Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''(135)

Govedarstvo, svet, Kina i Srbija

Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Bransilav Gulan je 7. januara 2024. godine od ,,Štajerskih novica'' u Mariboru (Slovenija) dobio priznanje, ,,Zlatno pero'', nagradu, koja je četvrto njegovo priznanje za životno delo! Dakle, dobitnik je tri međunarodna i jednog domaćeg priznanja - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', objavljena je i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Ministar agrara Srbije dve nedelje čekao potpis za uvoz i izvoz

Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni parametar razvijenosti ukupne poljoprivredne proizvodnje svake zemlje u svetu. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano najveća potrošnja je u Severnoj Americi, gde ona iznosi 30 kilograma po jednom stanovniku. U Srbiji to je tek nešto više od tri kilograma. U Evropi najviše junadi se tovi u Francuskoj. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane su prvenstveno livade i pašnjaci.

Prema podacima RZS, u Srbiji sad ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave. Sad je 1.200 sela u nestajanju, prema podacima RZS, a do 2050. godine nestaće ih ukupno 3.000! A, kada nestanu sva sela neće više biti ni Srbije, na ovim prostorima živeće neki drugi ljudi. Jer sad u Srbiji godišnje umre 123.000, a rodi su manje od 60.000 ljudi. Srbiji godišnje samo za sahrane treba prostor veličine dva fudbalska igrališta! Ali, iako se drastično smanjio broj stanovnika, sela, a čim nema sela nema ko ko da hani stoku, (jer je za jednu deceniju broj stanovnika manji za 500.000) sve manje je goveda, mleka, mesa, hleb... Istovremeno političari zemlje Srbije obećavaju ogroman izvoz mesa i drugih potrepština svojim novim - starim partnerima pre svega u Kini. Zanimljivo je da obećavaju za izvoz ono što nemaju ni za sopstvene potrebe. I to nije prvi put. Setimo se ne tako davnog vremena kad je nekadašnji predsednik Tomislav Nikolić, partnerima iz Kine obećao godišnji izvoz od 510.000 tona junećeg mesa! A, Srbija je tada godišnje proizvodila samo 83.000 tona ovog mesa. Taj obećani izvoz nikad se nije dogodio. Jer, mi mesa nismo imali, a reeksport je dozvoljen samo dok vas ne uhvate! I nedavno kada je u maju 2024. godine u Srbiji boravila delegacija iz Kine ponovo je obećana za izvoz velika količina junetine koju Srbija sad praktično ni nema! Jer, u njoj su prazna su sela, prazne su i staje, nema ni goveda, niti ima ko da hrani stoku. Jer, za jednu deceniju će nestati 1.200, a do 2050. godini čak 3.000 sela u Srbiji. Dokaz je da se sad proizvodi 200.000 tona manje ovog i svih drugih mesa nego pre četiri decenije. Manje i junećeg. Jer, sad se prema podacima RZS proizvodi samo 78.000 tona. Odakle, nam onda mesa za izvoz?! Kada je reeksport zabranjen!

Šansa u govedarstvu!

Šansa u govedarstvu postoji i o tome se u Srbiji samo priča kao o mogućnostima! I sve što se više priča, pravih goveda je sve manje! A, govedarstvo može biti mlečno, mlečno - mesno i mesno govedarstvo. Priča se da Srbija izlazi u svet sa ponudom junetine iz prirode. Kažu da trenutno u tovu ih ima oko 25.000 junadi! Ali kome tome da se veruje? Jer, to je samo informacija za političare, da bi mislili kako su spasili posrnulo stočarstvo. Tako su radili sa netačnim podacima I pisali strategiju čiji je kraj 31. jula 2024. godine. Oni su tada lažnim i netačnim podacima obmanuli političare i narod, da će se agrar razvijati po stopi od 9,1 odnosno u lošijim godinama po 6,1 odsto. Sad se vidi da je to bila strategija pada, a ne rasta! Da bi uradili dokument za koji treba da odgovaraju pred narodom, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara. Dokaz nastavka manipulacija je da imamo puno goveda! Činjenica je da stočar Svetozar Murgački - Cveta sa Čeneja kod Novog Sada ima više stotina ovaca i u stajama osam skoro utovljenih bikova, težine po 600 kilograma. Ali, mora i dalje da ih tovi jer nema kome da ih proda. I sa tovom povećava gubitke.

Nakon imenovanja poslednje vlade Srbije, početkom maja 2024. godine, zbog nepostojanja nadležne ličnosti da potpisuje uvoz i izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije, od preuzimanja funkcije od strane novog ministra poljoprivrede, pa do 15. maja 2024. godine, Srbija je bila blokirana, kada je bio u pitanju uvoz i izvoz agrara. Jer, niko od zaposlenih u ministarstvu agrara, a ima ih više od 1.200, nije imao mogućnost ni pravo da potpisuje dokumentaciju za uvoz i izvoz! Tek tada je administracija sredila da za obavljanje tih poslova dobije potpis novi ministar, dr Aleksandar Martinović, pe je posao krenuo tek od 15. maja 2024. godine posle 12 sati. Kolika je šteta nastala na kvarljivim proizvodima koji su bili u kamionima i čekali na granici nekoliko dana niko ne zna. Ali, su na izvoz čekale jagode, jabuke, borovnice, trešnje, prve kajsije i mnogi drugi prehrambeni kvarljivi i drugi proizvodi. I na uvoz je se čekale na hiljade prasića, svinje i druge žive stoke iz Nemačke. Jer, nije bilo nikog ovde u Srbiji d odbori taj uvoz. S, sve je bilo spremno, prasićima je bila izvađena krv i obavljene druge neophodne formalnosti. Ali, greškom administracije u Vladi Srbije, nisu mogli da dođu u zemlju Srbiju i odu u karantin. Razlog je što niko skoro desetak dana nije mogao u Srbiji to da potpiše dozvolu za uvoz. Tako na hiljade prasića spremnih za uvoz iz Nemačke u Srbiju, nisu mogli da se dopreme do karantina u Vojvodini. Dakle, od preuzimanja dužnosti novog ministra agrara, pa sve do 15. maja 2024. godine, u podne, Srbija je bila u blokadi, što se tiče izvoza i uvoza poljoprivrednih proizvoda! Jer, nije bilo nadležnih ko bi mogao da to potpiše kako bi se normalno obavljao posao. Stajali su kamioni na granicama za izvoz, a nisu mogli da uđu u Srbiju ni oni sa uvoznom živom stokom i drugim prehrambenim artiklima. Jer, administracija nije sredila da nadležni, ali ni novi ministar dr Aleksandar Martinović, da može odmah da koristi svoja nova ovlašćenja. Zbog nečije neodogovornosti prve dve nedelje u maju bio je blokiran u uvoz i izvoz agrarnih proizvoda u Srbiju i plasman iz nje!

A, zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici u Srbiji poslednjih godina je uništeno stočarstvo. Sad se ono mora obnavljati, a to se ne može uraditi preko noći. Jer, uništava se već sedam decenija. U svetu je to drugačije, nema ovakvim problema i služe nam za ugled. Zato su prodavci iz Nemačke hteli da poreknu sve trgovačke i druge odnose sa Srbijom početkom maja 2024. godine.

,,Broj goveda u svetu iznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 miliona grla, koja daju 13 odsto ukupnog svetskog broja goveda. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosi 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma po stanovniku. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učešćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 miliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišnje kolje oko 35 miliona grla goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD", navodi analitičar prof. dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Tržište goveđeg mesa može da se podeli na dva podtržišta:

Tržište svežeg i hlađenog mesa - uglavnom potiče od utovljenih mlađih kategorija goveda;

Tržište zamrznutog goveđeg mesa - starijih kategorija, koje se uglavnom, koristi za preradu (konzerve, hamburger, kobasičarski proizvodi...);

U svetu godišnji međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na nivou je od desetak miliona i isti čini 15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa u svetu iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje. Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa stanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus 200 stepeni i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso).

Četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD su:

Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunarodnom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy - CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarde za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti - EUROP.

Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa, takođe, je Evropa! Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog godišnjeg svetskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja i najvećeg svetskog uvoznika! Za to postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje, visokih dohodak potrošača... Prilikom uvoza mesa SAD primenjuje razne vidove barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Italija. Zajedno sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.

Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najveću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U Evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču.

Najveću potrošnju u svetu ovog mesa ima Argentina sa 54 kilograma godišnje po jednom stanovniku. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Evidentno je da među najvećim potrošačima nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom takozvane ,,brze hrane" - fast food.

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u boljim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Sad, zvanično, samo 725.000! Ali, stočari kažu da nema toliko goveda! Da se to samo prikazuje zbog boljeg rejtinga političara. Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju više od 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćinstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto ukupnog broja grla u Srbiji.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji sad iznosi oko 78.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku u Srbiji. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina proizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 - 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak sa 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji. U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje je nekada bio oko 320.000, a od toga manje od polovine klalo se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Prema najnovijim podacima sad potrošnja ovog mesa u Srbiji od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku. U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period potrošnje kada je ona iznosila čak po 15 kilograma junetine godišnje po jednom stanovniku. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa. To će i dalje uticati na smanjenje potrošnje ove vrste mesa.

Meso goveda stavlja se u promet kao: teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (govedina).

Teleće meso - dobijeno klanjem teladi, starosti od tri nedelje do šest meseci, težine trupa od 25 do 125 kilograma, stavlja se u promet kao teletina I, II i III kategorije;

Juneće meso, dobijeno klanjem junadi, i to nekastriranih muških grla, starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;

Goveđe meso, dobijeno klanjem ženskih i kastriranih muških grla starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III kategorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

Pod junećim odnosno goveđim mesom I kategorije podrazumevaju se meso buta bez kolenice i delova trbušine. Juneće meso I kategorije i goveđe meso I kategorije stavljaju se u promet sa ili bez kostiju;

Pod junećim ili goveđim mesom II kategorije podrazumeva se meso slabina bez poslabina, meso leđa i meso plećke;

Pod junećim odnosno goveđim mesom III kategorije podrazumeva se meso preostalih delova polutke: vrat potplećka, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica;

Spoljnotrgovinska razmena

Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije dosta je skroman i iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

I tek što je kineska delegacija od 400 članova napustila Srbiju, maja 2024. godine, opet smo dali nova nerealna obećanja o izvozu junetine koju mi nemamo! Kinezi nisu zaboravili kada su poslednjih put, ne tako davno, bili u Srbiji i kada im je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić, obećao godišnje oko 510.000 tona junetine! Ali, to je bilo u njegovoj želji kada je pričao o dolasku nekih novim žutih ljudi koji će stići u Srbiju! Tog trenutka kada im je Tomislav Nikolić bio obećao više od pola miliona tona junetine godišnje u Srbiji se proizvodilo samo 83.000 tona!

I umesto da se obnovi stočni fond da se poveća proizvodnja, a ona je je još znatno manja, prazna su sela, nema goveda u stajama, prazne su mesare, i u Srbiji se sad proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje! Potrošnja je tek nešto veća od tri kilograma po stanovniku. I opet su nam stigli Kinezi. I sadašnji predsednik je opet obećao ogromne količine junećeg mesa, koga nemamo! A, on dobro zna da je reeksport ovog mesa dozvoljen samo dok nas ne uhvate da to činimo! Jer je on zabranjen! Ali, kinezi su opet dobili obećanja, ne samo za junetinu nego i za voće, suve šljive, borovnicu, jabuke i mnoge druge naše proizvode. Da se poneko od njih sladi sa voćem iz Srbije. Jer, je to u odnosu na broj žitelja Kine, samo kap vode u moru! Evo i najnovijih informacija o prodaji i izvozu uglavnom onog čega nemam, a to je juneće meso i ,,bebi bif''.

Da se vratimo samo u istoriju kada je 1991. godine iz Jugoslavije u svet bilo izvezeno 54.000 tona ,,bebi bifa'', a od toga iz Srbije čak 34.000 tona. Sad su prazne staje u Srbiji, nema goveda, nema junadi, nema teladi, nema ni ,,bebi bifa''... Najbolji dokaz je da se iz Srbije sad izvozi 100 puta manje ,,bebi bifa'', nego te daleke 1991. godine. Ili samo od 2015. pa do 2024. godine prosečan godišnji izvoz bio je oko 400 tona! Dakle, kada su nedavno bili kupci junetine iz EU, naši ekonomski kreatori su im nudili svinjsko meso, koje oni nisu ni tražili! A, tražili su pola veka godišnje da kupuju u Srbiji po 50.000 tona ,,bebi bifa''. Međutim mi smo im nudili svinjsko meso, koje takođe tada nismo imali u tim količinama. A, sva sreća što ga nisu ni tražili. Jer, jer EU svakog trenutka tada pa i danas imala po 50 miliona svinja viška. Jer, Srbija tada nija imala viška ni svinja, a ni svinjskog mesa! Sad nema ni junadi, ali ni svinja! To je rezultat loše ekonomske politike koju vode kreatori sadašnje vlasti.

Evo i najnovijih podataka: Povlašćeni izvoz govedine iz Srbije u Kinu je biće moguć, od 1. jula 2024. godine posle potpisivanja i stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini. Inače, Srbija ima mali sopstveni stočni fond da bi bila ozbiljan partner za izvoz u Kinu! Na prvom mestu, moramo da uložimo ogromne investicije u obnovu stočnog fonda. Koji je u izumiranju. Srbija jeste među deset najvećih proizvođača kukuruza u svetu, a u njoj postoji i više od 300.000 praznih štala i obora za tov goveda i svinja. Da ima stoke ona bi trošila taj kukuruz. Lane je bio rod od oko 6,6 miliona tona. Zato što nema stoke da ga troši, izvozimo kao sirovinu. A, od njega može da se dobije više od 5.000 proizvoda u višim fazama prerade, pa da se više i zaradi. Međutim, sela su prazna, nema ljudi koji bi to radili. Jer, ubrzo nestaje svako četvrto selo, a to je manjih 1.200, a do 2050. godine nestaće ih čak 3.000! Sad ih je ukupno 4.720. Dakle, kad nestanu sela, i narod u njima - nestaće i Srbija! Znači da preduslove za opstanak i ostanak imamo, ali moramo prevazići domaću krizu. A, to je najteže. Jer, nju nisu stvorili stočari i drugi proizvođači hrane, a ima ih u zemlji 1,2 miliona, nego loši agroekonomski i nerealni pisci agrarne politike u privredi koja se vodi u zemlji. Jer, imamo 508.000 gazdinstava, a stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava. Prema podacima RZS u stajama je i 725.408 goveda. Država je obećala veću proizvodnju i što je teško proizvesti na njivama jer prosečna starost poljoprivrednog gazdinstva je veća od 60 godina! A, tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Vrednost agararne proizvodnje po hektaru je oko 1.200 evra po hektaru. Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nikada se nije ni primakla brojci od željenih šest milijardi evra godišnje!

Sadašnja carina prilikom izvoza na govedinu je 25 odsto, i kada je trgovina sa Kinom u pitanju, kada počne primena Sporazuma o slobodnoj trgovini, 1.jula 2024. godine ona bi se svake godine umanjivala za pet odsto! Srbija međutim, prema podacima popisa iz 2023. godine nema goveda u stajama da bar malo nešto izveze u Kinu. To je čak za 18 odsto manje nego samo pre tri godine, a 20 odsto manje nego 2012. godine. U odnosu na davnu 1990. godinu fond goveda je prepolovljen!

Prošle 2023. godine, prema podacima RZS, u Kinu je bilo izvezeno svega 579 tona zamrznute govedine za 1,2 miliona dolara. U 2022. godini izvezeno je nešto više od 1.855 tona za 6,2 miliona dolara, a u 2021. godini 3.000 tona za skoro 14 miliona dolara.

Analitičari se dive obećanjima vlade i hrabrosti da prodaju ono što znaju da nemaju! Jer, dobro znaju da nema ni novca da se prebrodi ovaj problem, pa jedino rešenje se vidi u tome da Kinezi investiraju u proizvodnju, a Srbija da odradi ceo posao tova za poznate kupce. Međutim, da bi se obnovio uništeni stočni fond treba da prođe najmanje pet godina. To ne može preko noći da se uradi! Dakle, to su lažna obećanja onih koji znaju da mi to ne možemo da uradimo! Bar sad u skorije vreme!

Neodgovornost odgovornih

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupiće na snagu tek 1. jula 2024. godine. Na listi je 10.412 proizvoda čiji će izvoz iz Srbije u Kinu biti postepeno liberalizovan u narednih deset godina, a najveće šanse na plasman na kinesko tržište imaju vina, rakije, goveđe mesto, suve šljive, borovnice i jabuke!

Međutim, za taj posao, koji, prema dogovoru, treba da obavlja novi ministar dr Aleksandar Martinović, nisu se bili spremili nadležni administrativci, a posebno ni ministarstvo za poljoprivredu Srbije, iako ima više od 1.200 zaposlenih u njemu. Jer, posle izbora nove Vlade, početkom maja 2024. godine, kada je dotadašnja ministarka Jelena Tanasković, dužnost predala dr Aleksandru Martinoviću, bio je blokiran rad vlade i nadležnih službi za izvoz i uvoz agrarnih proizvoda iz Srbije, sve do 12 časova 15. maja 2024. godine. Jer, niko u vladi nije imao pravo ni dozvolu da potpisuje robu koja se uvozi u Srbiju niti onu koja se izvozi. Tek posle intervencija iz sveta, ali i Srbije, ali i onih koji uvoze ali i izvoze, nadležni ministar je dobio ovlašćenje da to potpisuje, odnosno, dve nedelje posle preuzimanja vlasti. Međutim, odobrenje je stiglo tek posle desetak dana, dok su kamioni puni hrane čekali na granicama da izađu iz Srbije, ali i na stotine kamiona da uvezu kupljenu živu stoku, prasiće, svinje, junad... Dakle, za to vreme, dok se čekao potpis nadležnih, na hiljade tona robe iz Srbije, iako je bilo prodato nije otišlo u svet! Pošto nije bilo državnih potpisnika za ove poslove, sve do 15. maja 2024. godine u podne, na stotine kamiona sa prasićima i govedima iz Evrope, nisu mogli da budu uvezeni u Srbiju i da budu smešteni u karantin. Njihovi bivši vlasnici u Evropi morali su da ih hrane iako su bili spremni za transport u Srbiju. Bili su na korak do odluke da raskinu trgovinu sa Srbijom! Tek kada su kupci iz Srbije pristali da snose troškove greške srpske administracije postignuto je nekako pomirenje. Odnosno nisu raskinuti već potpisani ugovori. Jer, vlasnici iz Nemačke uz nadoknadu su pristali da hrane prodatu stoku, sve dok se u Srbiji ne srede dozvole za uvoz i izvoz. Posao je sređen jer su partneri iz Srbije otišli do njih u EU, izvinuli se, uz priznanje srpske administrativne greške, naravno uz plaćanje svih naknadnih troškova za kao i taksi za pomirenje, pa su uspeli uspeli su da im objasne da oni nisu oni krivi već administracija. I to je zemlja Srbija danas! Kada odgovorne državne poslove, vode neodgovorni priučeni partijski činovnici! Koji se nisu setili posle zamene registracije ministara da i u papirologiji obave odlazak jednog i dolazak drugog ministra, u ovom slučaju kad je agrar u pitanju.

Po onome što obavlja ministar za poljoprivredu, nazire se da će on u stvarnosti biti smo državni sekretar, ali za narod ministar! Jer, u Srbiju je tih dana trebalo da dođe na desetine kamiona uvoznih svinja i prasadi iz Evrope, ali nisu mogli da uđu u Srbiju (i pored toga što im je i krv bila izvađena u toj zemlji). Istovremeno u Srbiji nije bilo ovlašćenog potpisnika, činovnika, birokrate, za uvoz i izvoz! Jer, ne mora da radi ministar već neki činovnik iz vlade. I zbog neblagovremene organizovanosti za dolazak novog ministra, kome njegova birokratija nije na vreme obezbedila registraciju potpisa u APR za obavljanje tog važnog za državu posla, okrnjem je ugled zemlje Srbije u svetu! Ali i neorganizovanosti u ministarastvu, u vreme podnošenju ostavki mnogih rukovodilaca, ostalo je dosta neobavljenog posla od čega najveću štetu ima država! Partneri iz sveta prvo su zapretili prekidom saradnje, pa su mnogi uvoznici hitno otišli u svet iz Srbije, da bi pokušali da izglade te odnose sa partnerima. Naravno, da im nadoknade troškove koje su imali zbog toga što njihova već prodata roba nije mogla da ode u Srbiju. Da plate troškove ishrane stoke koja je je čekala da pođe za Srbiju gde su je čekali novi vlasnici. A, kada se izračuna nemogućnost izvoza robe iz Srbije i uvoza, sve do sredine maja, to je više stotina miliona dolara. Za tu neodgovornost, u Srbiji nema odgovornih!

Kao i što ni no danas nisu pronađeni odgovorni za nestanak 54 milijardi dinara, ili 460 miliona evra ministarstva poljoprivrede u 2016. godini (28 milijardi dinara) za stočarsvo i za ruralni razvoj sela (26 milijardi dinara u 2018. godini). To je utvrdila Državna revizorska institucija, u redovnoj kontroli, ali ni ona nije uspela ni do danas da utvrdi gde je nenamenski potrošen taj novac od 460 miliona evra! O kojim parama se radi, najbolja potvrda je činjenica da je 2021. godine agrarni budžet u Srbiji bio 400 miliona evra!

Tovno govedarstvo Srbije!

Govedarstvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljno stoke, drugi put je problem sa tržištem... Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odlučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija, pa sve do danas. Tada je u svet iz te ,,trule" Jugoslavije bilo izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa". Od toga samo iz Srbije oko 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa'' u količini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 kuća, više od toga staja za tov stoke i obora za svinje u Srbiji! Nikada se nismo približili toj kvoti izvoza. Razlog je - nema mesa!

Stočarstvo je pušteno niz vodu, smanjivao se broj stoke tri odsto godišnje. Međutim, to je posle išlo silaznom putanjom pa sad godišnji izvoz iznosi tek 300 do 400 tona! To je za 100 puta manje nego pre tri i po decenije! Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u situaciju da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele boljitak u ovoj oblasti. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije! I oni koji prežive postaće najamni radnici na njivama i u stajama u svojoj državi!

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači i da ima 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU - na Malti. Govor brojki prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani. Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje u Srbiji je bilo sledeće:

Prema najnovijim podacima RZS, iz 2024. godine, na osnovu poslednjeg popisa, u Srbiji trenutno ima oko 725.000 goveda!? Poznavaoci prilika i analitičari, sumnjaju u ovu brojku, misle da ih je mnogo manje!?

Prema zvaničnim podacima RZS u 2016. godini bilo je oko 892.000 goveda;

Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku, sve je veoma brzo poklano i bilo je izvezeno, ali posle toga odmah nije obnovljen tov pa su staje ostale prazne (podaci Zadružnog saveza Srbije).

Zvaničnih podataka o tovu za sada nema. Pominje se brojka od 25.000 junadi u tovu, što znači da se blago pokrenuo tov. Ako je tako to je dobro! Ali, i nije tako? Jer, mali proizvođači koji tove do deset junadi ni sad nemaju kome da ih prodaju, pa tove gubitke. Potrebno je prvo vratiti poverenje kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa junadima za izvoz!

Turska je, recimo, u 2018. godini bila uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima iz Turske, bila je 3.959 evra;

Jedino je Srbiji tada bilo više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je bila ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju. Po poslednjim podacima RZS slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine... Sad je to znatno manje!

Blago Srbije!

Najnoviji popis u 2023. godini pokazao je koliko Srbija poseduje ovog blaga, među kojima je:

508.365 poljoprivrednih gazdinstava;

Oni obrađuju 3.257.100 hektara njiva;

Gaji se ukupno 725.408 goveda;

Tovi se 2.263.705 svinja;

U Srbiji postoji i 1.702.682 ovaca;

Tu je i 149.558 koza;

U njoj postoji i oko 22.022.439 živine;

Tu je i 1.261.323 košnica za pčele;

Poljoprivredom u Srbiji bavi se 1.150.653 radnika!

Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka danas, sredinom 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a stočari kažu da ih sa ima manje od 100.000... Sa tim brojem ne može da se obnovi uništeni fond svinja, pa se one moraju uvoziti!

Za 10 godina broj farmi u Srbiji je manji za 62.000!

Sad u 600 sela Srbije nema nijedne krave!

Siromašno stočarstvo

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 60 odsto je na niovu nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa". To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Oko 30.000 tona bilo je iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa'' poslednjih godina, koji je za 100 puta manji nego pre tri i po decenije:

U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa'';

U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa";

U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa'';

U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa";

Od 2018. do 2023. Izvoz se kretao između 300 i 440 tona ,,bebi bifa'';

Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dobilo oko 1,5 milijardi litara mleka. Međutim, stočari ističu da je taj broj krava, realno manji za 78.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona se izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva.Od postojećeg mlečnog stada u Srbiji se prema podacima RZS dobije godišnje oko 1,5 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka! Jer, je to jeftiniji način ishrane. Dobri poznavaoci prilika kažu da je krava mlekulja znatno manje nego što statistika prikazuje. Jer, zahvaljujući nauci porasla je njihova mlečnost pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla dobija se ista količina ,,bele reke''.

Dokaz krize...

Dokaz krize u stočarstvu je da sve više ima sela gde se podiže spomenik, seljaku, kravama, pa se ukazuje, na činjenicu, ako se ovako nastavi, da će deca uskoro moći, kravu muzaru i drugu stoku da vide jedino u zoološkim vrtovima! U svemu tome bitno je istaći su građani dugo čekali da počne sa radom laboratorija za mleko u okolini Batajnici. Jer, ona je davno završena, mnogi funkcioneri su se slikali povodom tog njihovog uspeha, završetka gradnje laboratorije. Ona i sad sao simbolično radi! Razlog dosadašnje agroekonomske politike je da u Srbiji od 4.720 sela, njih 600 nema nijednu kravu! Da će za deset godina nestati 1.200 sela, a do 2050 ukupno 3.000! Sad se traže samo oni koji će biti poslednji da u tim selima ugase svetla!

Kada je reč o mleku u Srbiju je u 2022. godinu, prema podacima RZS, oko 84.000 konuzmnog mleka, pa mleka u prahu 9.663 tona i oko 15.000 tona sireva svake godine se uvozi u Srbiju. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti državni izvor, carina, navodi da je uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Sve je nastavljano kao što se i do tada radilo. Da uvozimo ono što možemo sami da proizvedemo za sebe i svet! Tendencija uvoza konzumnog mleka, mleka u prahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja. Srbija je od zemlje izvoznika postala zavisna od uvoza, da bi tržište bilo valjano snabdeveno. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „...nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, dugoročnim subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio''...

Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400 litara mleka godišnje, zatim da u staji svakog stočara bude najmanje prvo 20 pa do 40 krava muzara smatra profesor dr Milan St. Tošić, iz Zemuna. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. A, svake godine i kada je ona loša, mi imamo kukuruza za izvoz. Razlog je što nema stoke u Srbiji da ga troši, pa je uvek dovoljno četiri miliona tona ,,žutog zlata''. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku godišnje (danas u Srbiji trošimo sa preradom, oko 200 litara po stanovniku godišnje). Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, što bi i povoljno uticalo na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka.

Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode dobrim delom uvoze, navodi Tošić. To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati najmanje na 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali! U oba slučaja - Skandinavci dominiraju. Očigledno da neka veza postoji!

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

Danska.................900,00 kilograma godišnje;

Finska..................361,19 kilograma godišnje;

Švedska............... 355,86 kilograma godišnje;

Holandija..............320,15 kilograma godišnje;

Švajcarska.............315,78 kilograma godišnje;

Grčka...................314,69 kilograma godišnje;

Srbija...................200,00 kilograma godišnje;

Prazna obećanja SANU

U Srbiji je već nekoliko decenija stočarstvo i cela poljoprivreda na izdisaju. Sad nestaje 1.200 sela, a do 2050. godine nestaće čak 3.000 njih, najavljuje RZS. Oni koji sad hoće da obnove selo u devetoj deceniji života, do pre samo nekoliko godina zalagali su se za godišnje gašenje 100 zadruga i podržavali nestajanje sela! U poznim godinama života promenili su mišljenje pa bi sad da podižu ono što su rušili. Idu sa ministrima koji hoće nešto da urade, pa se zajedno slikaju da bi oprali sopstvene biografije. Aktivistima koji imaju vremena i volje za obnovu sela, nije dobar izbor društva tih odlazećih kadrova, koji su odgovorni za gašenje zadruga, ostavljanje sela u ruinama... Oni su odgovorni za takvo stanje, a sad hoće da to što su srušili da obnavljaju. Ali, nemaju biološkog vremena za to! Jer svi znaju da oni ostavljaju ruine od sela i od zadruga. Znači nisu rušili sela nego su rušili Srbiju! Za to bi trebalo da odgovaraju!

Oni i sad samo obećavaju kao što su to radili kao trustovi mozgova, pre pola veka, a iza njih ostaje i godišnji pad agrara, moraju da znaju da neće sa pohvalama završiti političku karijeru! O tome najbolje ukazuju analize i podaci o proizvodnji agrara nekad i sad. Jer, po tim rezultatima, budućnost agrara Srbije nalazi se povratkom u prošlost. To najbolje pokazuju nekadašnji rezultati o izvozu mesa u svet, zatim ako se pogledaju nekadašnji rekordi u vrhunskoj biljnoj proizvodnji... Jer, proizvodnja je nekad bila mnogo viša nego što je od kada oni obećavaju budućnost sela i poljoprivrede. Trebalo bi i sami da pogledaju analize RZS u kome se vidi da je rekordan rod pšenice pre tri i po decenije bio 3.736.500 tona, zatim da je daleke 1986. godine ukupan rod kukuruza u Srbiji bio 8.062.020 tona, da je rod krompira koji sad uvozimo 1977. godine bio 1.148.660 ton, pasulja smo 1955. godine imali čak 101.030 tona, a 1977.godine rod paradajza je bio 244.960 tona, a 1984 godine smo dobili na njivama Srbije i 34.890 tona belog luka, zatim 1989. godine proizvedeno je 4.920.600 tona šećerne repe... Ili 1969. godine bilo je ubrano 886.540 tona šljiva, a iste godine i 748.530 tona grožđa, što je dvostruko više nego sad. Dakle, oni nisu gradili poljoprivredu boljitka, već gubitka. U svemu tome učestvovalo je i Akademijski odbor za selo, uz svesrdnu podršku ovakvih rezultata svog prvog čoveka! Ali, kreatori agroekonomske politike to ne žele da vide! Među njima je sa najdužim stažom i akademik Dragan Škorić, koji uporno već više od jedne decenije propagira ovu strategiju čija validnost izlazi za mesec i po dana, do 31. jula 2024.godine. A, njeni rezultati su katastrofalni! Jer je to strategija pada! On nije dozvoljavao da se analizira njenog sprovođenje u životu, da se ukaže na slabosti, pa da se poveća proizvodnja! I svi kreatori, njih 240 koji su napisali 145 strana strategije, moraju zato da snose odgovornost! Među njima odgovoran je i prvi čovek, ali i ceo Akademijski odbor za selo SANU, Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, koji nisu analizirali ni upozoravali na njeno loše sprovođenje. Od kada oni to rade, selu i poljoprivredi je sve gore i sve teže. A, vlast im uvek obećava da će uskoro da poteče med i mleko! I uvek su izneverili, odnosno prevarili.

Jer, moraju da izlaze na ulice, da bi im se čulo glas. Tada im se obećava med i mleko, donose se uredbe i ,,gasi se požari''. Rešavanje problema uredbama, dugoročno nikada nikome nije ništa dobro donelo. Jer, problemi se moraju sistemski rešavati! Prošle 2023. godine 7. juna članovi ovog istog Akademijskog odbora za selo SANU, raspravljajući takođe o stočarstvu obećali su poljoprivrednicima budućnost, a posle toga njihovo obećanja, pre svega, članova akademijskog odbora za selo, bili su masovni protesti na ulicama! Još veća obećanja su se ponovila i ove 2024. godine, kada su 15. maja 2024. Godine u SANU opet održali NAUČNO - STRUČNI SKUP O ,,BUDUĆNOSTI SELA I POLJOPRIVREDE U SRBIJI'' - strukturni problemi i modeli održivog razvoja. Opet su se samo ponovila davno data obećanja, pa onaj ko bude još dugo živeo moći će samo da ih se seća! Glavni organizator tog skupa u SANU, sadašnjih predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, opet je obećao narodu med i mleko, kao i svetlu budućnost na selu iz koga je on davno otišao. I nije ga ono interesovalo. Jer, je 25 godina bio pozivan na balkansku Akademiju za selo koja se podržavala u Vlasotincu. Ali, nijednom se nije odazvao. Narod bi imao budućnost u selu i poljoprivredi, jedino ako bi ih vratili na one prinose koje su imali pre tri ili četiri decenije! Ovako ih samo obmanjuju! Oni na svakom svakom skupu samo govore kako će biti još lepše živeti na selu iz koga su oni pobegli. Prvi čovek Akademijskog odbora za selo SANU se primakao kraju devete decenije! I tako o budućnosti slatkog života naroda na selu (iz koga se beži, on obmanjuje narod više od pola veka)! Jer, i dalje širi istu nerealnu priču. Njihovo delo vidi se iz rezultata ove poslednje strategije čija validnost izlazi 31. jula 2024.godine.

Strategija pada proizvodnje, čitaj pada, u agraru u procentima

2014. godine + 2,00"% 2015. godina - 7,70% 2016. godina + 7,70%

2017. godina - 11,40% 2018. godina + 15,10% 2019. godina - 1,70%

2020. godina + 2,20% 2021. godina - 5,70% 2022. godina - 7,80%

2023. godina + 9,0% 2024. godina, očekuje se + 6,0%

Za to vreme od sela ostaju ruine, uskoro će nestati njih 1.200, a do 2050 godine, prema podacima Republičgog zavoda za statistiku, manje će ih biti na mapi Srbije čak ukupo 3.000. Dakle, tu svetlu budućnost obećava pola veka, obećao je obećao i 2023. godine, a isto ponovio, bez realnosti i na skupu organizovanom 2014. godine opet u SANU. On će uskoro napuniti devet decenija, ali I dalje obmanjuje narod. I uvek daje, ista prazna obećanja. Davno je otišao iz sela i sad kada ode negde sa onima koji hoće da ga obnavljaju, on naglašava šta bi on voleo da ta sela imaju. A, imao je pola veka da to uradi, ali se zalagao za gašenje 100 zadruga godišnje i nestajanje sela. U njih 90 odsto danas nema ni asfaltnih puteva. Sad se vratio da ih obilazi zajedno sa ministrom za Brigu o selu. Sad razgledaju ruine za koje je on jedan od odgovornijih iz kruga vlasti, što ih u tom stanju ostavlja mladima. Stalno su kao i nedavno, 15. maja 2024. godine obećavali budućnost u agraru i u selima, a podaci govore da im je stalno bilo sve gore! I pre pola veka i pre deceniju i po i prošle godine, evo i sad! Narodu treba taj boljitak već danas, a ne za narednih pola veka, jer čekajući dosadašnja obećavanja, mnogi su otišli sa ovog sveta. Oni koji ostaju, neće dočekati taj boljitak. Posle svih tih starih i novih obećanja, poljoprivredi i selima je sve teže! Pretvarajući im život u obećanja, trustovi mozgova u Akademijskom odboru za selo SANU, ne prikazuju rezultate Strategije kojoj na kraju jula 2024. godine ističe validnost. Jer, je to strategija pada, a ona je i njihovo delo. Jer nikad manja agrarna proizvodnja u Srbiji nije bila. Vrednost njene godišnje proizvodnje po hektaru je samo 1.200 evra i ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije bila veća od 5,6 milijardi dolara. A mogla da bude i 70 milijardi dolara.

Dakle ovaj Akademijski odbor za selo neka pogleda ove rezultate, a ne da njihova obećanja o budućnosti daju sad kada su prišli kravu devete decenije života. Da su dobro radili sad bi uživali u tim rezultatima. Ovako treba da se stide svojih dela. Pitanje je zašto to nisu uradili valjano kad im je bilo vreme. Tada su varali narod pa i sad. Jer, prvi čovek akademijskog odbora iako je zvan nikada nije došao iako je zvan dve i po decenije na sednice Balkanske akademije za selo, koja se održavala u Vlasotincu. A zbog toga što tamo nije bilo novca da bi mu zveckalo u džepovima, već je sve bio volonterski rad. Nije dobro što sad obećavaju budućnost koju su oni rušili! Jer, neka pogledaju analize, pa evo u tekstu i podatka RZS, o budućnosti koju smo imali, kada su prinosi u agraru u pitanju, ali su je oni uništili! Njihova pogrešna mišljenja mogla su se videti i iz saopštenja sa održanog skupa u SANU 15. maja 2024. godine. Davali su decenijama obećanja iz hrama nauke SANU, pa i 7. juna 2023. godine, ali i ove godine. A, nekada, pre nekoliko decenija, imali smo rezultate koje su baš oni uništili, pa sad nude opet boljitak, pre nego što odu sa ovog sveta. A, ta njihova obećanja donela su samo propast poljoprivrede u Srbiji. O tome se najbolji vidi u rezultatima Strategije razvoja poljoprivrede, donetoj krajem jula 2014. godine, čija validnost prestaje 31. jula 2024. godine. Usvojila ju je Vlada Srbije, ali nikada nije upućena na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije. Evo i njenih rezultata, čiju analizu je morao da uradi i Akademijski odbor za selo SANU, vlada Srbije, Privredna komora. Ali, nisu se setili! A, Strategija poljoprivrede je Ustav za ovu privrednu delatnost, koja nije strateška grana. Oni to nisu radili, istekla je decenija, i oni koji su bili njeni autoritet sad opet obećavaju bolju budućnost za selo i seljake u Srbiji. Autori strategije su 240 trustova mozgova a u agraru Srbije koji su napisali 145 strana strana obećali boljitak. Za taj promašeni boljitak odnosno propast agrara tada su sebe častili podelom oko 8,2 miliona dolara, tada pristiglih kao donaciju iz nekoliko evropskih zemalja. Boljitak nikada da stigne, već se uvek govore govori o budućnosti, obećanjima i očekivanjima. Ta budućnost treba seljacima danas, a ne za narednih pola veka, kako su to nedavno po ko zna koji put ponovo obećali na sednici Akademijskog odbora za selo na sednici u SANU. Jer, oni su tvorci ovog lošeg stanja u agraru. Pa ne trebaju im njihova nova nerealna obećanja! Ta budućnost proizvođačima hrane treba već danas, a ne za pola veka, kako se do sada radilo, govorilo i obećavalo. Jer, sutra će biti kasno za te koji je obećavaju, ali i za sve druge koji je čekaju! Uostalom Strategija kojoj uskoro izlazi validnost je Ustav za poljoprivredu. Umesto obećanja, koja su dali ljudi koji vode i Srbiju, ponovo to isto govore kao i pre nekoliko decenija, obećavajući svetlu budućnost, a stigla je propast agrara!

Lažni, netačni, štetni i neostvarivi podaci!

Kada je Strategija pisana i usvajana u Vladi Srbije, pre jedne decenije, tadašnji premijer, bio je današnji predsednik Republike Srbije. Tada je boljitak obećan i napisan sa netačnim, lažnim, štetnim i neostvarivim podacima za državu, govorio je tada nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije prof dr Koviljko Lovre. Ali, niko ga tada nije slušao. Svi koji to nisu prihvatili sad bi trebalo da odgovaraju za uništavanje države, jer je to donela primena ove strategije pada. Jer, sa nestajanjem sela i smanjivanje broja stanovnika za 500.000 u jednoj deceniji, a sad sa nestajanjem sela i varošica, nestaće i Srbija! Zato sad treba spasavati sela i varošice kako bi se spasila Srbija! Ali to ne treba dozvoliti da rade oni koji su odgovorni za ovakvo stanje u agraru Srbije. Dosadašnjim kreatorima ove agroekonomske politike treba da se zavhalimo za loše urađeno. Neki od njih treba i da odgovaraju za stanje u kome se zemlja nalazi kada je ova oblast u pitanju. Strategija razvoja, sad ima i novo ime - jer umesto obećanog rasta proizvodnje od 9,1, ili 6,1 odsto godišnje, od jula 2014. pa do 31. jula 2024. godine, to je Strategija pada proizvodnje od 2014. do 2024. godine koju prikazuje i dokazuje i analiza RZS.

Jer, slika Srbije danas je i da se ne sprovodi agrarni Ustav, a to je Strategija o razvoju agrara, doneta krajem jula 2014. godine i važi do kraja jula 2024. godine. Evo i njenih katastrofalnih rezultata u praksi, koji su prikazani u desetogodišnjoj analizi koju je radio RZS. Jer, za poslednje tri i po decenije agrar Srbije se sve do pojave bolesti Korone 19, godišnje razvijao po stopi od samo 0,45 odsto. Strategija je predviđala godišnji rast agrara od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama da če to biti bar 6,1 odsto. Umesto rasta, to je strategija pada, pa agrar ima pad proizvodnje i država mora da uvozi hranu!

tome tome šta je uništeno govore i podaci iz njihove prošlosti, ali i po onome što i danas nude, a ni sami neće dočekati još lošije rezultat od tih njihovih novih kreacija koje se sad primenjuju. Jer, budućnost koju oni obećavaju Srbija je imala. Ne treba se ugledati na to što oni nude i obećavaju, oni su su za poslednjih pola veka od kada vode ovu zemlju i - doveli do gašenja sela, pa sad treba spasavati i varošice. A, kada nestanu sela neće biti ni države Srbije! A, to je već u primeni. Rezultati su ruine od kuća, gašenje sela, obavezan uvoz hrane koju možemo sami proizvesti a to su krompir, luk, paradajza, pa čak i svinjsko mesa, riba, pa i mnoge druge potrepštine koje bi mogli sami proizvoditi za domaće ali i svetsko tržište. To su rezultati njihove politike koju su kreirali i vodili poslednjih pola veka! Davno je prošlo vreme kada su morali i sami da osete, da se povuku kada vide da ne mogu ne znaju ili ne umeju i da posao prepuste mladima da kreiraju svoju budućnosti i novi koncept agrara. Taj posao u Srbiji treba da vode i novi ljudi, koji treba sebi i svojim pokolenjima da obezbede život ovog vremena. Jer, ovi su pokazali šta su nam ostavili - ruine i nestajanje sela, malu proizvodnju. Sa njima ako se tako nastavi neće se oporaviti, ni opstati ni ostati Srbija! Neće se oporaviti za šest decenija! To je i rezultat rada kreatora agroekonomske politike Srbije, koju još vode trustovi agrarnih mozgova u SANU, ali i drugim institucijama. Pitanje je samo kako da sami ne osete da su odavno završili svoju misiju, da su sad višak i smetnja da se radi. Dobro bi došlo njihovo iskustvo. Ali u njemu ima višeg lošeg nego dobrog! Jer, malo je dobrih rezultata je malo, pa je bolje da se ni to ne koristi! Jer, više su štete učinili gašenjem zadruga i sela, nego što su dobrog ostavili iza sebe. Trebali bi samo da se osvrnu na svoj rad, a ne samo da se slikaju pored onih koji hoće da ispravljaju i peru njihove grehe. Dokaz greha je i da sad na kraju, loše urađenog, i dalje obećavaju blistavu budućnost i boljitak? Ali, to je sve na kraju dugačkog štapa! Tako je bilo i pre pola veka kada su isto to obećavali. Niko taj boljitak osim njih samih nije dočekao ni osetio! Većina je otišla sa ovog sveta. A, da su uništili više nego što su smeli, da su neodgovorno sve to radili, pa je pitanje zašto nisu odgovarali za tako neodgovoran rad, već sad kroz slikanje u porušenim selima, peru svoje biografije. Da su radili valjano sad bi uživali u plodovima svoga rada. Ovako treba da odgovaraju za sve loše što su učini. A, ima toga dosta!

(Nastaviće se)