Likovi i senke

 

Buljošević

 

Srđan Šaper

 

 

Kada smo odlučili da maknemo Ljilju Smajlović iz Politike, Boki (predsednik Boris Tadić, prim.red.) zamoli me da na mesto glavnog urednika najstarijeg dnevnog lista u Srbiji postavimo našeg momka.

Nije lako danas naći ni novinara, a kamoli glavnog urednika. U svima koji se ovim poslom bave mi smo ubili Boga, najbolje smo oterali iz profesije, neke i iz života. Ostali su samo naši momci i devojke, koji se Bokiju, meni i nama oko njega, dive, podržavaju nas, uveseljavaju nas svojim pisanijama.

Uh, kažem Bokiju, imam pravog čoveka, naš je sto odsto. Predlažem Dragana Bujoševića, a Boki poskoči: Jebote, kako se ja toga nisam setio. Čovek je potpuno naš.

Neko poluglasno, mislim da je to bio mali Miki (Miodrag Rakić, šef kabineta, prim.red.), izusti da Bujke i nije naš, retko ga viđaju s muškarcima, iako nikad nije s muškarcima, nije sam. Tu ja, da popravim stvar, kažem da je Bujke ušao u novinarstvo i u zgradu Politike kao momak Ivane Anojčić, pastorke bivšeg direktora ove kuće, legendarnog Dragana Markovića. Za razliku od svog momka, Ivana ume da piše, i pristojna je žena. Uf, te žene, kažem to da se izvinim Borisu i našima što prednost dajem ženama, a ne našim momcima.

Branko Radujko klima glavom, kao da hoće da nešto kaže, ali on teško sastavlja rečenice, svi znamo da je poluidiot, pa okreće leđa, što izludi Borisa, koji mu, vičući, daje do znanja da i on zna da po tom pozadinskom pitanju Bujošević nije naš.

U prilog Bujketovom izboru navodim Bokiju i našima da se on potvrdio kod Bogoljuba (Karića), da je na njegovoj televiziji oprao i tuširao (bez ribanja) mnoge tajkune, ratne profitere, kontroverzne biznismene iz Miloševićevog režima, koji su danas naši članovi.

Boki me pre neki dan podseća da smo sa Bujketom napravili pravi potez. Više niko od nas ne čita Politiku. Svi znamo šta će Bujke da pusti. Naročito ja. Bujke me zove svakog jutra, pre kolegijuma, da pita šta sme da piše, koje su nam želje, koga treba ocrniti, koga pohvaliti. Posle zove malog Mikija, čisto da bude načisto, da ja u međuvremenu nisam zastranio.

A jutros sam se baš iznervirao kad je Bujke zvao da pita kako da oblati Dodika. Rekoh, onako ljutito: - Bujke, brate, usrane su mi danas gaće, nemoj  bar danas...

Bujke, kao da nisam ništa rekao, snishodljivo kaže: - U redu, zvaću te kasnije, kad se presvučeš.

Mali Miki mi danas popodne, kada ovo pišem, kaže da smo odlučili da Bujketa pošaljemo za ambasadora u Sarajevo. Nasmejah se glasno. Zamišljam kako se obraćaju Bujketu: - Vaša ekselencijo Buljoševiću... Kod nas nema napretka bez guzice.