Uvodnik
(Pr)osudite sami
Uklonimo ga
Milovan Brkić
U starim vremenima kralj naredi da se
nasred puta postavi veliki kamen. Sakrio se i posmatrao da li će neko bar da
pokuša da ga skloni. Trgovci i bogati kmetovi su išli putem, ali su stalno
zaobilazili kamen. Neki su se žalili na kralja zbog lošeg održavanja puta, ali
niko od njih nije ni pokušao da pomeri kamen.
Uskoro je putem prošao seljak sa teškim
bremenom povrća na ramenima. Kada je ugledao kamen, spustio je breme na tlo i
pokušao da pomeri kamen. Posle priličnog napora uspeo je da ga skloni. Kada se
vratio po svoj prtljag, na mestu gde je bio kamen, pronašao je zamotuljak. U zamotuljku
su bili zlatnici i kraljevo pismo da je zlato namenjeno onom ko skloni kamen sa
puta.
Seljak je znao nešto što većina
drugih ne zna. Sve prepreke se mogu savladati, radi poboljšanja našeg života!
Skoro
trideset godina u Srbiji se, na njenom putu u bolji život i budućnost,
pojavljuje kamenje. Ili taj kamen neko postavi, ili on na put
dođe odronom.
Pojavio se
Milošević, koga smo masovnom pobunom oterali s vlasti. Onda je zajašio Zoran
Đinđić, koji bi i danas bio tiranin gori od Miloševića, da su zaživele njegove
bolesne vizije o Srbiji kao modernoj državi koju je on želeo da stvori (javno
ističući da ga ne zanimaju žrtve koje treba da podnesemo) i da ga nije zakačio
metak, građani tu njegovu politiku ne bi preživeli. Đinđić je, kao kamen na
putu, sklonjen metkom.
Onda se
pojavio Boris Tadić, novi mesija. Opak, lud, surov, bestijalan. Opljačkao nas
je sa svojom bandom, poput roja skakavaca. Stotinu milijardi evra, zauvek je
otišlo iz Srbije, na račune njegove mafije.
Iza njegovih
leđa rukovodio je beznačajan skot, njegov šef kabineta Miodrag Rakić. Iako
smrtno oboleo, nije odustajao od namere da što više naudi državi u kojoj se
rodio, i u kojoj će živeti i njegov sin.
Boris je
oteran glasovima građana, a mora se i to reći- isključivo velikim pritiskom iz
Berlina i Vašingtona, koji nisu mogli podneti njegovu politiku.
Na žalost,
novi kamen se skotrljao na putu građana Srbije prema civilizaciji.
Aleksandar Vučić, psihopata, koji je dve decenije pozivao Srbe da stvore državu
do Karlovca, Karlobaga i Virovitice, preko noći je odlučio da sam, za pet
milijardi evra, proda Kosovo! I to je učinio drsko, pred našim očima, smejući
nam se u lice, preteći nam da ćemo, zbog njegove politike proći kroz najteže
muke i iskušenja. Pomrećemo, poručio nam je Vučić, ni sam ne znajući šta će sa
tih prokletih pet milijardi evra.
Ni dvadeset
ljudi ne stoji iza Aleksandrove politike. A sprovodi je ološ poput Aleksandra
Tijanića, Željka Mitrovića, Ljiljane Smajlović, Veselina Simonovića, Dragana J.
Vučićevića, koji su na čelu medija koji svaki dan u nebesa dižu Vučićeve
bolesne nastupe i izjave.
Aleksandar
Vučić je običan kamen na putu kojim Srbija treba da krene da bi opstala kao
država, i da bi njeni građani preživeli avet smrti koja se, Vučićevom
politikom, nadvila nad njima. On je kamen koji zaobilaze srpski intelektualci,
pisci, novinari, akademici, filmski radnici...Oni gunđaju, ali niko da ga
skloni s puta.
Ostaje nam
samo nada da će to učiniti paori, seljaci, radnici i omladina koju je Vučić
ostavio bez ikakve budućnosti i nade.
Makar u
Srbiji ima još pušaka.