https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Pirot

Pirot

 

Hronika jednog progona: isprobavanje kolegijalnih metoda ispitivanja

 

Služba za poneti

 

Centar Bezbednosno-informativne agencije u Nišu pretvorio se u privatnu službu za obezbeðivanje švercerskih poslova. Nagraðuju se i napreduju radnici koji sve to znaju, ali æute, a uklanjaju se oni koji èestito rade.

 

Milan Glamoèanin

 

 

Nekadašnji pripadnik Centra BIA iz Niša Dragan Maniæ više puta je nagraðivan za svoj rad i kao sposoban kadar obavljao je vrlo znaèajne funkcije. Mnoge njegove kolege su kupile kuæe i stanove, iako nisu imali ni približno toliko uspeha u poslu kao Maniæ, koji još uvek živi u porodiènoj kuæi sagraðenoj još 1960. godine. Upravo to im je zasmetalo, pa je on morao da bude sklonjen.

   U veèernjim èasovima dana 23. februara 2010. godine, u sportskoj hali u Pirotu, Maniæ se sluèajno sreo sa M. A. koga od ranije poznaje, jer je isti predavao njegovoj sestrièni. Tada su razmenili nekoliko kurtoaznih reèenica, stoji u rešenju BIA od 21. jula 2010. koje je potpisao Saša Karajloviæ.

Maniæ i M.A. su se po navodima istog rešenja sreli i sledeæeg dana u centru Pirota, malog mesta na jugoistoku Srbije u kome se svi stanovnici meðusobno poznaju, a susreti su gotovo neizbežni.

   Ono što Maniæ tada nije znao, to je da je M.A. "registrovana pozicija BIA Niš" (u reèniku obiènih ljudi - "taster"), operativno vezan za jednog drugog pripadnika BIA, Dejana Maniæa. Ova dva sluèajna susreta disciplinska komisija BIA ocenila je kao teški oblik povrede službene dužnosti i Draganu Maniæu izrekla disciplinsku meru prestanka radnog odnosa.

Rešenje komisije potpisuje 21. juna 2010. disciplinski starešina Vladimir Mladenoviæ. Komisija je zakljuèila kako je Dragan Maniæ znao, ili je morao da zna da je Antiæ saradnik drugog kolege i da je razgovor sa njim na javnom mestu ugrozio njegovu bezbednost i umanjio njegove saradnièke moguænosti.

   Upravo na ovaj naèin, meðutim, sprovoðenjem potpuno neutemeljenog disciplinskog postupka Centar BIA Niš je ugrozio svoju "registrovanu poziciju", jer sada svi znaju ne samo da je Antiæ saradnik BIA, veæ i da je upravo 24. februara 2010. kada se sreo sa Draganom Antiæem bio u društvu Èedomira Stefanova, za koga se u rešenju od 21. jula navodi da se njegova "delatnost sagledava sa aspekta agencije". Još samo nedostaje da BIA poène po banderama da kaèi fotografije svojih formalnih i neformalnih saradnika.

   Po žalbi Maniæa, o rešenjima o prestanku radnog odnosa odluèivao je Upravni sud - odeljenje u Nišu, u veæu sastavljenom od sudija Dese Simiæ, predsednice veæa, i èlanova Dragana Jovanoviæa i Nikole Diniæa. Postupak je bio otvoren za javnost.

   Zanimljivo je da su u Upravni sud - odeljenje u Nišu zajedno bili reizabrani i Desa Simiæ i Nikola Diniæ. Za supruga sudije Simiæeve govore da je kao profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu bio pominjan u aferi "Indeks", koja ni do danas nije dobila sudski epilog, a da joj je sin primljen u Bezbednosno-informativnu agenciju upravo pod uslovom da ona odbije Maniæevu žalbu. Tako se i desilo.

   Maniæeve muke sa Centrom BIA Niš poèele su još mnogo ranije, dok je bio starešina Ispostave Dimitrovgrad. Izgleda da se tada zamerio nekima mnogo moænima kojima je presekao švercerske kanale, buduæi da mu je tadašnji šef Centra Niš, Zoran Ranðeloviæ, maja 2007. doslovce rekao "Zabranjujem ti da dolaziš u Pirot"?! Svog prethodnika na mestu naèelnika Centra, Gorana Stojadinoviæa, Ranðeloviæ je u jednom razgovoru èak okarakterisao kao državnog neprijatelja i Maniæu poruèio da æe imati problema ako nastavi da se sa njim privatno druži.

Uzgred, ne treba zaboraviti da je Maniæ 2008. godine voðen na poligrafsko ispitivanje u Centar BIA-e (Institut bezbednosti) u Beogradu, na kome nije utvrðena nikakva neistina. Kolege su mu se kasnije izvinjavale, ali rezultate tog ispitivanje nikada zvanièno nije dobio.

   Centar BIA Niš se tako vremenom pretvorio u privatnu agenciju za obezbeðivanje lukrativnih poslova u prekograniènom prometu u korist pojedinaca na visokim pozicijama. Radnici koji bi èasno da obavljaju svoj posao ne smeju ni sa kim da se viðaju, oduzimaju im se saradnici i na kraju, kada ništa drugo ne pomaže, bivaju odstranjeni sa radnog mesta. Posle visoki politièari glasno leleèu kako æe da krenu u obraèun protiv organizovanog kriminala i korupcije. Uz èiju pomoæ bi oni to da sprovode?

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane