https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Zrenjanin

Zrenjanin

Nova - stara demokratska vlast - prokletstvo Zrenjanina

 

Grga, brate, prebroj delegate!

 

U odsustva svakog dodira sa običnim svetom, bahata i osiona lokalna "demokratska" vlast je u prethodnom mandatu veoma korektno vršila zlo. Apsurdan opstanak u foteljama po cenu nemilosrdnog urušavanja grada, dovodi sklepanu koaliciju sa prefiksom nikad slabijeg DS do novog mandata u kojem se od sugrađana zahteva (silom a ne milom!) novo poverenje

 

Zoltan Horvat

 

Nekada materijalno i duhovno prebogati Zrenjanin, smišljeno i planski je ubijen, jer njime danas vladaju najgori mediokriteti. Ovdašnji vrhunski intelektualci (Šajtinac, Kirćanski…), autentični zaštitni znakovi grada i avangarda cele države u poslednjim decenijama dvadesetog veka, prognani su do margine.

 Umesto njih, danas na novokomponovanim tribinama pamet u Zrenjanin uvoze surogati, razni i veoma upotrebljivi Teofili iz centrale moći. Oni propast Zrenjanina objašnjavaju nedostatkom razumevanja ovdašnjeg čoveka za sopstvenu nesreću! 

Na vrhu piramide nesreće Zrenjanina je, politikanstvo. Predrag  Grgić - Grga, večiti vlasnik titule prvog demokrate grada i glavni ugovarač sijaset "demokratskih" koalicija kojih bi se stidela i Tunguzija, rukovodi Zrenjaninom na daljinu. Iz beogradske fotelje predsednika Republičke izborne komisije i novosadske fotelje predsednika upravnog odbora Srbijagasa, šalje jasne direktive svojim potčinjenim lokalnim kadrovima kako opstati u foteljama po cenu daljeg rasturanja banatske prestonice.

Stranci deru kožu a groblja ćute

Ko puni gradsku kasu? Ako izuzmemo Dijamant i Mlekoprodukt, ekonomske stubove zrenjaninske privrede, udeo uvoznih fabrika prljave tehnologije poput Drekslmajera i Pompeje je naduvan do neukusa. Neki novci se odande uteruju u gradsku kasu. Funkcioneri države naprave nagodbu sa stranom firmom, ugrade se u posao, država tj. građani Zrenjanina finansiraju svako novo radno mesto, ugovor je na dve godine, toliko se izdrži na poslu uz šestodnevnu radnu nedelju i odrađivanje surove dnevne norme za desetak časova. Ako u međuvremenu radnik oboli i umre od učestalog kontakta sa opasnim hemikalijama (plućne bolesti uzimaju danak), ni po jada. Jer, ima drugih, koji jedva čekaju da zarade neku crkavicu.

Ovakvim "bajnim" poslovima se hvali provereni Grgin poslušnik, gradonačelnik dr Mileta Mihajlov. Bez ikakve odgovornosti i stida pred sugrađanima, ističe da je giljanje i grbačenje za sitnu lovu, sigurna perspektiva Zrenjanina! Na stranu što je radnicima Drekslmajera i Pompeje zabranjeno da zucnu o (ne)uslovima rada i što zrenjaninska Plućna bolnica krije podatke (groblja ćute!) o broju pacijenata iz ovih belosvetskih montažnih firmi.

Žuti mantili kontrolišu bele mantile

Zrenjaninsko zdravstvo, toliko puta pominjano, je bolesno. Boluju ga u ogromnom broju obični ljudi pod strogim nadzorom političara u žutim mantilima. Predsednik upravnog odbora Regionalne bolnice, visoki funkcioner ovdašnjeg DS sa radnim boravkom u Novom Sadu, bukvalno shvata izveštaje o sjajnom vođenju bolnice od strane njegove stranačke koleginice Goce i njenih kolega po žutim mantilima, pa se veoma, veoma, veoma retko pojavljuje u bolnici. Usput, lepu apanažu za daljinsko upravljanje ne odbija, naprotiv. Kadrovi DS razmestili se po svim ordinacijama, čuvaju leđa jedni drugima, fabrikuju retko nesposobne gradonačelnike i direktore zdravstvenih firmi, a na sudovima, u sprezi sa sudijama, prijateljima iz stranke,  izlaze kao pobednici nakon ozbiljnih krivičnih prijava za nestručne operacije sa smrtnim ishodom i za trajna telesna oštećenja. Neko je to u Zrenjaninu sarkastično nazvao klasičnim žrtvovanjem pacijenata za privatno dobro ljudi koji vode grad.

Demobratija u poljoprivrednom biznisu

Poljoprivreda je veoma razvijena grana u Zrenjaninu. Posebno u  centru grada, preko puta Gradske kuće, gde se redovno održavaju veliki sajmovi traktora i drugih mašina i alatki (novosadski je malo dete za ovo). Narastajuće nezadovoljstvo poljoprivrednika i protesti zbog selektivnog i rigidnog odnosa države prema ubedljivo najboljim proizvođačima novih dobara, nemaju dovoljnu težinu da se pred njima isprse Mihajlov, Kaurić i demobratija i barem saslušaju njihovu večitu muku. Beže glavom bez obzira u nove radne pobede, jedan na svoje njive (nepregledne) da vidi kako mu posao odrađuju zemljaci sa zaposlenjem u ovdašnjoj bolnici, a drugi da vidi kako rastu budući sigurni glasači u dečijim vrtićima. Nasuprot njima, PR demokratije u Zrenjaninu muku muči sa vinogradom koji je kupljen iz pokrajinskog fonda za razvoj (funkcionera).

Mladi krompir nude stari prevaranti

Privatno preduzetništvo u Zrenjaninu još nije umrlo, a surov teret njegovog održavanja spao je na tajkune i njihovu sposobnost da sami brinu o sebi. Pritisnuti uvozom razno-raznih belosvetskih robnih kuća, "uz malu pomoć" prijatelja iz vrha lokalne vlasti, ne samo da uspevaju, već vedre i oblače u Zrenjaninu. Uglavnom su sposobni i prepredeni trgovci, imaju podršku i u Regionalnoj privrednoj komori gde 365 puta godišnje dobijaju nagrade za upornost, istrajnost, doslednost, sistematičnost, originalnost, inovacije i sve druge načine bogaćenja na račun građana. Posebno su zanimljive i atraktivne vikend akcije gde se pojedini proizvodi prodaju po niskim cenama, recimo mladi krompir za 33 dinara po kilogramu, ali je štos što su na raspolaganju svega dve - tri gajbice!

Toliko smešno da je za plakanje

Kultura će u Zrenjanin stići 2020. godine kada će ovaj grad biti proglašen Gradom Evropske kulture. Ovaj san na javi zrenjaninskih funkcionera koji su bezobrazno smelo izneli u javnost ima jedinu potporu u svetloj tradiciji kulture centra Banata od pre 20, 30 i više godina. Danas je ovdašnja kultura tako šaljiva da se čini smešnom. Narodno pozorište je pretvoreno u provincijski teatar banalnosti sa par predstava za (samo)ugođaj funkcionera, Narodnu biblioteku u širokom luku zaobilaze čitaoci, bioskop jedan jedini (očajan razglas) radi jednom nedeljno, Dom kulture je zarobljen stranačkim uskogrudim nerazumevanjem marketinškog delovanja na tržištu kao monopoliste, a literarni i drugi umetnički konkursi pretvorili su se u pretvaranje dece funkcionera u genijalce jer su samo oni, od strane svojih brižnih roditelja predodređeni za nagrade, neretko u lepom novčanom iznosu.

Kafansko pravosuđe u stalnom zasedanju

Što se tiče sudstva i njegovog funkcionisanja u Zrenjaninu, vlada pravilo, ko para i prijatelja ima, ni suda se ne boji. Stranačke legitimacije ne vire iz džepova izvikanih sudija I tužilaca, ali su oni možda najrevnosniji izvršioci svih naredbi politike. U dosluhu sa lokalnim funkcionerima, uglavnom na krkanlucima po restoranima van Zrenjanina, razrađuju strategiju očuvanja svet(l)ih tradicija demokratije. Imovinska karta im je iz dana u dan sve veća zahvaljujući sticanju manjih, srednjih i velikih kuća i stanova u Zrenjaninu, Novom Sadu, Beograd... Slučajevi stranaka koji su opljačkani skandaloznim odlukama suda, jesu procesuirani na višim sudskim instancama, ali je belaj što tamo sede njihovi provereni drugari po partijskim knjižicama. Još kada im se pridodaju novopečeni advokati iz redova bivših uticajnih sudija...

Alibaba i 17 načelnika

Demokratska stranka je pojam originalnosti jer jedan od novozaposlenih ima status koordinatora održavanja službenih vozila odnosno izduvnih gasova. Da nije smešno, već  drsko i bezobrazno, govori činjenica da gradonačelnik ne zna koliko ima tačno zaposlenih, jer em on zapošljava svoje zemljake iz Elemira, em još po neki smeju još po nekog. Na konstataciju da takav priliv birokrata ne bi izdržala ni kasa grada Minhena, odgovoreno je da obim poslova zahteva hitnu reakciju. To bi u slučaju jednog od čak 17 načelništva bilo da načelnik, zamenik načelnika, koordinatori, zamenici koordinatora zapovedaju samo dvojici administrativnih arbajtera. Najveće zasluge za ovaj genijalni plan sistematizacije podobnih birokrata idu na adresu načelnika gradske uprave Aleksandre Mak - Odavić, bivše operativke u zrenjaninskom Sudu odakle je otišla nakon sličnog ustrojstva zaposlenih i "debelog viška" nerešenih predmeta.

Idealno da niko ne odgovara

Nasuprot 25 odborničkih mesta SNS pod vođstvom bivšeg gradonačelnika Gorana  Kneževića, nalazi se 15 odbornika DS, 13 LSV, 8 SPS, 2 SVM... U odborničkim klupama ima mesta za 67 ljudi, a demokrate, sa nikad slabijim izbornim rezultatom, hvale se novom-starom koalicionom vladom proglašavajući sebe pobednikom izbora? Da li to znači da besmrtni Grga pod svoj bušni žuti kišobran ponovo okuplja idealnu vlast? Zašto idealnu? Pa zato što za poslednjih deset godina niko iz njegove  demokratske vlasti nije odgovarao ni za najmanji prekršaj.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane