Tragom vesti

Kako je Vučić zbog "Air Srbije" oteo iz budžeta 250 miliona evra i kako pljačka Aerodrom "Nikola Tesla"

Namešteni tender sa odloženim dejstvom

Avio kompanija „Air Serbia" na tržištu se održava samo zahvaljujući nerazumno visokim donacijama koje mu daje država. Do sada je na ovaj način iz budžeta Srbije izvučeno 250 miliona evra. Dok je prema arapskim lažnim investitorima više nego darežljiva, sadašnja vlast planira da opljačka male akcionare Aerodroma „Nikola Tesla" a.d. kroz predložene izmene Zakona o privrednim društvima.

Igor Milanović

„Etihad" ubrzano napušta „Air Serbia"-u i ovo preduzeće sa sve dugovima prepušta vladi Republike Srbije. Samo u prošloj godini je AS napravio čist gubitak od pet miliona evra, ali je u završnom računu iskazana dobit od 1.914.965.000 dinara (oko 16 miliona evra), jer je država iz budžeta preko različitih državnih podsticajnih projekata nacionalnom avioprevozniku donirala 21 milion evra (2,461 milijardi dinara). Zahvaljujući ovoj državnoj požrtvovanosti AS još nije otišao u stečaj.

Do sada je država Srbija svom nacionalnom avioprevozniku, u kome „Etihad" ima 49 odsto vlasništva, pokrila dugove u ukupnoj visini od oko 250 miliona evra i time postala daleko najveći investitor u ovom delu Evrope.

Prošle godine je „Air Serbia" dobila državne subvencije po više osnova. Tako je, na primer, na ime podrške razvoju saobraćajne mreže, a u cilju podsticaja i razvoja turizma i opšte povezanosti Srbije u skladu sa Strategijom razvoja turizma, dobila 12 miliona evra (1,431 milijardu dinara).

Iz Fonda za razvoj je 2017. godine AS dobio kredit od 14 miliona evra, što se zvanično ne tretira kao subvencija, jer na papiru postoji obaveza vraćanja duga. Kada kredit bude bio otpisan i to će se knjižiti kao državna donacija.

Sa svoje strane, „Etihad" ništa značajno nije uložio u ovu kompaniju. Čak je u međuvremenu nečujno otkazao i narudžbinu 10 Erbasova aviona, svojevremeno planiranih za obnovu vazdušne flote „Air Serbia"-e, što je za Srbiju dobra vest, jer bi inače ona morala da ih otplati kada arapski „investitor" pobegne.

Slom „Etihada" na međunarodnom planu već sada može da se nasluti. Nekadašnji akcionari „Air Berlin"-a, nemačke lou-kost kompanije u stečaju, odlučili su da tuže „Etihad" za odštetu u visini od oko tri milijarde evra. Razlog za ovo je činjenica da je arapska avio-kompanija prvo garantovala nastavak investicija da bi se prevazišlo ono što se tada smatralo prolaznom slabošću, a zatim, samo nekoliko meseci kasnije, objavila svoje povlačenje iz posla nakon čega je „Air Berlin" u avgustu prošle godine otišao u bankrot.

Kada bude izgubio ovaj spor, što je izvesno, „Etihad" i sam odlazi u stečaj, jer vladarska porodica Abu Dabija kao vlasnik nije spremna da pokrije i ovaj gubitak. Zbog toga već sada vlada Srbije mora da preduzme korake da zaštiti svoju imovinu koju ovaj lažni investitor uveliko koristi kako bi smanjio svoje gubitke.

To sadašnja vlast ne čini, jer su i njeni čelnici među profiterima ove pljačke. Naime, arapske mutivode ne bi ništa postigle da nisu podmitile Aleksandra Vučića i njegov klan i tako stekle pravo na bezdušnu pljačku ovdašnjeg državnog budžeta.

Ni sa matičnim aerodromom „Air Serbia"-e, „Nikolom Teslom", situacija nije jasna. Francuski gigant „Vinci" je pobedio na nameštenom tenderu za dobijanje koncesije, ali ugovor će biti potpisan tek krajem godine. Šta se toliko čeka?

Na prvom mestu vreme se koristi da se potpišu još neki ugovori kojima će pare da se izvuku iz ovog inače veoma uspešnog preduzeća. Osim toga, čeka se najavljena promena Zakona o privrednim društvima.

Po sadašnjim odredbama ovog zakona, davanje u koncesiju je raspolaganje imovinom velikih razmera, u kom slučaju nesaglasni mali akcionari imaju pravo da svoje akcije na prodaju ponude privrednom društvu. Pri tom, imaju pravo da za svoje akcije dobiju najveću od tri moguće vrednosti. Prva je knjigovodstvena vrednost akcija.

Druga je "tržišna cena", to jest, prosečna cena koja je ostvarena na berzi u prethodnih šest meseci, pod uslovom da je trgovano sa najmanje 0,5 odsto ukupnog broja akcija i još nekim uslovima. Treća mogućnost je da se vrši procena vrednosti, što bi uradio ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugo stručno lice koje je od strane nadležnog državnog organa Republike Srbije ovlašćeno da vrši procene vrednosti određenih stvari ili prava.

Predlog izmenjenog Zakona predviđa da bi u slučaju da je trgovano sa najmanje 0,5 odsto broja akcija preduzeća u poslednjih šest meseci, pri čemu se promet odvijao najmanje trećinu radnih dana svakog meseca, tako utvrđena "prosečna cena" bila jedina koju bi nezadovoljni akcionari mogli da dobiju. Na ovako malom tržištu hartija od vrednosti lako je manipulisati cenom akcija nekog preduzeća, na šta vlast u ovom slučaju i računa.

U suštini, ušteda za „Nikolu Teslu" a.d. nije značajna, ali su vlastodršci navikli da pare otimaju od siromašnijih od sebe i trpaju u sopstvene džepove.