Dežurna
Oni su spasili obraz Srbije
Emire, srpski sine!
Zahvaljujući onim retkim, ali
veličanstvenim ličnostima kakvi su slavni režiser Emir Kusturica ili globalni
heroj Novak Đoković, i običan čovek može da vidi koliko su mali i bedni
predstavnici lažne srpske političke elite, ujedinjenih vampira DOS-a i njihovih
naprednjačkih nastavljača...Šta su za njih Vučić, Nikolić ili Tadić?
Nikola Vlahović
Najveći pisci nekadašnje Jugoslavije, Ivo
Andrić i Meša Selimović, izjašnjavali su se kao Srbi. Tako su se i
osećali. Tako su i pisali. Jezik im je bio jasan a misli čiste. Decenijama
kasnije, u današnjoj slomljenoj i ojađenoj Srbiji, umesto novih Andrića i Selimovića,
nastupila je vladavina najgorih prostaka, neobrazovanih bilmeza i poluinteligenata,
teških sociopata i kriminalaca koji upravljaju, ne samo državom nego i ljudskim
sudbinama, diktirajući život nedostojan čoveka. Kažu, tek su na početku! Još
nisu završili posao! Planiraju da mentalno osakate svakoga ko još misli svojom
glavom, a imaju i "viziju", da skrate Srbiju još malo. Tako je,
u teoriji i u praksi ostvarena ona Andrićeva zastrašujuća vizija, da će doći
vreme kad će "pametni da zaćute, budala da progovori, a fukara da se
obogati".
Evroatlanska sekta ima skoro crkvena
pravila: svetinja je ono što ona propiše! U tu dogmu spada i pravo na
pokajanje. Zato su i Vučić i Nikolić i svi slični preobraćenici i pokajnici,
rado primljeni, kao zabludele ovce koje se vraćaju svome stadu.
Srećom, Srbija nije ono što su Tadić,
Nikolić, Vučić, Đilas, Dinkić...Ima ova zemlja još onih velikih ljudi koji
visoko drže baklju, i u lokalnom i u globalnom mraku. Veliki ljudi, sportisti,
umetnici, velika pera, hrabre i nezavisne ličnosti...
Srećom po nove generacije Srba, postoje i Emir
Kusturica i Novak Đoković, Ana Ivanović, Jelena Janković, Janko
Tipsarević, postoje i "nestranačke" spisateljice poput Mirjane
Bobić-Mojsilović, postoje i naši, u Srbiji anonimni ali u svetu poznati
naučnici, matematičari, dizajneri...Da nije njih, umrla bi i nada da će neka
nova generacija krenuti pravim putem...
Kao melem na napaćenu dušu svakog
Srbina, ušao je u istoriju svetskih sportskih (i ne samo sportskih!) velikana
Novak Đoković. Diskretni svetski vladari su prepoznali njegovo plemenito i gospodsko
držanje, njegov odnos prema protivniku, njegov respekt prema publici na svim meridijanima,
prema malim i velikim, prema siromašnima i prema bogatima. Njujork tajms
je posvetio uvodnik Novaku Đokoviću, i njegovoj privrženosti Srbiji, diveći mu
se što je za svoju reprezentaciju igrao protiv SAD sa povređenim zglobom, i
kako je kroz suze rekao "Srbija je ispred svega".
Postao je jedan od najmlađih
ambasadora Ujedinjenih nacija u istoriji ove organizacije! Oko njega se
okupljaju krunisane glave, on otvara sva velika vrata u svetu, ne postoji
nijedna značajna svetska ličnost koja nije potrčala da se slika sa njim. Koliko
je istinski važan i veliki, govori i njegov prošlogodišnji boravak u sedištu
britanske vlade premijera Kameruna, koji je bio deset puta duži, sto puta
važniji i nemerljivo topliji, nego boravak ijednog srpskog državnika u
poslednjih trideset godina.
Neki srpski ministri spoljnih poslova i
predsednici, za svoga mandata, nikada i nisu bili na toj adresi, ni kao
turisti!
Slavni režiser Emir Kusturica,
lični prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina, i svetske filmske,
umetničke i političke elite, svoj život je posvetio interesima Srbije. Njegovi
filmovi su proslavili Srbiju u kojoj ga osporavaju razne Kandićke, Sonje
Biserko i druga gospoda iz nevladinih organizacija, ali i iz vrhova srpske
političke elite.
Nije mu bilo teško da, umesto jadnih i
korumpiranih srpskih političara, sam zamoli Rusiju da pomogne Srbima na Kosovu,
da se obrati svom prijatelju Vladimiru Putinu. Nije mu bilo teško da odbije
ponude iz Holivuda i da umesto toga podigne na Mokroj Gori svoj "Drvengrad"
i formira svoj festival "Kustendorf", i dovede svetske zvezde, poput
Džonija Depa ili Monike Beluči. Rekao je Kusturica ovih dana, šaljući poruku svima
koji znaju da čuju: u slučaju Kosova, Srbija je opljačkana!
Nije Srbija bez hrabrih, nezavisnih
intelektualaca, samo im ne daju da se oglase! Odmah bi bila uočena razlika
između njih i lažne naprednjačko-demokratske robe! Ali, svako vreme, pa i ovo
mračno, koje je Andrić predvideo, ima svoj vek trajanja. Pred zoru je najmračnije.
Milorad Čavić je rizikovao karijeru noseći majicu sa natpisom
"Kosova je Srbija". Vlast mu se odužila lažnim obećanjem da će dobiti
stan. Čavić ima i američko državljanstvo, ali je Srbija za njega ispred svega!
Današnja prostačka elita je zajašila svaku
televiziju i uzaptila novinice u kojima nema ništa osim njihovih pljuvački.
Širenje tog šlajma postalo je nepodnošljivo.
Srbija, na žalost, nema nijednog moralnog
čoveka na državnom postolju, spremnog da zbog viših interesa, zbog budućih
generacija i zbog naroda koji je predugo ponižavan, učini gest koji bi povratio
nadu u ljudskost. A, primera beščašća ima puno!
Treba se samo setiti kako je hrvatski
predsednik Ivo Josipović svečano dočekivao oslobođene generale Gotovinu
i Markača po dolasku iz Haga, priredivši im svečani koktel, uprkos tome što
im je, dok su bili u zatvoru on lično oduzeo činove, i što o njima sigurno nije
promenio svoje mišljenje. Bio je to gest državnika koji dobro znao bi svakim
drugim gestom uvredio dostojanstvo svoga naroda. Srpski predsednik Tomislav
Nikolić je pokazao šta misli o ponosu i dostojanstvu kad je izbegao da
organizuje sličan doček generalu Momčilu Perišiću kad je oslobođen iz
Haga, nego se, bez imalo stida, pravio da je neobavešten o njegovom dolasku.
Dve decenije je ubijano sve u Srbiji, a
najviše duh, etika, moral i dostojanstvo. Ubijana je kultura, likvidirano je
kvalitetno obrazovanje, izbrisana su mnoga kolektivna sećanja Srba na svoje
najsvetlije trenutke u prošlosti. Ovako monstruozan posao mogli su da obave
samo oni koji nikada ništa u sebi od nabrojanih vrlina nisu ni imali. Srećom,
Srbija će uvek imati svoje Kusturice, Đokoviće, Čaviće, kojima je Srbija iznad
svega.