Još nismo zaboravili aferu o 24 stana koje Siniša Mali nije/jeste imao u Bugarskoj. On tvrdi da je bio samo direktor firme vlasnika stanova, ali ga dokumenta demantuju. I sada će tvrditi da nema nikakve veze ni sa Palatom "Beograđanka", a ni sa zgradom na Zelenom vencu iako postoje svedoci koji su ga videli kako rukovodi radovima, odnosno daje sugestije kako treba raditi. Da li je to u sklopu redovnih aktivnosti ministra finansija, ili se radi o privatnom projektu koji je koštao preko 20 miliona evra, mada se ne zna iz kojih izvora je novac isplaćen. Poznajući Vučića i njegovo najbliže okruženje najveći deo pomenute sume je stigao iz budžeta i to opštinskog, gradskog i republičkog. I kada budu pobegli iz zemlje, ili odsluživali zasluženu zatvorsku kaznu, muljatori kao što je Mali, moći će da naplaćuju milione od iznajmljivanja nekretnina koje se vode na fantomske of-šor kompanije.
Milan Malenović
Već se odavno zna da je projekat „Beograd na vodi" (skraćeno BGH2O) u finansijskim problemima. Sve se više potvrđuje naša tvrdnja od pre nekoliko godina da je finansiranje izgradnje bilo zamišljeno od para dobijenih od prodaje oružja Arapima. Šema je bila veoma jednostavna: mi pošaljemo oružje koje Arapi (u najvećem delu Ujedinjeni Arapski Emirati) plate posredniku, a on novac prebaci na račune „stranih investitora" BGH2O. Namenska se od bankrota spasavala donacijama i kreditima Srpske banke, koja je u 100 procentnom vlasništvu Republike Srbije, a onda je iz budžeta stizao novac kao podrška banci.
Jedan od retkih pravih stranih investitora bio je italijanski „Pizzarotti", odnosno njegova švajcarska ćerka koja je zajedno sa domaćim „Millennium teamom" gradio kulu u BGH2O. Posle članaka u Magaznu Tabloid o finansijskim mućkama na tom gradilištu došla je vanredna kontrola iz „Pizzarottia" koja je, očekivano, utvrdila kako su finansije u redu. Bolje rečeno, papiri su se slagali, ali finansije nisu bile u redu. Čim su ovi kontrolori otišli jedan od direktora ovdašnjeg „Pizzarottia" je ispraznio sef i sa parama i delom dokumentacije pobegao u nepoznatom pravcu.
Posle toga je usledila nova unutrašnja kontrola kojoj su se ovog puta priključili i domaći istražni organi koja je utvrdila da je projekat faktički bankrotirao. „U Beogradu na vodi nema više para", kaže nam jedan od upućenih i dodaje kako neku zaradu imaju samo izvođači, uglavnom je to „Millennium", neke mrvice dobiju i podizvođači, a za radnike ako nešto preostane. U svakom slučaju na gradilištu već mesecima vlada parola „Beži kako znaš i umeš".
„Millennium" se dugo vremena dokazivao kao izuzetno vešt finansijski žongler koji je uspevao ne samo da finansira izgradnju, već i da istovremeno nalazi dovoljno para za sve veće apetite Vučićeve i Dačićeve kamarile. Novac je pristizao kako od „stranih investitora" tako isto, ako ne i više i od javnih radova koje je preduzeće izvodilo po astronomskim cenama. Posle serije članaka kod nas, ali i u drugim medijima, preduzeće je izašlo na loš glas i gde se ono pojavljivalo odmah se znalo da su u pitanju koruptivni poslovi i pljačka budžeta. Posle izvesnog vremena poslovanje „Millenniuma" je postalo skoro nemoguće. Morao je da se nađe dostojan naslednik.
Jedan od pretendenata i to veoma ozbiljnih na ovo mesto je „Monking" doo iz Beograda u vlasništvu Marka Ostojića koji je izvan krugova preduzimača i građevinaca potpuno nepoznat. Na koji način je on došao u kontakt sa najmoćnijim ljudima u ovoj državi, za sada nam nije poznato. U svakom slučaju ovo preduzeće registrovano u Grahovskoj ulici 27 na beogradskom Vračaru ima više od deset veoma interesantnih i unosnih projekata u Beogradu iza kojih stoje državni moćnici. Jedan od njih je i renoviranje Palate „Beograđanka".
Ova zgrada, jedan od simbola Beograda prodata je početkom septembra 2020. Na nameštenom tenderu firmi „MPP New project " doo iz Beograda, iza koje stoji svima dobro poznato preduzeće „Marera properties" doo za koje se odavno zna da je u vlasništvu nekog od veoma uticajnih političara. Sama činjenica da je 20.000 kvadratnih metara na ultra-atraktivnoj beogradskoj lokaciji prodato za samo 16,5 miliona evra, odnosno za manje od hiljadu evra po kvadratu jasno ukazuje na to da iza ove akvizicije stoji neko veoma uticajan. Ovome treba dodati i činjenicu da je kupac istovremeno bio i jedini koji se javio na oglas za ovu više nego atraktivnu zgradu. Ostali su znali da je pobednik konkursa već poznat, pa nisu hteli da troše svoje vreme i pare.
Vlasnik „Marere" je firma „Marera Real Estate" sa Kipra, što je više nego siguran znak da iza nje stoji neki domaći moćnik.
Odmah posle uspešne akvizicije pristupilo se sređivanju enterijera gornjih 10 spratova, odnosno oko 10.000 kvadratnih metara. Naš izvor iz „Monkinga", koji je izvođač radova kaže kako je u početku sve bilo uobičajeno za jedno gradilište. Radove su svakodnevno obilazili ljudi iz MPP-a, investitora, između ostalih i direktorka Milana Srećkov koja je i direktor svih firmi i firmica iz „Marerinog" jata. A onda, kaže naš sagovornik radove je počeo da obilazi i ministar Siniša Mali.
"U prvi mah smo pomislili da dolazi kako bi se slikao za medije hvaleći stranog investitora", kaže naš izvor iz „"Monkinga", „Ali, ne samo da nije bilo nikoga iz medija, već je i većina radnika sklonjena sa gradilišta, a nama koji smo po potrebi posla ostali rečeno je da ne koristimo mobilne. Očigledno su se plašili da neko ne snimi ministra Malog. On je na gradilište dolazio više puta, moguće i kada ja nisam bio tamo, i nije samo razgledao radove već je davao i sugestije kako i šta treba da se uradi."
Po ovome je ministar Siniša Mali, koji se već oprobao u nekretninama, očigledno ili vlasnik, ili značajni suvlasnik poslednjih deset spratova „Beograđanke". Za potrebe budućih korisnika ugrađeni su i novi liftovi, mnogo brži i udobniji od starih.
„Radiće se kasnije i preostalih deset spratova", tvrdi naš izvor. „Već sada postoje zakupci nekih prostorija koje se još renoviraju, koji će plaćati 30 evra po kvadratnom metru kada se budu uselili".
Svaki sprat ima 900 kvadrata korisne površine, što znači da će ministar Mali i njegova ekipa uzimati 27.000 evra mesečno po spratu, a za 20 spratova to će biti 540.000 evra mesečno, odnosno 6,5 miliona godišnje, tako da će kupovnu sumu povratiti za tri godine. Renta koja može samo da se sanja na tržištu nekretnina.
„Monking" je dosta angažovan na sređivanju javnih površina i zgrada, ali te poslove, uglavnom plaća budžet. Najviše radi u Zemunu, a imao je i jedan mali posao na sređivanju enterijera Starog dvora. Izgleda da se ponavlja šema koju je razradio „Millennium" da se privatni poslovi najvećim delom finansiraju kroz naduvane cene javnih radova.
Postoji, međutim, još jedan privatni projekat na kome će Ostojićeva firma uskoro biti angažovana, a iza koga takođe stoji Siniša Mali. Radi se o adaptaciji i dogradnji neke zgrade na Zelenom vencu, naš sagovornik nije siguran o kojoj je zgradi reč. Moguće da je u pitanju zgrada na uglu Carice Milice i Brankove koja već godinama stoji prazna, bez fasade i za koju je predloženo da se iz bezbednosnih razloga sruši.
„Znam sigurno da je ministar Mali u to upetljan. Čuo sam delove njegovog i Ostojićevog razgovora," kaže naš sagovornik iz "Monkinga".
Ovo preduzeće ni na jednom mestu, čak ni na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji ne spominje saradnju sa "Marerom" i radove na "Beograđanci". Izgleda da se pokušava da se sve drži što dalje od očiju javnosti, a da se „Monking" predstavlja kao mala firma koja uspeva da renovira fasade i izgradi neko dečije igralište i ništa više od toga. Vučićevi puleni su izvukli pouku iz saradnje sa "Millenniumom" koji se svuda hvalio poslovima koje obavlja, bilo to visoka ili niska gradnja i tako medijima skrenuo pažnju i na sebe i na korupciju i pranje para. U svakom slučaju, mi sada znamo za njih i nastavićemo da pratimo njihovo delovanje.
A:
Sve po hladu da ih ne poznadu
"Monking" doo se na svaki način trudi da na sebe ne skreće pažnju javnosti. U svom finansijskom izveštaju za 2020. (za prošlu godinu još nije ništa objavljeno na sajtu Agencije za privredne registre naveo je da ima samo osam zaposlenih radnika. S obzirom da posluje preko podizvođača veći broj zaposlenih mu nije ni potreban.
"Marera properties" doo se ne krije i rado ističe da je jedan od najvećih igrača na tržištu nekretninama u glavnom gradu. Sve firme koje od nje potiču i u svom imenu, uglavnom, sadrže reč "Marera" prijavljene su na adresi Bulevar vojvode Bojovića 6-8 na beogradskoj opštini Stari Grad.