https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

O \ilas

 

O Ðilas

 

Dragan Ðilas u akciji prinudne naplate dobrovoljnih priloga i pljaèke beograðana

 

Minimalna uplata po najveæoj tarifi

 

Da bi Demokratsku stranku izvukao iz finansijske dubioze, Dragan Ðilas je naredio prinudno uzimanje dobrovoljnih priloga od svih funkcionera te stranke. Istovremeno on pljaèka i Beograðane od kojih planira da uzme preko dve milijarde evra za zapoèinjanje izgradnje metroa po projektu koji je odbaèen pre jedne decenije, procurele su i dobro èuvane informacije o tome kako je Bus Plus finansiran parama otetim od graðana tokom devedesetih godina.

 

Igor Milanoviæ

 

Zlatko Miniæ, zamenik predsednika odbora Agencije za borbu protiv korupcije, u svom izveštaju od 25. juna 2012. godine naveo je da je za potrebe finansiranja izborne kampanje, Demokratska stranka potrošila ukupno 468 miliona dinara, od èega je 260 miliona kredit uzet od Razvojne banke Vojvodine. U meðuvremenu se desilo nešto što pre manje od godinu dana niko nije oèekivao - Razvojna banka traži da se kredit vrati, pa je blokirala raèune Demokratske stranke!

U trenutku uzimanja kredita vrh DS-a je smatrao da æe pobediti na prošlogodišnjim majskim izborima, ostati na vlasti i tako uticati na RBV da se dug otpiše. Umesto toga, žuti su na republièkom nivou otišli u opoziciju, a nova vlast je preuzela kontrolne instrumente Narodne banke Srbije i pritisla Razvojnu banku Vojvodine, gde pokrajinski deo Demokratske stranke vodi glavnu reè, da krene u naplatu svih kredita od nesavesnih dužnika. Na udaru se tako nenadano našla i Demokratska stranka.

Novi predsednik demokrata Dragan Ðilas je, da bi obezbedio sredstva za otplatu duga, progurao na predsedništvu stranke odluku da se svi èlanovi pozovu da "dobrovoljnim" prilozima pomognu stranci da se izvuèe iz blokade. Teško onome ko ne bude dao "dobrovoljni" prilog!

Da se ne radi ni o kakvoj dobrovoljnosti, veæ o strogo ureðenoj obavezi, pokazuje i tabela sa procentima koliko ko treba da uplati, koju je predsedništvo DS-a dostavilo pratijskim odborima. U njoj se pominje "minimalna uplata", a u obrazloženju se navodi i sledeæe: "Ukoliko je èlan obavezan po više funkcija, isplaæuje iznos po najveæoj tarifi/funkciji".

Po ovome su èlanovi predsedništva u obavezi da daju jednomeseèna primanja po svim osnovama, direktori JKP, JP, fondova, instituta, klinika i ostalih ustanova na svim nivoima, koji su na funkcije došli  kao kadrovi DS-a, dužni su da uplate jedno meseèno primanje, koliko plaæaju i predsednici opština, gradonaèelnici, èlanovi veæa, predsednici resornih odbora, zamenici i pomoænici na opštinskim i gradskim nivoima. Meseèni paušal dužni su da uplate odbornici u skupštinama, predsednici, zamenici i èlanovi upravnih odbora, dok republièki i pokrajinski poslanici treba da plate ukupna meseèna primanja po svim osnovama. Zamenici, pomoænici i savetnici funkcionera na svim nivoima moraju da uplate polovinu meseènih primanja, dok po 20 odsto meseènog prihoda plaæaju zaposleni sa visokom i srednjom struènom spremom. Konaèno, u èetvrtom krugu æe na plaæanje biti pozvani svi èlanovi Demokratske stranke, mada u njihovom sluèaju centrala nema moguænosti da ih na to i privoli.

Onaj ko se od izabranih i postavljenih lica iz redova DS-a ne odazove pozivu na "dobrovoljno" plaæanje biæe iskljuèen iz stranke i smenjen sa funkcije. S obzirom da se ljudi ucenjuju radnim mestom ovakvo ponašanje predsedništva Demokratske stranke predstavlja klasièan primer mobinga.

Sam Ðilas je veæ uplatio 800.000 dinara, a tvrdi i da je kao zalogu da æe DS isplatiti celokupni dug stavio hipoteku na svoj stan u Mileševskoj ulici u Beogradu. Kao trenutno prebivalište gradonaèelnik Beograda navodi stan u Ulici patrijarha Varnave, dok je za javnosti veæ poznatu kuæu na Dedinju priznao kako je ona u vlasništvu jednog od preduzeæa u kome je on suvlasnik.

I Dušan Elezoviæ, predsednik Izvršnog i Pokrajinskog odbora DS-a, takoðe je pod hipoteku stavio jedan od svojih stanova u ulici Sonje Marinkoviæ 2 u Novom Sadu, površine 80 kvadratnih metara i procenjene vrednosti od 95.000 evra. S obzirom na sveukupne prihode i Ðilas i Elezoviæ su krajnje skromno pomogli stranku.

Jedan od znaèajnih izvora prihoda beogradskog gradonaèelnika, koga u gradu, ali i u stranci zbog autokratskog stila vladanja sve èešæe zovu "Dragolf Ðitler",  jeste i elektronski sistem naplate karata u gradskom prevozu, takozvani Bus Plus. Zbog toga je veoma interesantno saznati kako je konzorcijum koji je odabrao Ðilas za ovaj projekat došao do para potrebnih da se sistem uvede.

Nezavisni anonimni tim za borbu protiv organizovanog meðunarodnog kriminala i pranja novca graðanske inicijative "99 posto" obelodanio je prva saznanja posle jednogodišnje istrage o povezanosti politièara i finansijskih eksperata iz Srbije sa pranjem prljavog novca iz takozvane afere HYPO, kroz kreditiranje konzorcijuma Bus Plus. Da podsetimo, aferom HYPO je utvrðeno da je pod upravom politièara od 2000. godine, preko privatnih banaka u zemlji i inostranstvu oprano preko 100 milijardi evra od graðana Srbije i Hrvatske opljaèkanog novca tokom rata devedesetih.

Istragom je utvrðeno i da je Erste banka, u Srbiji osnovana sredinom 2005. godine, preuzela veæinski deo akcija Novosadske banke, najstarije finansijske institucije u našoj zemlji, osnovane 1864. godine. Ovo preuzimanje je plaæeno novcem opljaèkanim tokom rata devedesetih godina. Od decembra 2005. godine, kada Novosadska banka menja ime u Erste Bank a.d. Novi Sad, poèinje intenzivni proces pranja novca kroz poslovanje sa stanovništvom, lokalnim zajednicama i malim i srednjim preduzeæima.

Dolaskom Aleksandra Vlahoviæa 2006. godine u Erste banku, tada veæ bivšeg ministra za ekonomiju i privatizaciju, i tadašnjeg direktora Beogradske trgovaèke komore, kupljeno je preko 1.300 društvenih preduzeæa opljaèkanim novcem.

 Vlahoviæ je zaslužan i za ulazak mnogih drugih privatnih banaka osnovanih sumnjivim kapitalom, kao što su: Credit Agricole Bank i Findomestic Bank; ali i stranih multinacionalnih kompanija kao što su: Pepsico, Meggle i druge, kojima je mimo zakona omoguæio da doðu do poljoprivrednog zemljišta i izvora vode.

Istragom udruženja "99 posto" je utvrðeno da postoji osnovana sumnja da je opljaèkanim novcem devedesetih kreditirana i kupovina celokupne opreme Bus Plus-a i njene ugradnje, sa ukupno 2,2 miliona evra, i to od ERSTE GCIB Finance I.B.V. FRED iz Holandije i od ERSTE BANK a.d. Novi Sad kreditom od 116.176,24 evra i 50.000.000,00 dinara, a samo na osnovu zaloga od 500 evra osnivaèkog uloga Apex-a, preduzeæa osnovanog neposredno pre toga, na èije èelo je postavljen Veljko Vlahoviæ (roðen 1981. godine), unuk istoimenog nekadašnjeg komunistièkog lidera. 

Pošto je Bus Plus zapao u probleme zbog bojkota Beograðana, Dragan Ðilas se dosetio kako da uradi drugu pljaèku. Gotovo u punoj tajnosti gradski odbornici su pristali na izmenu Statuta GSP-a kojom je ovom javnom preduzeæu oduzet monopol na prevoz putnika u glavnom gradu.

Sada æe javni prevoz moæi da obavljaju i mala privatna preduzeæa, koja to i danas èine za potrebe GSP-a. Glavna razlika je u tome što æe ubuduæe sva ta preduzeæa moæi da konkurišu direktno kod gradskog sekretarijata za javni prevoz i da u perspektivi potpuno iz posla istisnu GSP.

Meðu tim firmama, koje za svoj lièni interes  protežira Dragan Ðilas, nalazi se i preduzeæe èiji je vlasnik direktor Laste Velibor Sovroviæ, dok je Ðilasov favorit ovdašnja podružnica Veolia transporta, internacionalne korporacije koja je veæ preuzela javni transport u mnogim ostalim banana zemljama u "tranziciji", a èije je sedište na nekim egzotiènim ostrvima.

Kredite za ovaj poduhvat opet æe dati Erste banka od novca koji je svojevremeno iznet iz Srbije. Inaèe, Hypo Alpe Adria banka je po nalazima hrvatskog novinara Domagoja Margetiæa iz decembra 2012, sa 6,3 miliona evra veæ kreditirala Lastu AD, što je veæ predmet istrage CSI Hypo istražnog tima.

Najveæa nova pljaèka, koju su smislili Ðilas i njegov tim je navodna izgradnja metroa u Beogradu. Francuska kompanija Egiis je izradila studiju takozvanog lakog metroa, a pošto su troškove njene izrade (oko tri miliona evra) platili Francuzi, oni insistiraju da zauzvrat Beograd od njihovih kompanija za 1,5 milijardi evra kupi vozila za buduæi metro.

Najgore je to što je pomenuta studija vaskrsnuæe Belam projekta od pre deset godina, koji je svojevremeno proglašen za najgori projekat izgradnje metroa ikada uraðen u celom svetu. Zato æe sada Ðilas i gradska vlast Beograðane da zadužen za dodatnih dve milijarde evra (samo za izgradnju prve faze), od koje sume æe bar pola milijarde evra da ode u džepove gradonaèelnika i njegovih sauèesnika.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane