Govoreći otvoreno
     
      Srbija hita ka svetskom prvenstvu 2010. godine u Južnoafričkoj Republici
     
      Košmar selektora
     
     
      Radomir Antić je dočekan kao spasilac. Primili su ga Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, što je, sve skupa, odavalo jednu ozbiljnost i rešenost da se fudbal u Srbiji, polako, ali sigurno, podigne iz blata.
     
      Nikola Simić
     
      Jedna latinska poslovica kaže: "Glupost je goniti onog koga bogovi vole". Ne znam da li selektora fudbalske reprezentacije Srbije Radomira Antića bogovi zaista vole, ali da on sa nacionalnim timom, u čizmama od sedam milja, grabi ka Svetskom prvenstvu koje se sledeće godine održava u Južnoafričkoj Republici - to je više nego sigurno.
      Orlovi su se, kako iz milja zovu reprezentaciju Srbije, podigli iz pepela i sada, bez ikakve sumnje, predstavljaju selekciju za svaki respekt. Prešli su Antićevi učenici više od pola puta za odlazak na SP i sada bi, mirnom i pametnom igrom, mogli da u istom stilu završe taj trijumfalni pohod na Mundijal.
     
      Počelo je napadima
     
      Sećajući se sada kako je sve počelo - što se tiče angažovanja Radomira Antića, sve deluje deprimirajuće. On je praktično treći selektor koji dolazi iz španske Primere otkako je Srbija postala samostalna država. Prvo je bio angažovan Havijer Klemente. "Mali Napoleon", kako su ga inače Španci zvali zbog svoje bahatosti i osionosti, nije uspeo da reprezentaciju Srbije odvede na Evropski šampionat 2008. godine. Zatim je angažovan Miroslav Đukić, eks-reprezentativac Srbije, koji je s mladom selekcijom osvojio vicešampionsku titulu Evrope. No, posle olimpijskih igara Đukić je smenjen jer u deset utakmica koje je vodio kao selektor nije ostvario nijednu pobedu?! Posebno je katastrofalno vodio tim na OI u Pekingu i predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić smenio ga je samo 15 dana pre početka kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Ta odluka je u javnosti izazvala salvu kritika jer je, sasvim izvesno, bila prava fudbalska avantura dovoditi novog stručnjaka koji je imao tako malo vremena da spremi tim i podigne ga iz letargije.
      Čelni ljudi iz FS Srbije su se setili Radomira Antića, koji je živeo u Madridu i koji je jedno pet-šest puta odbijao i reprezentaciju i svoj "Partizan" da se prihvati komandne palice.
      Naravno, krenula je lavina žestokih kritika zašto se u zao čas menja selektor. Miroslav Đukić je uživao podršku srpske fudbalske javnosti, iako je na tom selektorskom poslu praktično bio početnik.
      Stručni odbor, a zatim i Izvršni odbor FS Srbije, presudili su da Miroslav Đukić mora da ode. Iza njega je ostala kvalifikacija "da je slabić, neiskusan i neuspešan trener". Njegov ugovor je raskinut, pa sada bivši selektor Srbije potražuje od FS Srbije preko pola miliona evra koliko mu je po dvogodišnjem ugovoru pripadalo.
      Na ovaj srpsko-fudbalski košmar nadovezao se i bivši selektor Havijer Klemente koji je od ranije imao neraščišćene račune sa Antićem. Nadobudni Španac je srpskoj fudbalskoj javnosti poručio da se nacionalni tim Srbije neće usrećiti ako ga Radomir Antić preuzme u kvalifikacijama za SP. Klemente je, naime smatrao da je prema Đukiću učinjena velika nepravda jer je smenjen pre nego što nije vodio nijednu utakmicu u kvalifikacijama, odnosno nije dobio pravu šansu. I još je dodao: "Srpskoj javnosti bi trebalo da je poznato da je Antić nekoliko poslednjih poslova završio tako što su klubovi ispadali u niži rang takmičenja".
     
     
      Sve se brzo promenilo
     
      Činjenica je da Radomir Antić nije radio nekoliko godina pre prihvatanja srpske reprezentacije, ali se on, svejedno, za sve to vreme intenzivno usavršavao, pratio zbivanja u Evropi, pa i Srbiji, i kako je FS Srbije u međuvremenu dobio novo rukovodstva, on je video svoju šansu za fudbalski kam-bek.
      U Srbiji je dočekan kao spasilac. Primili su ga Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, što je, sve skupa, odavalo jednu ozbiljnost i rešenost da se fudbal u Srbiji, polako ali sigurno, podiže iz blata.
      Prvi potezi koje je selektor Antić povukao bili su koliko iznenađujući, toliko i šokantni. Prvo je u izabrani tim vratio Miloša Krasića, koga je prethodni selektor Đukić otpisao zbog jedne male verbalne čarke. Zatim je "izmislio" Milana Laneta Jovanovića na kojeg nijedan ranije selektor nije ozbiljno računao. Kapitenu Dejanu Stankoviću pronašao je pravo mesto, ono koje igra u "Interu", i to je za ovog igrača značilo igrački preporod. On to i priznaje.
      - Selektor Antić mi je konačno našao mesto u timu na kome mogu najviše da pružim - priznaje, danas, Stanković. Pre Antića su me samo kritikovali. Nekada sa pravom, a nekada i bez osnove. Tačno je da u reprezentaciji nisam pružao partije kao u "Interu", ali za to su bili krivi neki raniji selektori koji su me praktično koristili da im zatvorim rupe. Ne, nisam to nikome zamerio, trpeo sam i igrao.
      - Sa Milanom Lanetom Jovanovićem selektor je ostvario pun pogodak. U prethodnih pet utakmica, iako je bio povređen, Lane Jovanović se pokazao kao ključni čovek reprezentacije Srbije.
      Antić to neskriveno priznaje: "Jovanović je odličan čovek, a o fudbalskim kvalitetima ne treba ni trošiti reči. Za njega tvrdim da je među pet najboljih igrača Evrope i to na svakoj poziciji".
      Da je tačna ova konstatacija Radomira Antića potvrđuje i činjenica da je Milan Lane Jovanović jedan od najtraženijih igrača na Starom kontinentu. Traže ga "Barselona", "Real Madrid", "Bajern" iz Minhena i mnogi drugi klubovi iz evropske top lige.
      Još zanimljivija je priča Nemanja Vidić, štoper "Mančester junajteda", koji je prosto bio anatemisan u reprezentaciji posle SP u Nemačkoj 2006. godine. Čitave "hičkokovske" priče su objavljivane o njegovom sukobu sa Matejom Kežmanom koji više i ne igra za izabrani tim Srbije. Srećom, svojim velikim autoritetom, Radomir Antić je uspeo da od Nemanje Vidića, koji će po završetku tekuće sezone konkurisati i za najboljeg fudbalera Evrope, da stvori autentičnog lidera nacionalnog tima: "Ponašanje Nemanje Vidića je pečat za sav naš napor. Odavno mi u reprezentaciji, pa i na evropskoj sceni, nismo imali takvog igrača kao što je Vidić".
      U svakom slučaju Radomir Antić je svojim dosadašnjim vođenjem nacionalnog tima Srbije pokazao da dobro poznaje naš mentalitet, pa je i logično što je za relativno kratko vreme uspeo da stvori pobednički mentalitet kod igrača gubitnika, ali i da u značajnoj meri, skoro na svetski nivo, podigne njihovu koncentraciju.
     
      Stručni profil
     
      Nije, naravno lako našim čitaocima, koji se radije okreću politici, društvenoj patologiji i korupciji, predstaviti portret srpskog selektora. Ipak, da pokušamo:
      "Mnogi su od mene, na početku, očekivali revolucionarne promene. Nisam se odlučio za tako nešto. Moje inicijalno opredeljenje bilo je spoj mladosti i iskustva. Jedna misao me je posebno progonila - nisam želeo da Srbija bude inferiorna za protivnike. Iz iskustva sam, naravno, znao da uspeh ne prave dobri igrači, ma koliko ih imate u timu, već dobra atmosfera. Oni koji me dobro poznaju znaju da ne bih ni započinjao ovaj posao da nisam siguran da ćemo biti na potrebnom nivou koji od nas očekuju srpski navijači. Nisam od ljudi koji se bave improvizacijom. Ne živim od prošlosti i rezultata koje sam postigao, već sam sebi postavio nove ciljeve. Svake večeri odlazim u krevet kako bih sanjao naš plasman na SP. Sa tom željom idem na spavanje, i ujutru ustajem. I tako već mesecima ništa se ne menja u mojim snovima. Praktično, to se događa otkako sam postao selektor Srbije"!
      Koliko je selektor Srbije Radomir Antić zanimljiv za srpske medije, isto toliko je sada u modi i u Španiji gde je, to se već dobro zna, trenirao tri njihova najznačajnija tima - Real Madrid, Barselonu i Atletiko. Prenosimo i njegovu izjavu za ugledni španski "AS-a":
      "Za mene je važnije od rezultata činjenica da smo ljude u Srbiji učinili srećnim. To će i dalje biti moja fudbalska misija, od koje nikada neću odstupiti. Inače, Srbija ima sličan stil igra kao i Španija, prvak Evrope, s tim što naši igrači imaju svoje specifične osobine. Tim pre što je moj stil igre uvek isti, ofanzivan, uz stalno traženje prostora za dejstvovanje u napadu. Ustvari, ja nisam stručnjak koji se striktno pridržava sistema, već pre svega koncepta. Najvažnije mi je da stvorimo autoritet na terenu. To je ono što želim da prenesem svojim igračima, da znaju u svakom trenutku koji su im glavni, a koji sporedni ciljevi. I da ne treba da se zadovoljimo samo plasmanom na Mundijal, već da tamo stignemo što je dalje moguće.
      Ako za politiku obično kažu "da je veština mogućeg", Radomir Antić nam demonstrira veštinu nemogućeg. I zato je, bez ikakve sumnje, postao prva ličnost fudbalske Srbije.
     
      Antićev odgovor kritičarima
     
      Osećam veliko zadovoljstvo
     
      "Fudbal je moja opsesija. Zahvaljujući fudbalu, osećam se realizovanim, punim, ostvarenim. Iza mene su familija, uspesi, zadovoljstvo. Osim toga, mislim da sam svoj narod svoju zemlju uvek reprezentatovao na najbolji način. A velika privilegija je tako nešto doživeti, pa makar jednom u životu".