Uvodnik

(Pr)osudite sami

Lekcija iz istorije

Milovan Brkić

U Beogradu je 26. juna prošle godine otkriven spomenik Gavrilu Principu, atentatoru iz Sarajeva. Gavrilo je osuđen na doživotnu robiju, a umro je 1917. u češkom kazamatu, ne dočekavši slobodu.

Njegov otac uputio je 28. februara 1922. godine molbu Kralju Aleksandru, u kojoj mu opisuje da ''...imam jednog sina koji je sada u vojsci, drugi je učenik u jednoj beogradskoj juvelirnici. Kraj mene u Prijedoru imam još dva nedorasla sina, koji nisu još u stanju da me izdržavaju, te sam pod starost ostavljen na milost i nemilost sudbini, zbog čega sam prinuđen da te zamolim gospodaru za ma kakvu pomoć...".

Kralj nije odgovorilo na pismo.

Gospodar je bio u akciji nemilosrdne pljačke. Streljao je Apisa u montiranom procesu u Solunu, jer je vojna služba imala precizne podatke o pljačkama predsednika Vlade Nikole Pašića, a i Kralj je zazirao, zbog dugih prstiju koji su zahvatali iz budžeta.

Kada je ubijen u Marseju, Kralj Aleksandar je bio najbogatiji čovek u Evropi, a Kraljevina Jugoslavija najsiromašnija država. Za samo dve decenije vladavine, Kralj je sagradio Beli dvor, dokopao se Briona, podigao vile na Oplencu, Brdu kod Kranja, na otoku Vangi, Smederevu...i hiljade hektara vinograda.

Najduža ulica u Beogradu nosi ime Kralja Aleksandra. Njegov potomak, koji ne zna srpski jezik, šepuri se, o trošku države, u Belom dvoru.

U Beogradu je 4. oktobra 1943. godine uhapšena Vera Miletić, rukovodilac Komunističke partije. Imala je samo 24. godine. Izdali su je partijski drugovi. Lekar Blagoje Nešković utekao je u šumu, ostavivši Veri partijsku arhivu. Znao je da je Vera godinu dana ranije rodila dete. Ona je saslušana posle 35 dana, jer nije bila sposobna da govori. Opisala je partizanski pokret, onako kako je to pre nje opisao njen partijski dug Petar Stambolić, koji je bio doušnik specijalnoj policiji.

Kada su Rusi 1944. godine oslobodili Beograd i Srbiju, drugovi su uhapsili nesrećnu Veru, i javno je streljali 1946. na trgu u Požarevcu. Blagoje Nešković, Petar Stambolić, Moma Marković i drugi, odlikovani su, proglašeni za heroje, uselili se u vile.

Život je izgubio i Janko Janković, policajac koji je štitio ilegalce, rukovođen patriotskim osećanjima. U Beogradu nijedna ulica ne nosi njegovo ime! Šef policije Boško Bećarević, koji je streljao stotine rodoljuba, kao i svog kolegu Janka, živeo je posle oslobođenja, sa svim blagodetima!

Šta je to sa nama? Liferanti, crnoberzijanci, potkazivači, ljudski škart, uvek je uživao sve blagodeti i priznanja. Od Vuka Karadžića pa do današnjih dana traje jedna te ista tragedija duha. Zatvarali smo sve znamenite ljude. Setimo se Vase Pelagića...Od Branislava Nušića do Ivana Ivanovića svi su bili zatvarani, zabranjivani, osuđivani...Udvorice su slavljene, hvaljene, štampane, unapređivane.

Uzmimo i moj slučaj. Za vreme Miloševićeve vlasti neko vreme sam bio jedini glas otpora. Još živi građani iz tog perioda to sigurno pamte. Kada je DOS došla na vlast, a moj doprinos je bio nemerljiv, odmah sam od onih, koji su me lično poznavali, stavljen na crnu listu. "...Upućenom delu javnosti poznato je sa kojim tajnim službama sarađuje Milovan Brkić", pravdao se premijer Đinđić!

Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, opet sam, poput usamljenog jahača na metli, izašao na ''front'', izluđujući Vučića i njegovu kamarilu.

Najtežim rečima opisuju me kolege, koje Vučiću služe za velike pare, na najmizerniji način. Niko nas nije podržao kada je Tabloid zabranjivan.

Kada Vučić padne, novi heroji će biti Vukašin Obradović, Ljiljana Smajlović, Željko Mitrović..., koji mu iz dupeta ne izlaze. Oni će o njemu, kada padne, reći sve najgore.

I što je najgore, svi će oni ponovo biti u sedlu, sa velikim platama, na važnim mestima.

Srećom, naučio sam lekciju iz istorije. Zato sam još na nogama.