https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

RTV Svetac

RTV  Svetac

 

O poraženom sve najlepše

 

Rajko Roki Dvizac

 

Seæam se, davno je to bilo. Bio sam maturant inðijske gimnazije kada nas je profesor istorije Pera Deviæ na jednom èasu poduèavao kako da pravilno èitamo novine. Izvadio je Politiku, svoj omiljeni list i skrenuo nam pažnju na dve stvari. Prvo, oni hrabriji novinari koji su se usuðivali da pišu istinu uprkos komunistièkoj cenzuri, to su èinili tako što bi proturali po koje zrno istine izmeðu redova. Da se vlast ne doseti, a da se koliko-toliko spasi sopstvena savest i odbrani novinarska èast i neutralnost.

- Dakle, prvo što morate nauèiti je da znate da èitate izmeðu redova ako hoæete da ne zatupite - savetovao nas je profesor.Veæina urednika (po nekom nepisanom pravilu) uživala je gomilu privilegija od vlastodržaca (od kadrovskih stanova,visokih plata, preplaæenih tezgi, nagrada, ruèkova, putovanja, bahanalija i ostalih beneficija). Zauzvrat, objasnio nam je profesor, zadatak im je bio jednostavan - da blokiraju svim svaku negativnost ili pokušaj kritike "bezgrešnih vlastodržaca" od strane "obiènih" novinara koji su pri tom ljubitelji istine, zagovornici stvarnog života, a ne virtualnog blagostanja. Da li je i danas tako? Nažalost jeste. Sve je isto, samo Tita nema. I posle Tita - cenzura istine.

Kasnije, kada sam postao novinar, nekoliko puta su mi, naravno, u èetiri oka - nudili mesto urednika, pa i glavnog urednika plus beneficije. Prvi uslov za ulazak u "odabrane" bio je - partijska knjižica. Nudili su mi "komunistièku", potom "socijalistièku" i na kraju "demokratsku". Sve sam ih odbio i, naravno, nikad nisam seo u urednièku fotelju. Pardon, seo se sam mnogo kasnije u fotelju glavnog urednika jednog privatnog radija gde se nije tražila partijska knjižica. Ali,to je neka druga prièa.

Dinkiæeva depolitizacija je, uveravamo se ovih dana, obièno mrtvo slovo na papiru. Njena vrednost je ravna vrednosti onih neviðenih 1.000 evra. Jer, depolitizacija mora da poène upravo od medija, najubojitijeg manipulativnog oružja svakog režima. Njima trebaju poslušnici, a ne znalci. Zato, èisto sumnjam da æe, recimo na primer, Milovan Brkiæ ikada postati direktor Studija B, Nikola Vlahoviæ glavni urednik Politike, niti æu ja postati glavni urednik radija Beograd 202 Zašto?  Pa, nepdobni smo - nemamo èak ni jednu partijsku knjižicu, a kamoli poput nekih politièkih funkcionera - od 3 do 5, 6….

Ali da se vratim na profesora istorije… Profesor je potom okrenuo sportske strane Politike. Nije krio da je vatreni navijaè Crvene zvezde. Baš tog ponedeljka Politika je opširno izveštavala o nedeljnim utakmicama jugoslovenskog fudbalskog prvenstva.Crvena zvezda je gostovala u, èini mi se, Zenici i izgubila od Èelika. Profesor je proèitao tekst na glas a onda nas pitao šta primeæujemo. Æutali smo zbunjeni ne razumejuæi  šta taèno od nas traži, ne shvatajuæi poentu teksta. Muku tišinu najzad je prekinuo reèima: -Vidite, u ovom tekstu ali i u svim prošlim pa i buduæim, novinari ne pišu o pobedniku, veæ o poraženom! Ne kažu kako i zašto je Èelik pobedio Zvezdu,veæ samo kako je moguæe da je Zvezda izgubila.Uvek se samo analizira njen poraz, a ne pobeda protivnika.To nije pravedno prema pobedniku, èak je i uvredljivo i ponižavajuæe. Iako je Èelik  zasluženo pobedio, novinari ga kažnjavaju i jednostavno igrnorišu. Anuliraju njegovu pobedu time što svu pažnju usmeravaju na poraženog. To se zove manipulacija sa istinom, sa stvarnošæu. Deco moja, èuvajte je se.To je opijum za zdrav um"!

Ovoga sam se setio u izbornoj noæi drugog kruga predsednièkih izbora. Tv centri: RTS, B 92, TV Prva, Studio B, RTV Vojvodina..upravo su to radili kada su saznali da je Toma Nikoliæ pobedio, a Boris Tadiæ izgubio predsednièke izbore. Analizirali su poraženog, izmišljali opravdanja, 90 posto vremena posveæivali poraženom, veæina gostiju u studijima bili su oèigledni "navijaèi" poraženog, tražili krivce, izmišljali krivce, manipulisali sa procentima itd... Nikako nisu hteli da priznaju istinu,da je javno izgovore onako kako to dolikuje, da èestitaju pobedniku. Èak su "zaboravili" i grubo ignorisali istinu da Toma Nikoliæ nije samo pobedio na predsednièkim izborima, veæ da je i njegova stranka SNS pobednik na parlamentarnim izborima. Bavili su se "belim" glasaèkim listiæima, slabom izlaznošæu, èinili apsolutno sve da opravdaju Tadiæev poraz. Èak se i on ponašao džentlmenski u odnosu na svoje tv poltrone. Sem Milomira Mariæa (na TV Prvoj) i jednog uèesnika na RTS-u (izvinjavam se što sam mu zaboravio ime), niko ni jednom jedinom reèju nije ni pokušao da govori u prilog pobednika. Ne,ne i ne.

Æutalo se o nameštenim anketama, prognozama, favorizovanju, vraèarama, naruèenim analitièarima, gladnom narodu, pljaèki. Žigosani su intelektualci kao krivci za poraz. Niko nije hteo da prizna da mali odziv glasaèa znaèi samo jedno - da je narodu dosta virtuelnog blagostanja. Da NEÆE da glasaju za Tadiæa. Za Nikoliæa možda nisu ali zasigurno su PROTIV Tadiæa. Kako su Miloševiæa lagali pred pad, tako su sada lagali i Tadiæa. Što bi rekao moj profesor istorije: - O poraženom sve najlepše, o pobedniku ni reè! Ali, ne zavaravajmo se. Oni to nisu radili iz prevelike ljubavi prema Borisu Tadiæu, veæ zbog straha za gubitak sopstvene fotelje. E, to nije televizija!

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane