Do koske
Da li
je srpski predsednik loša kopija Josipa Broza Tita
Vratite
pare u moju kasu
Imitirajući pokojnog Tita,
koji se podanicima obraćao pismima iz Splita, ili intervjuima u zvaničnim
listovima koji su dobijali zakonsku snagu, Boris Tadić upućuje svoje odluke i
iz tuđine, uveren da čim on zine, podanici moraju da skoče na noge lagane, da
salutiraju i ponizno mu služe. Nedavno je sa Kipra, iz Nikozije, srpski
predsednik poručio srpskim privrednicima da svoje of-šor kompanije prebace iz
ove zemlje u Srbiju, optužujući Vojislava Koštunicu da je za vreme njegove
vlade najviše tajkuna sedište svojih kompanija premestio na Kipar i Kajmanska
Ostrva, zaboravljajući da je u toj vladi njegova partija imala više od polovine
ministara, a da je on, u to vreme, bio predsednik Srbije!
Arpad
Nađ
Gospodaru Srbije nedostaju pare. On je 21. maja iz
Nikozije poručio da bi srpski privrednici koji na Kipru, baš je Kipar pomenuo,
imaju of-šor kompanije, a posluju u našoj zemlji, morali da sedište svojih
firmi prebace u Srbiju. A i novac, takođe.
I dok se Gospodar još nije vratio u zemlju, jer je
odleteo za Banjaluku, mediji, koje on kontroliše u najvećoj meri, udarili su u
sve talambase, obaveštavajući javnost kako se tokom vikenda niko od privrednika
nije oglasio najavom da će podržati poruku Borisa Tadića - Francetića.
Hajka na privrednike, ili tajkune, kako se ova reč
odomaćila, traje nesmanjenom žestinom. Mediji poimenično pozivaju tajkune da se
oglase i komentarišu Gospodarevu odluku.
Nedostatak novca u javnim preduzećima i budžetu
zabrinuo je halapljivog Borisa Tadića. Sa izmišljenog puta u Kipar, iz
Nikozije, odakle je Mlađan Dinkić odbio da vrati državne pare iznete u vreme
Miloševićeve vlasti, Gospodar je poslao poruku tajkunima da vrate novac u
Beograd, kako bi on i njegova banda njime mogli da raspolažu.
Da li je to kap u prepunoj čaši žuči koja će smaknuti
Tadićevu diktaturu?
Jer ako i tajkuni razvežu jezik, ako se saberu i
poruče mu koliko su novca morali izdvajati za održavanje njegove vlasti i kulta
ličnosti, loše mu se piše. I njemu i većini takozvanih koalicionih partnera.
Gospodar će, tvrde oni koji poznaju njegovu
psihologiju, sve da zaboravi i da nas zamajava drugim budalaštinama i
turističkim putešestvijama.
Srpska vlada, čije finansije su u poslednjih deset
godina u kandžama Mlađana Dinkića i njegove klike, podsticala je uredbama i
zakonima iznošenje para i osnivanje of-šor firmi, dajući povlastice u plaćanju
poreza upravo kompanijama koje svoj profit i ekstraprofit zarađuju u Srbiji, a
drže ga na računima banaka u egzotičnim državama kako bi izbegli plaćanje
poreza domovini na čijoj grbači jašu.
Prebacivanje profita na firme u inostranstvu nije
proces koji traje od juče. Reč je o modelu koji su prvi primenili Miloševićevi
tajkuni.
Mora da se ovo mnogo dopalo novoj klasi ultrabogataša,
pa je neposredno posle pada Slobodana Miloševića došlo do perverznog
ujedinjenja demokratskih milijardera sa milijarderima prethodnog režima, čime
je razbijena svaka ideja slobodnog tržišta i zdrave konkurencije. Upravo zato
takođe perverzno zvuči Gospodarev poziv na novi ekonomski patriotizam. U
okolnostima kad parazitsku političku klasu (čija je on personifikacija) i dalje
hrani i u životu održava mala grupa domaćih oligarha-krvopija, takva izjava je
najblaže rečeno bezobrazna. Ona je teža utoliko što je daje jedno izdržavano
lice u ime isto tako izdržavane političke koalicije.
Gospodar može da računa da će proći bez posledica samo
u slučaju da ga niko od ovdašnjih milijardera ne shvati za ozbiljno (a većina
ga uopšte ne smatra bitnim faktorom u svom životu), ili u slučaju da on lično
računa na to da će ga Mlađan Dinkić, koji mu je žirant kod tajkuna, sačuvati od
nevolje prevremenih izbora u kojima će biti uskraćen za preko potreban novac.
Sa druge strane, čak i da neko prihvati njegov poziv
na novi ekonomski patriotizam (isto ovo radio je i Slobodan Milošević putem
akcije "Zajam za preporod Srbije", samo u drukčijim okolnostima!),
pitanje je koliko će to Srbiji pomoći.
Gospodar je ekonomski diletant. Neko to konačno mora
da mu kaže, makar rizikovao i progon. Jer kad takav diletant uzme sebi slobodu
da na perfidan način ucenjuje ekonomskog destruktivca kakav je Mlađan Dinkić,
onda ova država više nije država nego razbojničko preduzeće koje plaća
političku estradu zbog privida demokratskih institucija.
Konačno, bilo bi fer da Gospodaru saopšte kako nije
greh priznati neznanje, nego je greh razmetanje neznanjem. I greh i sramota.