https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Sasvim lično

Da li se SAD i ceo Zapadni svet nalaze u rukama neke nove, perfidne inkvizicije

"Zli Donald" i "Dobri Franja"

Gde se nalaze „podzemna vatra" koja vekovima upravlja muhamedancima i koristi ih kao toljagu protiv „šizmatika"? Zašto savremeni Rim vrvi od muslimana i ko je to zagovarao bombardovanje pravoslavnih hrišćana u Bosni, favorizujući fanatizovane muslimanske i papske konvertite? Zašto Kina ne priznaje papski autoritet i kako će se Rim poneti prema novom predsedniku SAD, Donaldu Trampu, koji nije katolik?

Miloš Radović

Novi predsednik SAD, Donald Tramp, nije gubio vreme: požurio je sa postavljanjem generala Džejmsa Matisa, Majkla Flina i Džona Kelija (koje njegovi protivnici zovu „ludi i besomučni"), na najodgovornija mesta u američkoj administraciji.

Polazeći od 11. septembra 2001 godine, kada se zbila poznata nelegalna uzurpacija vlasti u SAD i o kojoj su napisani tomovi ozbiljnih knjiga, pa preko nikada utvrđenog stvarnog identiteta Baraka Huseina Obame, pa sve do činjenice stvaranja i naoružavanja Islamske države; eto "prevejani populista" Tramp je ozbiljno odlučio da okrene drugi list, obraćajući se direktno narodu: "...Mi danas prenosimo vlast sa Vašingtona i dajemo je narodu...Danas je narod ponovo postao vladar ove države...kriminal, bande i droga su nam ukrali previše života...Radikalni islamski terorizam ćemo u potpunosti izbrisati sa lica zemlje...tražićemo prijateljstvo i dobru volju sa svim zemljama sveta, nećemo se truditi da nametnemo svoj način života bilo kome...".

A, ko može bolje od briljantnih generala Flina, Matisa i Kelija da omogući prevrat, povlačenje vojske na zadatak odbrane nacije umesto besomučnih imperijalnih ratova širom planete, vođenih u interesu drugih država i nezajažljivih vojno-industrijskih multinacionalnih korporacija?

Niko, jer su se upravo oni pobunili tokom godina krvave okupacije Iraka, ne želeći formiranje zametka buduće Islamske države i rat „svih protiv sviju",već mirni dogovor sa iračkim plemenskim vođama.

Za ovakav časni odnos prema dužnosti, ovi generali su skupo platili tokom Obaminog „nobelovskog" perioda,bili su smenjeni i marginalizovani. Sigurno je jedno: Donald Tramp je obilato koristio sve informacije iz iračkog pakla tokom svoje radikalne predsedničke kampanje i takođe poseduje prvorazredna znanja o događajima 11. Septembra 2001 godine, tako da je upućen u sve tajne formiranja takozvane Islamske države kao i misterije i spletke njenih nedodirljivih „lutkara". Valja podsetiti se da za ove „igrice" američko zakonodavstvo predviđa električnu stolicu ili gasnu komoru...

Zato će sukob biti neizbežan i teško je predvideti stišavanje tonova i prekid "ružičastih Majdana" protiv Trampove administracije, posebno nakon što je Džejms Matis imenovao kao svoje najbliže saradnike u Ministarstvu odbrane dva saborca iz Iraka, admirala Krejga Folera i admirala Kevina Svinija, uz negodovanje brojnih kongresmena jer su ta nameštenja tradicionalno bivala popunjena civilima.

Nešto krupno se valja iza brega, jer je i legendarna lepotica Tulsi Gabard (veteran iz Iraka i nepoćudni demokratski poslanik sa Havaja) upravo posetila Siriju i tamo se sastala sa predstavnicima Asadove vlade i sa Asadom lično kako bi poradila na „završetku sukoba u Siriji", bez da je o toj misiji obavestila ikoga osim generala Flina i Trampa.

Tulsi Gabard je jedna od retkih časnih i nepotkupljivih kongresmena i veliki protivnik Obaminih „mirovnih" operacija, kao i inicijator zakona o prestanku finansiranja terorista širom planete i otvoreno je izjavila da SAD prećutno podržavaju Al Kaidu Islamsku državu „naoružanjem i logističkom podrškom".

Sa Trampom deli slična gledišta, ali je ipak tokom predsedničke kampanje podržala Bernija Sandersa jer se bojala da će kod Trampa prevagnuti okruženje neokonzervativne frakcije, te da bi to možda dovelo do još gorih ratnih pokolja. Uvek iskrena i srčana, ko ne bi poželeo jednu Tulsi Gabard u Evropi, umesto Merkel i Mogerini?

Utisak je da Tramp ozbiljno namerava da Pentagonu poveri neku vrstu tutorstva nad CIA, iako Pol Krejg Roberts upozorava da je moć NSA i CIA tolika da one, i pored promene sedamdeset direktora dosada, funkcionišu skroz automatski, te služe sasvim privatnim interesima i imaju potpuno samodovoljno finansiranje i bez, već impozantnog, vladinog budžeta. Nešto slično tvrdi i bivši evropski parlamentarac Đulijeto Kjeza, prilikom nedavne posete Kini.

Veliki problem predstavlja i Holivud, koji je oduvek trbuhozborac lažne levice Soroša i trockista i ima specifičan podrivački potencijal, iako najviše duguje američkoj vojsci i obaveštajnim službama koje su ga i opremile svakom mogućom podrškom,finansirale i snabdele činovima i privilegijama tokom hladnog rata. Slična je situacija i kod „prostitutki" (P.K.Roberts)-prebogatim službenicima meinstrim medija, televizijskih kanala i žurnala u vlasništvu finansijskih ljudoždera koji nemaju domovinu.

Još veća opasnost po Trampa i Amerikance jesu eksponenti starih projekata kontrole uma i njihovo zombirano roblje; od Tavistok Instituta pa preko MK Ultra eksperimenata, danas se SAD suočavaju sa neizlečivom kanceroznom metastazom raznih anglofonskih parazita-„muzičara","umetnika" i „pevača","bodi artista" i mnogih drugih narko-zamorčadi, pedofila i satanista poput Čarlsa Mensona i družine „paklene pomorandže", uz brigade „darkera", "repera" i delirantnih snajperista...

Takvi, uz kapilarnu rasprostranjenost narkotika po školama i univerzitetima i principom oponašanja, imaju jednostavno armije fanatizovanih sledbenika spremnih na sve ono što narkomafija (ili njeni manekeni)naredi. A, mafijama nikako ne ide u prilog najavljeno podizanje zida na granici sa Meksikom, jer dokle je odmakao Obamin „rat protiv droge", nije na odmet podvući žalosnu činjenicu da svemoćni i prebogati vođi meksičkih kartela često ucenjuju glave beskompromisnih američkih policajaca,i to na značajne sume!

Najbolji primer za ovo jeste upravo nekažnjeno Madonino harangiranje na atentat i ubistvo Trampa, kada je izjavila da je „pomišljala da digne u vazduh Belu Kuću", izazivajući primerenu reakciju jednog od Trampovih najbližih saradnika Njuta Gingriča koji ju je konačno otvoreno nazvao „levim fašistom", te rekao da bi „...nju trebalo uhapsiti. Moramo biti spremni da se od takvih štitimo".

Međutim, stvari su se odavno otrgle kontroli i teško je oteti se utisku da će ipak na kraju „revolucija pojesti svoju decu", posle svih izazvanih pučeva, atentata, subverzija, pljački, svetogrđa, pokolja i odvratnog licemerja.

Radi se o onima koji su do juče jednodušno podržavali performanse „Pusi rajot" u tuđim hramovima,kao što su slavili „miroljubive" skinhedse Majdana. Platonov i Panarin su prorokovali propast Amerike upravo zbog nezadrživog izopačenja ljudi unutar nehumanog društvenog sistema.

Ozbiljni analitičari tvrde i da se zapravo radi o još jednom američkom cirkusu i predstavi u kojoj Donald Tramp (paravan moćnijih igrača poput Šeldona Adelsona i braće Koh) ima ulogu dobrog policajca, a Soroš, CIA i liberalni mediji prosto glume hajku na „seksistu", ili, ako hoćete, sve je geopolitički glumački pandan „dobrog" Kisindžera i „zlog" frankiste Zbiga. Moguće je i da se radi o taktičkom povlačenju prilikom kojeg će se industrijska proizvodnja i tehnologije nužno vraćati iz Azije u SAD, prvo, jer tamo nema šta više da se traži budući da su Japanci, Kinezi i Korejanci preuzeli i usavršili tehnologije, tržište i proizvodnju i pritom uveli ogromne carine na inostranu robu, a drugo, jer već sada Amerika ima ogromni vojno-tehnološki zaostatak za Rusijom i uveliko zavisi od Kine po pitanju strateškog snabdevanja morskim putem i obezbeđenja neophodnih vojnih komponenti.

Međutim, ne treba prevideti i da je bivši SSSR bio veliki stručnjak za cirkuske trikove (čak je postojao državni cirkuski univerzitet),tako da njegov naslednik(Rusija) ulazi potpuno spreman u predstavu i neće dozvoliti da NATO pređe Dnjepar te će vojno pregaziti Poljsku i Rumuniju ukoliko bi došlo do stvarne aktivacije tzv. Raketnog Štita. U istinskom ratu protiv Rusa mnogo ne pomažu Fejsbuk, Amazon ili Gugl.

Naravno, najveća planetarna „diktatura preduzetništva"(kako je briljantno definisao SAD Džon Klajvs alijas Stefano Aneli) ima i hronični, nerešivi problem morala i motivisanosti vojnih trupa. Jer, kako je to lepo objasnio čuveni pokajnik Smedli Batler (jedan od od najodlikovanijih generala u istoriji SAD),to je neizbežno u sistemu gde je američki vojnik samo jedan pion Volstrita i „reketaš i kapitalistički gangster...gde je jedina razlika između njega i Al Kaponea u tome što vojnik SAD čini iste stvari širom tri kontinenta". Taj problem Vojska SAD zasada rešava tehnologijom,najamništvom, indoktrinacijom i narkoticima a ubuduće će to raditi i direktnim korišćenjem kloniranih vojnika i kiborga.

Ovde ulazi u igru i čuvena geopolitička doktrina Nikolasa Spajkmena (1892-1943, profesora na Jelskom univerzitetu)o tzv. zadržavanju kao i važnostikontrole kineskog i indijskog priobalja(„anakonda" rimlanda) radi dominacije svetom. Čini se da velikog geopolitičkog suparnika SAD, kontinentalnu Evropu čekaju tužna vremena daljeg gubljenja suvereniteta i uticaja u svetu, nakon Maršalovog plana, Monea, Šumana i Spinelija, posle višedecenijske amerikanizacije i denacifikacije, masonsko-bankarskih projekata tehnokratske unifikacije kroz Gladio-Stej Bihaind sintetičku proizvodnju terorizma i mafijaškog kriminala.

Perspektive „evropske budućnosti" nisu nimalo ružičaste, valja se samo podsetiti da je u Istočnu Evropu, od 1990. godine od danas,bačeno i sprženo možda i više od trilion dolara „investicija", „integracija"i kredita.

Samo u Italiji (američkom nosaču aviona na Mediteranu sa čak 116 vojnih baza), koja je od uvođenja evra spala na nivo industijalizacije koji je imala 1945. godine, treba izdržavati ogroman parazitski mafijaški aparat sa najvišim primanjima u svetu,jer se radi o katoličkoj zemlji sa preko 55 miliona ljudi i sedištu Vatikana (umerena procena je da on poseduje 20 procenata nekretnina zemlje)!

U Nemačkoj, Aškenaz zemlji koja je Americi podarila svoje najbolje sinove-od Gelena do Fon Brauna, najomraženija žena Evrope (islamska „mati") je sišla u bunker, zajedno sa Štajnmajerom i Šulcom, prethodno poslavši tenkove na ruske granice. Iako su je na vreme i uljudno upozoravali da se ne igra vatrom, kako Rusija više nikada ne namerava da vodi ratove na svojoj teritoriji (Sergej Karaganov), ništa joj nije vredelo jer tvrda tevtonska glava izgleda fabrički ne prihvata pouke slovenskih „podljudi". Sve se vraća,sve se plaća, od rata do rata, od ustaša, UČK, pa sve do Desnog sektora i kukastih krstova.

Dotle, Tramp je prinuđen da trpi i ćuti na salve i plotune uvreda i pretnji sa svih strana: Đerđ Švarc Soroš (ako mu je i to pravo ime) ga je iz Davosa častio epitetima „varalica, podmukli čovek...diktator u pokušaju...uveren sam da će ubrzo pasti sa vlasti".

Postavši apsolutni i totalni Neprijatelj (prema Karl Šmit definiciji), Donald Tramp je, kao i Vladimir Putin, "inkarnacija Zla kao belac, heteroseksualni muškarac i hrišćanin". Oni su "fašisti" i "nemaju dušu", iako se raščupani "seksista" na inauguraciji zakleo na dve Biblije, jednu od kojih mu je poklonila majka pre šezdesetak godina! Rat je Mir, Sloboda je Ropstvo, Neznanje je Moć!

Ne miruje ni Ministarstvo Istine sa jednim od poglavnika, tako je sveuvaženi Timoti Garton Eš iz "Gardijana" ovako presudio: "Tramp je nacionalista. A nacionalizmi, pre ili kasnije, dovode do rata".

Kakva "uzvišena" misao, kakva "solomonska premudrost"!

Naravno, nije moglo da prođe ni bez Zamenika Hristovog na zemlji, pape Franciska Frensisa Prvog koji je dao intervju za madridski "El Pais", dnevnik laički i ultralevičarski, gde on, Argentinac, izražava veliku i iskrenu zabrinutost za sudbinu planete nakon pobede "populizma" u SAD: "...Za mene je tipičan primer populizma u Evropi-1933.godina u Nemačkoj...Nemačka je slomljena, pokušava da se pridigne, traži svoj identitet, traži vođu koji će ga povratiti...Pojavljuje se mladić po imenu Hitler...On nije uzurpirao vlast, za njega je glasao nemački narod..."

Kakva genijalna insinuacija i kakvo predivno poređenje pape! Dakle, suflira nam papa, ako je populista Tramp pljunuti Hitler 21. veka onda nam valja što pre predati preostali monetarni i nacionalni suverenitet u ruke onima koji su Hitlera i finansirali!

Šala na stranu,oni nama uporno proturaju najbanalniju laž predstavljajući je kao Vrhovnu Dogmu Globalizma, da tobože nacionalizmi i rodoljublje izazivaju ratove te, sledstveno ovoj podvali, moramo ih se odreći zarad trajnog mira, odbaciti tradiciju i suverenost u zamenu za šaku dolara nekog novog Maršalovog plana, predati naše oružje tehnokratskim ustanovama u zamenu za bezbednost. Kastrirati same sebe, ubiti muškost i ratobornost u nama, prihvatiti tobožnje"ženske"vrednosti, odbaciti narodni dijalekt i običaje, narodno pismo, muziku i nošnje za parče buđavog hleba.

Ovoj prevari se prvi suprotstavio Šarl De Gol, predloživši Evropu Nacija, zajednicu bratskih naroda od Lisabona do Vladivostoka, uz očuvanje vojnog i ekonomskog suvereniteta država koje bi se branile od nelojalne konkurencije i dampinga. Nikada u evropskoj istoriji nije bilo dužeg perioda blagostanja kao nakon Vestfalskog Mira 1648. godine, kada su nacije utvrdile principe uzajamnog poštovanja suvereniteta i nemešanja u unutrašnje stvari (IusPublicumAeuropaeum), to je bio period mira koji je trajao skoro 150 godina, sve do početka Napoleonovih osvajanja i "oslobađanja naroda" od stega "reakcionarnih i mračnjačkih režima".

A radilo se o običnom izgovoru za pljačku naroda do gole kože!

Isto tako, dovoljno je podsetiti se tridesetih godina prošlog veka kada je postojao prijateljski i bratski odnos između evropskih autoritarnih i nacionalističkih režima, sve do Hitlerove rasističke izdaje. Ili kompleksne istorije samih SAD, koje su za 240 godina postojanja dosada vodile čak 223 rata, 93 procenta vremena su provele u ratovima širom planete;međutim jedini period mira su doživele u periodu 1935-1940 (čak pet godina!) za vreme nacional-izolacionističkog perioda Velike Depresije kada je slogan bio potpuno identičan Trampovom-"Amerika iznad svega!".

Zato, jedan papa bi morao da se iskreno obraduje i pozdravi Trampov povratak principima Vestfalskog mira (i međunarodnog prijateljstva i nemešanja) nakon užasnih Bušovih i Obaminih godina ilegalnih i preventivnih ratova radi „širenja demokratije i slobode među nacijama sveta", da poredi ove „nobelovce" sa Hitlerom, a nikako takozvane populiste.

Ali, to izgleda da nije u opisu radnog mesta jednog argentinskog jezuite i uopšte šefa „Svete stolice",koji je došao na tron zahvaljujući ogromnoj podršci ambijenata bliskih pokojnom kardinalu i jezuiti Karlu Mariji Martiniju, čiji je favorit Bergoljo bio i na prethodnoj Konklavi 2005. godine, kada je ipak bio izabran antirelativista Racinger. A, što se jezuitskog učenja tiče, od Ignjacija Lojole pa preko Adama Vajshaupta (jezuitskog đaka), pa do današnjeg najuticajnijeg teologa Karla Ranera (oca relativizma u „teologiji" i učitelja Martinija) štošta se (ni)je promenilo: "...Krist se mora prilagoditi svetu, a ne svet Njemu...Crkva treba da napusti dogmate i anateme...".

Istina je da niko nije Hladnom ratu protiv SSSR-a mogao bolje podariti taj fanatizam krstaških ratova kao rimski papizam i njegova klerikalna propaganda, otkada se katolicizam prišljamčio Americi. To je postalo jedno delotvorno i realno savezništvo protiv ruske „crvene nemani" koju Vatikan odavno teži da konačno rastrgne i pokatoliči, kao i same SAD.

Istorijski nastale kao pribežište progonjenih puritanaca, SAD krajem 18. veka broje svega 44.500 katolika, sa 30 sveštenika, da bi ih kroz svega stotinak godina bilo čak 7 miliona sa 5.000 sveštenika! Nedugo potom, Lav Trinaesti 1893. godine, ustanovljuje apostolsku delegaciju koja je vodila računa o preko 10 miliona vernika,11.000 duhovnika i 93 biskupa.

Posle Prvog i Drugog svetskog rata enormno raste pokrštavanje Amerikanaca jer već 1960. godine ima čak 42 miliona katolika nasuprot 63 miliona razjedinjenih protestanata, jenjava i prestaje antikatolička propaganda i javno spaljivanje papine slike 5. novembra-na Papindan, a katolik Džon Kenedi postaje predsednik SAD.

Samo par godina kasnije, u SAD deluje 2.500 jezuitskih srednjih škola sa milion đaka i 11.000 osnovnih škola sa četiri i po miliona đaka, 110 potrošačkih i edukativnih magazina i 13 listova na stranim jezicima, sa tiražom od preko 25 miliona primeraka! Danas je papizam najmoćnija, najmonolitnija i najraprostranjenija veroispovest u SAD sa preko 70 miliona vernika (praktično četvrtina stanovništva), 38.275 sveštenika i 49.883 časnih sestara, dok nekoliko miliona katolika uči na jednom od 230 jezuitskih univerziteta i leči se u jednoj od 625 katoličkih bolnica sa godišnjim obrtom od preko 84 milijarde dolara!

Od pobrojanih 70 miliona, oko 36 miliona su Amerikanci meksičkog porekla, a procenjuje se da Meksikanci čine i 52 procenta ilegalne imigracije u SAD koja iznosi oko 11 do 12 miliona ljudi. Još 1.300.000 rimokatoličkih Meksikanaca je u postupku legalnog odobrenja boravka u SAD, pa je lako izvesti zaključke koja to moćna sila „prokopava tunele" ispod američkog zida na meksičkoj granici!

Iako je američka verzija rimokatolicizma zasada mnogo liberalnija od hrvatske ili poljsko-baltičke, ipak "u očima istinskog katolika nema mesta takozvanoj trpeljivosti", te rimska vera prirodno teži tome da postane državna religija u SAD jer „država mora priznati pravu religiju".

Uopšte nisu nezamislivi dani neke perfidnije inkvizicije, trovanja, lomača i krstaških progona, pa bi Donald Tramp (koji nije katolik nego prezviteranac!) mogao ozbiljno da stavi prst na čelo i zapita sebe zašto omražena Kina (najmoćnija i najmnogoljudnija država milenijumske kulture i civilizacije) ne priznaje papski autoritet i jedna je od retkih zemalja koja nema diplomatske odnose sa Svetom stolicom još od 1951. godine? A, ta pozornost još i više važi za sadašnje i buduće rusko političko, vojno i duhovno rukovodstvo.

Neka Donald Tramp, koji nije nimalo ljubitelj Saudijaca i islamista, razmisli i o tome koja je to „podzemna vatra" koja vekovima upravlja muhamedancima i koristi ih kao toljagu protiv „šizmatika"? Ili, zašto savremeni Rim vrvi od muslimana i ko je to zagovarao bombardovanje pravoslavnih hrišćana u Bosni, favorizujući fanatizovane muslimanske i papske konvertite?

Bilo Amerikancima ili Rusima, dovoljno im je samo pažljivo proučiti istoriju srpskih stradanja dvadesetog veka. Dok ne bude kasno i za njih.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane