Tabloid istražuje

 

Ekskluzivno: Organizovani kriminal u Šutanovčevom Ministarstvu odbrane (4)

 

To nije državna, to je fekalna tajna

 

 

Ministarstvom odbrane Srbije haraju šverceri naoružanja. Ministarstvo je pod aktuelnim ministrom postalo leglo i izvor najcrnjih korupcionaških afera. O tome iz samog epicentra kriminalnih zbivanja piše pukovnik Milan Jovanović, čiju fotografiju ne objavljujemo iz razumljivih razloga

 

 

Milan Jovanović

 

 

Nepisano je pravilo da sve vojske sveta uvek prate 3K (kiša, kurve i kerovi). Za razliku od ostalih vojski, srpsku vojsku (ono što je još ostalo od nje) prati 6K (kiša, kurve, kerovi, kum Boris, kum Dragan i kum Ilija).

Ko su ti kumovi? To su državni i vojni vrh, koji zarad ličnih interesa i interesa svojih nalogodavaca na najpodliji način uništavaju sopstvenu vojsku i državu.

Sve najveće nabavke i prodaje naoružanja i vojne opreme (NVO) u Ministarstvu odbrane od početka mandata ministra Šutanovca do danas sprovodi njegov kum Ilija Pilipović, "pomoćnik ministra za pranje para", sa svojim "dobrim dečkima" iz Uprave za snabdevanje - "Debelim", "Diplomatom", "Misterom 5%", "Doktorom", "Riletom" i "Madam". Nabavka i prodaja uglavnom idu preko takozvanog "integratora namenske industrije" Jugoimporta SDPR ili preko "privrednih giganata" CPR Impexa, GIM-a ili Evaca.

 

Strogo poverljive nabavke

 

Vladinom Uredbom o sredstvima posebne namene objavljenom u Službenom glasniku RS br. 82/2008 na perfidan i nedozvoljen način čitav jedan državni organ oslobođen je primene Zakona o javnim nabavkama.

Umesto da se nađe način kako da se kontroliše nabavka naoružanja (koja je veoma bitna za sprovođenje civilne kontrole Ministarstva odbrane i Vojske Srbije), ministar odbrane Dragan Šutanovac, da bi stvorio "zakonske" uslove za "zakonitu" pljačku i suzbio priče o korupciji prilikom nabavki za potrebe odbrane zemlje, preko članova Vlade uredbom izuzima čitavo Ministarstvo odbrane i Vojsku, čime omogućava nepostojanje kontrole nabavke bilo kog segmenta vojničke opreme.

Dakle, Dragan Šutanovac je uspeo da ozakoni pljačku vojne imovine i pretvori Vojsku i Ministarstvo odbrane u pomoćno sredstvo Jugoimporta SDPR.

Pomenutom uredbom bliže se određuju sredstva posebne namene poverljivog karaktera u ministarstvu nadležnom za poslove odbrane i u Vojsci Srbije i propisuje način i postupak nabavke i otuđenja tih sredstava. Na nabavku sredstava posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne nabavke!

Članom 12. pomenute uredbe "Istraživanje tržišta naoružanja i vojne opreme u inostranstvu, privremeni uvoz i izvoz pokretnih stvari posebne namene, spoljnotrgovinsko poslovanje koje je predmet posebnih ugovora o vojnoj i vojno-tehničkoj saradnji sa vladama i ministarstvima drugih zemalja, realizaciju donacija iz inostranstva, zaključivanje spoljnotrgovinskog ugovora kao i poslove spoljnotrgovinskog prometa, koji se odnose na nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao državna tajna i kao strogo poverljivo, obavlja u svoje ime a za račun Ministarstva javno preduzeće koje je osnovano za obavljanje te delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa.

Javnom preduzeću na ime naknade za obavljeni posao nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao državna tajna i kao strogo poverljivo, pripada komisiona provizija u visini od 1,5 odsto od vrednosti realizovanog posla. Za izvršenje ostalih spoljnotrgovinskih poslova iz stava 1 ovog člana javnom preduzeću pripada naknada stvarnih troškova.

Poslovi spoljnotrgovinskog prometa koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana mogu se poveriti i drugim licima registrovanim za poslove spoljnotrgovinskog prometa naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, u skladu sa zakonom".

 

O, zar se i to može?

 

Da u Srbiji postoji nezavisna sudska vlast Ustavni sud bi uredbu razmotrio i sigurno ustanovio da je prekršen zakon, odnosno da je Vlada uzela sebi za pravo da donese uredbu sa zakonskom snagom. On bi tu uredbu stavio van snage i Vladi više ne bi palo na pamet da sebe proglašava za zakonodavca.

Kako u praksi izgleda primena napred navedene "zakonske" uredbe videćemo na sledećem:

U sklopu sprovođenja takozvane "Šutanovčeve reforme vojske" Dragan Šutanovac i njegov kum Ilija Pilipović naše eminentne i u svetskim razmerama poznate i priznate remontne zavode (Remontni zavod Kragujevac, Remontni zavod Čačak i Remontni zavod "Moma Stanojlović" Batajnica), a radi "racionalizacije" poslovanja i "rešavanja" socijalnog programa viška zaposlenih, sa dohodovnog načina privređivanja stavljaju na budžet odnosno svode ih sa institucije zavoda na instituciju obične vojničke radionice.

Tako "reformisanim" remontnim zavodima politika razvoja, angažovanja, proizvodnje... vodi se na drugom mestu. Ostavši bez sopstvenog žiro-računa, zavodi postaju zavisni od drugog. Umesto njih drugi planira kada, gde i na kojim poslovima će biti angažovani (oni su na vojnom budžetu). Drugi im određuje cenu proizvodnog sata, uslove rada, dinamiku, rokove, početak i završetak radova. Ne odlučuju ni očemu. Imaju samo obaveze.

Kao šlag na tortu, Jugoimport SDPR im je nametnuo obaveze izdavanja takozvanih sertifikata, odnosno atesta i garancija da će svi nedostaci koji u garantnom roku nastanu na sredstvu koje su remontovali biti otklonjeni na njihov teret.

Naši priznati i poznati zavodi transformisani u vojničke radionice trajaće i postojati onoliko dugo koliko to drugom bude trebalo i odgovaralo. U ovom slučaju to je takozvani integrator namenske industrije Jugoimport SDPR.

 

Objašnjenja tek slede

 

Na nedavnim poslovima remonta preko 20 aviona G2 u Libiji ugovorene vrednosti 22 miliona USD, Jugoimport SDPR je sa osam miliona dolara pokrio sve svoje troškove i troškove zavoda proistekle iz remonta (rezervni delovi, ispitivanja, radna snaga, putni i drugi troškovi, plate zaposlenima) i plus ostvario profit. Preostalih 14 miliona USD je putem ugovora o konsaltigu, ispitivanja tržišta i pružanja podrške na volšeban način isparilo preko zajedničke privatne kompanije brata direktora Jugoimporta Nikčevića i Šutanovca. Dakle 1,5 odsto od 22 miliona po SDPR-u iznosi - 14 miliona USD.

Na trenutnim poslovima remonta sedam aviona G2 u Libiji Jugoimport SDPR od zavoda samo nabavlja deo rezervnih delova uz obavezu izdavanja sertifikata i garancija. Preko privatne kompanije angažuje bivše radnike zavoda koji su po socijalnom programu napustili zavod i plaća ih po minimalnim cenama. Koliko li će u ovom slučaju po Jugoimportu SDPR iznositi 1,5 odsto?

Koliko li će iznositi 1,5 od0sto za remont narednih 30 aviona G2?... Koliko tih 1,5 odsto treba da "iznesu" od jedne milijarde USD na ime izvoza naoružanja koja se u svakoj prilici pompezno najavljuje od trgovačkog maga Jugoimporta SDPR Dragana Šutanovca?

Nekom drugom prilikom obelodanićemo kako se preko "privrednog giganta" sa dvojicom zaposlenih - CPR Impexa - sprovodi pljačka pri prodaji tenkova, haubica, koji se remontuju u TRZ Čačak, i artiljerijske i druge municije, koja se remontuje u TRZ Kragujevac.

Obelodanićemo zašto za pešadijsko naoružanje, čiji je izvoz u jednom danu ugovorio "privredni gigant" sa dvojicom zaposlenih CPR Impex sa Upravom za snabdevanje po komisionim ugovorima od 12. februara 2010. Br. 170-93-7-10 na iznos od 576.000 USD; br. 170-93-8-10 na iznos od 135.620 USD; br. 170-93-9-10 na iznos od 1.499.721 USD; br. 170-93-10-10 na iznos od 115.345 USD; br. 90-93-5-10 na iznos od od 47.500 USD... iako je rok prošao pre tridesetak dana, još nije uplatio obavezni ugovoreni avans od 30 odsto.

Objasnićemo zašto nadležni iz Uprave za snabdevanje (Debeli, Diplomata, Mister 5%, Doktor, Rile i Madam), umesto da raskinu navedene ugovore, čine sve (kao i za tenkove, komisioni ugovor br. 90-93-3-10 na iznos od 825.000 USD) da naoružanje završi u Gruziji ili pak u Ingušetiju, Dagestanu, Čečeniji.

Objasnićemo zašto nema useljavanja u zgradu u Kumanovskoj ulici, koja je bila završena pre tri godine (u kojoj je bio planiran petosoban stan za Borisa Tadića, tadašnjeg ministra odbrane). Objasnićemo zašto pomenuta zgrada nema dozvolu za gradnju ni upotrebnu dozvolu, a u njenu gradnju Vojska je uložila preko 10 miliona evra.

Do tada organi gonjenja, "nezavisno" tužilaštvo i sudstvo imaju dovoljno dokaza da barem u poslednjem momentu preduzmu zakonske mere da se tim i takvim dobronamernicima, demokratama jednom za svagda stane na put.