagda iskoreni iz državne uprave.

                                                                    (Nastaviće se)