Kriminal

Zašto i zbog koga ne radi nova zrenjaninska fabrika vode

Mutna voda donela mutne poslove

Neizgrađeno postrojenje su stavili pod hipoteku da bi dobili kredit. Kredit je uzet na 10 godina, a grejs period je istekao. Da li taj kredit neko plaća, ko ga plaća ako plaća i koliko - niko u gradu zvanično ne zna. To znači da se postrojenje kupuje od banke koja je uračunala svoje troškove i iznos stalno raste. Niko ne zna takođe da li je iznos kredita u celosti uložen u postrojenje ili je bilo rupa za uzimanje nenamensko novca? Niko od gradskih čelnika nije objasnio situaciju, ponajmanje da je rekao čija je odgovornost i koga gradski režim štiti. Takođe nije jasno ko će postrojenjem da upravlja, da li je ono u sastavu JKP Vodovod i kanalizacija...Šta ako ne može, a ne može da prečisti vodu? Da li potpada pod sekundarne sirovine? Direktor, potpisnik ugovora je smenjen 26.06.2014., ali je ostao kao zaposlen u istom preduzeću,a na njegovo mesto je postavljen zatvorski drug ministra, a dotadašnji pomoćnik gradonačelnika Ivan Dević...

S. Đajić

Uoči izbora maja 2012. Grad Zrenjanin je potpisao ugovor o izgradnji fabrike vode sa kompanijom "WTE Wassertechnik GmbH, Essen, Deutschland". U to vreme je Mileta Mihajlov bio gradonačelnik i bio je član DS. Odmah po preuzimanju vlasti u gradu SNS je na svaki način izbegavao odgovore po pitanju ovog ugovora bez obzira na to da je još 2004. godine bilo i zvanično zabranjeno korišćenje vode za piće iz česmi zrenjaninskog vodovoda.

Tada je bio gradonačelnik DS Goran Knežević, danas presvučeni ministar privrede, poznatiji kao nekadašnji SNS ministar poljoprivrede sa aferom aflatoksin u mleku. Konačno na osnovu zahteva Skupštine grada broj 2238 od 09.12.2013. grad Zrenjanin br.06-200-11/1-I od 05.12.2013. održan je sastanak u službenim prostorijama JKP "Vodovod i kanalizacija" dana 18. decembra te 2013. godine.

Ispred vodovoda i grada sastanku su prisustvovali: Bojan Putić, direktor vodovoda, Ivan Bošnjak, gradonačelnik, Čedomir Janjić zamenik gradonačelnika, Ivan Dević, pomoćnik gradonačelnika, Radovan Bulajić, predsednik Skupštine grada i Goran Rakić, pravobranilac grada.Ispred kompanije WTE Wassertechnik GmbH, Esen iz Nemačke bili su: Jorg Korning - tehnički direktor, Joachim Dudey, Manfred Rauch, Milan Pavlović - predstavnik kompanije za Srbiju i Dragan Simić - prevodilac za nemački jezik.

Tema sastanka je bila dobijanje državne garancije i finansijski sporazum i definisanje trenutnog statusa Ugovora za projektovanje, izgradnji, finansiranje i upravljanje postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu. Niko iz nemačke kompanije nije dobio tražena potpuna obaveštenja i potrebne informacije koje je navodno grad Zrenjanin dobio od nadležnih državnih institucija. Predočili su da je završen idejni projekat, no da ne može da se isti iznese pred Pokrajinsku revizorsku komisiju jer ne postoje parametri koji nisu u skladu sa graničnim vrednostima za kvalitet pijaće vode u Srbiji.

Dogovoren je sledeći sastanak za poslednju nedelju januara 2014.sa temom pregovora u vezi projekta. Taj sastanak nikada nije održan. Na sednici Skupštine grada 26. 06. 2014. uoči samog početka sednice odbornicima je doneta promena dnevnog reda.Komisija za personalna pitanja kojom je predsedavala SNS Milena Prstojević ekspresno je glasanjem odborničke SNS većine smenila direktora Bojana Putića.

Razlog za smenu je bio neverovatan: nije uspeo da pokrene fabriku vode u Zrenjaninu. Niko se od SNS "intelektualne" odborničke većine nije pitao kako je to moguće jer odluku o tom pitanju ne donosi javno preduzeće nego Skupština grada. Konkurs je bio otvoren za novog direktora 15 dana, od 23.05.2014. do 07.06. i javio se samo jedan kandidat.

Kandidat je bio Goran Tajdić, odbornik SRS koji je nedelju dana pre toga zajedno sa još pet odbornika SRS i predsednikom gradskog odbora SRS - Sašom Santovcem prešao u SNS. Tako je uništena SRS odbornička grupa od koje je ostao samo dosledni Žarko Bengin, odbornik iz Melenaca koga SNS ničim nije mogla da kupi i koji je ubrzo zatim postao samostalni odbornik. Po komandi su većinski SNS odbornici izglasali Gorana Tajdića - inženjera mašinske struke za direktora JKP Vodovod i kanalizacija. Paćenik nije ni da zamisli mogao u kakvu su ga turbulentnu igru ubacili SNS sahranitelji grada...

Iz senke je celom situacijom rukovodio Goran Knežević koji već tada bacio šake na svaki vid zarade u gradu i koji je postavio za glavnog i odgovornog u gradskom odboru SNS Zrenjanina trogodišeg vanredno svršenog trgovca Nenada Karapandžu.Taj isti Nenad je još od 2012.dužan za zakup nekih prodavnica patika 12 miliona JP Stambena agencija.Usput da napomenemo da čim je direktorka Stambene akencije pomenula dug trgovca Neše, Jovana Ljiljak pala je niz stepenice zgrade u kojoj je stanovala, zadobila frakturu lobanje i čim se oporavila zauvek je napustila Zrenjanin...Slučajnost!

28.03.2014. je skupštinski najavljeno raskidanje ugovora o izgradnji fabrike za prečišćavanje vode sa nemačkom kompanijom, no nikada zvanično nije objavljen taj raskid ugovora...U toku naredne dve godine nekoliko puta je nedefinisano odgovoreno odbornicima opozicije da jeste,ali postoji i zvaničan odgovor direktora Tajdića od 28.11.2014. koji potvrđuje da ugovor nije raskinut...Vreme je prolazilo...U međuvremenu JKP je imalo vrtoglavi pad...Čak izvesno vreme i neisplaćene zarade, ali i neverovatan broj novozaposlenih. U celom gradskom režimu stolice su se menjale,ali proveren kadar Kneževića je neprekidno bio u toku.Gradonačelnik Bošnjak je pokazao da ume da misli,odbio da potpiše neke prohteve vlasnika grada i smeniše ga zavrtanjem ruke.To naravno nikada nije obelodanjeno...

Šuškalo se da će na mesto gradonačelnika da postave pokrajinskog poslanika SNS, doktora Predraga Matejina, no, mudar čovek se zadovoljio čekanjem mesta u pokrajinskom Ministarstvu zdravlja, ali, uzalud...Zatim se bacio na nekretnine i konačno odselio iz Zrenjanina. Saša Santovac je sa teškim razočaranjem prihvatio mesto večitog zamenika gradonačelnika, ali predizborno pljuvanje Kneževića nije dozvolilo stepenicu više. Žena mu je bolje pozicionirana u gradskoj bolnici i eto kompenzacije. Čedomir Čedo Janjić, nekadašnji DSS predsednik u gradu postaje nenadano gradonačelnik i počinje pametno da plete svoju mrežu prijatelja kroz gradske ministre,kojekakve komisije, upravne odbore, valja sačuvati glavu u gradu u kome je čovek čoveku vuk.

Ponovo dolazimo do fabrike vode 05.02.2015 godine, raspisan je tender za javnu nabavku usluge prečišćavanja pitke vode za grad Zrenjanin.

Tako počinje diletantsko-fantastična priča koja još uvek traje. I, gle čuda, na tender se javlja samo jedan ponuđač! On biva i odmah prihvaćen. To je Gruppo Zilio SPA ogranak u Beogradu, Gruppo Zilio SPA doo Novi Sad i Sinertech doo, Beograd Kralja Milana 21.

Tako je Skupština grada na osnovu statuta grada i poslovnika gradskog veća potvrdila potpisivanje ugovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu (Službeni list broj 26/13).

U tom momentu se nije mnogo znalo o toj kompaniji. Naprotiv. Znalo se da su obezbeđene garancije od strane grada 30%, da su još uvek nepoznati troškovi i da niko ne garantuje da prečišćena voda ostaje za piće i kada prođe kroz azbestne vodovodne cevi. Znalo se i da je zakoniti zastupnik Nenad Obradović koji je imao registracionu prijavu od 10.10.2014. i akt o osnivanju od 11.6.2014.

U agenciji za privredne registre tada je pisalo da je Gruppo Zilio ogranak firme Petamarlimitid sa Kipra i nigde se nikakvo pominjanje Italije ne pokazuje. Petamarlimited ima ogranak u Beogradu,jednog zaposlenog i 2013. godinu su završili sa neto gubitkom od 868.000 dinara. Gruppo Zilio je registrovana u Srbiji 2014., a kompanija sestra 11.06.2014 i zove se ZILIO SPA. Nije u PDV sistemu, a zaposleni se ne pominju. Sa tim firmama povezana je i firma Sinertech osnovana u junu 2013. i sa tri zaposlena. Zakoniti zastupnik Gruppo Zilio Spa koja se pojavljuje na potpisivanju ugovora je Daniele Ragazzon, matični broj je 04176580266...sedište navedeno je u Italiji VIA Ferrarin 73 Vićenca Kasola.

Neverovatna je činjenica da nakon potpisivanja ugovora o usluzi prečišćavanja vode za piće u svim kombinacijama pojavljuje isti čovek. Prvi put je ušao u baroknu salu gradske kuće sa Goranom Kneževićem i rekao prisutnima otprilike: Radi se o kompaniji koja ima zavidne reference u ovoj oblasti. Poziva se na sistem Grinetek i 110 objekata u Italiji kao i na zaštićenu tehnologiju. Najavljuje mobilna postrojenja i prečistač arsena i bora i lako priključivanje na gradski vodovod.

Tada je potpisivanju ugovora i prijemu nakon istog prisustvovao Alesandro Đovani-pomoćnik direktora, direktor Sinertecha Petar Lalović, šef ekonomske sekcije ambasade Italije, tehnički direktor Sinertecha Roberto Bausani i, ne zna se zbog čega, Adolfo Perosi direktor kompanije Fulgar u Zrenjaninu koja širi godinama robovlasnički sistem rada među ovdašnjim radnicima.

Postrojenje je po ugovoru imalo rok za okončanje radova osam meseci kada treba da krene prečišćena voda. Nakon toga i kroz 22 naseljena mesta, tačnije u oktobru 2015.

Da je sve laž i teško obmanjivanje Zrenjaninaca, vrlo brzo se otkrilo među građanima. Jedini ko je do danas uporan u plasiranju laži o postrojenju za vodu je kabinet gradonačelnika i establišmenta iz gradske uprave.

Godinu i više dana nikakav nagoveštaj početka radova se nije pokazao. Obećanjima su građani bukvalno bombardovani i svuda je to pored obilaznice za teška vozila najavljivano kao investicija veka...Tako se slučajno pokazao Izveštaj o radu komisije za zaštitu konkurencije za 2007. godinu (Knežević je bio gradonačelnik Zrenjanina), u kom se navodi da podnet zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije od strane francuske fabrike Veolia Water Solutions& technollogies obzirom da je podnosilac zahteva izrazio ozbiljnu nameru da kupovinom većinskog dela od 75% ukupnog registrovanog kapitala preduzeća za inženjering i konsalting Sinertech DOO Beograd od njegovog tadašnjeg vlasnika - kiparske kompanije SYINRTECH Engineering co LTD stekne kontrolu nad domaćim društvom. Komisija je 07.03.2007. izdala rešenje kojim se koncentracija odobrava u skraćenom postupku...Eto Nenada Obradovića.

Ta francuska kompanija je osnovana kao aktivno privredno društvo 15.04.2001. i povezan sa firmom je bio Nenad Obradović sa istom adresom u ulici Kralja Milana 21. On postaje zakonski zastupnik. Zatim Sinertech doo biva registrovan 9.07.2013. na istoj adresi i opet Nenad Obradović. Sledi prepev iste firme i sa istim zakonskim zastupnikom u Gruppo Zilio doo Novi Sad. 04.11.2014., pa opet 11.06.2014. u Gruppo Zilio Spa i neizbežni Nenad kao jedini zaposlen.

Istog datuma se registruje i ogranak u Beogradu kao kao ogranak stranog pravnog lica sa Nenadom kao jedinim zakonskim zastupnikom. Tu se priča ne završava...

Nastavlja se dopunom delovanja Nenada Obradovića. On je kao predsednik UO kompanije Synertech napisao otvoreno pismo kao odbranu na napad na njega od strane Momčila Duvnjaka iz Kruševca koji ga je, sada vidimo, argumentovano sprečio da nakaznom kompanijom preuzme posao proširenja fabrike vode u Majdevu pomoću francuskog kredita, a on kao posrednik. Tu se Nenad Obradović pozivao na Aleksandra Vučića i Maju Gojković koji su Kruševcu dali preporuku za posao koji obavlja.Tada su ga radikali Rasinskog okruga bukvalno otkrili i proterali.

Zrenjanin je zadužen kreditima...Investicija nema. Samo trg ispred gradske kuće je koštao građane 259 miliona. Radi samo jedna nemačka kompanija koja proizvodi kablove i u kojoj rade svi oni kojima je minimalac kao zarada za rad i vikendom i praznikom i bez pauze i bez bolovanja i bez godišnjeg odmora. I to je bila idiotska investicija Kneževića koji je još doveo kao DS gradonačelnik Draxlmaier.

Dok je trajalo preganjanje vezano za postrojenje opozicija gotovo da nije reagovala na sve odluke režimskih odbornika. Šef tadašnje poslaničke grupe DS Goran Kaurić, samostalni odbornici Svetlana Đajić i Eržebet Popov su bili jedini koji su se tada otvoreno suprotstavljali bahatoj vlasti i represivnom stavu svih pripadnika SNS i koalicije.

LSV je tiho prešao preko problema vode da bi se sada,skoro 4 godine kasnije dotakao navedene činjenice da građani Zrenjanina desetine hiljada evra troše dnevno za flaširanu pijaću vodu.I tu ima neko koristi...Ne može se bilo čija voda da prodaje po marketima...Treba dozvola čelnika i pripadnika vlasti. Procenti se ne pominju,ali se podrazumevaju. Ako je vlast potpisala ugovor o prečišćavanju vode, a on se sad pokazao kao nezakonit jer po rečima gospodina premijera Ane Brnabić: ne može strani investitor da se bavi distrribucijom vode u Srbiji...Neko mora da odgovara za konkretan idiotizam. Koliki je udeo grupe Zilio koja do 16.09.2016. nije imala nikakva sredstva na računu,a onda su podigli kredit od četiri miliona evra godinu dana nakon što je postrojenje trebalo da proradi.Uslovi za kredit su 5,75 % kamate...To je previše za tu sumu.

Neizgrađeno postrojenje su stavili pod hipoteku da bi dobili kredit. Kredit je uzet na 10 godina, a grejs period je istekao. Da li taj kredit neko plaća, ko ga plaća ako plaća i koliko - niko u gradu zvanično ne zna. To znači da se postrojenje kupuje od banke koja je uračunala svoje troškove i iznos stalno raste. Niko ne zna takođe da li je iznos kredita u celosti uložen u postrojenje ili je bilo rupa za uzimanje nenamensko novca? Niko od gradskih čelnika nije objasnio situaciju, ponajmanje da je rekao čija je odgovornost i koga gradski režim štiti. Takođe nije jasno ko će postrojenjem da upravlja, da li je ono u sastavu JKP Vodovod i kanalizacija...Šta ako ne može, a ne može da prečisti vodu? Da li potpada pod sekundarne sirovine? Direktor, potpisnik ugovora je smenjen 26.06.2014., ali je ostao kao zaposlen u istom preduzeću,a na njegovo mesto je postavljen zatvorski drug ministra, a dotadašnji pomoćnik gradonačelnika Ivan Dević...

Sada je i on smenjen i prebačen u odelenje brzih odgovora u gradskoj upravi. On je dodatno zadužio JKP Vodovod i kanalizaciju kupovinom iz budžeta zgrade nekadašnje Ljubljanske, a onda Erste banke po ceni o 220.000 evra da zaposleni imaju komfor u kancelarijama. Samo za godinu dana njegovog direktovanja u vreme zabrane zapošljavanja zaposleno je oko 200 ljudi režimskih poslušnika počev od direktorke ugašenog Radio ZR do vođe Otpora Dušana Juanina i žene pokrajinskog sekretara za sport. Govori se uveliko da je Dević pripremio JKP za privatizaciju i da se već zna ko u tom poduhvatu učestvuje...Celom pričom iz hladovine rukovodi povratni ministar privrede koji nema vremena za bolest...Sve za ličnu i stranačku korist. Zna on da su Zrenjaninci usporeni u odbrani svojih života i života svojih potomaka pa koristi priliku dok se još ima šta da ubogalji uz % ili konkretno. Grupa Zilio i dalje menja podatke u APR-u. Do sada je više od 20 promena...23.09.2016. Ulazi Danska kao vlasnik 10 % grupe, a Nenad dva puta potpisuje i to kao zastupnik Gruppo Zilio i kao Synertek Beograd i to sa dva pečata...

Dana 6.10.2016. upisuje se Dragan Tomić (210995481023) i Lana Obradović Gačić (2701982715216). Da li nekadašnji predsednik republičke skupštine i da li ćerka Nenada Obradovića?

Dana 03.11.2016. briše se Zilio, a 9.03.2017. vlasnici postaju Oliver Zaveri (0310971850026), poznati novosadski advokat sa 5% vlasništva, Danci sa 10% i sa 85% Synertech-Nenad Obradović.

Pitanja ima previše, vode za piće u Zrenjaninu nema. Najavljuje vlast Kineza za budućeg investitora koji će imati priliku da, ako i dođe, zagadi vazduh preradom gume. Zrenjaninska gumara je privatizovana i prodata...Sada treba da se radujemo Kinezima. Ne pominje niko da je gumara idealna u ogromnoj banatskoj žitnici. Narod je i gladan i žedan čeka u Zrenjaninu mrve sa stola ministra Kneževića...Do daljeg.