Prevare
Korumpirana advokatska mafija vreba naivne
građane
Advokat te brani, dok te ne sahrani
Samo još u Srbiji i u Zimbabveu je moguće
da stranku u sudskom sporu (za koji ona ne zna!) zastupa advokat (za koga nije ni
čula!) čiji je jedini zadatak da spor izgubi. Na žalost, slučaj porodice Matić,
nije jedini takve vrste gde kriminalizovani advokati u sprezi sa podmićenim
sudijama nevinim građanima otimaju imovinu. Najviše zabrinjava upravo to što se
ni tužilaštvo nije zainteresovalo da ispita ceo slučaj i stane na kraj
advokatskoj mafiji koja hara ovom zemljom.
Igor Milanović
Slučaj nedavnog prinudnog iseljavanja
porodice Matić, koji je uzburkao celu naciju, poslužio je kao razlog da se
istraži mehanizam po kome neko bez svog znanja može da bude upleten u sudski
spor i otkrio da postoji dobro uhodana advokatska mafija koja se bavi ovakvim
slučajevima i na njima odlično zarađuje. Naravno, ni sudije nisu zaboravljene
pri podeli plena, jer bez njih ništa ne bi moglo da se uradi.
Teško je poverovati, ali na
osnovu nekada i od nekog nepoznatog lica izdatog punomoćja, nesavesni advokati
u Srbiji, uz pomoć podmitljivih ili jednostavno nestručnih sudija, mogu od građana
i preduzeća da uzmu njihovu celokupnu imovinu.
Da podsetimo: advokat Milica
Đurković, preko svog punomoćnika Irine Simić tužila je
stambenu zadrugu Pobeda u stečaju, kada je stečajni upravnik bio Dragan Petrović,
zahtevajući da se iz stečajne mase izluči stan broj 10 u ulici Višnjićeva broj
9. Kao umešač u sporu se pojavljuje preduzeće Inženjering promet iz Uba, takođe
u stečaju, koje je još devedesetih od zadruge kupilo stan i zatim ga 1999.
prodalo Matićima. Inženjering u ovom sporu pred sudom zastupa advokat Novica
Lalić iz beogradske advokatske kancelarije Lalić, i to po navodnom
punomoćju izdatom još avgusta 2002. godine.
Problem koji se ovde
pojavljuje jeste da je Inženjering promet privatizovan 31. decembra 2002.
godine, a većinski vlasnik postaje Mladen Marić koji od 2003.
godine, pa sve do prinudnog iseljenja Matića uopšte nije znao da ga zastupa
advokatska kancelarija Lalić u sporu o kome, takođe, nije bio obavešten.
Najinteresantnije je to da ni pre Marića ovlašćeno lice u Inženjeringu, Milisav
Moskovljević, nije znao da njegovo preduzeće zastupaju Lalići.
Za sada se ne zna ko je
advokatima Novici i Milovanu Laliću izdao punomoćje na kome se nalazi
samo neečitki paraf. Na ovu okolnost se pomenuti advokati još uvek nisu
izjasnili, jer ih niko nije ni pozvao da to učine.
Zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu
u Beogradu Tatjana Mitrović je bez sprovođenja bilo kakvih istražnih
radnji 6. novembra 2012. godine odbacila krivičnu prijavu protiv pomenutih
advokata i veštaka Milovana Ristanovića, tako da nerazjašnjena
ostaje i misterija pomenutog punomoćja. Koliko su Lalići zaista zastupali svog
navodnog klijenta, a ne nekog drugog, vidi se iz toga da su nedolaskom na ključno
ročište skrivili izricanje nepovoljne presude na koju nisu ni žalbu uložili.
Obe tužene stranke su u stečaju,
što otkriva mehanizam rada pomenute organizovane advokatske grupe.
U slučaju Inženjering prometa o
postojanju postupka 8583/09, u kome je traženo izlučenje spornog stana iz stečajne
mase, neobavešteni su bili i stečajni upravnik Zoran Božić i stečajni
sudija iz Osnovnog suda u Valjevu Rada Vuletić, koji vode stečajni
postupak Inženjeringa. Podnošenjem tužbe protiv pravnih lica u stečaju, kod
kojih ključna odgovorna lica ništa ne znaju o postojanju spora, advokatska
grupa stiče mogućnost da naizgled potpuno legalnim putem bukvalno otme tuđu
imovinu.
U presudi broj 45 P 1714/11
sudija Privrednog suda u Beogradu Ružica Banjalučkić odlučuje da
prihvati tužbu koju su navodno tužioci Milica Đurković i njen suprug Ivan Đurković
podneli još 22. maja 1995. godine i da ih oglasi stvarnim vlasnicima spornog
stana. Ono što sudija Banjalučkić nije želela ni da proveri, jeste činjenica da
je po pomenutoj tužbi već rešavano u predmetu XXVI P-3636/95, a ishod je bio
nepovoljan po tužioce, bračni par Đurković. Upravo zato je fantomskim punomoćjem
i angažovana advokatska kancelarija Lalić da "zastupa" umešača sa
jedinim zadatkom da prećuti najvažniju činjenicu, a to je da je tužba odavno
presuđena.
Da se radi o dobro
organizovanoj kriminalnoj grupi vidi se iz odgovora na pitanje: odakle je sud
znao koju advokatsku kancelariju treba da obavesti o tužbi protiv Inženjering
prometa? Očigledno je sve namešteno još pre početka spora, pa tako sudija
Banjalučkić dobro pazi da ni slučajno neki dopis ne bude poslat na adresu stranke,
odnosno preduzeća Inženjering promet, već da se sveukupna korenspodencija
odvija isključivo sa advokatima Lalićima.
Ono što zabrinjava, jeste činjenica
da su pravni zastupnici porodice Matić u međuvremenu otkrili još jedan, sličan
spor u kome se pojavljuju isti advokati Lalići. Pitanje je koliko ima još
ovakvih postupaka, gde se nesavesni advokati pojavljuju kao navodni pravni
zastupnici stranaka koje uopšte nisu ni obaveštene o postojanju postupka, i to
samo zato da bi propuštanjem rokova i nepojavljivanjem na ročištima omogućili
suprotnoj strani da dobije postupak. Ostaje i pitanje od koga Lalići naplaćuju
honorar za svoj rad, budući da stranka koju navodno zastupaju ni ne zna za
njih? Ako ne rade za džabe, onda očigledno pare dobijaju od suprotne strane.
Ne biraju se nimalo slučajno
preduzeća koji su u stečaju, odnosno koji imaju dosta imovine pod sporom, jer
se očekuje da stečajni upravnici neće preterano obraćati pažnju na otuđenje
onoga što ionako nije njihovo. U ovom slučaju je jedina greška Đurkovićke i
njene ekipe bila ta što je stan na koji su bacili oko već u privatnom vlasništvu,
a pravi vlasnici su savesniji od stečajnih upravnika i sudija.
Zanimljivo je i postupanje sudija
u sporu protiv Inženjering prometa. Sudija Banjalučkić ne proverava ni status
preduzeća kome sudi (u slučaju da je "otkrila" da je Inženjering u
stečaju morala je da obustavi postupak i predmet ustupi mesno nadležnom sudu u
Valjevu), a ne ispituje ni dokle se stiglo sa tužbom koja čini osnovu njenog
presuđivanja, jer bi opet morala da obustavi postupak budući da je po toj tužbi
već davno presuđeno. Da li je to samo obična nemarnost sudije ili je u pitanju
finansijski interes?
Izvršni sudija Mirjana
Trninić bila je redovno odsutna kada se sprovodila njena odluka o
iseljavanju porodice Matić (bilo je više takvih pokušaja). Konačno, poslednji
put, kada su Matići i iseljeni 14. novembra sudija Trninić je opet bila na
odmoru kako bi izbegla da primi zahtev za ukidanjem klauzule pravosnažnosti
koji je istog dana podneo pravi pravni zastupnik Inženjeringa, advokat Mirjana
Ćirić. Da je kojim slučajem primila pomenuti zahtev sa svim dokazima o
manipulisanju sudskim sporom koji su bili priloženi, sudija Trninić bi morala u
poslednjem momentu da obustavi izvršenje, a to nikako nije odgovaralo
potkupljenim sudijama, veštacima i advokatima.
S obzirom da je tužilaštvo
odbilo da pokrene istragu protiv aktera krađe ovog stana, postoji mogućnost da
advokatska mafija nastavi sa ovakvim delovanjem i da neobaveštenim građanima i
dalje nekažnjeno otima imovinu.