Govoreći otvoreno

Kako Vučićev režim uvozi migrante iz islamskih zemalja, naplaćuje im "putarinu" i vrši "arabizaciju" Srbije i EU

Invazija na Evropu preko Beograda

Uprkos tome što su se sve vlade zemalja Evropske unije, pa čak i one najliberalnije, konačno probudile i krenule u odbranu svojih granica od očigledno dirigovane invazije miliona migranata iz azijsko afričkih zemalja, ostao je još samo režim Aleksandra Vučića u Srbiji koji je ostavio "otvorena vrata", onako kako je to zamislila odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel, kojoj se sprema veliki pad i sprektakularno suđenje za sva zla koje je ta politika donela i njenoj zemlji i ostatku Evrope.

Nikola Vlahović

Preko milion migranata iz azijsko-afričkih zemalja prošlo je za nešto više od dve godine kroz Srbiju ka Evropskoj uniji. Režimska mafija pod komandom Aleksandra Vučića, shvatila je ovaj egzodus kao priliku za veliku pljačku i političku afirmaciju pred nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je ovaj, slobodno rečeno, opasan kriminalni poduhvat i organizovala.

Ova, 2018. godina, nakon prave okupacije evropskog kontinenta, sve vlade EU su stale na branik svojih zemalja, pa i Nemačka, gde je Merkelova ostala usamljena i čeka svoj sudnji dan koji je već stigao.

Samo na Balkanu, u Srbiji, režim Aleksandra Vučića i dalje ozbiljno planira da ovu zemlju pretvori u prihvatilište azijsko-afričkih migranata. Vučić im javno nudi da ostanu u Srbiji, a za one bogatije, nudi i najbolje gradske četvrti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, poziva ih na ulaganja u lični biznis, nudi im sve državne povlastice, samo da ovde ostanu! A dolaze bey licnih dokumena u sa ličinim prtljaom.

Britanski BBC je u ovo vreme prošle godine u svojim vestima citirao člana libijske marionetske vlade u Tobruku, Basita Haruna, koji je upozorio svet da ekstremisti takozvane Islamske države u brodove sa ilegalnim imigrantima ubacuju džihadiste koji planiraju terorističke napade u Evropskoj uniji i zemljama Balkana, pominjući između ostalog i Srbiju koja je viđena kao "dugoročna baza terorističkih spavača".

Prošle, 2017. godine, polovinom januara, poslanik evropskog parlamenta iz Mađarske, Bela Kovač (kasnije, u znak odmazde, optužen da je navodno "špijunirao Evropsku uniju") nakon svih napada koje je istrpeo, pomenuo je slučaj Vučićeve Srbije u dramatičnoj diskusiji o migrantima koji dolaze preko Balkana, pa se javno upitao: "...Gde je nestalo 40 miliona evra namenjenih za zbrinjavanje migranata koje je Srbija odbila, gde su druge donacije, novac UNHCR-a, novac stranih humanitarnih fondova koji je njima dodeljen?"

Treba se setiti da je samo na prelasku prošle i pretprošle godine, čak tri puta vraćeno po 150 hiljada ljudi sa granice Mađarske i Srbije, da je Vučić svaki susret sa mađarskim premijerom Orbanom prikazao kao "susret prijatelja", izbegavajući da kaže šta su stvarno pričali. Naime, Orban je Vučiću svakom prilikom, sve do današnjih dana, jasno stavljao do znanja da nijedan jedini migrant iz islamskih zemalja neće ući iz Srbije u Mađarsku.

Godinu i po dana posle ovoga treba se upitati: zbog čega je još uvek aktuelan projekat izgradnje najvećeg evropskog centra za migrante u Srbiji, ako znamo da se cela Evropska unija okrenula u pravcu odbrane od ove najezde koja može ubrzano da zgazi ostatke stare civilizacije na ovom kontinentu? Odgovor je u kriminalnoj naravi Vučićeve horde i njegovih bolesnih faraonskih ambicija.

Prvih dana jula meseca ove godine, u Nemačkoj je trajao obračun sa odlazećom kancelarkom Angelom Merkel koju su čak i njeni koalicioni partneri opravdano optužili zbog njene višestruko pogubne politike "otvorenih vrata" za mase pridošlica iz islamskih zemalja. Istovremeno, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Hans Fridrih Šoder, podsetio je vlasti u Srbiji da su "u obavezi" da svim migrantima koji žele da omoguće ostanak u Srbiji.

I ta vest je prošla nezapaženo. Niko se u Vladi, Skupštini, Ministarstvu spoljnih i unutrašnjih poslova i na drugim nadležnim mestima ni pomerio nije. Niti javnost zna o kakvim se obavezama radi.

Ali, zašto je Srbija "u obavezi", prema migrantima, objasnio je sam Hans Fridrih Šoder kad je rekao između ostalog i ovo:

"...Srbija je nedavno usvojila novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Prema tome, svi koji žele da dobiju međunarodnu zaštitu, koji je zavređuju i kojima je potrebna, mogu da je zatraže i dobiju u Srbiji. Istovremeno, nema potrebe da Srbija zamenjuje mehanizme zaštite koji postoje u EU i koji tamo mogu da se sprovedu". Tačnije, Vučiću je u direktnom razgovoru sa predstavnikom UNHCR rečeno da ne treba Srbija da "brani" EU od migranata, nego će se ona sama pobrinuti za to, kontrolom svojih granica. Uzgred, Vučiću je dato u zadatak da u najkraćem roku obuzda svoju mafiju koja švercuje migrante kroz Srbiju, prema Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i da započne punu saradnju evropskim institucijama.

Podsećanja radi, treba napomenuti da je mnogo ranije, UNHCR u Srbiji, na čelu sa Šoderom, zajedno s Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), praktično napravio scenario za udomljavanje više stotina hiljada migranata u Srbiji, i to onih koji se sada nalaze na teritoriji Turske i delom u grčkim prihvatnim centrima. Takođe, i onih koji su uspeli da se dokopaju EU, pre svega Nemačke, i koji će biti vraćeni tamo odakle su došli, dakle, opet u Srbiju, pa tek onda Makedonija i dalje.

Pred Šoderom se Vučićeva vlast više puta pohvalila kako je Srbija "jedan od najstabilnijih partnera EU", posebno po pitanju prijema i smeštaja migranata. I te je Vučićeve izjave, UNHCR prosledio svojim centrima u EU koji opravdano računaju na to da će baš ovde, na ovom delu Balkana napraviti više centara za prihvat Sirijaca (očekuje se novih 350 hiljada ovog leta), Iračana, Avganistanaca, ali i mase afričke sirotinje koja se kreće svakodnevno prema Balkanu i dalje ka EU.

Građani Srbije ni danas ne znaju koliko je ilegalno iznajmljenih stanova u Beogradu, Nišu, pa čak i Subotici, u kojima živi neutvrđen broj migranata. O tome nigde u srpskim medijima nema ni reči. Postoji prećutni dogovor unutar Vučićevog režima (izvršne vlasti, pre svega) da migrante koji mogu da plate ovu "ilegalu", nigde ne registruju. A, radi se o tome da radi o vojno sposobnim mladim muškarcima su stalno putem interneta i mobilne telefonije na vezi sa porodicama, plemenskim vođama, raznim verskim ili paravojnim "autoritetima" i imaju neke svoje dugoročne ciljeve. Ti ciljevi su, kako se vidi iz svakodnevnih informacija koje stižu, direktno upereni na rušenje kulturnog, etičkog, verskog i moralnog temelja na kome još uvek nekim čudom stoji cela hrišćanska Evropa.

U međuvremenu se u svim evropskim institucijama razvila svest o potrebi samozaštite, pa je u najveći stepen pripravnosti dignut Fronteks (Evropske agencije za čuvanje granica i obale, koju je osnovala Evropska komisija), čiji je posao da pomaže graničarima na čuvanju spoljnih granica Evropske unije od ilegalnih migranta, ali i krijumčarenja ljudi. Istovremeno u njihov delokrug ulazi i praćenje terorističkih grupa, pa sve sumnjive podatke prosleđuju evropskoj policijskoj organizaciji, Europolu.

U Briselu je procenjeno da Srbija (sa Kosovom), ali i Crna Gora, Makedonija i Albanija, služe kao "kapija" za ulazak migranata u Evropu, te da se u tim zemljama nalaze dobro organizovane kriminalne bande koje zarađuju milione od krijumčarenja ljudi. Fronteks i Europol su dobili zadatak da to spreče. Granice Crne Gore (koja je kao članica NATO u striktnoj obavezi) uskoro će opsluživati agenti Fronteksa.

Nezvanično, Vlada Srbije će takođe uskoro morati da prihvati usluge Fronteksa. Naime, agenti Fronteksa do sada su obezbeđivali, tokom vrhunca migrantske krize 2015. godine, makedonsko-grčku, i granicu između Hrvatske i Srbije. Srbija je, navodno, sve do sada odbijala davanje imuniteta agentima Fronteksa, te još nije potpisala sporazum sa tom evropskom Agencijom, ali se on očekuje u najskorije vreme.

Kao jedan od razloga za potpisivanje sporazuma između Fronteksa i Srbije, navodi se "...pojačani priliv migranata sa Bliskog istoka i konfliktnih područja, što je nepredvidivog karaktera i zahteva blagovremeno i stručno reagovanje..."

Fronteks od Srbije zahteva punu saradnju i poštovanje imuniteta njenih agenata. U tekstu predloga sporazuma (koji u mnogo čemu podseća na tekst koji je još u Rambujeu kod Pariza dobila Miloševićeva vlast uoči bombardovanja, a gde se govori o imunitetu američkih trupa i NATO pakta i njihovom ulasku u Srbiju) piše da "...Članovi tima ne mogu biti podvrgnuti bilo kakvom obliku hapšenja ili zadržavanja. Članovi tima uživaju imunitet od krivičnog sudstva u Srbiji u svim okolnostima. Privilegije koje uživaju članovi tima i imunitet od krivičnog sudstva Srbije ne izuzimaju ih od krivičnog sudstva matične države članice. Matična država članica može članovima tima prema potrebi ukinuti imunitet od krivičnog sudstva Srbije. Takvo ukidanje uvek mora biti izričito..."

Timovi graničara, policijskih službenika i, kako se navodi, drugog relevantnog osoblja država članica učesnica, uključujući granične policijske službenike ili drugo relevantno osoblje koje su države članice EU uputile Fronteksu radi njihovog raspoređivanja tokom neke akcije, biće ovlašćeni da obavljaju zadatke i primenjuju izvršna ovlašćenja koja su potrebna za kontrolu granice i operacije vraćanja, poštujući pritom zakone Republike Srbije.

"Članovi tima mogu obavljati zadatke i primenjivati ovlašćenja na teritoriji Srbije samo na osnovu instrukcija i, po pravilu, u prisustvu graničnih policijskih službenika ili drugog relevantnog osoblja Srbije. Prema potrebi Republika Srbije izdaje instrukcije timu u skladu sa operativnim planom. Srbija može ovlastiti članove tima da postupaju u njeno ime", kaže se u dokumentu. Fronteks, prema predlogu sporazuma, može, preko svog koordinatora, saopštiti Srbiji svoje stavove o instrukcijama koje su izdate timu.

U tom slučaju Srbija uzima te stavove u obzir i postupa u skladu sa njima koliko je to moguće. Prilikom obavljanja svojih zadataka i primene ovlašćenja, kaže se predlogu, članovi tima mogu nositi službeno oružje, municiju i opremu.

"Prilikom obavljanja svojih zadataka i primene svojih ovlašćenja članovima tima se odobrava primena sile, uključujući službeno oružje, municiju i opremu, uz saglasnost matične države članice i Srbije, u prisustvu graničnih policijskih službenika ili drugog relevantnog osoblja Srbije i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Srbije koja može odobriti članovima tima da primenjuju silu u odsustvu graničnih policijskih službenika ili drugog relevantnog osoblja Srbije", navodi se u dokumentu.

Prema predlogu sporazuma, agentima Fronteksa niko neće moći da pregleda lični prtljag prilikom dolaska u Srbiju što i piše u dokumentu o kome je reč: "...Lični prtljag članova tima izuzet je od pregleda sve dok postoje ozbiljni razlozi za pretpostavku da sadrži predmete koji nisu namenjeni ličnoj upotrebi članova tima ili predmete čiji je uvoz ili izvoz zabranjen zakonom ili uslovljen propisima Srbije o karantinu. Pregled takvog ličnog prtljaga vrši se isključivo u prisustvu dotičnih članova tima ili ovlašćenog predstavnika Agencije"

Da je Vučićeva politika prema migrantima u Srbiji postala ozbiljan problem za celu EU, vidi se i po tome što se od početka godine na hiljade njih doslovno ušetalo i Bosnu i Hercegovinu, prelazeći Drinu uz pomoć dobro organizovane mafiji koja je toliko drska da "bira koga će da prebaci" (tačnije, ko ima da plati, preći će, ko nema ostaje u Srbiji). Tako je svugde oko Zvornika, Višegrada i drugih opština uzduž granice Srbije i BiH.

Kad se Vučić u martu mesecu ove 2018. godine pohvalio da je "posle 27 godina" uveden prvi direktan avio-let sa Iranom, tačnije Teheran - Beograd (četiri puta nedeljno), karte su tada bile uveliko prodate, pa su bolje stojeći Iranci praktično do kraja 2018. godine (a neki i za 2019!) rezervisali let prema ovom delu Evrope. Zvaničnih podataka nema, ali najmanje 20.000 Iranaca će ovim tempom doći na beogradski aerodrom do početka sledeće godine. Mnogi od njih su se u Srbiji već "pozicionirali", navodno kao turisti, ali je reč o ljudima sa novcem i sa planovima da tu i ostanu sve dok im se ne pruži prilika da se dokopaju EU, pre svega Nemačke. Onaj siromašniji deo iranskih "turista", koji je imao za kartu u jednom pravcu i za troškove ilegalnog transporta do EU, već je preko Srbije, BiH i Hrvatske, došao "na odredište" u Austriju ili Nemačku.

Poslednjih meseci, naročito od kada je Bosna i Hercegovina u pitanju kao kao novi pravac za migrante, pojavila se masa njih van bilo kakvog sistema, nepopisani, u tranzitu, koji nikad i ne dođe do kampova u Srbiji nego samo prođe kroz nju u pratnji raznih kriminalaca - prevoznika. Oni, opet, imaju svoje "tržište" i sa lokalnim vlastima dele veliku zaradu od pomenutog "tranzita", pre svega policijom i službama u pograničnim područjima.

Jasno je da je mnogo veći broj onih koji Srbiji koriste kao privremeno stanište za nastavak puta ka Evropi, od zvanično prikazanih pokazatelja stanja. Da u Srbiji zaista postoji ozbiljna vladavina prava, prvi čovek koji bi morao da odgovara za prikrivanje šverca migranata i prikrivanje onih koji su u tome našli zaradu, svakako je Vladimir Cucić, Republički komesar za izbeglice i migracije, koji danas poseduje četiri kuće i dva restorana u Beogradu, kao i hotel na crnogorskom primorju. U životu je promenio skoro sve partije koje postoje na srpskoj političkoj sceni, ali samo one koje su vladajuće ili u koaliciji sa vladajućom.

Vučić je namerno izbegao da sa uvođenjem bezviznog režima Iranu, sklopi sporazum o readmisiji (ekspedovanje u zemlju porekla u slučaju prekoračenja vize), kako bi mogla da vrati one koji ilegalno borave u Srbiji. To, po svemu sudeći, i nije bio cilj, nego sasvim suprotno, da od "turista" pravi migrante i da ih isporučuje Nemačkoj, po ranijoj nagodbi sa kancelarkom Merkel, koja je i glavni projektant "arabizacije" čitave EU.

Boljeg dokaza da to jeste tako je i činjenica da su avio-letovi između Teherana i Beograda puni i da se ne može isključiti veza povećanog broja iranskih migranata u Bosni i Hercegovini sa činjenicom da oni u Beograd mogu da dođu mnogo lakše nego ranije. Čak je i Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić upozorio da su iranski migranti koji dolaze iz Srbije, problem koji u Briselu smatraju "urgentnim".

Kad je kap prelila čašu, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić je uputio note Srbiji i Crnoj Gori, u kojima je naveo da je BiH obaveštajno upoznata da se na njihovoj teritoriji raspuštaju migrantski centri i da se velike grupe migranata organizovano, institucionalno, ali i neorganizovano, uz pomoć kriminalnih grupa, prebacuju u BiH.

Evropska policija, Europol, imaju precizne podatke o švercerima migranata iz Srbije i Crne Gore i njihovim pomagačima u BiH. Prema tim popdacima, migranti se iz Srbije svakodnevno kreću duž tri rute - prema Bijeljini, prema Višegradu i Zvorniku, i prema Trebinju. Najviše je korištena je ona koja ide prema Višegradu i Zvorniku. Odatle se migranti upućuju ka Sarajevu i Unsko-sanskom kantonu u BiH.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije, Herbert Kikl, strateg sprečavanja ulaska migranata koji dolaze preko Balkana do granica njegove države, poručio je da Austrija više neće snositi posledice pogrešne politike Nemačke i Angele Merkel prema migrantima, ali i da je svom kancelaru podneo izveštaj o tome šta se radi u Srbiji i Crnoj Gori, odakle preko BiH i Hrvatske uz pomoć lokalnih mafija stižu novi talasi Sirijaca, Iračana, Avganistanaca, Iranaca...

Zbog skorašnje najave da će preko 350 hiljada migranata iz Sirije krenuti ka Balkanu, počeo je i pravi rat u vladajućoj koaliciji Nemačke. Kancelarka Merkel je htela da svoj mračni poduhvat "otvorenih vrata" za migrante, kojim je dovela EU u stanje kolapsa, dodatno proširi novim useljavanjima, ali je srećom, unutar koalicije, osujećena u tome. Uputila je čak i pretnje Austriji, na šta je kancelar Sebastijan Kurc (3. jula 2018.) odlučno odgovorio: "Na nacionalne mere Nemačke odgovorićemo našim granicama, posebno na južnim". Takođe, Kurc je stavio do znanja da Austrija neće sa Nemačkom zaključivati nikakve sporazume na svoju štetu.

Vučić je prošle godine dobio uveravanja iz Evropske unije da će mu bit odobren veliki novac za zbrinjavanje migranata, ali se tome protivio jedan broj zemalja (Holandija, pre svih), jer se ispostavilo da su i neka ranija sredstva "baćena u bunar".

Kad je njegovoj mafiji postalo jasno da zemlje duž takozvane "Balkanske rute" neće dobiti praktično ništa osim uopštenih i maglovitih obećanja, da "neće biti sami", odmah je u režimskim medijima u Srbiji puštena vest da će "Srbija i dalje postupati po savesti", što će reći da će i dalje primati migrante i lažno prikazivati njihovo realno brojno stanje.

Vučićeva strategija je i dalje takva da je spreman i na otvaranje velikih sabirnih centara, da inscenira nepodnošljivu situaciju, nakon koje bi neko ipak dao novac na koji on i njegova mafija čekaju. Sa druge strane, otišao je predaleko u nezakonitim poslovima sa nekim zemljama Bliskog istoka, pre svega oko prodaje proizvoda iz takozvane namenske industrije. Tu je i problem Irana, jer je samozvani "Vođa" dobio iz Brisela striktan zadatak da što hitnije donese Zakon o readmisiji za zemlje poput Irana, jer je i sa te strane krenula invazija na Evropu preko Beograda.

Vučić jeste došao do samog kraja, ali, svaki dan duže na vlasti, Srbija je sve bliže svom kraju.

Glosa

Ne treba zaboraviti da je još 9. oktobra 2016. godine, prilikom priprema za turneju severnom Afrikom, kad je postalo jasno da će njena politika "otvorenih vrata" dovesti Nemačku i čitavu EU dovesti pred vrata pakla, nemačka kancelarka Angela Merkel, iznela svoj plan da deo izbeglica ostane u takozvanim "tranzitnim" zemljama poput Srbije, a da se vladama tih država daje finansijska pomoć. Vučić i danas ozbiljno računa na taj novac.