Likovi i senke

Peglanje predsednika

M. Grabež

Petar Škundrić, nekadašnji generalni sekretar Socijalističke partije Srbije, jedan od ondašnjih ideologa te partije, dočekao je da u novom veku bude ministar energetike i rudarstva, i to u takozvanoj demokratskoj koaliciji sa onima koji su porazili sve u šta je protekle decenije verovao.

Uprkos ovim veleobrtima na političkoj sceni Srbije, Škundrić (kao i neki drugi članovi SPS-a uostalom), danas deluje kao sedativ sluđenim i iščašenim uterivačima demokratije, te svojim umerenim i odmerenim izjavama "pegla" skandalozne ispade predsednika Srbije.

Poslednji takav ispad vezan je za solističku akciju Borisa Tadića u Bugarskoj, kad je "prepravljao" trasu gasovoda "Južni tok" koji će proći kroz Srbiju. Naime, Tadić je, prema svim dostupnim informacijama, razgovarao sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim o tome kako bi bilo baš zgodno da gasovod u Srbiju uđe kod Dimitrovgrada, a ne kod Zaječara kako su ruski stručnjaci zamislili.

I dok je u medijima trajalo razvlačenje Tadićeve samostalne geostrateške manufakture, upravo je Petar Škundrić, čovek od koga se to nije očekivalo, izašao pred novinare sa izjavom da o trasi gasovoda kroz Srbiju nije moguće pričati dok studija o izvodljivosti (koja se upravo radi u Moskvi) ne bude gotova. Preciznije, da ne treba praviti račun bez krčmara.

"Peglajući" Tadićev izlet u Bugarsku, Škundrić je istovremeno mirnim, pedagoškim nastupom i isto takvom izjavom, održao čas iz političke kulture - i predsedniku svega postojećeg i svim nedoraslim čuvarima njegovog kabineta. Jer, Škundrić nije od juče. Preživeo je on i Miloševićev kanabe, pa će preživeti i Tadićev kabinet.

Čemu nas uči ova priča? Ima li Škundrić, i drugi poput njega, pravo na reviziju svoje političke prošlosti i pravo na popravku? Ukratko, pravo na još jednu priliku. Svakako, bez ikakve sumnje, ima. Uostalom, to su i Tadićeve demokrate aminovale bratimljenjem sa socijalistima. Istina, to pravo imali bi i mnogi drugi, čiji je greh bio manji, ali uz pravo na novi politički život treba imati malo sreće i koalicionog partnera.

Konačno, Škundriću niko ne može osporiti stručnost za posao koji obavlja. Profesor je Beogradskog univerziteta i (vanredno) Univerziteta u Sankt Peterburgu. A mogao bi i predsedniku Tadiću da bude profesor. U mnogo čemu.