Likovi i senke

TRI HAJDUKA

U po burne crne noći,

Alek-paša iz sna skoči,

Žizak drkće, ko da čita

Stravu sanka s bleda lica.

Alek-paša kadu pita:

,,Kamo ključi od tamnica?...

Tri godine kako trunu -

Oh, hajdučki pepo kleti!

Pa još ni sad mira nema -

U san dođe da mi preti!''

,,Nemoj, ago, nemoj noću

Silaziti u tamnice,

Sutra ćemo poslat Neša,

Da pokopa kosti njine!''

,,Hahahaha, kado moja,

Ni živih se nisam boja,

Dok su bili za užasa,

A nekmoli mrtvih pasa.

Moram ići da ih vidim

Kako leže na trulištu,

Da ih pitam, što me zovu,

Što me traže, što me ištu!'' -

Uze žižak - zraka drkće

Na pašinom bledom licu -

Zarđana brava škripnu -

On se spusti u tamnicu.

U tamnici lednoj stravi,

Gde jakrepe memla davi,

Gde se groze hladne guje,

Kad se sete nekih muka -

Onde sede tri kostura,

Tri kostura od hajduka.

Ili sede, il' se samo

Alek-paši tako stvara.

Pred njima su na kamenu,

Ka na stolu, tri pehara.

Progovara hajduk prvi:

,,Evo, pašo, pehar krvi!

Imao sam vernu ljubu -

Kad me pokri ova tama,

Ostala je jadna sama -

Nije sama... mač u ruci.

Pa povika: Gde ste, vuci?

Tako stiže do tvog dvora,

Puče puška odozgora,

Probi srce jadne žene -

Evo pehar krvi njene!

Krasno j' vino, puna j' čaša -

Nazdravi mi, Alek-paša!''

Sama s' ruka paši diže,

Sama noga kroči bliže.

Pehar popi, ciknu muka,

Ciknu pasa - a te kosti

Smejaše se... Bog da prosti!

...

Progovara hajduk drugi:

,,Kad sam dopo ovog groba,

Pitala te majka moja:

Pošto ćeš mi prodat roba?

A ti reče: Tri tovara.

A sirota majka stara,

Znojila se danju, noću,

Nit' je jela, nit' je pila,

Dok krvavim nije znojem

Tri tovara izmučila.

Kad ti sinoć blago dade,

Ti se, pašo, smejat stade;

To je, bako, tek za hranu;

Tvoj je sinak junak bio,

Ako j' umo kamen gristi

Mora da se ugojio!

Svisnula je majka moja -

Ovaj pehar pun je vina,

Krvavoga njenog znoja!

Krasno j' vino, puna j' časa -

Nazdravi mi, Alek-paša!''

...

Sama s' ruka paši diže,

Sama noga kroči bliže,

Pehar popi, ciknu muka,

Ciknu pasa - a te kosti

Smejaše se...Bog da prosti!

...

Progovara hajduk treći:

,,Kad sam dopo ovih tmina,

Imao sam u gorici

Nedorasla, slaba sina,

Htelo dete pušku dići,

Puška teška, slabe ruke -

Poče jadno suze ronit,

Što ne može u hajduke.

Plakalo je gladno, žedno,

Što mu babo ovde trune,

Plakalo je, pa je svislo -

Evo čaše suza pune! -

Krasno j' vino, puna j' časa -

Nazdravi mi, Alek-paša!''

...

Sama s' ruka paši diže,

Sama noga kroči bliže,

Pehar popi, ciknu muka,

Mrtav pade do hajduka,

Mrtav pade - a te kosti

Smejaše se... Bog da prosti!

(Ovu pesmu posvećujemo zameniku urednika Tabloida Milanu Malenoviću, koji je utamničen 18. avgusta, i još nije podignuta optužnica, kao i ostalim sužnjevima koje je Vođina ruka odvela u proklete avlije)