Izbori

Ceo svet prati predsedničke izbore u Americi

Bajden proglasio pobedu

Ima dana kada se ne događa mnogo toga u svetu, ali uvek se nešto događa u Americi. Nešto što je vredno da se pojavi u medijima, nešto kao predsednički izbori. A kada su američki izbori onda to ceo svet prati, ponekad sa više, a ponekad sa manje pažnje. Ovoga puta maksimalna koncentracija korisnika vesti bila je usmerena na TV aparate, na novinske tekstove, ali, možda, najviše na internet i društvene mreže. Mnogi su otvorili svoje kućne atlase i gledali gde je taj Nju Hemšir, a gde Arizona. Nju Hemšir nije bilo tako lako pronaći, ali se zato poluostrvo Floride jasno isticalo. Uglavnom je poprilično naporno pratiti američke izbore jer ponekad rezultati glasanja sporo stižu, ali ovog puta to je bio poseban problem. Na kraju su ostale nekih pet država a da niko od kandidata nije sakupio potrebnih 270 glasova elektoral koledža. Jer, da se podsetimo, u Americi glasaju države, a na osnovu glasova njihovih stanovnika. A svaka država ima broj glasova u zavisnosti koliko ima stanovnika. To je arhaični zakon koji još niko nije imao hrabrosti da promeni. Za sada Bajden je bliži pobedi, mada izbori, zvanično, još nisu okončani

Milan Balinda

U državi Nju Hemšir još je na snazi jedan stari zakon koji nam dozvoljava da vidimo ko je prvi glasao i za koga je glasao. Dve male ruralne zajednice u toj državi glasaju odmah iza ponoći u noći između ponedeljka i utorka. Svih pet glasača iz Diksvil Noča izabrali su predsedničkog kandidata Džoa Bajdena. Prvi glas ubacio je Lis Oten koji je inače ceo život glasao za republikanske kandidate. Bajdenova ubedljiva pobeda u Diksvil Noču bila je prva nakon 60 godina, još od kako je Nikson dobio svih devet glasova koji su tada postojali i tako tamo počistio Džona Kenedija 1960. godine.

Kenedi je inače dobio te predsedničke izbore. Pre četiri godine demokratski kandidat Hilari Klinton dobila je četiri glasa, a Tramp dva, jedan glas otišao je kandidatu libertarijanske partije, Geriju Džonsonu, a jedan glas otišao je na listiću dopisanom kandidatu Mit Romniju. Odmah nakon Diksiv Noča glasalo se u Milsfildu i tu je Tramp imao bolju sreću: pobedio je Bajdena sa 16 prema 5.

Tramp je tu takođe dobio 16 glasova kada je Klintonka dobila pet. Treće mesto, Harts Lokejšen, takođe normalno glasa odmah posle ponoći, ali ovoga puta i zbog korone to glasanje je odloženo za od 11 pre podne do 7 popodne.

U Nju Hemširu je odobreno svim zajednicama sa manje od 100 stanovnika da otvore glasačka mesta u ponoć i da ih zatvore nakon što su svi glasali. Ranije su se tamo proglašavali "prvima u naciji" glasačima, ali sada pre nego što su oni glasali već je tokom ranih glasanja glasalo nekih 100 miliona Amerikanaca.. o Izbori su uglavnom prošli u redu i miru, a pojavilo se nešto demonstranata na dan nakon izbora i to i sa jedne i sa druge ideološke strane. Jedni su zahtevali da se brojanje zaustavi, a drugi da se nastavi. Inače, glasalo se po zakonima, a u većini mesta od 7 ujutru do 7 uveče. Potom je krenulo brojanje. To je bilo u sredu i tada su stvari počele da se donekle komplikuju. Bilo kako bilo, u četvrtak ranog popodneva po našem vremenu još se nije sa sigurnošću znalo ko je izbio na vrh, mada je Džo Bajden izgledao kao neminovni pobednik.

Uostalom, niko na dan, odnosno veče, izbora ne objavljuje pobednika. Niko ne objavljuje ko je pobedio i dan, dva ili tri nakon izbora, a svaka objava su prognoze medija. Niko ne objavljuje jer niko nije ovlašćen da to radi i sve dok se tamo negde u decembru i zvanično ne emituju glasovi elektoral koledža. To je jedino merodavno, a sve ostalo je ukazivanje na "najverovatnijeg pobednika".

Dobro ukazivanje je i kad jedan od kandidata proglasi da je pobednik a nakon što se vidi da je zaradio svih 270 ili više glasova. Ove godine se dogodilo da jedan od kandidata sebe proglasi pobednikom u momentu kada se sa rezultatima još nisu oglasile 10 država. Bio je to Donald Tramp koga su zbog toga kritikovali čak i visoki zvaničnici Republikanske partije. Kasnije je on tražio da se prekine sa brojanjem, a onda da se ponovi brojanje. Bilo kako bilo, pokazalo se da su prethodna ispitivanja javnog mnjenja bila poprilično netačna jer je Tramp po njima trebalo da ubedljivo izgubi, ali posle se pokazalo da je Bajden tesno pobeđuje. o Najvažni momenti izbora do četvrtka u podne mogli bi da budu ovi:

Kampanja Džoa Bajdena tvrdi da Bajden pobeđuje. Zbog pravila koje su izdejstvovali sami Republikanci glasovi koji su pristigli poštom, koji su prvi pristigli, broje se na kraju. Među tim glasovima jasni favorit je Bajden. U državama uz Velika jezera, Pensilvanija, Viskonsin i Mičigan, demokratski kandidat ima mnogo više glasova među onima koji su pristigli poštom. Istovremeno, glasovi su se još brojali u Džordžiji.

Kampanja Donalda Trampa tvrdi isto to, da su na putu do pobede, ali to tvrdi mnogo glasnije. Najavljuju tužbe sudovima u slučaju Viskonsina i Nevade, a i svuda drugde gde im se učini potrebnim. Trampova kampanja očekuju pobedu u Pensilvaniji što bi im dosta povećao moral, ali Bajden je ipak bliži broju 270.

Sam Tramp preko tvitera zahteva da se brojanje zaustavi u nekoliko država i to u onima u kojima je počelo brojanje poštom pristiglih glasova i koji bi pobedu doneli Demokratima.

Tviter i Fejsbuk upozoravaju Trampa da ne iznosi lažne vesti, a onda su blokirali neke od njegovih objava. Odnosno, Tramp je tražio da se brojanje zaustavi još tokom izborne noći. Brojanje je u mnogim državama privremeno zaustavljeno negde oko dva sata ujutru, a razlog je bio da se oni koji broje odmore. Inače, ti koji broje su ili priučeni penzioneri ili studenti jer ostatak sveta mora da ide da radi.

Rezultati izbora nisu očekivani u sredu, jer to se nikada nije uspelo postiči, niti je to cilj, ali kasnije se videlo, zbog mnogih glasova poslatih poštom, da rezultati neće biti možda ni u petak prepodne. Bilo kako bilo, ko prvi postigne 270 glasova je pobedio, a sa ostatkom glasova, svih glasova, nastavlja se brojanje.

Kalifornija, konkretno, uvek kasni sa brojanjem glasova. U nekim državama ne može da se počne sa brojanjem pre nego što se zatvore izborna mesta, a u nekim može. Važno je napomenuti da je svaka država odgovorna za svoje glasove i praktično mogu da rade šta hoće sa njima, uvek i kada se dogovore sa svojim građanima.

Izlaznost je bila na istorijskom nivou. Biden je dobio preko 70 miliona glasova što je najveći broj glasova koji je neki kandidat ikad dobio. Tramp je dobio dovoljan broj glasova da bi se nalazio na trećem mestu, odmah iza Bajdena i Obame. Demokrate su se razočarale jer nisu dobili većinu u Senatu, mada su smanjili razliku. Ostali su u većini u Predstavničkom domu (Kongres). Tramp je dobio među belcima sa razlikom od 15 odsto, a to je ista razlika koju je imao i protiv Hilari Klinton.

Sve skupa - noć izbora, odnosno noć neposredno posle izbornog dana, bila je čista konfuzija za medije. U osam sati ujutru po istočnom vremenu, bilo je poznato da je Bajden pobedio u Nju Hemširu, Minesoti i Arizoni, mada se kasnije pokazalo da je Arizona ostala nesigurna.

Da je Donald Tramp pobedio na Floridi, u Ohaju i Teksasu. Isuviše blizu je bilo da se oglašava pobednik u Viskonsinu, Mičigenu, Džordžiji, Pensilvaniji, Nevadi i Severnoj Karolini. Inače, četiri države koje imaju najviše glasova elektorskog koledža su Kalifornija, Njujork, Teksas i Florida. Bajden je pobedio u prve dve, Tramp u poslednje dve države. Borba se nastavila u državama sa manjim i znatno manjim brojem glasova. Mediji su počeli da objavljuju.

Na CNN Volf Blicer počeo je da mirnim glasom objavljuje važne i sasvim nevažne cifre. Istim tonom. U jednom momentu iznenadio se da Bajden vodi u državi Kentaki mada je u tom trenutku samo nekih osam odsto glasova bilo izbrojano.

Bilo kako bilo, CNN je hrabro, više nesmotreno, objavljivao rezultate mnogo pre nego što su oni bili potvrđeni.

Andrea Mičel iz NBC sugerisala je da je Tramp uspešno označio Bajdena kao socijalistu u srezu Majami u kome mnogi poreklom Kubanci se stresu od same reči "socijalizam".

Nejt Silver sa PBS sumirao je situaciju u devet sati uveče: "Mi smo u zoni gde znamo vrlo malo o mnogim državama, a bilo bi bolje da znamo mnogo više o manjem broju država, osim Floride."

Onda je u 11 sati uveče FOX njuz prvi najavio kontraverznu vest: Arizona će otići Bajdenu. Trump je, kažu, bio besan zato što je FOX objavio da Arizona ide Demokratama. Počelo je da se spekuliše da je FOX povukao tu svoju najavu, ali to se zaista nije dogodilo.

Odmah nakon ponoći Arnon Miškin, šef sektora za odluke FOX njuza, pojavio se na etru da bi odbranio svoju odluku: "Žao mi je predsednik neće moći da dobije dovoljno glasova da bi preobrnuo situaciju." U tri sata ujutru AP je raširila tu FOX prognozu.

Štampani mediji, uključujući i AP, generalno su bili mnogo smireniji od TV medija. Raniji naslovi na vrhovima strana Njujork tajmsa i Vašington posta fokusirali su se na veliku izlaznost glasača i na činjenicu da se glasovi tek broje.

Tajms se fokusirao na Floridu, Džordžiju i Severnu Karolinu gde se očekivalo da će glasovi najbrže biti izbrojani. U Floridi jesu, ali u ove druge dve države dosta se kasnilo. U ranim časovima čuo se Bajden koji je izražavao samouverenje, ali i uzdržanost. Tramp se objavio sa nečim što se već predviđalo - optužio je Demokrate da hoće da ukradu izbore.

CNN je tako nešto predvideo na vreme, sve TV mreže su pratile Trampa uživo, sve osim MSNBC i NBC koji su su ga ignorisali. Ostali su odlučili da puste Trampa da govori, a po potrebi su nakon njega ispravljali činjenično stanje.

Kris Valas, najiskusniji i najcenjeniji novinar FOX, a on je bio i moderator na prvoj predsedničkoj debati, optužio je Trampa da "bace šibicu" na "ekstremno zapaljivu situaciju."

Kako su stvari kasnije stajale? TV mreže i dalje emituju, ali sa novim voditeljima. Kažu da Vulf Blicer "čuva ovce negde". S vremena na vreme TV stanice imaju neke nove brojeve, ali ne znaju čime da popune preostalo vreme jer se ništa nije događalo, ništa u smislu da nije bilo novih izbornih informacija. U jednom trenutku Kris Kvomo iz CNN koji nije imao više bilo šta da kaže, prepustio je scenu demokratskom "misliocu" Andruu Jangu koji je izjavio da je loša noć za matematiku. Izborna noć je toliko bila medijski pokrivena da je teško reči koliko su dobro, ili loše, mediji to uradili. Ako bi se pažnja posvetila samo elektronskim medijima, moglo bi se reći da je bilo "više toplote nego svetla."

Mada su svi predviđali šta će slediti iz Bele kuće, skoro svi su bili u raskoraku kada je to počelo da se zaista događa. Kada je Tramp počeo da najavljuje rafale tužbi koje je republikanski izborni štab nameravao da uputi sudovima, TV stanice nisu u prvom trenutku imale pri ruci stručnjake za tu oblast. Nastala je konfuzija može li to da se uradi i može li žalbe sudovima nešto da reše. Neukom bi se činilo normalnim da ne može, ne makar u federalnom Vrhovnom sudu, da taj sud odlučuje da li će u Pensilvaniji, na primer, da se zaustavi brojanje glasova.

U suštini američke države, svaka ponaosob, bira predsednika i ne Vrhovni sud. U teoriji svaka država može da sa svojim glasovima uradi šta god hoće i takođe može da odluči ne samo kako se glasa, već i koliko će da broji. To je između dotične države i njenih građana.

Bilo kako bilo, u noći nakon izbora predsednik Tramp tvitovao je sledeću poruku: "Ići ćemo na Vrhovni sud. Hoćemo da se zaustavi glasanje. Nećemo da oni pronađu neki glas u 4 sata ujutru i da ga dodaju na listu, OK?" Eksperti na obe strane bili su donekle zbunjeni Trampovim tvitom jer brojanje su uvek nastavlja tokom nekoliko dana nakon izbora.

Dugogodišnjeg izbornog advokata republikanske partije, Jan Baren, su upitali za komentar i on je odgovorio: "Nemam pojma - i mislim da ni on ne zna." U sredu popodne Donald Tramp je još imao put ka pobedi, ali taj se put značajno suzio nakon što je Bajden pobedio u Arizoni i povećao broj glasova u Mičigenu i Viskonsinu. Trampova kampanja nije imala nikakav komentar o Vrhovnom sudu, mada su objavili planove da traže ponovno brojanje u Viskonsinu gde je Tramp zaostajao nekih 20.000 glasova iza Bajdena.

Jan Baran je rekao da je to "na dugačkom štapu" sudeći po istoriji. Rekao je da njenu nije poznato da je neki sud ikad presudio prilikom izbora na državnom nivou da se ponovo prebrojava kada je razlika tolika kolika je u slučaju Viskonsina. Rekao je da postoji "Legalni mehanizam, ali su potrebne neke probe i neke činjenice, kao i pravni argument." Potom je dodao da je sve moguće.

Pensilvanija nosi 20 glasova, ali u četvrtak popodne ni tih 20 glasova ne bi bili dovoljni Trampu da sustigne Bajdena. U isto vreme smatralo se da bi republikanci morali da se žale u još nekim državama da bi mogli da budu konkurentni sa brojem glasova.

U svakom slučaju, niko nije iznenađen činjenicom da će Donald Tramp potražiti pravu na sudu. Uostalom, republikanci si napunili Vrhovni sud novim sudijama koji su konzervativni i, uslovno rečeno, da njihovoj strani, ali to nije baš neka garancija.

Pre nego što se stigne do Vrhovnog suda, mora da se prođe na nižim sudovima na državnom nivou. Vrhovni sud može da prihvati neku žalbu na odluke nižih sudova i to kada se radi o nekom federalnom zakonu ili o Ustavu.

Inače, pitanja o izborima nisu nikakva novina za državne sudove, ponekad i bez pravog razloga, ali često imaju malo uticaja na konačan rezultat. Ipak, izbori iz 2000. godine kada je nakon brojanja sledilo nekoliko sudskih žalbi, sud je uručio predsedništvo Džordžu V. Bušu.

Naime, njegov suparnik Al Gor je odustao od daljeg teranja po sudovima da ne bi stvorio haos u zemlji. Osnovna ideja republikanskih advokata je da se žale da sve promene koje su učinjene da bi glasanje bilo bezbednije, a zbog korone, nisu po zakonu.

Drugo, da su ta pravila doneli uglavnom guverneri, a ne senat (zakonodavci) i tu bi moglo da se razgovara o ustavnim prekršajima. U praksi, a u zavisnosti u kojoj državi, da ovakve tužbe postignu neki učinak dosta je komplikovano. U Pensilvaniji to je skoro nemoguće, tvrde eksperti.

A u Mičigenu, na primer, svaka razlika manja od 2.000 glasova automatski vodi ka ponovnom brojanju. Ipak, nakon što je Al Gor odustao, ispostavilo se da je Buš pobedio sa 600 glasova u Floridi i ujedno na federalnom nivou postao prvi predsednik od 1888. koji je pobedio sa manje glasova od svog protivnika. Buš je dobio 271 od 538 glasova elektoral koledža.

U četvrtak uveče po našem vremenu Pensilvanija je još uvek brojala. Sam dan izbora protekao je bez ikakvih problema iako je na izbore izašao neuobičajeno više ljudi nego obično. Još veći broj je glasao poštom i to uglavnom zbog pandemije korone.

Baš zbog glasanja poštom već se mesecima upozorava da će brojanje da potraje. Uostalom, nikad se nije potvrdio pobednik odmah nakon izbora, iste noći, jer uvek se radilo o projekciji koju su imali mediji, a to uglavnom nije bilo teško pogoditi, osim one 2000. godine. Ovoga puta na dan nakon izbora postalo je jasno da će prebrojavanje da potraje.

Kapaciteti nisu bili spremni za toliko listića poslato poštom. U većini država glasovi su mogli da počnu da se broje i nekoliko dana pre samih izbora, ali u nekim to nije moglo po zakonu već tek onda kad se zatvore izborna mesta. A zašto brojanje kasni u Nevadi koja nema veliki broj stanovnika? U Nevadi imaju pravilo da se tokom izborne noći glasovi ne broje. Počinju tek od sledećeg dana. Kalifornija uvek, kod svake vrste glasanja, veoma sporo broji. Za to postoje mnogi razlozi, a možda je glavni da nisu zainteresovani da brže broje.

Kod izbora za predsednika nije ni važno da njihovi glasovi stignu što pre jer se već zna da oni glasaju za demokrate. U ovom slučaju procenjuje se da je tamo nekih 4 ili 5 miliona ljudi glasalo za Trampa, možda i nešto više, ali to je mali procenat u odnosu na broj kalifornijskih glasača. Slično je i u Njujorku, ali tamo prebrojavaju na vreme.

Havaji najkasnije kreću sa glasanjem, zbog vremenske zone, ali njih je toliko malo da se brzo prebroje. Bez ikakve sumnje, mnogo je komplikovanije glasati u Americi nego u mnogim državama Evrope. U Estoniji, na primer, može da se glasa preko interneta, svako ima svoju elektronsku karticu, i svako sa tim završi čas posla.

U četvrtak uveče po našem vremenu jedan sudija u Pensilvaniji odobrio je zahtev Trampove kampanje da izbliza posmatraju brojanje glasova u gradu Filadelfiji. On je poništio odluku nižeg suda koji je zahtevao da posmatrači budu što dalje od brojača glasova, a zbog korone virusa.

Sudinica Kristin Fizano Kanon dozvolila je svim zainteresovanim stranama da posmatraju brojanje uvek i kada nose maske i drže distancu od dva metra.

Procenjuje se da odluka ovog suda neće imati nikakav uticaj na proces brojanja sve dok posmatrači ne utiču na neki način na ljude koji broje. Trampov izborni štab tvrdi da sa udaljenosti od dva metra ne mogu da vide potpise na listićima. Takođe tvrde da ne mogu da vide da li su koverti u "ispravnom stanju". Istovremenu u Filadelfiji se odvija protesni marš sa koga šalju poruku da svaki glas mora da se broji. U međuvremenu u Mičigenu jedna sudinica donela je usmenu odluku da se neće zaustaviti brojanje glasove koje je traženo iz republikanskog štaba. Sintija Stefens svoju odluku uručiće i u pismenoj formi. Trampov izboni štab je podneo veliki broj pritužbi za koje se procenjuje da nemaju osnove, ali osnovna namera je da čitav proces produže i iskomplikuju. Tokom večeri u četvrtak po našem vremenu jedina vest je bila da je Bajden povećao svoju prednost u državi Nevada. Ukoliko je dobio Nevadu, a nije naknadno izgubio u Arizoni, Bajden je sa 6 glasova iz Nevade postigao tačno dovoljnih 270 glasova.

Ceo svet prati američke izbore iz istog razloga zbog kojeg su svi pratili za vreme Rimskog carstva sve što se događalo u Rimu. A šta će se promeniti, ako išta, u američkoj spoljnoj politici nakon izbora? Ko god da pobedi, Amerika će ostati podeljena zemlja i to će takođe uticati na spoljnu politiku.

Ukoliko pobedi Tramp, nastaviće se Trampova spoljna politika i u to nema nikakve sumnje. Jedini problem može biti proceniti u kom će trenutku Tramp uraditi koju stavr.

A šta ako pobedi Bajden. Sigurno je da će se strateško takmičenje sa Kinom nastaviti. I na ekonomskom i na vojnom polju. Sa Rusijom neće uskoro biti restartovanja jer Vašington će i dalje da zadrži svoju procenu da Rusija nije sila prvog reda, osim, naravno, atomskog oružja.

Bela kuća neće agresivno da krene sa zahtevima za liberizaciju Rusije, ali će stalno da ih pecka i da im nabija na nos njihov sve više autokratski sistem. Sa Evropskom unijom će se brzo popraviti odnosi, ali će i za to biti potrebno neko vreme.

Sa Velikom Britanijom stvari su mnogo komplikovanije. Pregovori o slobodnoj trgovini će potrajati. Što se manjih svetskih žarišta tiče, tu važi jedno staro pravilo - o malim žarištima odlučuje se u velikim centrima. Takođe je moguće da će Bajden odlučiti da pomiri "zaraćene strane" u samoj Americi, pa će onda i svoju spoljnu politiku donekle dogovarati sa republikancima.

ANTRFILE:

Buš protiv Gora još dominira

Slučaj izbora Gora protiv Buša često se pominje u raznoraznim odlukama sudova širom Amerike, mada do nedavno federalni Vrhovni sud je taj slučaj jednom pomenuo tokom poslednjih 20 godina. Te 2000. godine Buš je vodio u Floridi, a ta država je u tom trenutku odlučivala sa svojih 25 glasova ko će postati predsednik. Buš je vodio sa veoma malom razlikom i Al Gor je tražio da se glasovi u nekim srezovima ručno prebroje. Naime, tada su se koristili listići na kojima su glasači bušili pored imena svog kandidata.

Vrhovni sud Floride je naredio da se ti glasovi ponovo broje. Bušov štab se žalio federalnom Vrhovnom sudu koji je odlučio da se ponovno brojanje zaustavi. Argument republikanske tužbe je bio 14. član Ustava koji kaže da "vrednost glasa jedne ličnosti ne može biti veći od glasa drugoga". Al Gor je odlučio da se ne žali da ne bi "uzrokovao nemir u zemlji". Tako je Džordž V. Buš postao predsednik.

U medijima bila je to duga noć. Naročito u štampanim medijima. Ja sam tada radio u Majami heraldu, tačnije u španskom izdanju, El nuevo Herald. Poslednji u redakciji ostali smo samo četvorica: glavni urednik, šef deska, prelamač i ja. Ja sam čitave večeri igrao ulogu ađutanta za vezu.

Naime, šetao sam od sprata do sprata, od Heralda na engleskom do Heralda na španskom pokušavajući da vidim da li oni na engleskom izdanju znaju nešto više. Englesko izdanje imalo je svoju ličnost koja se penjala do španskog da bi videla da li mi znamo više, a ponajviše da li imamo neku "kubansu vezu" koja nam je dojavila nešto "tajnovito".

Bilo kako bilo, a kada smo već morali da odlučimo ko je pobedio glavni urednik me je pitao šta ja mislim. Rekao sam da pojma nemam, ali da bih ja stavio da je Gor pobedio jer na to "miriše". Tako je na naslovnoj strani stavljena Gorova fotografija sa odgovarajućim naslovom. Potom smo svi otišli svojim kućama.

Kad sam ujutru dobio novine ispred vrata video sam da je naslovna strana bez fotografije, ali sa ogromnim slovima koja su govorila nešto u smislu: "Ne znamo ko je pobedio, verovatno Buš". Glavni urednik se tokom noći vratio u novine i sastavio novu naslovnu stranu koja je odštampana na onoliko primeraka na koliko je štamparija uspela da odštampa.