Crkva

Još jedan dokaz da je SPC daleko i od naroda i njegovih nevolja: đakon čuva Patrijarha od vernika

Umaranje kabineta

Slučaj nestale Branke B. pokazuje da u Patrijaršiji Srpske Pravoslavne Crkve ne haju za Božije zapovesti, posebno ih malo zanima ljubav prema bližnjem svom, osim ako taj „bližnji" nije luksuzni Audi ili neko drugo materijalno dobro.

Milica Grabež

U Novom Zavetu Isus Hristos iznosi dve osnovne zapovesti, za koje su, po njegovim rečima, vezani sve ostale zapovesti. Drugi od njih glasi: „Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe i ne čini drugome ono što ne želiš da se tebi čini".

O pojmu „ljubi bližnjeg svog" Isus u Jevanđelju po Jovanu kaže kako je najveća ljubav kada neko položi dušu svoju za prijatelja svog.

Treba se, dakle, žrtvovati za pomoć bližnjima i činiti sve što je u nečijoj moći da bi im se pomoglo. Visoko sveštenstvo Srpske Pravoslavne Crkve, izgleda, da je bilo odsutno sa časova na kojima se ovo učilo.

Beograđanka Bojana B. od sredine marta preko društvenih mreža pokušava da pronađe svoju majku Branku B. koja je nestala još krajem prošle godine. Prema prvim informacijama koje je imala, njena majka je poslednji put viđena u Urgentnom centru u Beogradu, ali radnici te ustanove nisu mogli da joj daju nikakve precizne podatke o tome gde je posle toga otišla. Kako je Bojana saznala, zaposleni u Urgentnom centru su odbili da pruže pomoć njenoj majci, jer nije imala zdravstvenu knjižicu.

Policija je obaveštena o nestanku ove žene, ali pošto ona ima strano državljanstvo mora prvo da se proveri da se nije vratila u matičnu državu, pa da se tek onda zvanično objavi njen nestanak. To je procedura koja traje izvesno vreme.

Ne želeći da toliko čeka na okončanje birokratskog postupka, Bojana je nastavila sama da traga za svojom majkom i to najviše koristeći društvene mreže na kojima je objavljivala slike i podatke nestale osobe.

Od nekih prijatelja je tako saznala kako im je Branka poverila svoju želju da se zamonaši u nekom od manastira Srpske Pravoslavne Crkve. Dobila je i neproverene informacije da je njena majka zaista u jednom od ženskih manastira u Srbiji.

U želji da posle toliko vremena ponovo zagrli svoju majku, Bojana se obratila Patrijaršiji sa molbom da provere da li se Branka nalazi u nekom od manastira SPC, odnosno da joj pošalju kontakt informacije svih ženskih manastira kako bi ih ona sama nazvala i pitala za majku. U propratnom pismu je napomenula iz kojih razloga traži te podatke, odnosno da se radi o opravdanoj zabrinutosti ćerke za dobrobit roditelja.

Umesto tražene i očekivane pomoći, Bojana od đakona Aleksandra Sekulića iz Patrijaršije dobija odgovor sledeće sadržine: „...Molim Vas da ovom temom više ne umarate Kabinet Patrijarha, nego za takve slučajeve nadležne ustanove. S Bogom!"

Potraga za nestalim roditeljem je za srpsku Patrijaršiju umaranje?! Da je potraga bila za nekim lepuškastim dečkićem, pola Svetog Sinoda bi se diglo da ga traži. Ali, stare gospođe malo koga u našoj Crkvi interesuju, kao ni iskrena ljubav prema bližnjem svom.

Branka je u međuvremenu nađena živa i zdrava. Pronašli su je oni koji, za razliku od Kabineta Patrijarha, cene i poštuju Isusove zapovesti.