Povodom
Jagodina: prljav
novac se lepi na prljave ljude
Čime ih je napumpao MOL
Kada se udruže prljavi kapital i potreba
za finansiranjem zoološkog
vrta, moguće je i menjanje svih zakona
i planova, kao što pokazuje trougao
Republika - opština Jagodina - mađarska kompanija MOL
Igor Milanović
Milisav Buca Marković iz Jagodine baš nema sreće
sa organima ove države. Pre mnogo godina, još u vremenima kada se na tako nešto
retko ko odlučivao, Buca je svoj novac zarađen u inostranstvu uložio u
privatne poslove u Srbiji. Bio je i u uslovima samoupravnog socijalizma uspešan privatni preduzetnik.
Onda su došla ratna vremena devedesetih. Sve je u
Srbiji stalo, samo se vojska još
kretala. Na poziv Radmila Bogdanovića, devedesetih godina XX veka Buca svoj novac ulaže u revitalizaciju propalog
preduzeća Resava iz zavičajne Jagodine. Od svojih para je
otplatio sve dugove koje je preduzeće napravilo još dok je bilo
u državnim rukama, radnicima uplatio doprinose za sve one godine gubljenja
vremena po praznim halama i krenuo u - propast.
Novoj vlasti, koja je uzjahala odmah pošto je Buca preuzeo Resavu,
nikako nije odgovaralo to što postoji privrednik koji je i u tmurnim vremenima
nešto postigao. Demokrate su uz pomoć lokalnih moćnika,
a uz korišćenje i očiglednih falsifikata, na kraju uspele od Buce sve da otmu. Ne samo Resavu,
već i mnogo više.
Te lokalne moćnike, Buca svrstava u krug oko Dragana Markovića Palme, neprikosnovenog vladara Jagodine, a i šire. Još u vremenu dok su mu otimali Resavu, jer nije hteo
da se tali sa političkom elitom, Buci su oteli i posao oko benzinske stanice na autoputu Beograd
- Niš.
Kako je konstatovano u zapisniku o vanrednom inspekcijskom nadzoru
Ministarstva za kapitalne investicije od 15. marta 2005, potpisanog od Zarije
Zečevića, Buca je imao sve neophodne uslove za izdavanje građevinske
dozvole. Odnosno, nedostajala mu je podrška lokalnih struktura vlasti, a to je na kraju prevagnulo nad zakonima.
Buca je još 1999. podneo zahtev tada nadležnom ministarstvu da mu se odobri da na svom zemljištu pored autoputa napravi benzinsku pumpu sa pratećim
sadržajima. Saglasnost za to je dobio tek četiri
godine kasnije, znači posle "demokratskih" promena. Nekoliko meseci kasnije biva
usvojen i Prostorni plan neophodan za izdavanje konačne
dozvole. Pošto su usvojeni i prateći
akti neophodni za zaključivanje ko je za šta nadležan na Koridoru 10, Buca marta 2004. traži od nadležnog
opštinskog odeljenja i ministarstva
izdavanje akta o urbanističkim uslovima.
U avgustu 2004. Buca dobija traženi akt od ministarstva, ali ne i od
opštine. Zbog toga avgusta 2004. podnosi opštini novi zahtev za izdavanje akta
o urbanističkim uslovima. Tada kreće beskonačna prepiska između
Opštine Jagodina i nadležnog ministarstva, gde ministarstvo uporno potvrđuje
da su ispunjeni svi zakonski uslovi za rešavanje po Bucinom zahtevu, a opština
uporno tvrdi da zakonska i prostorna regulativa nije dovoljno jasna.
Novembra 2004. Ministarstvo za kapitalne investicije obaveštava Republičku direkciju za puteve da
je ranija stacionaža benzinske pumpe
"Jagodina 2" u potpunosti zadržana, a to znači da pumpa treba da bude građena na zemljištu koje je u Bucinom vlasništvu.
Na osnovu ovoga pomenuti zapisnik o vanrednom nadzoru konstatuje u zaključku
kako je opštinsko odeljenje bilo dužno da Bucin zahtev reši u zakonskom roku koji je iznosio 30 dana. O kaznenim merama protiv
nesavesnih službenika, međutim,
nema ni reči.
Opština zbog nedostatka sankcija nastavlja da se igra pokvarenih telefona,
sve dok konačno ne uspeva da isposluje promenu stacionaže i planiranu pumpu
"Jagodina 2" izmesti na drugo zemljište. Sve se može kada se uplete
prljavi domaći kapital udružen sa sumnjivim strancima.
Kompanija Interspid iz Beograda podnela je, naime, 19. maja 2004.
zahtev Izvršnom odboru opštine Jagodina za izradu plana detaljne regulacije. Svega tri nedelje
kasnije Izvršni odbor Opštine prihvata ovaj zahtev i baca se na posao.
Interspid je postao poznat još devedesetih kada je preuzeo sve
granične prelaze u Srbiji i tamo sazidao svoje duty-free prodavnice. U
njegovoj vlasničkoj strukturi se nalazio i Marko Milošević.
Posle petooktobarskih promena Interspid je našao druge investitore umesto
odbeglih članova nekdašnje vladarske porodice. Za konkretan posao kod Jagodine bio je
zainteresovan mađarski MOL čija se pumpa danas tamo i nalazi. Po ubrzanom postupku tako biva izmenjen
detaljni prostorni plan i proglašeno
da pumpa ne treba da bude tamo gde je skoro deceniju planirana, već na
mestu koje odgovara novom investitoru. Ono što Buci sa svim zakonskim pokrićima godinama nije polazilo
za rukom, Mađari su dobili za samo nekoliko meseci, računajući
tu i vreme potrebno za izmenu postojećih planova i akata.
Na kraju, Buci za utehu ostaje njegov ugostiteljski objekat u centru
Jagodine. Odnosno, ostajao mu je, dok mu i njega pre nekog vremena nisu -
oteli.
Skupoća
Za Bucino stradanje, iako
je on godinama investirao u pumpu za koju na kraju nije dobio dozvolu nego je
data belosvetskim vagabundama, nije kriva opštinska uprava Jagodine. Ona je
samo osluškivala šta
oni gore misle i osećaju. Na kraju je rešila da se konačna dozvola izda onome ko ume da plaća ispod žita. Gostovanje
"Mocarta", kupovina žirafa
i mesta u skupštinskim klupama nisu jeftin
hobi.