Ekskluzivno

Kako su nas pljačkali: odlazeća vlast u svoje džepove stavila milijarde evra

 

Para dosta, preko "Inter Mosta"

  

Mafija bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića opelješila je fondove, banke, zdravstveno i socijalno osiguranje, vojnu imovinu i kreditne linije i reketirala privatne kompanije... Međunarodna zajednica zahteva od nove vlasti i budućeg predsednika Tomislava Nikolića da, bez odlaganja, privede zakonu oko 2.000 pripadnika Tadićeve mafije i da im oduzme nezakonito stečenu imovinu, jasno stavljajući do znanja da se neće tolerisati eventualna sprega njegovih ministara sa pomenutom mafijom. Objavljujemo kako je, samo preko jednog preduzeća, vladajuća klika pomela više od 200 miliona evra iz namenskog kredita od Evropske banke za obnovi i razvoj. Beogradsko preduzeće "Inter Most" godinama je preko naduvanih faktura izvlačilo pare iz državnog budžeta i prebacivalo ih direktno na privatne račune vodećih srpskih vlastodržaca. "Inter Most" je u svemu tome bio samo posrednik, dok neko na vlasti nije odlučio da ovo preduzeće pusti niz vodu, prebacujući sredstva direktno krajnjem potrošaču i pokrivajući sebe nepostojećim i nezakonitim cesijama. Prateći sudbinu "Inter Mosta" i jednog od njegovih naslednika u pranju para namenjenih vlastodršcima, vidi se, kao na dlanu, kako je najsurovija pljačka bila i ostala jedini posao kojim se odlazeća kriminalna vlast bavila.

 

Milan Malenović

 

Stečajni postupak nad preduzećem "Inter Most" iz Beograda pokazao je kako i gde, u državi organizovanog kriminala i korupcije, nestaju milioni evra iz državnog budžeta. Kako govore prve procene, od oko 350 miliona evra dobijenih od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), tačnije od predpristupnih fondova Evropske unije i Evropske investicione banke (EIB), datih namenski za razvoj putne mreže u Srbiji, najmanje 200 miliona evra je različitim kanalima stiglo u privatne džepove vlastodržaca i njima bliskih ljudi, dok je u infrastrukturu uloženo manje od 150 miliona evra!

 I sve to kroz poslovanje samo nekoliko preduzeća u čiju dokumentaciju je redakcija Tabloida imala uvid. Kada bi se detaljno pročešljale sve firme koje su poslednjih godina bile izvođači radova za JP "Putevi Srbije", ispostavilo bi se da je pokradeno bar deset puta više sredstava.

Preduzeće "Inter Most" iz Beograda je poslovalo u sastavu "Vinci Construction" grupe iz Francuske i njegov primer samo je vrh ledenog brega sveobuhvatne pljačke para iz državnog budžeta. Iako su dosadašnja istraživanja uspela da otkriju tek jedan manji deo pljački koje su se odvijale preko i uz pomoć "Inter Mosta" i ta suma je više nego zastrašujuća.

Poslovanje "Inter Mosta" odvijalo se bez problema dok je gradonačelnik Beograda bio pokojni Nenad Bogdanović, za koga se i vezivalo ovo preduzeće...

Njegovim odlaskom počinju problemi "Inter Mosta" sa naplatom potraživanja od JP "Putevi Srbije" i Nacionalnog investicionog programa, budući da je neko u vlasti zaključio kako bi pljačka mogla bolje da se izvede preko nekog drugog preduzeća.

Francuskim vlasnicima ubrzo postaje sumnjivo kako to da "Inter Most" stalno ima posla, ali nikada i para na računu, pa je menadžment u Beograd poslao g. Filipa Rosinjola da preuzme upravljanje preduzećem.

Veoma brzo, g. Rosinjol dolazi do zaključka da se radi o klasičnom kriminalu i pranju para za odabrane na vlasti, pa je od nadležnog suda tražio pokretanje stečajnog postupka i gašenje "Inter Mosta"!

Ko je spustio Prvom tužilaštvu?

 

Na prvom poverilačkom ročištu održanom 8. jula 2009. godine Luka Andrić, tadašnji savetnik ministra Mlađana Dinkića, izdiktirao je Odbor poverilaca u sastavu: Sosijete ženeral banka, Meridijan banka, "Inter Koop" iz Šapca, "Novkol" i DDOR iz Novog Sada.

Isti članovi odbora su izabrani i na drugom poverilačkom ročištu održanom 30. septembra 2009. godine. Odbor je dobio strogi zadatak: da spreči svođenje računa, kojim bi bilo otkriveno koliko je tačno para pokradeno!

Stečajni sudija Jovan Kordić za stečajnog upravnika određuje Ivana Stankovića, koji za svoje pomoćnike imenuje Nebojšu Đuričića iz Ćuprije i Slavka Prošića iz Beograda, kojima je od samog početka bilo jasno da mnogo štošta nije u redu sa finansijskim poslovanjem "Inter Mosta", zbog čega angažuju deviznog inspektora Radeta Perišića da prekontroliše mutne tokove novca ovog preduzeća.

Gospodin Perišić je 23. septembra 2009. godine predao obiman Zapisnik o izvršenoj delimičnoj kontroli deviznog poslovanja preduzeća, zaveden pod brojem 18-1157/5 u Ministarstvu finansija - deviznom inspektoratu.

U ovom zapisniku Perišić je razotkrio samo neke od mahinacija koje je bivše rukovodstvo "Inter Mosta" činilo sa drugim preduzećima, a pod zaštitom i na račun JP "Putevi Srbije". Inspektor je toliko dobro uradio svoj posao da je po kratkom postupku penzionisan, i to samo pet dana po predaji zapisnika, jer su se vlastodršci uplašili da bi nastavkom istraživanja mogao da razotkrije i druge pljačke koje su se odvijale preko "Inter Mosta".

Uprkos ovom pokušaju zataškavanja, lavina je krenula, budući da je svoj rad na kontroli poslovanja "Inter Mosta" Perišić započeo još 23. juna 2009. godine, a njegova prva otkrića bila su dovoljna da stečajni upravnik već 13. jula iste godine podnese krivičnu prijavu, koja je zatim više puta dopunjavana kako su pristizali izveštaji iz inspektorata...

 

Radiša sam sebe plaća kao savetnika

 

Kako penzionisanje revnosnog deviznog inspektora, kao i kasnije otpuštanje isuviše revnosnog pomoćnika stečajnog upravnika nisu uspeli da sakriju činjenice o nezapamćenoj pljački, u zataškavanje je moralo da se uključi i samo pravosuđe!

 Krivična prijava podneta Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal odatle biva prosleđena Višem tužilaštvu u Beogradu, koje je spušta Prvom osnovnom tužilaštvu, kao da se radi o običnoj krađi neke piljarnice!

Odatle predmet odlazi u policiju koja započinje sa prikupljanjem dokaza i otkriva mnogo više kriminalnih radnji od onih koje su obrađene krivičnom prijavom, da bi odjednom iz samog vrha pravosuđa stiglo naređenje da se istražni postupak obustavi. Od tada do danas, dakle skoro tri godine, spisi ćute u nečijoj fioci.

Pre uvođenja stečaja "Inter Most" su zastupali: Živko Vujanić (od 8. decembra 2003. do 30. jula 2004. godine), Milan Matijević (od 30. jula 2004. do 25. novembra 2005. godine) i Radiša Milošević, zvani Rene, (od 25. novembra 2005. do 26. januara 2009. godine), koga do uvođenja stečaja nasleđuje Filip Rosinjol.

Radiša Milošević je na različitim poslovima u "Inter Mostu" bio angažovan od 2004. do 2009. godine i u tom periodu mu je, prema knjigovodstvenoj evidenciji, isplaćeno 17.211.442,75 dinara i 164.517,70 evra. Dinarska sredstva su uplaćivana na njegove račune kod Sosijete ženeral i Meridijan banke, najvažnijih članova kasnijeg odbora poverilaca. Devizne uplate su išle preko Miloševićevog računa kod Societe Generale 19 PL DE L EGLISE 78670 Villennes sur Siene.

Na usmeni zahtev deviznog inspektora Perišića da mu se omogući uvid u dokumentaciju na osnovu koje je Miloševiću plaćano u 2004. godini, odgovorni radnik "Inter Mosta" saopštava kako u knjigovodstvu ne postoje nikakva druga dokumenta osim kopija deviznih faktura, izvodi računa i nalozi za plaćanje!

A istine radi treba reći da su naloge potpisivali direktor Živko Vujanić, do jula 2004. godine, a kasnije Milan Matijević. Kao supotpisnik uvek se pojavljivao i pomoćnik direktora za finansije Miroslav Dunjić.

Inspektor Perišić je takođe utvrdio da u dosijeu Radiše Miloševića nema ugovora o radu zaključenog sa poslodavcem za 2004. godinu. Tek 31. decembra 2004. godine Milošević potpisuje sa "Inter Mostom" ugovor o angažovanju. Međutim, ni taj ugovor nije zaveden u poslovnim knjigama. Plaćanja po ovom ugovoru su nastavljena i posle kraja 2005. godine, iako je on bio zaključen na godinu dana, a Milošević je u međuvremenu postao i direktor "Inter Mosta", pa je osim direktorske plate primao i honorar što samog sebe savetuje!

Zbog ovoga je Radiša Milošević bio pravi izbor za čoveka preko koga će ići fiktivni ugovori kroz koje će se izvlačiti pare od namenski datih kredita Srbiji. "Inter Most" pod rukovodstvom Miloševića tako postaje najvažniji paravan iza koga će NIP, JP "Putevi Srbije" i drugi nesmetano moći da vrše prenos para u džepove vlastodržaca...

 

Prilika da neko otme razliku

 

Jedan od takvih poslova preko koga je trebalo da bude obavljeno pranje novca iz državnih fondova bila je i rekonstrukcija starog mosta preko Save u Beogradu. U maju 2008. godine "Inter Most" zaključuje ugovor sa firmom "Safir" iz Gacka, BiH, za obnovu antikorozivne zaštite dela čelične konstrukcije mosta. U članu 2. ugovora 4234/08 utvrđeno je da je cena radova 131.300 evra, s tim da je ugovorena jedinična cena fiksna i nepromenjiva do kraja završetka radova i obuhvata sve troškove izvođača.

Ta "fiksna i nepromenjiva" cena se menja već aneksom ugovora od 17. juna 2008. i podiže na 182.000 evra. Drugim aneksom od 17. jula 2008. dogovaraju se dodatni radovi u vrednosti od 126.500 evra, tako da je ukupna vrednost radova iznosila 308.500 evra. Osnovni ugovor i anekse ispred "Inter Mosta" potpisuje pomoćnik generalnog direktora Miodrag Bogdanović. Izvođač je fakturisao radove u vrednosti od 95.750 evra, a plaćeni su u iznosu od 30.850 evra.

Dana 9. septembra 2009. godine firma "Safir" iz Gacka potpisuje protokol sa "Safir Inter Gradnjom d.o.o." iz Beograda i "Inter Mostom" (zastupljenim preko pomoćnika generalnog direktora Miodraga Bogdanovića) kojim pomenute poslove prepušta firmi iz Beograda. "Safir Inter Gradnja" na osnovu tog protokola fakturiše potom radove u vrednosti od 37.267.593,45 dinara, a od "Inter Mosta" dobija 3.700.000 dinara.

"Inter Most" i "Safir" iz Gacka, zavičaja direktora Miloševića, potpisuju i ugovor o izvođenju antikorozivne zaštite na mostu preko Save, kod Sremske Rače. Vrednost ugovora je bila 221.693.90 evra bez PDV-a. "Safir" je po ugovoru "Inter Mostu" isporučio fakturu za avans u visini od 44.338,78 evra, ali je "Inter Most" platio samo 17.338,78 evra.

Fakturom o prvoj privremenoj situaciji broj RA-01/08 od 17. decembra 2008. izvođač je vrednost izvedenih radova procenio na 95.983,50 evra i od "Inter Mosta" zatražio plaćanje preostalih 76.274,50 evra.

"Inter Most" sa svoje strane Ministarstvu ekonomije prijavljuje prvobitni ugovor u vrednosti od 221.693,90 evra, ali ne i konačnu drastično umanjenu vrednost izvedenih radova. Razlika je, očigledno, bila rezervisana za nekog iz vlasti.

Direktor Milošević zatim 19. januara 2009. godine u delovodnik "Inter Mosta" zavodi Ugovor o cesiji, u kome nema datuma potpisivanja, i to u korist "Safir Inter Gradnje" iz Beograda. U momentu zavođenja obaveza iz ugovora nije pravnovaljano postojala, a neke situacije nisu bile ni potpisane, što kasnije utvrđuje stečajni upravnik.

Ovaj ugovor JP "Putevi Srbije" zavode tek 30. aprila 2009. godine, i to odlukom generalnog direktora Zorana Drobnjaka, njegovog pomoćnika Slavoljuba Tubića i finansijskog direktora Branka Zeca. Iako g. Rosinjol 28. aprila 2009. godine obaveštava "Puteve Srbije" da je nad "Inter Mostom" pokrenut stečajni postupak, te da nikakve cesije više nisu moguće, JP "Putevi Srbije" 11. maja 2009. puštaju cesiju na naplatu!

I pored intervencije stečajnog upravnika i njegovog upozorenja "Putevima Srbije" da se sredstva koriste protivno njihovoj nameni, Zec nalaže da se deo cesije u visini od 20 miliona dinara prenese na račun "Safir Inter Gradnje". Ovim postaje jasno da "Putevi Srbije" čvrsto stoje iza nezakonitih finansijskih transakcija iz kojih su se namirivali vlast i njima bliski ljudi.

Prebacivanje milionskih suma firmama sa zajedničkim imenom "Safir" i za radove koji nisu izvedeni, pa čak ni fakturisani, samo je zagrevanje za još veće pljačke državnog budžeta posredstvom "Inter Mosta"...

 

Pare potonule u "Jezeru"

 

Između "Inter Mosta", JP "Putevi Srbije" i preduzeća "Jezero d.o.o." iz Beograda sklopljeni su 21. maja 2008, 10. jula 2008, 19. septembra 2008, 21. oktobra 2008. i 12. januara 2009. godine  ugovori o cesiji, koji nisu proknjiženi u knjigovodstvu "Inter Mosta", pa ih je stoga stečajni upravnik smatrao fiktivnim, a protiv odgovornih lica podneo krivičnu prijavu.

Navedenim ugovorima, koje je po nalogu Miloševića overavao finansijski direktor Miroslav Dunjić, "Jezeru" su ustupljena potraživanja u ukupnom iznosu od 130 miliona dinara, iako radovi po ugovorima nisu izvršeni, dok neki nisu ni započeti.

Tako radnici Miodrag Bajunović i Ivan Pavlović, koji je bio šef gradilišta na lokalitetu LOT1.1 (obilaznica kod Novog Sada), tvrde da firma "Jezero" neke od naplaćenih radova nije izvršila, dok je druge samo delimično obavila. Znajući da u finansijskoj službi "Inter Mosta" nisu proknjiženi ugovori o cesijama, "Jezero" 8. jula 2009. godine, i to preko Trgovinskog suda u Beogradu, podnosi prijavu potraživanja i ponovo potražuje ista sredstva.

U svojoj krivičnoj prijavi stečajni upravnik doslovce navodi: "...Tako je 'Inter Most' samo u navedenom delu poslova oštećen za 130 miliona dinara, postoje indicije da je isti sistem poslovanja primenjivao i na drugim ugovorima sa podizvođačem 'Jezero', a i sa pojedinim drugim podizvođačima."

Novac koji je ovako protivpravno uzet poticao je takođe iz republičkog budžeta i bio namenjen za radove na infrastrukturi koji nisu bili izvršeni. Sva potraživanja po ugovorima o cesiji redovno je podmirivalo JP "Putevi Srbije" bez obzira na pregled zaključenih radova, pa se tako najmanje 130 miliona dinara preko preuzeća "Jezero" slilo u nečije privatne džepove.

Još su u sećanju protesti radnika na obilaznici oko Novog Sada (lokaliitet LOT1.1) zbog neprimljenih plata za izvedene radove. Bilo je tada i dramatičnih situacija kada su pojedini nesrećnici pretili da će se spaliti, jer nemaju čime da hrane porodice. Gradilište i pobunjene radnike tada su posetili kako ministri Republičke vlade Mlađan Dinkić i Milutin Mrkonjić, tako i predstavnici Izvršnog veća Vojvodine na čelu sa Bojanom Pajtićem.

Svi oni su gladnima objašnjavali da je država kao investitor ispunila sve svoje obaveze prema izvođaču radova, "Inter Mostu".

Šta se zapravo desilo sa milionima dinara uzetih iz stranih kredita i donacija ne bi li se saznalo da nije pokrenut stečajni postupak u "Inter Mostu"?

 

Drp-inženjering u akciji

 

U dopuni krivične prijave od 15. novembra 2009. godine stečajni upravnik Ivan Stanković pored Radiše Miloševića prijavljuje i Miroslava Dunjića, finansijskog direktora "Inter Mosta", Blagoja Mićkovića, direktora i vlasnika "Alp Inženjeringa" iz Rušnja, Slavoljuba Tubića, direktora projekta i pomoćnika generalnog direktora JP "Putevi Srbije", kao i Marka Vučkovića iz firme "Scott Wilson", koja je bila nadzorni organ investitora JP "Putevi Srbije". Prijavljenima se na teret stavlja da su "Inter Most" i JP "Putevi Srbije" oštetili za najmanje 21.256.254,86 dinara!

"Alp Inženjering" je 11. decembra 2008. ispostavio avansni račun broj 10 na 4.145.784,86 dinara, kao i avansni račun broj 11 na 2.778.255,72 dinara. Navedeni računi su ispostavljeni na osnovu ugovora i ponude koji nisu evidentirani u "Inter Mostu", a odnose se na navodne radove jake i slabe struje u Vlajkovićevoj ulici br. 19a u Beogradu. I pored toga finansijski direktor Dunjić odobrava plaćanje, i to sa strogo namenskog računa, na kome su se nalazila sredstva za lokalitet LOT1.1, odnosno za obilaznicu oko Novog Sada. Ali niko da objasni kakve veze ima ulica u Beogradu sa auto-putem pored Novog Sada?

Dana 25. februara 2009. "Alp Inženjering" ponovo ispostavlja avansni račun za radove u Vlajkovićevoj 19a, ovog puta za građevinsko-zanatske, elektroinstalaterske i vodovodno-kanalizacione. I ovaj račun u visini od 2.498.000,36 dinara Dunjić daje na realizaciju, opet iz strogo namenskih sredstava za LOT1.1 i bez znanja generalnog direktora Filipa Rosinjola.

Zanimljivo je da je prethodni račun nosio broj 1, iako je "Alp Inženjering" još 2. februara 2009. "Inter Mostu" ispostavio račun broj 3 (?!), opet za građevinsko-zanatske i elektroinstalaterske radove u Vlajkovićevoj 19a i to na iznos od 4.046.080,31 dinar. Istog dana Blagoje Mićković "Inter Mostu" ispostavlja i račun broj 4 kao prvu privremenu situaciju, koju overavaju Tubić i Vučković, na iznos od 2.213.879,18 dinara i to opet za radove u Vlajkovićevoj 19a. I ove račune Dunjić, ovog puta u dogovoru sa Tubićem iz JP "Putevi Srbije", plaća iz strogo namenskih sredstava za LOT1-1 i bez znanja generalnog direktora "Inter Mosta".

Dana 1. aprila 2009. "Alp Inženjering" ispostavlja tri računa za različite radove u Vlajkovićevoj 19a, i to jedan na iznos od 2.188.488,74 dinara, drugi na 1.618.635,37 dinara i treći na iznos od 1.767.130,32 dinara. Ove račune Dunjić daje na realizaciju, ali je u međuvremenu generalni direktor Rosinjol naredio da se plaćanja izvršavaju jedino sa njegovim odobrenjem, koje je izostalo jer u knjigama "Inter Mosta" nije bilo dokumenata koji bi dali osnovu za plaćanje.

Kada je stečajni upravnik Stanković otkrio da postoje navodna neizmirena potraživanja prema "Alp Inženjeringu" u visini od 5.574.254,43 dinara, on kontaktira poverioca i saznaje da je potraživanje namireno "sa druge strane".

Kako i plaćanja putem cesija spadaju u promene stečajne mase, Stanković od Mićkovića iz "Alp Inženjeringa" traži originalnu dokumentaciju o navedenim poslovima, kao i izjašnjenje u vezi sa tim. Iz "Alp Inženjeringa" stiže odgovor da pomenuti poslovi nikada nisu izvedeni, već da su na taj način povučena sredstva koja su zatim prebačena preduzeću "Scott Wilson", navodnom nadzornom organu JP "Putevi Srbije".

Iz ovoga je više nego jasno da umesto da gladnim radnicima isplati plate, "Inter Most" predata sredstva koristi da namiri halapljive političare.

Firma "Alp Inženjering" ni u kom slučaju nije jedino preduzeće preko koga je "Inter Most" na čelu sa Radišom Reneom Miloševićem prao pare koje je trebalo da se sliju u privatne džepove. "Eurogardi Grupa" iz Budimpešte 10. novembra 2007. dostavlja račun na iznos od 165.000 evra za konsultantske usluge za vreme izrade studije rečnog fundiranja za mostove Sremska Rača i Plandište. U računu koji je potpisao predsednik kompanije Zoran Florić navedeno je da je plaćanje odobrio "Rene Milosevic, general menager" 'Inter Most a.d.'"

Navedena suma je isplaćena 4. decembra 2007. preko Meridijan i Sosijete ženeral banke, na račun "Eurogardija" kod CIB Bank u Budimpešti. Naloge su potpisali Radiša Milošević i Miroslav Dunjić. Investitor pomenutih radova je bila Republika Srbija i iz njenog budžeta su sredstva nadoknađena "Inter Mostu".

U razgovoru sa Dragomirom Lukićem, direktorom Sektora za projektovanje, tehnologiju i razvoj, devizni inspektor Vladeta Perišić je saznao da je fundiranje kompletno "Inter Most" uradio sam i da ne postoji nijedan dokaz da je "Eurogardi" bilo šta radio na tom projektu.

Ista firma iz Budimpešte 10. januara 2007. je "Inter Mostu" ispostavila račun na iznos od 130.000 evra za "konsultantske usluge za vreme izrade studije rečnog fundiranja za most Ada", gde je investitor bio "grad Ada, a plaćanje je vršeno iz budžeta AP Vojvodine", kako u svom izveštaju navodi devizni inspektor.

Pomenuta suma je, takođe po odobrenju Miloševića i Dunjića, plaćena sa računa u Sosijete ženeral banci i MEBA CA grupi. Na usmeni zahtev inspektora da mu se dostavi dokumentacija o izvršenju plaćenih usluga, odgovorni radnik u "Inter Mostu" je naveo da osim računa i plaćanja, preduzeće ne poseduje nikakvu dalju dokumentaciju. Očigledno se i ovde radilo o fiktivnim potraživanjima kako bi se namirili politički zaštitnici Miloševića i njegove klike.

 

Plači mala, plači, pare su na Rači!

 

Identično se poslovalo i sa "Rotacor Trading LTD", firmom sa sedištem u Limasolu na Kipru. Ovo preduzeće je u više računa od "Inter Mosta" potraživalo ukupno 44.050 evra za "istraživanje tržišta po računu 28/06 za period januar-jun 2006. godine" i za "istraživanja tržišta za period jul-novembra 2006. godine po računu 1735/06".

"Rotacoru" je "Inter Most" na račun kod Inter Europa Bank RT - Sazadabsag ter 15 u Budimpešti ukupno platio 37.025 evra, iako je odgovorni radnik deviznom inspektoru tokom njegove kasnije kontrole potvrdio da ne postoji dokaz da je "Rotacor" bilo šta uradio za "Inter Most".

Preduzeće "Alexander Hughes' iz Bugarske ispostavilo je 20. februara 2006. fakturu na iznos od 3.300 evra sa navodom da je to "prva rata za DAF".

"Inter Most" je 24. marta 2006. izmirio ovaj račun. Isto preduzeće "Inter Mostu" 13. i 16 aprila 2007. ispostavlja račune na po 326.978 i 330.600,60 dinara navodeći da se fakturišu "druga i treća rata za proviziju DAF". Oba računa je "Inter Most" platio 24. aprila 2007. godine.

Na zahtev deviznog inspektora tokom njegove kontrole 2009. godine da mu se dostavi ugovor kako bi se utvrdilo koje su usluge ili roba plaćeni, kao i dokaz da je to što je plaćeno zaista isporučeno, odnosno izvršeno, stigao je odgovor nadležnog saradnika "Inter Mosta" da se "ne zna na šta se odnose plaćene fakture i da ugovor ne postoji". Tako je do danas ostala nepoznanica šta znači skraćenica DAF.

Zavičajna veza direktora Miloševića sa firmama iz rodnog kraja sigurno je imala uticaja i u poslovanju "Inter Mosta" sa "D-Strujom" iz Bijeljine. Ova dva preduzeća su 15. maja 2008. potpisala ugovor o "podizvođenju elektro-radova na izradi putnog i dekorativnog osvetljenja mosta i prilaznih puteva" na drumsko-železničkom mostu Sremska Rača, koji se tako ispostavlja kao najvažnija perionica para koje je trebalo pokrasti. Pomenutim ugovorom "Inter Most" se obavezao da "D-Struji" celokupnu ugovorenu vrednost radova plati avansno.  Istog dana kada je potpisan ugovor, direktor "D-Struje" Drago Simić "Inter Mostu" dostavlja račun u visini od 106.284 evra uz navod da je to avans po ugovoru. Već 16. maja 2008. Milošević odobrava isplatu, a "D-Struja" po pomenutom ugovoru nikada nije ništa uradila.

Isto preduzeće "D-Struja" 6. maja 2008. godine "Inter Mostu" dostavlja avansni račun na 110.000 evra, navodeći kako je avans po ugovoru. Istog dana kada je stigao račun, Milošević i Dunjić potpisuju nalog za isplatu iako se u "Inter Mostu" ne zna na osnovu kog ugovora se vrši plaćanje niti je "D-Struja" ikada izvršila plaćene radove.

Isto preduzeće iz Bijeljine se pojavljuje i kao podizvođač radova na obilaznici kod Novog Sada, gde se kao investitor navode JP "Putevi Srbije". Prema članu 3 ugovora od 14. oktobra 2008. godine "D-Struja" je na sebe preuzela radove ukupne vrednosti 528.201 evro.

Na zahtev inspektora da mu se dostave dokazi da je "D-Struja" izvršila ugovorene radove, dobijen je odgovor "kako ova firma nije izvodila radove po ovom ugovoru, već je samo isporučila materijal u vrednosti 105.191 evro".

Most Sremska Rača, kao najveća kapija kroz koju su isisavana sredstva iz budžeta, pojavljuje se i kao predmet ugovora od 5. decembra 2007. između "Inter Mosta" i preduzeća "Zidar Živanović" iz Donje Trnove, Republika Srpska. Vrednost ugovora je bila 34.000 evra. Kasnijim aneksom ugovora vrednost radova povećana je na 85.300 evra, ali aneks nije zaveden u poslovnim knjigama "Inter Mosta". Preko četiri računa ispostavljena u 2007. i početkom 2008. "Zidar Živanović" je od "Inter Mosta" potraživao i naplatio ukupno 99.464,71 evro. Kako je nastala pomenuta razlika, nikome nije jasno.

Još manje je poznato zašto je "Inter Most" uopšte vršio plaćanja prema "Zidaru Živanoviću". U svom zapisniku od 23. septembra 2009. devizni inspektor navodi: "Nijedan račun nije overen od strane preduzeća 'Inter Most' ili nadzornog organa, nisu date količine i vrednost izvršenih radova. Na usmeni zahtev inspektora da mu se dostavi na uvid dokaz o izvršenim radovima, dato je usmeno objašnjenje od strane odgovornih radnika da ovih radova nema u građevinskoj knjizi. Iz svega se može zaključiti da plaćene radove firma 'Zidar Živanović' nije izvršila."

Redakciji Tabloida je osim pomenutih slučajeva skrenuta pažnja i na most u Merošini, koji nije bio obuhvaćen istragom deviznog inspektora. Investitori izgradnje ovog mosta bili su Nacionalni investicioni program i opština. Izvođač radova je bio "Inter Most", koji je pobio šipove u reku, proglasio završetak radova, od NIP-a uzeo 20 miliona dinara, a i opština je dala svoj deo, tako da Merošinci danas imaju nevidljivi most u STELT tehnologiji.

U međuvremenu su vlastodršci našli naslednika "Inter Mosta", čiji slučaj zaslužuje pažnju da bi se videlo kako vlast uništava i one preko kojih krade pare od naroda. Stečajni upravnik "Inter Mosta" Ivan Stanković pozvan je jednog dana u kabinet ministra Mrkonjića, gde mu je objašnjeno da radovi koje je započeo "Inter Most" mogu da budu završeni i plaćeni samo ako je nastavljač radova "Inter Koop" iz Šapca.

Ovom preduzeću je "Inter Most" u međuvremenu predao i sopstvenu mehanizaciju na besplatno korišćenje, ali izvedeni radovi nisu plaćeni. Ispostavilo se da je novac namenjen "Inter Koopu" od strane javnih preduzeća direktno preusmeren za potrebe stranaka na vlasti. Do prosjačkog štapa dovedenom vlasniku "Inter Koopa", Radetu Bosancu čak je iz kabineta Dragana Đilasa sugerisano da se odrekne potraživanja od desetak miliona dinara na ime donacije Demokratskoj stranci, koja će to "umeti da ceni".

Iz svega se vidi da je "Inter Most" od vladajućih struktura ove zemlje godinama korišćen samo kao skretnica preko koje su se pare iz državnog budžeta odlivale u privatne džepove silnika na vlasti. Kada su francuski vlasnici ovog preduzeća shvatili o čemu se radi i podneli zahtev za pokretanje stečajnog postupka, za novu 'mašinu za pranje para' je određeno drugo preduzeće. Međutim, svesni da su im dani na vlasti odbrojani, vlastodršci u panici više ne koriste komplikovan i spor sistem krađe koji je razradio Radiša Rene Milošević, već se upuštaju u otvorenu otimačinu, ostavljajući ostale aktere da sami vide odakle će da se naplate.

 

 

 

Ej, mostovi na Morači...

 

"Inter Most" je 2. jula 2008. godine zaključio ugovor sa "Gradnja-Promet d.o.o." iz Crne Gore o izvođenju radova na montaži čelične konstrukcije pešačkog mosta na reci Morači u Podgorici. U članu 2. pomenutog ugovora navedeno je da je vrednost radova 559.760 evra, a ta svota je prijavljena i evidentirana kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Uprkos tome "Gradnja-Promet" fakturiše i naplaćuje radove "Inter Mostu" u ukupnoj vrednosti od 636.170,16 evra, a da bi se izbegla zakonska ograničenja u deviznom poslovanju deo od 67.702,04 evra knjiži se kao kompenzaciono plaćanje.

 

 

  

 

Svako svoje knjige ima

 

Večita inspiracija za neobuzdano potkradanje republičkih para, most kod Sremske Rače, bio je predmet ugovora između "Inter Mosta" i "Fakom-Inženjering DOOEL" iz Skoplja od 11. aprila 2007. godine. Po tom ugovoru "Fakom" se obavezao da nabavi osnovni spoljni materijal potrebnog za proizvodnju (osim koruba). Vrednost ugovora je bila 2.571.069,60 evra.

Izrađene čelične konstrukcije uvezene su u vrednosti 2.723.694,39 evra, a plaćene su 2.870.308,43 evra. Po kontrolniku broj 12/2007 više je plaćeno 146.614,04 evra.

Po ugovoru sa "Fakomom" od 24. septembra 2007. "Inter Most" je izvršio plaćanje 498.561,51 evra iako je skopska firma fakturisala potraživanje od 558.161,95 evra.

Ukupna vrednost saradnje između "Inter Mosta" i "Fakoma" iznosila je 3.384.446,44 evra, a po evidenciji je plaćeno 3.368.869,94 evra.

Koliko se kralo na radovima na mostu kod Sremske Rača da se potpuno već izgubila evidencija ko kome koliko duguje, pokazuju kontrolnici "Inter Mosta" koje je otkrio i uporedio devizni inspektor Vladeta Perišić. Po kontrolniku broj 12/07 evidentirana je pretplata "Inter Mosta", dok kontrolnik 16/07 navodi potražnju stranog dobavljača. Koji od ova dva kontrolnika je u pravu, teško da će ikada biti otkriveno.

 

 

 

Odbor ovlašćenih kriminalaca u stalnom zasedanju

 

Saga o "Inter Mostu "se nastavlja, jer bi njegova likvidacija do kraja otkrila koliko je tačno miliona evra pokradeno od stranih kredita i donacija za srpsku putnu mrežu. Međutim, pored domaćih firmi, za ishod stečajnog i krivičnih postupaka zainteresovana su i francuska preduzeća "Sogea Satom", "Fressine" i "Terre Armea", koja očekuju da im se vrate njihova sredstva i da im se priznaju potraživanja. U praćenje stečajnog postupka "Inter Mosta" uključio se i francuski privredni ataše u Beogradu.

Zahtev advokata francuskih poverilaca da se započne sa prodajom imovine "Inter Mosta" odbija Odbor poverilaca, a razlog je to što je dobar deo imovine članovima odbora protivpravno dat na korišćenje i dosta toga je uništeno.

Odbor poverilaca je odbio i predlog stečajnog upravnika da se tuže JP "Putevi Srbije" zato što su sredstva za izvršene radove namenjena "Inter Mostu" protivpravno prebačena "Safir Gradnji" i Rajfajzen banci za preduzeće "Jezero".

Poverilac "Una Foreign Trade" u vlasništvu Vase Đurića iz Subotice obraća se: Skupštini poverilaca, stečajnom sudiji, Privrednom apelacionom sudu, Agenciji za borbu protiv korupcije, Ministarstvu pravde... Svi ćute i niko ne želi da sasluša vlasnika ovog preduzeća koji poseduje mnogo dokumentacije o izvršenim krivičnim delima na štetu državnog budžeta. Ćute verovatno zato što svi sve znaju.