Beli kriminal
Povodom pljački u zdravstvu: Pokradoše i poklone
Kako su žuti prevarili Japance
Zajam za privredni preporod Srbije je najsitnija moguća
pljačka u odnosu na pljačkanje u zdravstvu. Pljačkaju se pacijenti i svi
zdravstveni osiguranici, zatim strani donatori, humanitarne organizacije, svi
redom - od slučajnih prolaznika do zdravstvenih radnika
Piše: Insajder L - 12
Organizovanu kriminalnu grupu predvode čelnici Munove sekte (Rakić i
Peško) i ministar zdravlja Milosavljević. Njihovi
interesi se često sukobljavaju, ali se podelom plena kriza uvek prevazilazi. Pošteni borac za oporavak
posrnulog zdravstva Dragana Jovanović predala je bitku zbog odsustva pomoći predsednika Tadića,
koji je na sve načine osujetio hapšenja Peška i Rakića,
Milosavljevića očuvao na funkciji, a Draganu Jovanović naterao na ostavku, pošto nije smeo da naredi Čedi
Jovanoviću da je opozove sa funkcije jer bi tada bilo jasno da on
stoji iza zdravstvenog kriminala.
Nema potrebe za
pretvaranjem pošto svi znaju ko je šef parade i zašto je okorele kriminalce
održao na vlasti. Njegova Demokratska stranka
je, samo od jedne donacije u zdravstvu, isfinansirala celu njegovu predsedničku
kampanju. Reč je o japanskoj donaciji Kliničkom centru u Beogradu u
iznosu od šest miliona evra, koju je Peško malverzacijama sveo na
donaciju ne celom Kliničkom centru, nego samo
njegovoj Prvoj hirurškoj klinici, za koju je bilo dovoljno 2,6
miliona za rekonstrukciju, a ostalih 3,4
miliona evra prebačeno je na račun Demokratske stranke. Donacija od
šest miliona evra poboljšala bi usluge pacijentima, ali je umesto za lečenje,
završila u džepovima Nebojše Krstića i Srđana Šapera, koji su tim
parama vodili računa o "mejkapu" predsedničkog kandidata Tadića.
Peško je tako stekao
doživotnu milost Tadića i mučenik Đorđe Bajec sada sedi kao ikebana u
Kliničkom centru Srbije, gledajući kako mu Peško ispred nosa vodi tu ustanovu
uz Tadićev blagoslov i stalno preteći prstom
Bajecu da ne sme da pisne protiv Peška. Kako i ne bi, pa hlebom ga
hrani.
Japanska vlada je na
sednici decembra 2007. godine, na insistiranje ministra inostranih poslova,
kratko raspravljala o izveštaju njihovog ambasadora iz Beograda, koji je
izrazio ozbiljnu sumnju u trošenje sredstava iz te donacije, ali je premijer
presekao diskusiju rečima da to i nisu neka sredstva i rekao im: "Dali
ste za bolnicu i šta sad... gotovo je to... nećemo valjda da ih špijuniramo
kako troše donacije... neka njihov premijer vidi gde su pare".
Veseli, topli dečaci
iz Idola uspeli su na japanskim krilima da poraze Tomu Nikolića prozivkama za utamničenog lidera iz Haga, a
da niko nije ni posumnjao da su u to utrošene pare zdravstvenih
osiguranika. Nije to jedini primer, ali je najdrastičniji,
jer zadire u suštinu ove vlasti i način perfidne pljačke kako građanstva tako i
inostranih partnera koji beže od
srpskog zdravstva kao đavo od krsta. Po Zapadu se priča da je zdravstvena mafija u Srbiji direktan
poslušnik režima, da se u Srbiji naveliko trguje organima, bebama, zabranjenim lekovima, vrše eksperimenti na ljudima i
preporučuje onim lekarima koji kane nešto protivzakonito da urade ili za
šta nemaju sve potrebne dozvole matičnih država, samo da dođu u Srbiju, gde pod
okriljem zdravstvene mafije sve može, pod uslovom da je na što veću
štetu građana i države.
Niko ne može da
veruje da je vaš list toliko pisao o činjenicama delovanja zdravstvene
mafije, a da su pohapšeni samo žrtveni
jarci iz beogradskih ustanova. Znamo da i Tadić i Đilas čitaju ovaj list od
korice do korice, pa evo i ovo neka pročitaju, ako do sada nisu smeli javno da
objave ovde navedene činjenice, jer je iz pouzdanih izvora poznato da su o
celokupnom delovanju zdravstvene
mafije u Srbiji redovno i
revnosno obaveštavani. Nažalost, te
informacije su koristili da na vreme upozore svoje pulene iz zdravstvene
mafije kako i kada da se primire,
sklone, nestanu itd. Na taj način napravili su od obaveštajnih službi u Srbiji
običan servis zdravstvene mafije, a uskoro i celokupnog podzemlja, tako
da ćete, gospodo policajci, vrlo skoro biti pro forma na budžetu. Plaćaće vas,
u stvari, vaše prave gazde, čelnici srpske mafije!
Sajonara, donacije
Glavni urednik magazina Tabloid
- lista protiv mafije, uputio je 10. novembra pismo Njegovoj ekselenciji
ambasadoru Japana u Beogradu, gospodinu Tošiu
Cunozakiju, obaveštavajući ga o saznanju da je donacija Vlade Japana
srpskom narodu - namenjena kao pomoć Kliničkom centru Srbije - najvećim delom
završila na računu Demokratske stranke. Glavni urednik je zamolio ovim pismom
da ga Njegova ekselencija ambasador Tošio Cunozaki obavesti o informacijama
kojima raspolaže Vlada Japana o utrošku ove donacije, inače jedne od
mnogobrojnih donacija japanskog naroda upućena srpskom narodu.
Pozivajući se na odredbe Zakona o
slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, glavni urednik je zatražio
od direktora Kliničkog centra Srbije, docenta Đorđa Bajeca, da mu pruži informaciju o načinu na koji je utrošena
donacija Vlade Japana. Pismo sa istim zahtevom istog dana uputio je i pres
službi predsednika Srbije.
Istog dana kada je pismo upućeno
ambasadoru Japana, glavnog urednika pozvao je prvi sekretar Ambasade Japana,
koji se interesovao da li redakcija raspolaže validnim dokazima o zloupotrebi
sredstva iz ove donacije, te da li su naši izvori pouzdani, poverljivi i kog
stepena. Gospodin prvi sekretar Ambasade Japana napomenuo je da je, po njegovom
mišljenju, nemoguće zloupotrebiti ovakvu vrstu pomoći, jer Vlada Japana plaća
tek po ispostavljenim fakturama! Ipak, zamolio nas je da ga obavestimo ako
dobijemo odgovore iz kabineta predsednika Republike i od direktora Kliničkog
centra Srbije docenta Đorđa Bajeca.
Do slanja ovog broja u štampu,
odgovora nas nisu udostojili ni gospoda savetnici predsednika Borisa Tadića, a
ni direktor Đorđe Bajec.
Opet
vapaj iz Klinike za plastičnu hirurgiju
Pod Slavojkinom zaštitom
Molimo vas da
objavite naše pismo, kao dokaz da je u srpskom zdravstvu sve moguće. A i kao
potvrdu da je vaše pisanje za poštovanje, jer ste razotkrili mafiju u zdravstvu
i poimenice opisali njihova nedela.
Dr Zoran
Jovanović, iz vašeg članka o pijanom kočijašu, nastavlja da hara Klinikom za
plastičnu hirurgiju. Ovoga puta u saradnji sa novim direktorom, prim. Milanom
Todorovićem, koji ga je odmah privio uz grudi i stavio na svoju
stranu.
Nakon vašeg
pisanja o nasilju dr Jovanovića nad zaposlenima na našoj klinici, direktor
Kliničkog centra Srbije smenio je direktora naše klinike profesora Colića, i na
njegovo mesto doveo primarijusa Milana Todorovića, inače vlasnika lanca apoteka
Meduza. Dr Jovanović ga kao
"najkompetentniji" upoznaje sa stanjem na Klinici, kao osoba od
poverenja daje mu savet šta i kako da radi, a sam je pod istragama koje se nad
njim vode u više sudova (jedan je u prilogu). On sam više vremena provodi po
sudnicama i sa advokatima, kao i u kafanama, nego na poslu.
Dr Jovanović
je u opasnoj sprezi sa glavnim anesteziologom Klinike dr Slavojkom Peško,
ženom akademika Predraga Peška, koji je i zamenik direktora Kliničkog
centra Srbije, direktor Prve hirurške klinike, prodekan na Medicinskom
fakultetu... Zajedno pokušavaju da preuzmu Kliniku za svoju privatnu praksu
(čitajte: dopunski rad i večernje bolnice ministra Milosavljevića).
Ipak,
efikasnost novog direktora pada već na prvom koraku, jer nikako ne uspeva da sa
klinike izbaci bivšeg pacijenta Zorana Jovanovića, izvesnog Jova Milušića,
i za kojim takođe tragaju sudovi i policija (pozivi u prilogu). On mu je pružio
azil na klinici, gde leži više od dve godine ni zbog čega, i odakle ga niko ne
može izbaciti i pored svih otpusnih lista. On dr Jovanoviću služi kao lični
špijun, kontroliše i usmerava pacijente, uči ih kako da tuže kliniku i doktore,
a zauzvrat je u bolnici na besplatnom stanu i hrani jer ga je žena izbacila
zbog nasilja u porodici. Gospodin Milušić, dakle, boravi dve godine u bolnici,
što verovatno nije zabeleženo ni u jednoj bolnici, za koje vreme bi se
verovatno i mrtvac izlečio. Ali Jova Milušića ne mogu izbaciti nikakve
inspekcije, policijske snage, direktori, Bajeci i slični, jer, ko
zna, možda svi oni njega štite, kao i Jovanovića.
U međuvremenu dr Jovanović nesmetano tuče
spremačicu (dostavljamo vam povrednu listu i psihijatrijski nalaz u prilogu),
novine o tome pišu, direktora klinike smenjuju, drugi mediji izveštavaju, a
direktor Bajec ga, posle svih pritisaka, kažnjava sa pet dana suspenzije. Da se
čovek malo odmori i skupi snagu da bije i tuče!
Da li to zaslužuje naše zdravstvo, i ima li
koga da tome stane na put? Odgovor je - ne.
Uz pismo vam
dostavljamo CD sa snimcima povređene čistačice, dopise sudije Drugog opštinskog
suda u Beogradu Dušana Agatonovića, kojim traži u više navrata da se
izjasnimo o zdravstvenom stanju Jova Milušića, kao i dopis sudije Trećeg
opštinskog suda u Beogradu Zorice Milosavljević da uručimo poziv za
suđenje dr Zoranu Jovanoviću.
(Imena potpisnika pisma poznata
redakciji)
Bez stida i srama
Moj brat od
strica Radojko Brkić prebačen je 27. avgusta zbog povrede kičme iz Šapca u
Institut za ortopediju na Banjici, u Beogradu. Primio ga je dr Oleg Krneta
i bez pregleda ga sutradan iz odeljenja
intenzivne nege prebacio na muško odeljenje Spinalnog centra.
Sa teškim
povredama kričme, unutrašnjim krvarenjem, moj brat je umirao sve do 6.
septembra u najtežim mukama. Umesto nege, dobijao je, iako potpuno nepokretan,
porciju pasulja za ručak!
Ništa nije
pomoglo. Ni moje pismo ministru zdravlja, ni njegov odgovor da će učiniti sve
da se mom bratu pruži zaštita. Ministar je to, moram priznati, zaista želeo.
Ali, nije mogao.
U tekstu
"Poslednji pasulj tanjira", objavljenom u broju 189, opisao sam
bahatost lekara sa Banjice, jedne opasne pljačkaške družine koja na pacijenta
baci oko tek kada im se džepovi napune evrima.
Nakon smrti
moga brata, istražni sudija Opštinskog suda u Šapcu naložio je obudkciju
njegovog tela. Utvrđeno je da je umro od unutrašnjeg krvarenja i vode koju su
mu davali na Institutu na Banjici, a da pri tom nisu napravili ni rutinski
snimak njegovog tela. Umro je na odeljenju, umesto na odeljenju za intenzivnu
negu, kojoj je morao biti piodvrgnut od dana prijema.
Umesto da mi
se Mengelei sa Banjice izvine, novopostavljeni direktor mi šalje pismo, kojim
traži od mene da mu otkrijem ime autora pisma!
Pre nedelju
dana pozvao me je na mobilni telefon izvesni lekar Dožić sa Banjice. Vidno
pijan počeo je da mi preti, da me vređa, navodeći da je u društvu Danice
Drašković. Ona mi se potom izvinila, pravdajući lekara pijanstvom.
Novinari Tabloida
danima istražuju nedela bande sa Banjice. Opisaćemo ih u sledećim
brojevima. Ako mrtva usta ne govore, živi mogu da se brane od kriminalaca u
belim mantilima.
Pančevo:
I specijalci MUP-a spasavaju lekarsku komisiju
Gorile
suzama ne veruju
U pančevačkoj filijali RZZO-a nastavljen teror direktorke Ksenije
Krehov-Radović i njene pomoćnice dr Jelene Kovačević, predsednice
prvostepene lekarske komisije, nad bolesnima i članovima njihovih
porodica. Iza svega stoji lični interes u raspolaganju novcem građana
Nigde u Srbiji bolesni ljudi ne doživljavaju takva poniženja kao
poslednjih godinu dana u Filijali RZZO-a Pančevo, niti igde ispred vrata
lekarske komisije stoji profesionalno obezbeđenje (firme "Sfinga"
porodice Marković iz Loznice).
Neprijateljski raspoloženo obezbeđenje ulaz u prostoriju u kojoj radi
lekarska komisija dozvoljava samo pojedincima, po nepoznatom kriterijumu.
Nedavno su revoltirani građani, koji su od ranog jutra pa do
poslepodnevnih sati čekali da čuju da li im je uput overen ili ne, iznervirani
i poniženi pokušali da probiju gvozdene rešetke i fizički se obračunaju sa
članovima lekarske komisije. Obezbeđenje je reagovalo munjevito, a u pomoć su
pozvani i specijalci iz MUP-a, koji su delovali brzo i efikasno.
Taj događaj nije nimalo uznemirio Kseniju Krehov-Radović, direktorku Filijale od pre godinu dana, iako
se pokazalo da ovakvo maltretiranje bolesnih ljudi nije zabeleženo nikada i
nigde u Srbiji (zaključivanje bolovanja ljudima kojima postoperativne rane još
nisu zarasle, osiguranicima kojima prelomi još nisu srasli, koji se nisu
oporavili od hemoterapija i slično). Ali, zato su naknade za bolovanja u
Filijali Pančevo za prvih osam meseci 2009. iznosile 93 miliona dinara, dok su
za prvih osam meseci 2008. iznosile 128 miliona dinara. U svim drugim
filijalama, osim u Filijali Pančevo, došlo je do povećanja ukupne naknade
isplaćene za bolovanja.
Uz sve to, poznato je da je Južnobanatski okrug, a pre svega opština
Pančevo, nažalost teritorija sa mnogo bolesnih ljudi, jer su za 30 godina
zagađivanja od rafinerije, petrohemije i azotare, na kraju i NATO-a, ostavile
nesagledive posledice na zdravlje građana.
Mnogi građani znaju kako se troši novac sa podračuna Filijale, jer je
Vojvodina premala da bi bilo šta moglo da se sakrije.
Prihod na podračunu Filijale Pančevo u prvih osam meseci 2009. bio je
253 miliona dinara. Od ovih sredstava isplaćuju se bolovanja, ortopedske sprave
i pomagala i, ako preostane sredstava, po odluci posebne komisije Pokrajinskog
ZZO-a u Novom Sadu (direktor Rade Nikolić), a na predlog direktora Filijale,
novac se može prebaciti zdravstvenim ustanovama sa teritorije Filijale, ali
samo za prioritete.
Direktorka
Filijale Pančevo Ksenija Krehov-Radović "oberučke predlaže" da se
sredstva sa podračuna prebacuju za nabavku neprioritetne, nekvalitetne i
preskupo plaćene opreme od dobavljača koje je nametnuo pomoćnik pokrajinskog
sekretara za zdravstvo Boris Kopilović, zajedno sa direktorom PZZO-a
Radetom
Nikolićem
i direktorkom Filijale Pančevo Ksenijom Krehov-Radović. Tako je u ovoj
godini sa podračuna Filijale Pančevo prebačeno zdravstvenim ustanovama 97,5
miliona dinara, a prošle godine 63 miliona. Dakle, tačno 35 miliona više, a to je upravo onih 35 miliona koje je uskraćeno
bolesnim ljudima za bolovanje.
RZZO u Beogradu je marta 2009. doneo odluku da se sa podračuna Filijale
ne prebacuju sredstva zdravstvenim ustanovama, s obzirom na to da su neizvesni
ukupni prihodi i da će se doneti zajednička odluka o prioritetima. Filijala
Pančevo nije poštovala ovu preporuku i novac je prebačen kako bi se slio u
privatne džepove preko rezervisanih i dobro poznatih dobavljača medicinske
opreme.
Zbog smanjene naknade za isplaćena bolovanja, Ksenija Krehov-Radović
pohvaljena je u PZZO-u, jer je, za razliku od ostalih direktora filijala,
maltretirala bolesne građane.
Na teritoriji Filijale postoje još dve prvostepene lekarske komisije, koje, nažalost, rade na isti način,
u Vršcu i Kovinu, i obuhvataju svih osam opština Filijale Pančevo i koje su
takođe više puta pozivale policiju da smiri revoltirane osiguranike.
Ksenija Krehov-Radović ne prima osiguranike u svoju kancelariju,
nedostupna je za razgovor sa običnim građanima, koji nemaju kome da upute svoje
žalbe, jer ih drugostepena lekarska komisija po njenom nalogu takođe
nemilosrdno odbija. Osiguranici koji ulože žalbu ne mogu da uđu u prostoriju
drugostepene lekarske komisije. Njen predsednik
doveden je iz Beograda i dobro je plaćen za "prljav posao" koji
obavlja, jer je već više godina u penziji.
Uz sve to, proglašenje epidemije gripa sprečilo je okupljanje
nezadovoljnih građana ispred zgrade Filijale sa jednim jedinim zahtevom da
Ksenija Krehov-Radović podnese ostavku i ode iz Pančeva. Odmah.
(Imena građana Pančeva,
nezadovoljnih, bolesnih i zabrinutih za svoju i budućnost svoje dece, poznata
redakciji)