Do koske

Omiljeni sindikalni lideri direktora policije

 

Tri ratna druga

 

Nije slučajno što su svi najveći svetski mafijaši počinjali u sindikatima. Ako se, međutim, radi o policijskim sindikatima, onda je vrag odneo šalu

 

Mersiha Hadžić

 

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije deluje više sindikata, od kojih su samo Nezavisni sindikat policije (NSP) i Policijski sindikat Srbije (PSS) reprezentativni. Ova dva sindikata imaju zajedno oko 25.000 članova, od ukupno 48.000 zaposlenih u MUP-u.

Proleterijat u srpskoj policiji obavlja teške i rizične poslove i stalno ukazuje na težak položaj zaposlenih u MUP-u, na niske zarade, lošu opremu, pohabanu odeću i obuću...

Od dolaska DOS-a na vlast, svaka ideja o organizovanom sindikalnom delovanju smatrana je neprijateljskom. Na nišanu svih ministara bio je Milosav Vasić, osnivač predsednik Nezavisnog sindikata policije, kome je do sada tri puta uručivan otkaz. Pre dva meseca Upravni sud vratio je Milosava Vasića po četvrti put na posao.

Prvi direktor srpske policije, Milorad Veljović, takođe je aktivno učestvovao u progonu nesrećnog sindikalnog tribuna Vasića u nameri da na to mesto postavi svog čoveka, sa kojim će moći da zamajava policijske službenike.

Uvidevši da Evropska unija zahteva da se omogući rad policijskim sindikatima, Veljović sa svojom kamarilom na najvulgarniji način nasrće na sindikalna prava zaposlenih. On, jednostavno, na čelna mesta dva reprezentativna sindikata postavlja svoje ljude i na perfidan način vuče za nos zaposlene u policijskim službama. Em im uzima jedan odsto od zarade na ime sindikalne članarine, em sve opravdane zahteve policijskih službenika marginalizuje, zahvaljujući dvojici sindikalnih predstavnika.

Nezavisni sindikat policije je nakon otkaza koji je uručen njegovom osnivaču i prvom predsedniku Milosavu Vasiću, uveo  predsedništvo kao kolektivni organ odlučivanja, koje je činilo sedam ravnopravnih članova, a u policiji su ih zvali sedam sekretara SKOJ-a.

Ubrzo je predsedavajući ovog reprezentativnog sindikata Aleksandar Gavrilović iz Novog Sada, uvidevši da, uz blagoslov direktora policije, rukovodstvo sindikata počinje da nemilice troši sindikalnu članarinu na lične provode - dao ostavku.

Direktor policije koristi Gavrilovićev odlazak i za predsednika postavlja izvesnog Velimira Barbulova iz Kikinde, koji postaje njegov čauš. Za predsednika Policijskog sindikata Srbije direktor imenuje Veljka Mijailovića, koji je nesmenjiv sa te funkcije, na kojoj se nalazi od 2006. godine, kada je sa svojom grupom izašao iz Nezavisnog sindikata i osnova svoj.

Gospodin Mijailović je u MUP Srbije došao iz Zagreba. U policiji ga pamte kao besprizornog tipa. Završio je neku višu školu u Beogradu obećavajući profesorima visoke nagrade za ispite. Posrednici su morali kasnije da sami plaćaju njegove dugove profesorima. Mijailović je prirodno obdaren ograničenošću, ali  sindikalnu članarinu troši u neograničenim iznosima.

Izlazeći svojim pajtosima u susret, Veljović je naredio službi za finansije da od iznosa sindikalne članarine 70 odsto uplaćuje na centralne račune ova dva sindikata, dok preostalih 30 odsto od članarine uplaćuje se na račun sindikalnih podružnica i sindikalnih grupa.

Po naredbi direktora policije, Veljko Mijailović je raspoređen za pomoćnika komandira PS Čukarica. Kao policijskom službeniku, Mijailoviću se isplaćuje puna zarada od 40 hiljada, mada je on, kao predsednik reprezentativnog sindikata, isto kao i Velimir Barbulov - oslobođen od rada. Mijailović je, pored plate policijskog službenika, sebi obezbedio od PSS-a i mesečnu naknadu od 80 hiljada!

Članovi Policijskog sindikata Srbije već dve godine, uzalud, traže da dobiju na uvid izveštaj o finansijskom poslovanju Veljka Mijailovića, ali direktor policije sprečava da Mijailović zbog pronevera bude uhapšen. Privredni sud u Beogradu je prinudno skidao sa računa ovog sindikata velike novčane iznose za račune koje je Mijailović napravio "poslovanjem" sa Telenorom, Telekomom, Media praksis, MR kompani, AIK bankom...

Prošle godine, pred najavu štrajka, Velimir Barbulov i Veljko  Mijailović od direktora policije dobili su na ličnu upotrebu dva automobila marke mercedes, u kojima se i danas voze njihove sekretarice po Beogradu. Prošle godine Barbulov je u Kikindi slupao službeni auto, ali je to Veljović zataškao, i dodelio mu drugi. Mijailović je dobio dva auta od direktora - pežo 206 i alfu 156, kao zahvalnost za propali štrajk koji je bio zakazan za 20. avgust prošle godine.

Po osnivanju PSS Veljko Mijailović je samoinicijativno otišao u Šabac, u fabriku igračaka Deksiko, i u ime sindikata za novogodišnje paketiće  zaključio ugovor u vrednosti od 1.800.000 dinara, ne pitajući nikoga od članova, što su mnogi od sindikalaca iz Srbije odbili i nisu trebovali njegove igračke za proslavu nove 2007. godine. Slično je uradio i prilikom nabavljanja svinjskih polutki od firme Marković iz Padinske skele za sindikat, koje je isplatio u kešu, navodno da bi dobili popust, koji je najverovatnije završio u njegovom džepu, a ne preko računa. Takođe je zbog njegovih privatnih poslova sa prodajom mobilnih telefona preko Telekom - blokiran račun sindikata. Naime, svaki član PSS je mogao po povlašćenoj ceni da kupi do četiri mobilna telefona marke nokia, serija N, koje su plaćali po 16.000 dinara, umesto 42.000, kolika im je stvarna cena. Članovi sindikata su kupovali telefone, a sindikat je bio garant da će biti plaćeni.  Veljko je garantovao ljudima iz Telekoma da će dug od 24 miliona dinara biti plaćen, a onda je Telekom blokirao račun sidnikata i prinudno naplaćivao dug, a protiv Mijailovića je podneta krivična prijava, koju je direktor policije stavio ad akta, te pošto su telefone i kartice preprodavali, a pare nisu isplaćene, podneta je krivična prijava i blokiran je račun. Direktor policije  je sredio da se odblokira račun, a i nema prijave. Nešto slično se deseilo i oko plaćanja usluga mobilne telefonije, jer je mnogo članova  sindikata dobilo za poslušnost takozvane službene sindikalne telefone, sa određenom limitiranom potrošnjom od oko 1.500 dinara, ali su ih zaduživali i po mnogo višoj ceni od dozvoljene, a nisu plaćali. Telefoni su zbog nagomilanih neplaćenih računa bili isključeni. Ponovo direktor policije sve završava.

Želja za vlašću i moći bila je prisutna uvek kod Veljka pa je onda, da bi pridobilo što više članova u svoj sindikat, pokrenuo akciju navodnog rešavanja stambenog pitanja na teritoriji cele Srbije za policajce članove PSS. U posao je uključio i banke, razgovarao sa opštinama i lokalnim samoupravama, posao je bio zaključen i trebalo je da za članove PSS kvadratni metar stana košta 420 evra, da izgradnja počne u aprilu 2010. godine, ali od tog posla nema ništa, jer je sada kvadrat po ceni od preko 900 evra.

Gospodin Mijailović je u ime  PSS podigao i više kredita kod AIK banke, Hipo i KBC banke, u iznosu od 140 hiljada evra, a za lagodno trošenje i normalan rad sindikata.

O trgovini sindikalnih lidera Barbulova i Mijailovića sa direktorom policije Veljovićem svedoči i otkazivanje više najavljenih štrajkova, kao što je štrajk zakazan za 20. avgust 2010. i 3. februara ove godine.

Zbog  nenamenskog trošenja sindikalnih para sa računa PSS u Leskovcu, državni tužilac je zahtevao izjašnjenje sindikata u vezi sa krivičnom prijavom članstva Sindikalne grupe Leskovac, protiv člana UO PSS Bojana Nikčevića, a bilo je nenamenskog trošenja sredstava i sa računa SG Sombor od strane Branke Brkić.

Gospodin Mijailović uzima procenat i prilikom angažovanja advokata za potrebe PSS. Veljko advokatima  plaća od 8.000 do 15.000 dinara po ročištu, a za sebe uzima 20 posto.

 

 

 

Nema izveštaja, nema kontrole, nema ničega što liči na zakonit red i poredak