https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Feljton

Feljton

 

Sluèaj Pukaniæ: Ubistvo sa potpisom države (18)

 

Kriminalni raj Pukaniæev kraj

 

Koje su najmraènije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukaniæa, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Ðinðiæa? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja èiji se odgovori nalaze u knjizi "Sluèaj Pukaniæa - Ubojstvo sa potpisom države" autora Domagoja Margetiæa, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetiæ

 

 

U Cantineti je izmeðu Ostoje i Ježiæa realizovano 4 sastanka i sve je dogovoreno oko prodaje. Tada je izbila afera s otmicom sina Vladimira Zagorca, a Petraè je napustio RH.

Ostoja se poèeo kolebati i savetovati s Franjom Turekom, no ubrzo je Ježiæ dobio ponudu od Miomira Žužula da æe HDZ rešiti njegov problem i sa HFP i sa D. Ostojom te da je Ivo Sanader njega zadužio da to sve provede povoljno po Ježiæa.

Kada je došla Sanaderova vlada odmah su se oko DIOKI-a poèeli kolebati, pa je Sanader poslao Žužula na dogovor s Ježiæem da dogovori proviziju i gde æe se uplatiti. Sastanak Ježiæ - Žužul održan je 1.maja 2004. godine u Trstu gde je i isplaæena provizija.

Prièu oko uloge Sanadera plasirao je u javnost Šelebaj koji je komentarisao da Sanaderu za sprovoðenje operacije DIOKI u korist Ježiæa nije bio bitan I. Šuker veæ Andrija Hebrang koji je bio predsednik Nadzornog odbora HFP.

Preko Hebranga je Ježiæ pokušao umanjiti vrednost DIOKI-a sa 520 miliona kuna što je iskazano u elaboratu kada su se odvajali od INE, istièuæi da je INA naduvala vrednost.

Dana 19. aprila 2004. godine Robert Peša iz HFP i Darko Ostoja otputovali su u Moskvu gde su imali sastanak s Hrvojem Petraèem, kojem je Ostoja tada sve isprièao oko pregovora s Ježiæem i ulogom M. Žužula i Sanadera.

Nakon 1. maja 2004. godine H. Petraè je u par navrata iz inostranstva nazivao R. Ježiæa i tražio isplatu svoje provizije izražavajuæi nezadovoljstvo zbog kašnjenja", stoji u izveštaju iz novembra 2007. godine.

Operacija DIOKI, tako je još jedna veza koja s jedne strane povezuje pokojnog Ivu Pukaniæa s Aferom Hypo, dok s druge strane s Pukaniæem povezuje ne samo njegovog oèito prijatelja Hrvoja Petraèa, nego i Ivu Sanadera i Miomira Žužula.

U operaciji Ježiæevog preuzimanja vlasništva nad deonicama DIOKI-a, Pukaniæ je kao Petraèev posrednik oèito bio na suprotnoj strani od Sanadra i Žužula.

Dok je Petraè, s jedne strane dogovorio s Ježiæem da æe mu odraditi preuzimanje deonica od Ostoje, te kao posrednika Ostoji poslao Ivu Pukaniæa, Ivo Sanader je namerio, barem kako navodi ovaj izveštaj iz novembra 2007. godine zaraditi na ovom posredovanju pa je i sam ponudio Ježiæu rešenje kupoprodaje deonica DIOKI-a, a za svog liènog posrednika u pritiscima na Ostoju postavio je Miomira Žužula.

  

Cenzurisani intervju u Nedeljnom Telegrafu

 

Nakon što je novinar beogradskog Nedeljnog Telegrafa 23. jula 2009. godine razgovarao sa mnom o duvanskoj mafiji na Balkanu, redakcija Nedeljnog Telegrafa objavila je, u broju od 29. jula 2009. godine, samo prvi dio intervjua, dok je drugi nastavak, bez ikakvog objašnjenja - cenzurisan.

Kolega koji je intervju radio, objasnio je kako se radi o pretnjama upuæenima Nedeljnom Telegrafu, ali do danas redakcija nije dala službeno objašnjenje cenzurisanja ovog intervjua.

Sadržaj ovog zabranjenog i cenzurisanog intervjua objavljujem u celosti.

Redakcija Nedeljnog Telegrafa želi da objavi pravu pozadinu aktuelne faze balkanskog politièko-kriminalnog rata koji se trenutno medijskom municijom, u pauzama izmeðu korišæenja bojevih metaka i eksploziva.

Molimo Vas da nam vašim odgovorima kao vrsni struènjaci pomognete u otkrivanju balkanskog sindikata zloèina i manipulacija.

Najnovije pismo Ratka Kneževiæa u kome pljušte optužbe protiv Ðukanoviæa i saradnike u švercu cigareta, pojavilo se naizgled bez ikakvog povoda i to u mediju koji je slovio za glasilo vlasti u Crnoj Gori. Šta je po Vašem mišljenju, motiv naprasnog "napada hrabrosti i iskrenosti" Ratka Kneževiæa, ako je nedavno i italijansko pravosuðe odustalo od istrage Ðukanoviæevih poslova 90-tih?

Oèito je da Kneževiæ svojom prièom pokušava prekinuti trag duvanske mafije koji svakako vodi krijumèarskom, kriminalnom, organizacijskom dijagonalom od Rovinja, Zagreba do Podgorice, te svojim najnovijim izjavama pokušava izuzeti sebe i svoje saradnike od odgovornosti za ubistvo Ive Pukaniæa.

Osim toga, Kneževiæ možda šalje signal meðunarodnim istražnim organima kako je voljan u istrazi protiv balkanske duvanske mafije i organizovanog kriminala na Balkanu biti možda jedan od tzv. svedoka pokajnika, odnosno kako je navodno voljan progovoriti o kriminalnim spregama politièkih elita i kriminalnih organizacija na Balkanu.

Meðutim, moguæe je i da Kneževiæev intervju ima svrhu dezinformacija, pogotovo sada u trenutku kad nekoliko meðunarodnih agencija, institucije Evropske unije, Interpol, ali i sigurnosne službe NATO saveza pokušavaju provesti sveobuhvatnu istragu, a potom i akciju protiv organizovnih kriminalnih skupina na jugoistoku Europe.

Dakle, iako se trenutno ne èini tako, Kneževiæev nagli pokajnièki intervju mogao bi zapravo biti medijska dimna bomba za odvraæanje pozornosti od dogaðaja koji se trenutno odvijaju u balkanskom kriminalnom podzemlju, odnosno od projekta stvaranja jedne potpuno nove i drugaèije organizacije i arhitekture onoga što nazivamo balkanskom mafijom, a radi se o mreži povezanih i koordiniranih kriminalnih organizacija iz Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore, sa Kosova, iz Makedonije, Albanije.

Po meni se želi skrenuti pozornost sa stvaranja nove kriminalne arhitekture na Balkanu pod kontrolom kriminalnog klana Osmani, kojem je na èelu Qazim Osmani zvani Felix, sa svojom braæom Burimom i Bashkimom Osmanijem, a koji su od prije nešto više od godinu dana pod svoju kontrolu potpuno stavili i balkansku duvansku mafiju, odnosno kriminalne poslove krijumèarenja cigareta preko balkanskih zemalja.

Danas te poslove u potpunosti kontroliše upravo klan Osmani, koji u ovom trenutku svoje operacije koordinira iz Hrvatske, gdje je Qazimu i njegovoj braæi ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko osigurao hrvatske dokumente i rešenja o dodeli hrvatskih državljanstava.

Kneževiæ oèito želi skrenuti pozornost sa tih procesa pod kontrolom Osmanijevih, èime se oèito za Felixovu kriminalnu organizaciju kupuje vrijeme kako bi mogao dovršiti svoj projekt novog balkanskog kriminalnog poretka.

Osim toga, i meðunarodnim se istražiteljima i analitièarima barem na kratko skreæe pozornost sa klana Osmani i njihovih poslova na Balkanu, i to baš u trenutku kada protiv Osmanijevih traje velika meðunarodna istraga i pritisak na Hrvatsku da pokrene istrage i kaznene procese protiv Osmanijevih, odnosno da zbog veza sa Osmanijevima smeni ministra policije Tomislava Karamarka, usko povezanog s kriminalnim grupama, organizacijama i klanovima.

Kneževiæ je aktuelizovao problem balkanske duvanske mafije neposredno nakon što je na sajtu Necenzurirano.com objavljen plan EU da se reši ovdašnje mafijaške hobotnice, ali i veza ex-premijera Sanadera s krijumèarenjem cigareta. Da li postoji ikakva veza izmeðu evropskog plana i lansiranja afere preko Kneževiæa? Ko je uopšte Kneževiæ?

Zanimljivo je zapravo da Kneževiæ nigde ne spominje Osmanijeve i njihov projekt stvaranja velike kriminalne organizacije na Balkanu, sastavljene od gotovo svih važnijih kriminalnih grupa, organizacija i klanova.

Napori meðunarodnih agencija su trenutno, prema mojim informacijama, usmereni upravo na aktivnosti protiv projekta klana Osmani o stvaranju nove balkanske kriminalne arhitekture, stoga se èini kako Kneževiæev intervju zapravo ima za svrhu odvraæanje pozornosti od Osmanijevih, kao što sam veæ rekao.

Kako mi možemo znati da Kneževiæ ovaj intervju nije planirao upravo sa ljudima od poverenja Qazima Osmanija Felixa.

Naime, Felix je oèito nezadovoljan istraživanjem koje zadnjih nešto više od godinu dana o Osmanijevima objavljujemo na portalu Necenzurirano.com, te smo do sada uistinu vrlo detaljno razotkrili planove i aktivnosti klana Osmani na Balkanu, te se ta kriminalna organizacija upravo zbog analiza, èlanaka i istraživanja objavljenih na portalu Necenzurirano.com, našla pod lupom meðunarodnih obaveštajnih agencija i institucija.

Bilo je za oèekivati kako æe Osmanijevi krenuti u medijsku kontraakciju, pa bi jedna od takvih akcija mogao biti i Kneževiæev intervju.

S druge strane izuzetno je zanimljivo da se trenutka objave Kneževiæevog intervjua savršeno poklopio sa vremenom neposredno nakon sastanka Ðukanoviæ - Sanader u Podgorici, te Sanaderove ostavke nekoliko dana nakon toga, posebno ako znamo da je Sanader bio usko povezan s duvanskom mafijom, odnosno da je upravo njegova Vlada omoguæila intenziviranje krijumèarskih aktivnosti duvanske mafije preko Hrvatske.

 

Kneževiæ je insajder

 

Nedavno sam objavio istraživanje o tome kako je Sanader organizovao carinske službe u Hrvatskoj na naèin da to pogoduje krijumèarenju cigareta, osnivanjem fiktivne carinske ispostave u Kanfanaru, koja zapravo i prema iskazima carinskih službenika, ali i prema upozorenjima nezavisnog sindikata carinika Hrvatske, služi iskljuèivo organizovanom kriminalu i švercu cigareta za balkansku duvansku mafiju.

Dakle, èak su i sindikalni predstavnici u hrvatskim carinskim službama upozoravali i upozoravaju na blisku spregu Sanaderove Vlade sa balkanskom duvanskom mafijom i meðunarodnim švercom cigareta.

Vidite, Kneževiæ niti u jednom delu svojeg intervjua ne navodi notornu èinjenicu da sedište balkanske duvanske mafije nije u Crnoj Gori, nego u Hrvatskoj, i kroz tu Kneževiæevu manipulaciju zapravo treba posmatrati svrhu njegovog intervjua.

Naime, oèito da u ovom trenutku afera koju izaziva Kneževiæ ima za osnovni cilj skrenuti pozornost sa operacija duvanske mafije u Hrvatskoj, koju smo vrlo uspešno poèeli razotkrivati u našim istraživanjima na portalu Necenzurirano.com.

To je ujedno i veza izmeðu evropskog antimafijaškog plana za Balkan i lansiranja Kneževiæevog intervjua.

Naime, Knežæeviæ svojim izjavama zapravo štiti centar balkanske duvanske mafije u Zagrebu i Rovinju, i pripadnike politièke i poslovne elite u Hrvatskoj usko povezane s duvanskom mafijom i meðunarodnim švercom cigareta.

Pre svega mislim na Antu Vlahoviæa, predsednika Uprave Adris grupe, bivšeg premijera Ivu Sanadera, ministra policije Tomislava Karamarka, šefa Ureda Predsednika Republike Amira Muharemija, Franju Lukoviæa, predsednika Uprave Zagrebaèke banke, bivše premijere Nikicu Valentiæa, Franju Greguriæa i Zlatka Matešu, te brojne druge u Hrvatskoj koji su bili ili jesu deo mreže povezane s balkanskom duvanskom mafijom.

Kneževiæev intervju dakle ima svrhu skretanja pozornosti od centra organizovanog kriminala u Hrvatskoj, èime se klanu Osmani osigurava potrebno vreme i tišina za dovršenje njihove kriminalne strategije za Balkan.

Kneževiæ je insajder. On je i danas oèito na platnoj listi mafije, samo ne one za koju je radio donedavno, nego oèito na platnoj listi Osmanijevih za koje odraðuje ovu svoju kampanju.

Treba ipak reæi da u Kneževiæevom iskazu ima dosta istinitih podataka koje se može koristiti, ali i dosta podmetanja i lažnih podataka smišljenih kako bi se pozornost istražnih tela i meðunarodnih institucija skrenula sa nove balkanske kriminalne arhitekture u nastajanju.

Da li je aktuelna duvanska afera povezana s ubistvom Ive Pukaniæa, s kojim je Kneževiæ saraðivao?  Kakva je veza postojala izmeðu njih dvojice, s obzirom da postoje tvrdnje da su funkcionisali kao ucenjivaèki tandem s nastupom: "Ukoliko ne platiš, upucaæemo te preko novina"?

Narod kaže "o mrtvima sve najbolje", ali naši ljudi isto tako kažu "tko sa ðavlom tikve sadi o glavu mu se razbiju".

Tako nekako možemo oceniti i ulogu Ive Pukaniæa u razotkrivanju duvanske mafije. Baš kao što sada to èini Kneževiæ, Pukaniæ je celo vreme pisao o duvanskoj mafiji u Crnoj Gori, a namerno je zaobilazio èinjenice kako je sedište te mafije upravo u Hrvatskoj, i kako su Adris grupa, Tvornica duhana Rovinj i Tvornica duhana Zagreb dio mreže balkanske duvanske mafije.

Dakle, oèito je da je Pukaniæevo istraživanje bilo selektivno, a time u konaènom imalo je za cilj istiskivanje Osmanijevih konkurenata iz duvanskog kriminalnog biznisa.

Odnosno pogledajmo rezultat Pikaniæevog istraživanja: ubijen je srbijanski premijer Ðinðiæ, kojega je Pukaniæ u nastavcima napadao; Osmanijevi su preuzeli duvanski švercerski biznis na Balkanu; došlo je do restrukturiranja i reorganizacije balkanskog kriminalnog podzemlja, te integracije kriminalnih organizacija u Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.

Dakle, razloge Pukaniæevog ubistva treba tražiti upravo u strategiji kriminalnog klana Osmani za stvaranje nove kriminalne infrastrukture na Balkanu.

Njegovom ubistvu prethodilo je ubistvo mlade Ivane Hodak, uz pomoæ kojeg je Tomislav Karamarko, dakle èovek klana Osmani, preuzeo punu kontrolu nad sigurnosnim sistemom u Hrvatskoj.

Zapravo, možemo reæi da je upravo Karamarko profitirao od ubistva Ivane Hodak.

Bio je to okidaè koji je omoguæio klanu Osmani preuzimanje potpune kontrole nad obaveštajno policijskim sistemom u Hrvatskoj, što se savršeno uklopilo u Osmanijev plan stvaranja nove balkanske kriminalne organizacije.

Svojevremeno sam napisao kako je Pukaniæ zaèetnik medijskog reketa u Hrvatskoj, i on je doista èesto trgovao dokumentima i saznanjima do kojih bi došao, umesto da ih objavi.

Teško je, naravno, sada o tome govoriti, kada je Pukaniæ mrtav, ali to su jednostavno èinjenice. To je istina.

Njegov Nacional više je funkcioniše kao medijski instrument jednog dela kriminalnog podzemlja u Hrvatskoj, umesto kao nezavisni medijski projekt.

Njegova životna prièa, zapravo, dovoljno govori sama za sebe.

Znatan dio novca koji je posedovao pribavio je sumnjivim finansijskim transakcijama, ucenom i reketom, pa i posuðivanjem, uglavnom od Ratka Kneževiæa, Nevena Baraæa, Hrvoja Petraèa i Vladimira Zagorca. Neke od pozajmica su bile delimièno na granici iznude, ucene i reketa. Mnogi upravo Pukaniæa smatraju rodonaèelnikom medijskog reketiranja u Hrvatskoj.

  Steèeno bogatstvo Pukaniæ je investirao u kupovinu nekretnina i skupocenih automobila. Tako je bio vlasnik dva nova stana u Ilici i super luksuznog stana u Importanne Galeriji na zagrebaèkom Iblerovom trgu, te kuæe u središtu Zagreba koju je kupio neposredno pre ubistva.

  

Nacional zlata vredan

 

Nedeljnik Nacional je pokrenula mala grupa novinara, deonièara (Tonko Vuliæ, Željka Godeè, Ida Šagovac, Jasna Babiæ, Sreæko Jurdana, Mladen Pleše, Denis Kuljiš, Maroje Mihoviloviæ, Sina Karli, Ivo Pukaniæ i Nenad Polimac) u novembru 1995. godine uz finansijsku pomoæ nekih svojih veza a to su: Neven Baraæ, Dubrovaèka banka - veza Mladen Pleše, Vojko Santriæ, Enrico - veza Mladen Pleše, Davor Štern, INA - veza Mladen Pleše, Ivan Èermak, CRODUX - veza Mladen Pleše, Ivo Pukaniæ, Ante Vlahoviæ, TDR - veza Mladen Pleše, Hrvoje Petraè - veza Ivo Pukaniæ, Vladimir Zagorac - veza Ivo Pukaniæ.

Neven Baraæ je preko svoje off shore firme Resora iz Vaduza u Lihtenštajnu, 1995. godine i 22. novembra 1996. odobrio zagrebaèkoj firmi Mediapress (koja je bila izdavaè nedeljnika Nacional) dva puta po 300 hiljada nemaèkih maraka. Resora je sestrinska firma off shore kompanije Tenora, registrovane na istoj adresi, Kirhstrasse 39, u Vaduzu, a njezin formalni vlasnik je Baraæev sin Zdeslav kojega Pukaniæ poznaje još sa studija na istom fakultetu. Za protivuslugu Pukaniæ je dokazivao Baraæevu nevinost u aferi Dubrovaèka banka, kao i njegovih firmi Mupera iz Vaduza i Chemotrade u Wiesbadenu.

Nakon februara 1997. u Nacional je ušlo još oko 700 hiljada nemaèkih maraka kredita dobijenog od Baraæeve firme Tanora. Tako je Pukaniæ postao vlasnik 59 odsto Nacionala. Jednako tako, 31.decembra 1997. godine Pukaniæ je poèeo koristiti kredit Glumina banke u iznosu od 320 hiljade nemaèkih maraka koji je odobren na vreme od 20 godina uz kamatu tek šest posto. U decembru su Sreæko Jurdana i Pukaniæ dobili i 470 hiljada nemaèkih maraka stambenih kredita nakon što je poslovanje Nacionala prebacio u Glumina banku. Sve svoje kredite Ivo Pukaniæ nije morao vraæati. To su u stvari sponzorstva koja je veæim delom on privatno iskoristio.

Preko Baraæa je Pukaniæ dobio od austrijske Hypo banke kredit za pokretanje lista Republika koji je do kraja izlaženja napravio gubitak od šest miliona nemaèkih maraka. Garancije za kredite Pukaniæu i Republici dala je Baraæeva off shore firma. Hypo banka je dala kredite i zbog toga što je Baraæeva Dubrovaèka banka položila svojevremeno velike iznose obveznih depozita banke upravo na raèunima Hypo banke. Te efektive je Baraæ proneverio fiktivnim kreditima koje je davao svojem sinu Zdeslavu, Ivi Pukaniæu i drugima.

Od kraja 1998. godine Pukaniæ je nakon politièkog, a više policijskog pritiska vlasti i ostvarenih kontakata nastavio sa brzim bogaæenjem, što je vrlo vidljivo s obzirom na bliskost sa kriminalnim strukturama.

Pukaniæ je uvek nalazio naèina da diskretno, preko posrednika, zatraži odreðeni novèani iznos kako ne bi objavio kompromitujeæe stvari. U tome je razvio svoj sastav specijalnih prijateljstava politièko - novèarskog i mafijaško - estradnog profila.

Tako je poèetkom 2001. godine preko Anðelka Herjavca uzeo 50 hiljada nemaèkih maraka od Hrvoja Vojvode kako ne bi objavio èlanak o samoubistvu deteta u èijoj blizini je bio Vojvodin sin. U ovoj kombinaciji je Vojvodi i Herjavcu pomogao lièno i bivši šef SZUP-a Franjo Turek.

Na slièan naèin Pukaniæ uzima novac od osoba iz politièkog i javnog života, a ucenjuje podatcima koje je dobio od Željka Bagiæa, bivšeg Mesiæeva savetnika za nacionalnu sigurnost, kojem plaæa takve informacije. Pukaniæ je pregovarao i sa Franjom Greguriæem i Hrvojem Šariniæem da im proda Nacional 1997. i 1998. godine za èetiri miliona nemaèkih maraka. Posao je propao. Nakon toga Kuljiševa grupa je uz pomoæ Baraæa to spreèila.

Pukaniæ se proslavio i kraðom novca kroz remitendu svojeg nedeljnika, gdje je izbegao plaæanje poreza, a dobit je išla njemu lièno. U ovome mu je pomagalo preduzeæe Tisak.

Ono što je zajednièko veæini njegovih veza jest da su uglavnom iz obaveštajne, bankarske i kriminalne strukture, te da je preko njih Pukaniæ ostvario liènu finansijsku korist. Te veze su: Neven Baraæ, Ratko Kneževiæ, Ratko Ðokiæ, Hrvoje Petraè, Vladimir Zagorac, Žarko Peša, Zdravko Mamiæ, Denis Gudasiæ, Mitch Brajdiæ, Ivan Èermak, Mladen Vedriš, Ivan Zvonimir Èièak, Vjeko Šafraniæ, Miroslav Liliæ, Ante Nobilo, Franjo Greguriæ, Hrvoje Šariniæ, Luka Rajiæ, Nikica Valentiæ, Ivica Todoriæ, Vlado Milankoviæ, William Montgomery.

                                          Nastaviæe se                                                                                                                                   

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane