Mračna strategija kriminalizovanog dela srpske vlasti, da to vie uniti Rudarski basen Kolubara, kako bi njegove delove a moda i ceo sistem privatizovali i predali u ruke domaće i međunarodne mafije, dobrim delom je uspela. Ostalo je jo samo da se i Srbija i njeni građani pomire sa tim. A, hoće li, biće poznato na jesen kad krenu obećane redukcije električne energije.
Insajder: K-5
Kolubarski tajkuni su rano shvatili da ma koliko novca proneverili iz Rudarskog basena, nikada neće moći da se mere sa pravim kriminalcima koji su svoj novac zaradili pitoljima.
Za to su imali dobar primer, kada je svojevremeno predsednik optinskog odbora Nove Srbije i glavni čovek za ubacivanje kamiona u "Kolubaru" - Vladimir Jevti Jefta, reio jedno veče enluči po beogradskim splavovima. Beogradski mafijai mu to veče nisu nita uradili, jer realno ne bi imalo efekta kao to je imalo efekta ono to su mu uradili sutradan u njegovom rodnom Lazarevcu.
Doli su kod njega kući, odveli su ga u umu, skinuli ga golog i vezali za drvo i ostavili. Konfiskovali su mu dip i uzeli sav novac i dragocenosti iz kuće. Time su dokazali da nije isto biti kriminalac od karijere i biti miljenik vlasti, koji je do juče prodavao kore za gibanicu na pijaci i nosio nadimak: Slina. Poučeni Jeftinim iskustvom, lazarevački tajkuni ne idu dalje od Stepojevca i svu svoju delatnost su koncentrisali na pljačkanje Rudarskog basena i izgradnju vetačkog jezera, gde bi gradili hipodrom, hotele i kupleraje i bili svoji na svome.
Znali su da čak i da odu negde sa tolikim parama koje su oteli iz Rudarskog basena, neko će ih istući ili neto jo i gore i oteti im iste. Godinama su izmetali reku Kolubaru, rekultivisali zemlju, izravnali nepregledne hektare oko protočnog jezera na reci Kolubari, a opet sve o troku Rudarskog basena, sa ciljem da tu zemlji sami sebi dodele preko Gradske optine Lazarevac. Rudarski basen bi po obavljenom poslu pravljenja vetačkog jezera i privođenja starog odlagalita nameni za hipodrom, trebalo da zemlju preda u vlasnitvo Gradskoj optini Lazarevac, čiji bi je predsednik Branko Bori (DSS) dodelio dalje svojim prijateljima tajkunima.
Posao oko građevinskih dozvola, izmene Urbanističkog plana i sve prateće dokumentacije poveren je Milanu Raliću-Čombetu, opskurnom liku i nerazdvojnom prijatelju Branka Borića, od kojeg se nije odvajao i kojem je glumio vozača dan i no, a bio je direktor Direkcije za izgradnju Lazarevca.
Prvi problemi u tajkunskom raju nastaju smenom vlasti DSS u republici i dolaskom Dragana Đilasa za gradonačelnika Grada Beograda. Đilas menja Statut Grada i sve ingerencije oko građevinskih dozvola i ostalih lokalnih taksi uzima iz ruku optina i prenosi na Grad. Sad tajkuni ne mogu da budu svoji na svome, jer bi za sve odgovarali Gradu i morali bi da daju značajne svote. Ovako da je to ostalo na optinama, oni bi ono to bi platili opet kroz sistem protočnog bojlera sami sebi vratili.
U Skuptini Grada Beograda odbornička grupa DSS predvođena Draganom Tomićem, bivim direktorom Rudarskog basena, bori se i rukama i nogama za promenu Statuta, ali bezuspeno. Pokreću razne inicijative, peticije, kampanje, ali opet slaba vajda. Na kraju uspostavljaju dentlmenski dogovor sa Đilasom, koliko bi on trebalo da dobije od hipodroma i odmaralita na jezeru reke Kolubare i planovi se nastavljaju. Novi direktor Rudarskog basena, Neboja Ćeran (DS), dozvoljava svom zameniku Vladanu Radovanoviću (SPS) da nastavi sa svojim kolegama iz SPS: Slobodanom Markovićem, Milivojem Nikolićem, ivojinom Jovanovićem i ostalima iz svih mogućih stranaka da rade dalje na projektu izmetanja reke Kolubare i gradnji jezera i platoa za hipodrom, hotele i kupleraje.
U međuvremenu opet se menja vlast 2012. na republici i u Rudarski basen dolazi Milorad Grči (SNS) za generalnog direktora. Gradnja se i dalje nastavlja, a da bi se to odvijalo po planu potrebno je zadrati dobri stari provereni direktorski kadar iz vremena Tomića i Ćerana.
Tako se oni samo prepakuju, te Tomićevi i Ćeranovi pomoćnici iz top menadmenta prelaze u srednji menadment, a ovi iz srednjeg nivoa menadmenta odlaze na top menadment nivo. Sve glave adaje su jo uvek tu, samo ona najveća glava je stavila novu masku u liku Milorada Grčića.
Bilo kako bilo sprega SNS i tajkuna iz DSS i SPS, postaje toliko jaka da shvataju da Lazarevac treba da postane njihova privatna drava, pa tako isposlovae promenu Statuta Grada Beograda, gde se opet vraćaju one oduzete ingerencije optinama. To se deava 30. maja 2013. a članovi Komisije za izmenu Statuta su gle čuda: Andreja Mladenovi (DSS) i Aleksandar Anti (SPS). Naravno, sve je urađeno na inicijativu SNS, koju je potpisalo 100.400 građana Beograda, a izglasalo demokratskom većinom 75 odbornika u Skuptini Grada.
Sve je lepo spakovano i gradnja platoa se nastavlja. Određuje se novi direktor sektora zatite ivotne sredine dr Slobodan Radosavljevi, da vodi poslove oko ulaganja novca Rudarskog basena u prostor oko protočnog jezera gde će se graditi hipodrom, hoteli, kazina i kupleraji, a sve na ime "zatite ivotne sredine". Krediti od EBRD i nemačke KfW Bank samo pristiu i nemilice se troe na zemljite poklonjeno Gradskoj optini Lazarevac, a Rudarski basen pada u duničko ropstvo iz kojeg će dočekati privatizaciju.
Na vlasti u optini Lazarevac su sve stranke, predsednik optine je iz SPS, njegov zamenik iz SNS, a najznačajniji koalicioni partner je upravo Milan Rali-Čombe sa svojom grupom građana "Klub ljubitelja Lazarevca". Svi su tu. Sva je sreća da smo glasali za "vlast naroda" a ne za "vlast tajkuna". Privatna drava Lazarevac se sprema da lansira prostor oko protočnog jezera na reci Kolubari kao turističku atrakciju, a sve u organizaciji efa kabineta generalnog direktora Gorana Periića (iz DSS preleteo u SNS) u okviru manifestacije "Kolo mira u čast predaka" koje je 27. aprila, 2014. najavljeno tekstom na internet stranici Rudarskog basena:
"...Na inicijativu Udruenja čuvara srpske tradicije i običaja 'Prela i posela', a pod pokroviteljstvom Rudarskog basena 'Kolubara', kod Protočnog jezera reke Kolubara (na irem području mesta Veliki Crljeni), 14. septembra 2014. biće odrana masovna svečanost povodom obeleavanja značajnog jubileja - stote godinjice Kolubarske bitke. Ideja je da se toga dana preko deset hiljada ljudi iz cele Srbije, ali i inostranstva, uhvati za ruke i simbolično formira kolo koje će čitavom svetu poslati poruku mira i solidarnosti, kao i zahvalnosti precima za rtve koje su podneli tokom Prvog svetskog rata.
- S obzirom na to da se delatnost Rudarskog basena 'Kolubara' odvija na teritoriji optina Lazarevac, Lajkovac i Ub, kao i da veliki broj zaposlenih potiče upravo sa područja na kome se čuvena bitka odigravala, smatramo da je naa obaveza, kao drutveno odgovornog preduzeća, da prigodno obeleimo godinjicu ovog velikog istorijskog događaja - rekao je Goran Perii, ef kabineta direktora RB 'Kolubara' i predsednik Organizacionog odbora manifestacije, čija priprema je uveliko u toku...".
Inicijativa je dobila blagoslov episkopa umadijskog Jovana (čitaj: popa koji daje oprotaj greha za pare), episkopa valjevskog Milutina (čitaj: popa kojem Grči daje donacije u ime Kolubare, a ovaj mu dao nekakvu lentu), podrku Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vlade Republike Srbije (čitaj SPS- Milete Radojevića), Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, predstavnika lokalne samouprave svih optina sa područja na kome se bitka odigrala, kao i brojnih kulturno-umetničkih drutava i drugih udruenja koja se bave kulturom iz gradova irom zemlje, ali i dijaspore. Ukoliko sve protekne kako je planirano, kolo bi trebalo da uđe i u Ginisovu knjigu rekorda.
Vrlo mudar potez od strane tajkuna je da se projekat internacionalizuje i privuče strani kapital, prividno ili stvarno kako bi se zatitila investicija od potencijalnog oduzimanja sutra od strane neke pravedne narodne vlasti.
Svaka vlast se boji da nacionalizuje imovinu, koja je u vlasnitvu strane kompanije, pa makar imala dokaze da je to imovina oteta od naroda i od drave. Tajkune iz Kolubare savetuje ista ekipa pravnih i ekonomskih eksperata, koja savetuje i ostale srpske tajkune. Uglavnom Dinkićevi i Vlahovićevi ljudi, koji rade po oprobanim receptima.
I onda su, kao kulminacija manijačkog odnosa kolubarskih tajkuna prema prirodi, dole i majske poplave i potopile kolubarske kopove. Poplave su izazvale direktnu tetu od 369,6 miliona evra i ko zna koliko indirektne tete, jer Srbija će jo dugo uvoziti polovinu potrebne električne energije.