Druga
Kriminalni
saobraćaj: Ako nas ne žigošu drugi, žigošemo sami sebe
Možemo
da ih povučemo?
Nova blamaža međunarodnog ranga u pripremi
je za isporučivanje Srbiji, a milioni
motorizovanih građana Srbije, kojima
će pasti na pamet da kolima
pređu granice svoje zemlje, biće potencijalno izloženi novoj turi
masovnog zlostavljanja i svakovrsnog ponižavanja
Ana Borković
Bilo je samo pitanje vremena.
Tabloidov izvor iz Brisela, blizak
evropskoj administraciji, javlja da su
najmanje četiri zemlje, članice Evropske unije iz bližeg evropskog
okruženja Srbije, dostavile nadležnim evropskim telima i komisijama (za
drumski transport i za bezbednost drumskog
saobraćaja) preliminarne
demarše u vezi sa novim srpskim
registarskim tablicama. To znači da
je problem najavljen, da je
evidentiran i da će se, ukoliko u najskorijoj
budućnosti ne bude otklonjen, najvišim organima
EU uputiti službeni zahtev za hitno
i jedinstveno delovanje, odnosno zabranu ulaska nekih vozila sa
srpskim registarskim tablicama u zemlje EU.
Radi se o tome da su tablice
koje sadrže latinične apokrifne
znakove (Č,
Ć, Ž i Š) te Đ, ali
i, verovali ili ne - W, tehnički tako loše urađene da su i
vizuelno i uz pomoć automatskih video sistema
(i na graničnim prelazima, i duž saobraćajnica, i na naplatnim rampama, i na drugim
saobraćajnim punktovima) pogotovo
u iole nepovoljnim meteorološkim ili
uslovima osvetljenosti, gotovo "nedetektabilne"
(neprepoznatljive, nečitljive), ili
su "detektabilne"
ali se velikim rizikom od greške. Tako se pokazalo
da, umesto pobrojanih znakova "sa kvačicom", i ljudsko oko
i sofisticirani optički sistemi često registruju samo C,
Z i S, jer su one kvačice urađene tako da izgledaju ili kao
nekakav defekt tablice ili kao
onečišćenje. To u vezi sa onečišćenjem posebno se odnosi na znak Đ, kod kojeg je ta dilema još
izraženija. Međutim, zanimljivo je da
je posebno naglašena neshvatljivo loša izvedba jednog "nesrpskog" a prostog znaka - W - koje ne izgleda kao W nego
kao crna mrlja iz koje
gore i dole nešto štrči.
U pomenutim demaršima govori se i
o još nekim defektima srpskih tablica (i u vezi
sa dizajnerskim rešenjima i u vezi
sa njihovom tehničkom izvedbom) koji su znatno van standarda
propisanih u EU, ali su oni prepušteni drugim organima.
Motiv pomenutih predstavki je velika verovatnoća grešaka u identifikaciji vozila,
pa samim tim i mogućnost bezbednosnih, pravnih, saobraćajnih i drugih sporova.
Ova međunarodna
afera u nastajanju imaće ne samo evropsku nego i nužno
unutrašnju dimenziju. Pretpostavlja se, naime, da će do kraja godine, kada se završava ciklus zamene starih
registarskih tablica, gore navedene "katastrofalno urađene" znakove imati tablice
na čak 1,5-2 miliona srpskih
automobila, autobusa, kamiona, motocikala i drugih vozila,
čiji će vlasnici na granicama, ako se usude da do njih
dođu, ili ako ih eventualno prođu, biti negde u Evropi diskriminisani, sumnjičeni, proveravani, šikanirani.
Ta činjenica
će nužno inicirati (a pravo
je čudo da već nije), nažalost opet iz Evrope,
vrhunsku korupcionašku aferu, u čijem je dosadašnjem toku
prepoznatljiv minoran broj finansijskih profitera na račun diskreditovanja države,
i milionska masa žrtava-gubitnika.
A krivični parametri afere dostupni su maltene
svakom i svode se na sledeće.
Sastavni
deo na Zakonu
zasnovanog Pravilnika o
registraciji motornih i priključnih vozila... jesu i oblici i dimenzije slova i brojeva na registarskim tablicama (vidi
prilog), iz kojeg se vidi kako su slova dizajnerski projektovana (ona
"sumnjiva", izuzev Đ, koje je loše i u projektu, znatno su drugačija
nego u realizaciji). To znači da je defekt nastao u daljem postupku
nastajanja tablica.
Tablice
su, uz posredovanje Narodne banke Srbije, dospele na realizaciju (izradu) u
Zavod za izradu novčanica i kovanog novca i tamo je ceo projekat definitivno "doživeo
katastrofu". Potencijalna korupcionaška afera i pitanja, znači,
počinju tu. Dakle, kako je Zavod mogao da dobije taj posao vredan mnogo
desetina miliona evra ukoliko nije mogao da dokaže da je za
taj posao sposoban i ko je za to založio svoj autoritet? Ko je već
posle prvih probnih otisaka, kada su defekti, odnosno velike razlike između
usvojenog dizajnerskog rešenja i loše izrade, bili očigledni, rekao da to nije važno i da posao može da se nastavi?
Koje su institucije, organi i pojedinci po dužnosti bili nadležni i merodavni
da taj dugoročno štetan i po dostojanstvo države ponižavajući
posao na vreme spreče ili barem u hodu koriguju? Da li je dat mig da se ceo promašen i pogrešan
posao obavi do kraja, da bi se i naknadne korekcije godinama naplaćivale?
Koliko ljudi u ovoj državi godinama živi k'o bubreg u loju samo da bi mislilo o
tome da sve ne ispadne onako kako je - ispalo!
Umesto svega,
pitanje: šta treba uraditi da
se oni koji svojim idiotizmom, bahatošću i gramzivošću
terorišu milione ljudi makar maknu
od državnih jasala, ako ih
se već ne može okovati i baciti
u memljive podrume. Možda da im
se o vrat okači svaka idiotska tablica čiju su
izradu na opštu sramotu, uz
blagoslov državnih "autoriteta", unapred naplatili.