Tragom
Banke:
najprofitabilnija grana privrede u Srbiji su bankarske špekulacije koje
podržava i plaæa država
Lopovske
piramide u srpskom Eldoradu
Kada je ukidao èetiri velike, ali i druge
manje banke pre desetak godina Mlaðan Dinkiæ je najavio da æe doæi strane banke sa zdravim kapitalom i da æe zbog poveæane konkurencije interesi na pozajmice padati, a rasti kamate na štednju. Desilo se upravo suprotno, a od ulaska stranog kapitala najviše smo videli bežanje domaæeg u inostranstvo preko istih tih banaka koje je ondašnji DOS dovukao
Milan
Malenoviæ
Cela srpska privreda beleži blagi, gotovo jedva primetni rast, a jedino
banke uspevaju da naprave skokoviti napredak. U zemljama u kojima je
finansijski sektor okosnica privrede, kao što je to na primer Švajcarska,
ova vest bila bi oèekivana, ali Srbija, na žalost, nije Švajcarska.
Izuzetan porast prihoda banaka, koji ne stoji ni u kakvoj korelaciji sa
razvojem privrede, kod nas nameæe neke druge zakljuèke.
Uprošteno posmatrano, banke su preuzeæa koja prodaju specifiènu
vrstu robe - novac. Da bi jedna banka mogla da isplaæuje
kamate na štednju ona mora na drugoj strani da zaradi sredstva koja daje štedišama.
Najjednostavnije reèeno: banka novac poveren joj na štednju mora da plasira tamo
gde æe da prihoduje bar onoliko koliko treba da plati za kamatu na štedne
uloge. Isto važi i za sredstva za koja se banke zadužuju na tržištu
slobodnog kapitala, buduæi da su i tako prikupljena sredstva, isto kao i štedni
ulozi, svojevrsna pozajmica koja uz odreðenu kamatu mora da bude vraæena.
Da
li smo uopšte rizièni
Pre desetak godina je Srbija izvela Vartolomejsku noæ u
bankaraskom sektoru likvidiravši preko noæi
najveæi broj starih domaæih banaka. Izgovor Mlaðana Dinkiæa, egzekutora srpskih banaka, bio je da se ne isplati
sanacija tih banaka, veæ da je bolje iste ugasiti i tako osloboditi prostor za dolazak zdravog
stranog kapitala koji æe da revitalizuje ne samo domaæi bankarski sektor, veæ i
celu privredu.
Kada su posle toga, zaista poèele da dolaze strane banke
u Srbiju desilo se nešto što nije bilo najavljeno u vreme seèe domaæih
banaka. Umesto da poveæana konkurencija snižava kamatne stope na kredite i poboljšava uslove za štednju,
desilo se upravo suprotno. Srbija danas ima najviše interese na zajmove u
regionu.
Izgovor bankara je dugo vremena bio da Srbija slovi za zemlju visokog
rizika, zbog èega i krediti u njoj moraju da budu skuplji od onih u zemljama nižeg
rizika. Da li je Srbija baš toliko rizièna?
S obzirom na èinjenicu da su u prvih devet meseci prošle godine banke uveæale
svoj profit za èak 22 odsto u odnosu na 2009, a celu prošlu godinu su završile
sa poveæanjem od deset odsto i zaradom od 25,4 milijarde dinara, Srbija teško da spada u red zemalja riziènih za plasman
kapitala.
Kada su u jednom trenutku kamate na kredite postale neprihvatljive za domaæe uèesnike
u ovoj otimaèini para, u pomoæ bankama je pritekla srpska država. Umesto da bankari
kamatne stope usklade sa kretanjima na našem tržištu i realnim moguænostima
srpskih dužnika, država se ponudila da plaæa subvencije na veliki broj kredita.
Zahvaljujuæi tome banke su i dalje mogle da plasiraju svoje zajmove po kamatnoj stopi
(za kredite u evrima) od sedam do èak 15 odsto, pri èemu
je država novcem prikupljenim kroz porez od graðana kamatne stope za
korisnike kredita snižavala na nekih pet odsto na godišnjem nivou.
Trik sa subvencijama je u tome da banke i dalje ostvaruju enormni prihod,
ali im novac ne dolazi od dužnika, korisnika kredita, veæ od svih graðana Srbije. Kako se velika veæina banka nalazi u rukama stranaca, na ovaj naèin
su se budžetska sredstva iz Srbije preselila u inostranstvo.
U ovome leži i objašnjenje zašto je u prošloj godini došlo do prividnog,
naglog pada profita banaka u zadnjem kvartalu.
Eldorado
za mutivode
Kao što smo videli, prvih devet meseci u 2010. banke su poslovale sa
profitom od 22 odsto u odnosu na kraj 2009. godine, ali su godinu završile sa
porastom profita od "samo" deset odsto. Gde se izgubilо ostalih 12 odsto?
Da bi investirale u Srbiju, strane banke se nominalno zadužuju
u svojim centralama u inostranstvu. Taj dug se vraæa,
po pravilu, krajem godine kada se rade bilansi poslovanja. Ovo znaèi
da je u poslednjem tromeseèju 2010. godine iz Srbije, samo po
osnovu poveæanog vraæanja dugova nastalih pozajmicama za plasman na ovdašnjem tržištu kapitala,
iz Srbije u inostranstvo isteklo preko 25 milijardi dinara, odnosno 250
miliona evra.
Kao što rekosmo: ovo je samo poveæanje u odnosu na sveukupnu svotu
koja se ionako otplaæuje, a koja je daleko viša. Isti taj novac poèetkom
ove godine ponovo se vraæa u Srbiju, ali ovoga puta kao kapital samih banaka, iako je iz Srbije,
godinu dana pre toga, dobrim delom došao iz republièkog
budžeta. Još jedna privatizacija na srpski naèin, samo ovog puta
novca, a ne preduzeæa.
Veæ ovaj primer pokazuje da Srbija ne da nije rizièno
podruèje za banke, veæ je svojevrsni Eldorado za strane mutivode. Dokaza za ovu tvrdnju ima više
nego dovoljno.
U Beogradu se osniva udruženje za zaštitu korisnika stambenih kredita
uzetih od Pireus banke, koju njeni nezadovoljni klijenti veæ
nazivaju Kradeus banka. Inicijativni odbor veæ
broji šezdesetak èlanova.
"Rata mi je u junu 2008. godine bila 45.000, sada je to 83.000 dinara", žali se Milorad Tokoviæ iz pomenutog Inicijativnog
odbora.
Pre tri ili èetiri godine, banke su se takmièile koja æe
ponuditi što povoljnije kredite u švajcarskim francima. I pored upozorenja da su
to riziène pozajmice, mnogi su ih
uzeli. Samo posle nekoliko meseci, pojedine banke su drastièno
poveæale kamatu, taènije svoju maržu.
Potom je švajcarska valuta ojaèala i prema evru
i prema dinaru.
Posle dve godine otplate, mnogi duguju više nego kada su
uzeli kredit.
Miroslav Anièiæ, još
jedan èlan Inicijativnog odbora, kaže da kada
bi sada prevremeno morao da vrati
kredit, trebalo bi da plati više para
nego što je uzeo, bez obzira što je kroz otplatu kredit
veæ morao da bude smanjen.
Najveæi problem je jednostrana odluka Pireus
banke da poveæa kamatnu stopu.
Banka je na to imala pravo po osnovu ugovora koji je potpisala sa
korisnicima kredita. Klauzula koja se odnosi na ovo tako je vešto sastavljena,
da kod klijenta stvara utisak da æe kamata da se usklaðuje
sa eventualnim nepredviðenim skokom inflacije švajcarskog franka, dok u suštini
znaèi da æe da se usklaðuje sa svakim poskupljenjem kredita na slobodnom finansijskom tržištu.
Prevedeno na srpski ovo znaèi da se banka za visinu kredita koji je
dala svojim korisnicima zadužila po povoljnijim uslovima, a da sada
želi od klijenata da naplati i naknadno nastalo poskupljenje kredita na
svetskom tržištu. pa tako da ostvari ekstraprofit.
Siromašna
Srbija finansira bogati Zapad
Banke još uvek mogu ovako da se ponašaju, jer nije donet zakon o zaštiti
korisnika finansijskih usluga, koji bi trebao da postavi jasna pravila igre u
ovom inaèe u Srbiji neregulisanom segmentu. Zakon je na snagu trebalo da stupi još u
januaru, ali do sada nije prošao ni vladu, a kamo li ušao u skupštinsku
proceduru.
Mala je verovatnoæa da æe Mlaðan Dinkiæ i bratija koja je svojevremeno uèinila sve da u zemlju
dovede belosvetske bankarske hohštaplere, i za to inkasirala
debelu proviziju, sada smoæi hrabrosti da istim tim svojim
sponzorima ogranièi pravo na kraðu.
U poslednjih deset godina, od likvidacije starih banaka do danas, u Srbiju
se kroz bankarski sektor slilo 40 milijardi evra. Gde je taj novac? U Srbiji
svakako nije.
Kao što se vidi, strane banke ovaj
novac nisu knjižile kao investiciju koju žele da obræu u Srbiji, veæ kao pozajmicu iz inostranstva koju sa sve kamatama i ostalim troškovima treba vratiti prekograniènom poveriocu. Na
ovaj naèin se iz Srbije ne samo odlila pomenuta svota od 40 milijardi evra, veæ bar još jedno deset milijardi na ime kamata.
Opet siromašna Srbija finansira
bogati Zapad.
Još jedan negativan aspekt ovako postavljenog bankarskog tržišta je
plasiranje kapitala. Pošto se banke kratkoroèno zadužuju
u svojim stranim centralama, a kratkoroèni krediti su i najskuplji,
one u Srbiji moraju i kratkoroèno da investiraju i to u visoko
prihodovne poslove.
Zbog ovoga se najviše ulaže u uvoz robe široke potrošnje koju je lako
prodati u kratkom roku i tako vratiti dug. Za dugoroèna,
strateški osmišljena ulaganja u domaæu proizvodnju strane banke jednostavno nemaju vremena.
Jedan od osnovnih razloga ostvarenog zavidnog poslovnog rezultata u 2010.
godini je i suzdržanost poslovnih banaka pri finansiranju privrede i stanovništva
u prošloj godini. Mere Narodne banke Srbije i Vlade Srbije su donekle podstakle
veæe plasmane poslovnih banaka, meðutim, to još
uvek nije dovoljno za ostvarivanje nivoa poslovanja od pre dve godine.
Ovo nam govori da banke izvore svojih prihoda traže
na drugim mestima, izvan klasiènog bankarskog sektora. Jedan od izvora
je kupovina državnih obveznica.
Da bi pokrila deficit u budžetu, država je za prva dva meseca ove godine
emitovala hartije vredne tridesetak milijardi dinara. Narodna banka Srbije je
istovremeno prodala zapise za 140 milijardi, a na svemu tome bankari æe
zaraditi 700 miliona dinara.
Umesto da kreditiraju privredu, banke kreditiraju bankrotiranu državu.
Najveæi procenat plasmana banaka u domaæu privredu otpada na špekulativnu
trgovinu hartijama od vrednosti poznatijim pod nazivom akcije. Banke su u
poslednje vreme daleko najvažniji uèesnici trgovanja na
Beogradskoj berzi, gde kupuju akcije kod kojih se oèekuje
brzi rast vrednosti, a zatim iste prodaju najèešæe
drugim bankama.
Odatle, iz berzanskih špekulacija i trgovinom državnim
obveznicama i potièe najveæi deo prihoda banaka koji se zatim kroz kamate na štednju
delimièno vraæa graðanima, ali se u daleko veæoj meri izvozi centralama u
inostranstvu.
Zbog ovakvog naèina poslovanja,
nema para ni za revitalizaciju domaæe proizvodnje, a i kupovina
deviza pred kraj godine, kako bi se vratile "pozajmice" iz inostranstva, redovno dovodi do paniènog
pada domaæe valute baš u vremenu kada, zbog velikih poseta gastarbajtera, evra na
domaæem tržištu treba da bude i više nego dovoljno.
S obzirom da je gotovo zamrlo kreditiranje kako graðana
tako i privrede, zastrašujuæe deluje podatak da su kamatne stope na deviznu štednju u Srbiji najviše u regionu. Jer,
kao što se zna, ta kamata mora negde da bude zaraðena da bi mogla da bude isplaæena štedišama.
Proseèna kamata na devize oroèene na jednu godinu u bankama u Srbiji
iznosi od 5,5 do sedam odsto. Za istu takvu štednju u Crnoj Gori biste dobili
pet odsto, u BiH izmeðu èetiri i pet odsto, Hrvatskoj 3,5 do 4,5 odsto, a u Sloveniji samo 2,5 do
tri odsto. Po ovome ispada da je plasiranje novca u Srbiji skopèano
sa najvišim profitom, što i jeste sluèaj s obzirom na astronomske kamate koje banke naplaæuju
za kredite.
Tako banke novac koje prikupe od slovenaèkih štediša za kamatu od tri odsto u Srbiji plasiraju za interes od desetak i više odsto, a razlika èini upravo sastavni deo
astronomskog profita koji je prikazan krajem prošle godine.
Da taj profit zatim ostaje u Srbiji niko se ne bi bunio, ali iz bilansa
banaka vidimo da se on na razlièite naèine odliva u
inostranstvo. Konaèno, mnoge od najveæih stranih banaka u Srbiji najavile su ili zamrzavanje svojih aktivnosti ili èak potpuno povlaèenje
sa ovog tržišta, koje je, po njihovim procenama,
potpuno iscrpljeno i iz koga nema više šta
da se uzme.
Desperadosi
Danijel Cvijetièanin, nekadašnji saradnik dr Dragoslava
Avramoviæa, u jednom svom novijem
intervjuu dao je nimalo ružièasta predviðanja daljih kretanja na
domaæem finansijskom tržištu i implikacija koje æe ona imati na opšte stanje
naše privrede:
"Gledajuæi zemlje èije su marionetske režime u periodu tranzicije ali i pre toga takoðe formirali gospodari
globusa, možemo naslutiti kako izgleda
naša ekonomska buduænost. Pogledajte, na
primer, Kosovo, to èedo evroatlantske brige,
gde su se slile ogromne kolièine novca sa Zapada
poslednjih dvadesetak godina. Taj novac je i tamo, kao i ovde, spiskan u potrošnju, u uvoz, u konsultantske i druge usluge evroatlantskih gospodara...
Ogromne su socijalne napetosti, industrija je slaba, a kriminal i korupcija
cvetaju. Cveta trgovina oružjem, ljudima, pa i njihovim organima, kao i droga,
kocka, prostitucija... Ne kažem da su to najvažnije privredne grane, ali
blizina NATO baza podstièe baš ovakve aktivnosti. Nije u svetu mali broj zemalja sa sliènom "strukturom" privrede. Plašim se da takvu sudbinu, u
buduænosti, ne doživi i Srbija, koju
kompradorska vlast svesno gura u tom smeru, licemerno se zaklanjajuæi parolama o tobožnjem evropskom putu."
Nekom
raste, nekom pada
Poslovne banke koje su
ostvarile poslovne dobitke (njih 22) zabeležile su u 2010. godini profit od
34,5 milijardi dinara. Najveæe profite su ostvarile Banka Intesa (8,5 milijardi dinara), AIK
banka (6,2 milijardi dinara) i Unicredit banka (3,9 milijardi dinara).
Banka Intesa je ostala
poslovna banka sa najveæim profitom u Srbiji, dok
je AIK banka zadržala mesto najprofitabilnije
banke, obzirom da je svoj profit ostvarila sa daleko manjim resursima od najveæih poslovnih banaka u Srbiji po angažovanom kapitalu. Profite veæe od dve milijarde dinara su ostvarile Raiffeisen banka, Komercijalna banka i EFG Eurobank, dok su
profite izmeðu jedne i dve milijarde
dinara ostvarile Societe Generale,
Poštanska štedionica, Agrobanka i Volksbank.
Najveæi rast rezultata u odnosu na 2009. godinu je zabeležila Banka Intesa (1,8 milijardi dinara), dok su najveæe pogoršanje rezultata imale Hypo Alpe Adria banka sa
smanjenjem poslovnog rezultata od 1,45 milijardi dinara i Vojvoðanska banka sa smanjenjem poslovnog rezultata za 1,3 milijardi dinara.
Gubitaši
Jedanaest poslovnih banaka
ostvarilo je gubitke u 2010. Gubitaši su u 2010. godini ostvarili devet
milijardi dinara gubitka, što je povoljnije od 11,1 milijarde gubitka, koliko
je bilo zabeleženo u 2009. godini. Istovremeno se smanjio i broj poslovnih
banaka koje su ostvarile poslovne gubitke u odnosu na 2009. godinu sa 13 na 11.
Najveæe negativne rezultate su ostvarile OTP banka (3,1 milijardi dinara
gubitka), Alpha banka
(2,8 milijardi dinara gubitka), Credit
Agricole banka (1,5 milijardi dinara gubitka) i Vojvoðanska banka (1,1 milijardi dinara gubitka).
Pravilo ili izuzetak
Pireus banka, protiv koje se nezadovoljni klijenti organizovano bore, mogla bi da ima
odluèujuæu ulogu u hapšenju beogradskog preduzimaèa Dejana Dragojloviæa
zbog navodne prevare teške 12,5 miliona dinara u poslu u kome on nije ni uèestvovao.
Ovakav razvoj dogaðaja Dejan Dragojloviæ je i nasluæivao, zbog èega je redovno sastavljao
pisane izjave o svim aktivnostima, koje je zatim overavao na sudu i deponovao
na sigurno mesto. Posle njegovog hapšenja u martu ove godine, iste su
dostavljene našoj redakciji.
U svojoj izjavi napisanoj
19. jula 2010. i istog dana overenoj u Drugom osnovnom sudu u Beogradu od
strane službenice Biljane Gajiæ, Dragojloviæ je opisao i jedan razgovor obavljen 15. jula 2010. u prostorijama Pireus banke u Beogradu.
Sastanak je organizovan po nalogu
centrale te banke iz Atine radi prevazilaženja meðusobnih sporova. U jednom ranijem razgovoru Dragojloviæ je potpisniku ovih redova isprièao da sa Pireus bankom vodi spor oko
naknade štete, buduæi da je ova banka, navodno,
aktivirala deponovane garancije na osnovu falsifikovanih dokumenata priloženih od strane nepostojeæeg poverioca.
U svojoj sudski overenoj
izjavi Dragojloviæ o sastanku piše:
"Sastanku su u ime banke prisustvovali Konstantinos Vagiotis, Milan Tomiæ, jedno lice iz pravne službe i Maja Stankoviæ, koja mi je poznata jer je
ranije bila zaposlena u EFG banci. Na sastanku nije postignut nikakav dogovor,
a Maja Stankoviæ mi je naposletku rekla da æe sada ponovo aktivirati prièu oko èekova
misleæi na aferu sa navodno falsifikovanim èekovima koje sam naplatio kod EFG banke. Rekao sam joj da sam zbog tih èekova bio lišen slobode od strane
policije 48 sati, na šta se ona nasmejala i rekla
da to zna."
Odmah nakon tog sastanka
Dragojloviæ je otišao u SBPOK kod inspektora Nebojše Adamoviæa, kome je obeæao da æe u narednim danima da mu
dostavi sav materijal koji poseduje o, kako u njegovoj izjavi stoji, "kriminalu i falsifikatima od strane Pireus banke".
Neposredno posle ovog
razgovora Dragojloviæ dobija rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2-215/2010 kojim je
odbijena žalba njegovog preduzeæa protiv rešenja Višeg suda u Beogradu da nema mesta sprovoðenju istrage protiv Branimira Markoviæa, Tatjane Vasin i Gorana Radeviæa,
službenika Pireus
banke, zbog kriviènog dela prevare u službi.
Iz izjave koju je
Dragojloviæ sastavio, potpisao i
overio 28. jula 2010. u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, vidi se da je on sve
materijale koje je imao u vezi sa eventualnim mahinacijama i falsifikatima u Pireus banci predao inspektoru
Adamoviæu iz SBPOK-a. Umesto istraživanja ovog sluèaja, SBPOK je pod pojaèani nadzor stavio samog Dragojloviæa.
U svojoj poslednjoj
pismenoj izjavi koja nam je dostavljena, a koju je 2. avgusta 2010. overio službenik Drugog osnovnog suda u Beogradu Tomislav Nikoliæ, Dragojloviæ je napisao:
"Nakon ovih dogaðaja, kao i informacija koje
sam kao informacije od javnog znaèaja dobio od raznih tužilaštava i sudova u Srbiji,
postaje jasno da je krajnji cilj ovih radnji i pritisaka moje uklanjanje,
odnosno krivièni progon i pritvaranje,
upravo zbog moje delatnosti na raskrinkavanju kriminalne aktivnosti pojedinaca
i grupa iz Pireus banke..."
Posle svega, a s obzirom na
žalbe velikog broja korisnika kredita ove banke da su prevareni, moramo da se
zapitamo na koji naèin ova grèka banka stvara profit u Srbiji. Ima li
i neèeg zakonitog
i moralnog u njenom poslovanju?
Nameæe se i pitanje
da li je u ovakvom vidu poslovanja
Pireus banka izuzetak ili pravilo
kada su u pitanju strane banke u Srbiji.