Bahatost
Demokrate
u Zrenjaninu spale na 15 procenata podrške sugrađana
Zlo
proljeće
Poslednji dan
"demokratije" u Zrenjaninu zakazan je za maj 2012. godine. Najlepši
mesec kalendarske godine biće za ovdašnje izdajnike demokratije vreme mučnog
suočavanja sa sopstvenim (ne)delima
Zoltan
Horvat
Nagoveštaj izbornog fijaska na tri meseca pre izbora
ima utemeljenje u rezultatima mnogobrojnih poziciono-opozicionih anketa koje
poslednjih meseci iniciraju vrhovnici DS-a u Zrenjaninu. Demokratama u
Zrenjaninu je uteran strah u kosti jer za razliku od šezdesetak procenata
glasova 2008. godine, februara 2012. imaju manje od 15 procenata poverenja
sugrađana. Za očajnički povratak glasova u "demokratski tor" ne
biraju se sredstva, pa poslednjih meseci prisustvujemo kolektivnim
učlanjivanjima s koca i konopca. Sevaju blicevi podobnih medija, a
novodemokrate, ponajviše bivši julovci, socijalisti i preostali dokazani
potrošači vlasti, besramno se sakrivaju iza parola da će, sada i odmah,
neumorno raditi isključivo u interesu svih sugrađana.
Nakon osamdesetak bivših članova G17, na čelu sa
zamenikom gradonačelnika Goranom Kaurićem, na transfer se sprema i
desetak bivših istaknutih funkcionera SPO-a koje predvodi Đorđo Prstojević,
aktuelni zamenik ministra za dijasporu.
Pod izgovorom da se voli i sve radi za Zrenjanin, DS
uhlebljuje i obećava im sastanak sa ličnim privilegijama koje su stekli u
manjim strankama. Gomilanje funkcionera i funkcionerčića u najvećoj lokalnoj
"političkoj bari", inače vlasnika neviđenih zasluga za narod (niko ih
nikada nije video), kombinuje se sa otvorenim pretnjama zaposlenima u javnim
preduzećima, ustanovama i drugim "demokratskim" firmama.
U bolnici, najjačoj demokratskoj "glasačkoj
mašini" sa preko hiljadu zaposlenih, strah se uteruje pretnjama da se na
izborima mora glasati za DS. U protivnom, zaprećeno je otkazima jer na Tržištu
rada čeka armija nezaposlenih.
Teror se sprovodi spiskovima "sigurnih
glasača", koji se moraju potpisivati zarad (ne)sigurnog opstanka na radnom
mestu. Još jači utisak nedelje, meseca i "demokratskih godina" u
Zrenjaninu jeste silovanje demokratije u Narodnom pozorištu "Toša
Jovanović".
Tamo su tri čoveka većina u odnosu na 77 preostalih
zaposlenih. Naime, uprkos peticiji 77 zaposlenih da ne žele Tanju Paskaš
za direktora, Upravni odbor na čelu sa Vojislavom Došenom, večitim
kadrovikom DS-a sa obiljem funkcija, bez reči objašnjenja izglasao je Paskašovu
(tri glasa "za", dva "protiv"), nakon njega je
"demokratska većina" u gradskoj skupštini, opet bez obrazloženja, overila
fotelju bivšem republičkom poslaniku G17 Plus.
U međuvremenu, Došen i Paskašova su
"navatali" još desetoro zaposlenih, spremnih da se u konfliktnim
uslovima rada stave u službu "demokratske" manjine, pa trenutno
"većina", 13 od 80 ljudi, deluje "pristojnije" i
"prihvatljivije". Naravno da sa ovakvim podacima ovdašnji uterivači
kulture u sugrađane nisu smeli u javnost, jer bi na red došla suštinska pitanja
o odsustvu bilo kakvog plana i programa pozorišta, o čemu nezadovoljni
zaposleni mesecima uzaludno trube.
Na spiskove nisu imuni ni ovdašnji privrednici
okupljeni u ZREPOK-u (Zrenjaninski poslovni krug) i oko njega. Uglavnom se sve
svodi na "sve po spisku" radnicima koji, čast izuzecima, mesečno
zarađuju od 5.000 do 11.000 dinara. ZREPOK, na čelu sa Budom Jovanovićem,
koji je poslednjih godina stekao ugled kupovinom nekoliko ovdašnjih firmi i
izgradnjom modernog poslovnog objekta u centru grada simpatičnog naziva "Renesansa",
uglavnom je profitabilno i odabrano društvo trgovaca od kojih se zanemarljivo
mali broj bavi proizvodnjom. Uz poverljive filijale banaka poput Rajfajzen
banke, zrenjaninski tajkuni šepure se pred kamerama lokalnih medija,
otkrivajući "toplu vodu" sugrađanima - kako se sa desetak hiljada
dinara mesečne zarade obogatiti na račun uglavnom obespravljenih radnika.
Još teža situacija je u izvikanim industrijskim
pogonima inostranih firmi Drekslmajer i Pompeja, u kojima se
čelnici Regionalne privredne komore "ubiše" od dokazivanja kako se uz
ovakve firme ide u "svetlu budućnost". Istovremeno, za minimalac od
dvadesetak hiljada dinara radnici se "ubijaju" od posla sa normama
koje dnevno traju po desetak časova. Uz to, pod pretnjom otkaza im je
zabranjeno da iznose u javnost šta konkretno skrivaju objekti uvozne prljave
tehnologije i na koji način ostvaruju svoje plate. Da je sve dobro sakriveno od
javnosti govori i podatak da je ulaz u njihove pogone zabranjen bukvalno svima,
pa se eventualni razgovori sa podobnim novinarima obavljaju ispred zaključanih
kapija.
Primljeni
ste, ali malo sutra
Da
nije sve tako crno u Zrenjaninu pokazuje svojim primerom i gradonačelnik Mileta dr Mihajlov. U belini snega, sa
lopatom u ruci fotografisan je pre neki dan ispred Gradske kuće. Fotografisanje
je trajalo petnaestak sekundi, još toliko mu je bilo potrebno da očisti
kvadrat-dva površine, pa se povukao u svoje raskošne odaje. Pomenimo da se
pozivu za čišćenje snega u dvorištu Gradske kuće i oko nje odazvalo tek
dvadesetak od ukupno 420 zaposlenih - među lopatašima nije bilo ni
jednog jedinog funkcionera - ako izuzmemo pomenuto efektno bacanje snega pred
fotoaparatima!
Gradonačelnik
se ovih dana takođe istakao i značajnom podrškom u zapošljavanju novih ljudi na
odgovornim mestima u Zrenjaninu. Naime, Viktorija grupa, koja je kupila
zrenjaninsku Šećeranu, raspisala je nedavno oglas za pravnika, a posao je dobio
mladi pravnik koji se nakon pisanog poziva, sretan do neba, javio na posao.
Kada je stigao na odredište, ljubazna sekretarica mu je saopštila da je zabunom
pozvan na posao, i da od tog jutra posao pravnika obavlja osoba koja je
naknadno primljena.
Nesrećnog
mladića samo što šlog nije strefio, a "raspametio" se kada mu je
saopšteno da je za to radno mesto lično urgirao gradonačelnik.
- Šta ćete kada politika diktira ko se
zapošljava u Zrenjaninu" - reče mu ljubazna sekretarica, poželevši mu
sreću u (izgubljenoj) trci mladih za mesto pod suncem.
Ko
to remeti udobnost vlasti u Zrenjaninu?
Grgić
i njegovi grgići
Dopisnik Tabloida iz
Zrenjanina je na svojoj koži osetio svu "radost" demokratskih preobražaja.
Ipak, uprkos evidentnoj čežnji lokalnih funkcionera da izoluju novinara koji im
očito nije po volji, od istine se pobeći ne može. To znaju i oni kojima do nje
nije stalo. Zato je i nastala ova beleška o pokušaju provincijskog
"štimovanja" neprilagođenog autora
Zoltan
Horvat
U naopakoj i opljačkanoj zemlji, u kojoj je merilo
vrednosti javno učešće u korupciji, kriminalu i političkoj prostituciji, ugled
i bogatstvo rađaju nadmene, bahate i osione funkcionere i funkcionerčine.
Predrag Grgić, predsednik Gradskog odbora DS-a, predsednik Republičke izborne
komisije, predsednik Upravnog odbora Srbijagasa i ko zna čega sve još,
sa najmanje 300 hiljadarki mesečne zarade, pretprošle nedelje je pred početak
redovne konferencije za novinare u prostorijama stranke u Zrenjaninu naredio
jednoj od svojih potčinjenih funkcionerki, izvesnoj Sandri, da u njegovo ime
zabrani pristup mojoj malenkosti, novinaru Zoltanu Horvatu, dopisniku Tabloida
iz Zrenjanina.
U trenutku (ovi "demokratski trenuci" traju
li traju već petnaestak godina) kada ogromna većina podobnih lokalnih medija i
njihovih novinara uvežbano i horski "duvaju li duvaju u predizborna
jedra", strankama na vlasti ničim izazvanim hvalospevima i bajkama kojih
bi se postidela i braća Grim, gospodin Grgić izdaje naređenje svojim
potčinjenima (ne sme da se suoči) da se, isključivo zbog nepodobnog pisanja
o aktuelnoj vlasti u Zrenjaninu, moja malenkost sa tridesetogodišnjim
stažom u novinarstvu, a u prisustvu novinara kolega, izbaci iz kancelarije.
Postupio sam civilizovano i pitao Sandru da li se zna razlog mog
odstranjivanja. Nakon njenog sleganja ramenima, ustao sam i mirno izašao iz
kancelarije rekavši doviđenja.
Umesto očekivane ljutnje i besa, ja radosno kličem Predragu
Grgiću i svim grgićima na vlasti u Zrenjaninu: živele demokratske
promene pod vama, milom ili silom, bar do kraja vaših života!
Na stranu što sam prethodnih decenija za britku i
istinitu pisanu reč, poput daleko većih i jačih novinarskih pera, u
kontinuitetu bio "nagrađivan" šikaniranjima, vređanjima,
privođenjima, batinama, otkazima za sve članove moje familije izuzev maloletnom
sinu (njega su šikanirali po osnovnim školama u Zrenjaninu) i maltretiranjima
svake vrste. Još manje je važno što sam u Našoj borbi i još nekim
ozbiljnijim listovima, počev od početka devedesetih, zajedno sa
"šakom" divnih ljudi u Zrenjaninu poput Dušana Juvanina, Božidara
Vorgića i drugih doprineo prevratu, danas večitom stanju koje lokalni
funkcioneri na vlasti besramno i javno zovu vremenom demokratskih promena.
Da ne bude zabune, moja malenkost je veoma razočarana
što više neće biti u prilici da u centru centra demokratije u Zrenjaninu uživa
i uživo gleda takvu demokratsku gromadu i funkcionerčinu poput gospodina Predraga
Grgića.
Reč je o jednoj od najvažnijih ličnosti u Zrenjaninu
svih vremena, uz to i prvoj predizbornoj umnoj glavi stranke DS-a srednjeg
Banata. Ne samo to, gospodin Grgić se pokazao kao veoma sposoban
demokratski menadžer jer poslednjih godina po kafanama i drugim demokratskim
kancelarijama okuplja širok predizborni demokratski front svih ljudi dobre
volje u Zrenjaninu, uključujući bivše grobare Zrenjanina, u vlasti ogrezle
julovce, socijaliste i njima slične koje su taj isti Grgić i njegovi grgići
svojevremeno žestoko pljuvali nadirući na vlast i na vlasništvo sijaset
fotelja.
Moja slepa vera u Grgića i u sve ugledne i bogate
zrenjaninske grgiće Zrenjanina je ogromna uprkos demokratskom sunovratu
trećeg najjačeg industrijskog centra bivše Jugoslavije i njegovom demonapredovanju
do alarmantne granice nerazvijenosti.
Prvi menadžer demokrata i svega ostalog što danas mrda
u Zrenjaninu, isključivo zbog sopstvenih uvek lepih reči o još lepšoj
virtuelnoj vladavini nad sugrađanima, zaslužuje visoku ocenu.
Nakon izbora, maja ove godine, umesto dosadašnjih
300.000 dinara mesečne zarade od više plata, predlažem da dobija najmanje
400.000 ili 500,000 dinara od još više mesečnih plata zajedno. Time bi na
najdemokratskiji i isključivo u korist svih svojih sugrađana pokazao i
potpisniku ovih redova (sa jedva desetak hiljada mesečne zarade) kako su ugled
i bogatstvo funkcionerčine u korupcijskom, krimogenom i politički
isprostituisanom srednjem Banatu, jedino merilo budućnosti.
Izbacivanje
overeno potpisom
Gradonačelnik
Zrenjanina, Mileta dr Mihajlov,
dolepotpisanom je takođe pokazao kako se može stati na put nepodobnom, i po
imidž lokalnih funkcionera vlasti, krajnje štetnom pisanju. Nije Grgić, ali
nešto liči na njega...
Naime,
pre nekoliko meseci izdao je usmenu naredbu Peri Iliću, šefu obezbeđenja Gradske kuće, da me bez ikakvog
razloga - istera iz zgrade. Pera Ilić je zatražio od gradonačelnika da
izbacivanje overi svojim potpisom, nakon čega je gradonačelnik na jutarnjem
kolegijumu, u prisustvu svoje po rangu niže, al' poverljive i odane sabraće, u poslednjem
trenutku odustao od ovog demokratskog čina.
Mihajlovu,
Grgićevom kandidatu za gradonačelnika na predstojećim izborima, takođe, iz sveg
srca želim sve najbolje do i od maja ove godine, uz malu ali iskrenu molbu da
službeno vozilo koje vikendima ko zna gde i kuda vozi stotinama kilometara,
opere od silnog blata i doveze ga ponedeljkom čistog na parking Gradske
kuće.