Na nišanu

Bratobilački rat petardama: Vučićev kartela protiv pobratima Dragana Đilasa

Dva dobra druga, dva prijatelja

Zlo nikad ne ide samo, to se vidi iz nesreće u koju su Srbiju uveli Dragan Đilas i Aleksandar Vučić. Kao Kurta i Murta, kao pismo i glava, derviš i smrt, tako su srasli i njih dvojica, simboli užasa koji traje već desetak godina. Napravili su plan o podeli političke scene na dva bloka, koja bi se smenjivala na vlasti, a sve sa ciljem da se ništa ne promeni. Ako Đilas preuzme tu ulogu, zaista će se u praksi realizovati početni plan o njihovom lažnom rivalitetu, kojim će se smenjivati na vlasti, dobro pazeći da se sistem ne promeni i da se Srbija ne izvuče iz njihovih kandži. O tome svedoči urednik Magazina Tabloid Predrag Popović, koji je kao glavni urednik dnevnog lista Pravda imao priliku da upozna ovu dvojicu, njihov odnos i i finansijske kombinacije.

Predrag Popović

Savez Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića nastao je na ideji da se pacifikuje stanje u Srbiji, pre svega odnosa između Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke. Na širem nivou, plan su podržali Boris Tadić i Tomislav Nikolić, ne sluteći da im njihovi najbliži saradnici pripremaju šut kartu. Dok su Tadić i Nikolić politički, logistički i finansijski pripremali razbijanje SRS-a i stvarali uslove za buduću saradnju, Đilas i Vučić su, s pravom, sebe videli kao lidere nove generacije, koji mogu da iznesu projekat do kraja i preuzmu vodeće uloge. Naposletku, to su i uradili.

Tek kad je posao obavljen, Đilas je shvatio koliko se prevario. Uljuljkan novcem i uticajem, očekivao je da će na izborima 2012. ostvariti dvostruku pobedu. Prvu bi predstavljao uspeh Demokratske stranke, a druga bi bila poraz Tadića na predsedničkim izborima. Za Đilasa, to je bila idealna kombinacija - preuzeo bi kontrolu nad strankom, bez Tadića, a Nikolić bi zadovoljio svoje i naprednjačke apetite. Svima je sreću pokvario Vučić. Čim je gurnuo nogu u vrata vlasti, preuzeo je kontrolu nad bezbednosnim sistemom, naoružao se kompromitujućim dokazima kriminala i korupcije svojih naivnih partnera, pa preko svojih medija raspalio baražnu vatru.

Bez po muke, Vučić je demolirao Tadića i Nikolića i preuzeo njihove tajkunske sponzore. Najgore je prošao Đilas.

Vučić je iskoristio priliku da mu se osveti za sva poniženja, koja je godinama morao da trpi. Od 2004., kad ih je Milka Forcan upoznala u restoranu "Deltino", Đilas se poigravao s Vučićem. Pristao je da na političkoj sceni glume kečere, pod parolom "mi jesmo protivnici, ne i neprijatelji", ali pod uslovom da u svakoj predstavi on pobedi. Dozvolio mu je pristup tajkunima, pa čak i da se, preko posrednika, ugradi u određene poslove. Omogućio je Vučiću solidan pristup medijima, ali samo uz jasno definisanu proceduru, koja je podrazumevala da Vučić podnosi molbu o kojoj odlučuje gazda Đilas.

S takvim odnosom snaga, Đilas je pomogao svom radikalskom štićeniku da pokrene vlastite dnevne novine. Preko "Dajrekt medije" upumpavao je "Telekomove" i oglase raznih državnih institucija u "Pravdu". Zauzvrat, ponašao se kao glavni urednik, naređivao je Vučiću šta može, a šta ne sme da bude objavljeno. Kad Đilas kaže, iz "Pravde" se izbacuju i vicevi, prekidaju feljtoni, menja se vremenska prognoza... U jednom trenutku, nezadovoljan načinom na koji se izvršavaju njegovi nalozi, Đilas je odlučio da svoju najbližu saradnicu Jasminu Stojanov, legendarnu Džesi, nametne kao supervizora, bez čijeg odobrenja ne bi smeo da se objavi nijedan broj. Na kraju, navodno na insistiranje Nikole Petrovića, Đilas je preuzeo "Pravdu" i nastavio sam sebi da uplaćuje reklame. Sa Đilasovim blagoslovom, Ksenija Vučić je zadržala radno mesto na Televiziji Pink, dobijala je platu, 500 evra, ali ne i slobodu da uređuje neku emisiju.

Osveta je bila žestoka. Svako poniženje, Vučić je naplatio po desetostruko većoj ceni. Naterao je Đilasa da, neposredno pred izbore, izbaci Tadića iz stranke, što je DS spustilo na ivicu cenzusa. Oteo mu je sve marketinške poslove. U rekordnom roku, čim je preuzeo komitente "Dajrekt medije", Vučić je svojoj agenciji "Profajler tim", preimenovanoj u "Rajt", ostvario 25 puta veću zaradu. Preko svojih biltena, pokrenuo je stravičnu kampanju. Optuživao je Đilasa za teški kriminal i brojne afere, od izgradnje mosta na Adi i "Bus plusa", do Luke "Beograd". I kad je bio na najžešćem udaru, nokautirani Đilas je morao da hvali svog dželata.

- Verujem da se Vučić iskreno bori protiv kriminala i korupcije. Iako smo politički protivnici, podržavam ga u toj borbi - tvrdio je Đilas krajem 2013, nadajući se da će tako isprositi milost gospodara.

Sa istom servilnošću, hvalio je projekat "Beograd na vodi", iako je znao da je to samo megalomanska prevara koja neće imati hepiend. Kad je smenjen s mesta gradonačelnika, zadržao je odbornički mandat, ali nije učestvovao u radu Skupštine Beograda, ćutao je kao zaliven, da ne bi bio zatvoren.

Vučić nije mogao da se zadrži na političkom i poslovnom uništavanju svrgnutog idola. Morao je da mu se sveti i privatno. Za saradnika je izabrao Milicu Delević, jednu od Đilasovih bivših supruga. Javno se hvalio kako je lično potpisao odobrenje da bude imenovana na mesto zamenika generalnog sekretara Evropske banke za obnovu i razvoj. Tajno, saradnicima je pričao kako je nameravao da Delevićku postavi za ministra za saradnju s Evropskom unijom, ali ipak joj je dozvolio da ode iz Srbije, što dalje od nasilnog bivšeg muža.

Optuživao je Đilasa i za prebijanje Ive Pelević, njegove poslednje zvanične supruge. Za to brukanje upotrebio je sva naprednjačka tupa oruđa. Prvo je preko "Kurira", u decembru 2014, plasirao vest da je Đilas nasrnuo na Ivu i njenu majku Gordanu. Naljutile su ga prevelikim zahtevima prilikom podele imovine, pa je krenuo da ih pretuče. Umesto njih, batine je dobio bivši tast Slobodan, koji je pokušao da ih zaštiti. Priče o tom i sličnim incidentima učestale su nakon što je Đilas najavio povratak u politiku i učešće na beogradskim izborima početkom ove godine.

U svom biltenu "Srpski telegraf", Vučić je objavio iskaze koje su Đilasova bivša supruga i njeni roditelji dali policiji.

- Majka je rekla Draganu da nema smisla da me vraća, da bi on u tom trenutku nasrnuo na nju, a ja sam se postavila između njih kako bih zaštitila majku. Tada je mene pribio uza zid. Kad je otac video da me je Dragan napao, prišao mu je sa leđa, kako bi ga odvojio od mene. Tada je Dragan oborio mog oca i pesnicom mu zadao udarac u predelu glave i to sve pred našom ćerkom Anom. Nastavili su da se rvu po podu, ja i majka smo pokušavale da ih razdvojimo, a onda sam istrčala na hodnik zgrade i pozvonila kod komšija kako bi nam pomogli, ali niko nije otvarao vrata. Dragan je tada izašao iz stana - opisala je Iva Pelević-Đilas ceo slučaj policiji.

- Nalazio sam se na spratu stana, gde sam čuvao svog unuka. Sišao sam i video kako Dragan fizički napada moju ćerku. Kako bih je zaštitio, prišao sam Draganu s leđa i obgrlio ga rukama oko ramena i povukao ga unazad. Tada se Dragan oslobodio, okrenu se ka meni, navukao moju majicu meni preko glave, a zatim me oborio na pod i udario me pesnicom u glavu, tačnije ispod levog oka. Nisam gubio svest, ali ne mogu svega jasno da se setim. Mislim da smo nastavili da se rvemo po podu. Nakon svega otišao sam u Urgentni centar, kako bi mi se ukazala pomoć, jer mi se ispod oka pojavio veliki podliv. Kasnije su došli i policijski službenici, koji su sa nama obavili razgovor - ispričao je Slobodan Pelević.

Beogradsko Prvo osnovno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu i arhiviralo je u vinski podrum u Jajincima, da je Vučić koristi u prljavim kampanjama.

- Osim što voli da ukrade, Dragan Đilas voli i da bude nasilan. To najbolje znaju njegov tast i bivše žene - govorio je Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS-a.

Dok se zgražavao nad Đilasovim siledžijskim manirima, Glišić se grlio i ljubio, vrlo blizu usana, sa Petrom Panićem, finim i pristojnim dvostrukim ubicom. Svaki put kad bi Željko Mitrović opleo po Đilasu zbog nasilja nad ženama, u grobu bi se okrenule Iva i Nada Bodrožić. Nadahnut tim medijskim glibom, jedan naprednjački pesnik sklepao je predizborne stihove: "...Glasaj za Đilasa, on kad bije ženu, prebije i tasta - prebiće i narod, sve zbog jednog glasa - Sigurne će kuće zbog takvih da se grade - nasilje nad ženom, čak i to je malo - svako voli tasta razbijenog nosa - čovek lake ruke, potkovica riđanog..."

Da ne nasrće samo na žene, Đilas je dokazao u maju ove godine, kad je u Gradskoj skupštini odgurnuo naprednjačkog odbornika Aleksandra Mirkovića. Smirivanju kampanje doprineo je Aleksandar Vučić, koji je tvrdio da Đilas ne tuče političke protivnike, on samo naređuje, a udara Aleksandar Šapić ili neki drugi razbijač.

- Dragane, ne razbijajte ogledalo ako vam se ne sviđa slika koju vidite - poručila je Đilasu prvoostavljena Ksenija Vučić, bivša diktatorova supruga.

Zbog svih dokaza i svedoka, lako je poverovati da je Đilas sklon nasilju nad ženama, ali krajnje je degutantno kad ga zbog toga optužuje Aleksandar Vučić, čije supruge nisu završavale u sigurnoj kući, nego u bolničkom krevetu. Milomir Marić, glavni urednik Televizije Hepi i odani saradnik i prijatelj aktuelnog vođe, svojevremeno je emitovao skečeve u kojima je tvrdio da je Vučić nasmrt pretukao Kseniju. Dok su nju krpili u jednoj francuskoj bolnici, Marić je puštao glasine da ju je Vučić odneo u Pariz da tamo umre, ali ona je, čudom, preživela. Iz istog izvora, u aprilu 2014., potekle su priče da je Vučić pretukao drugu suprugu, Tamaru Đukanović, koja je zbog toga, imala spontani pobačaj. O tome sve znaju Željko Mitrović i Vučićev kum Darko Glišić, ali to ne pominju već uživaju u licemernoj kampanji protiv riđeg Tajsona.

Vučić je svom mentalnom jednojajčanom dvojniku uzeo i sve ostalo što voli. Po dolasku na vlast, prvo je prigrabio Aleksandra Rodića. Otimajući se za medijski uticaj, Đilas je krajem 2009. predvodio juriš na "Kurir". Iza rešetaka je spakovao Raju Rodića, a pod šapu stavio njegovog sina Acu. Đilas je postavljao urednike, nametao teme i mete. Kad su se okolnosti promenile, naivni Aca Rodić je jedva dočekao da ga se oslobodi i da mu se osveti. Sav srećan, objavljivao je feljtone o kriminalnim akcijama bivšeg šefa. Đilas mu je bio loš gazda, ali bar mu nije oteo firmu, kao što je nedavno uradio Vučić. Po istom modelu, koji je DS primenila kad je tatu Raju zatrpala krivičnim prijavama zbog poreskih utaja i drugih nezakonitih dela, SNS je tri meseca optuživala sina Acu da je za sedam miliona evra oštetio budžet Srbije. Aca Rodić je pristao na nagodbu, predao je "Kurir" Vučiću, odnosno njegovom kumu Goranu Veselinoviću, pa mu je sad ostalo samo kajanje.

Đilas je godinama, u saradnji s Miroslavom Miškovićem, držao dnevni list "Press", a u leto 2010. preuzeo je i "Pravdu", za koju je Vučić govorio da mu je "treće dete". Osveta nije izostala ni po tom pitanju. Vučić je izvršio pritisak na Miškovića i ugasio "Press", a i "Naše novine", čiji vlasnik je, takođe, bio Dragan Đilas. Naravno, ista presuda je izvršena i nad "Pravdom". Kao što je u svoju službu uzeo Delevićku, tako je prigrabio i Đilasovog medijskog miljenika Dragana J. Vučićevića, kome je napravio "Informer".

Koga god je Đilas hranio, danas ga najjače ujeda. I to tamo gde ga najviše boli. Po džepu. O tome koliko je para i kakvim prevarnim radnjama oteo Đilas, najglasnije govore njegovi stari abonenti Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević.

- Ja sam, možda, i pravio neke greške, ali Điki, one su uvek, ali uvek, bile vezane samo za tebe i situacije kada Pink nije objavio detalje o tvom nasilništvu i što sam ćutao pred tvojim haranjem i ucenama. Điki, žališ se da te mediji ne tretiraju u dovoljnoj meri, ali ne znam i kako bi, kad si upravo te medije opljačkao za preko 42 miliona evra u periodu od samo dvanaest godina. Điki, to nema veze sa tvojom politikom, koju inače i nemaš, već sa tvojim bahatim lopovlukom i ucenama za koje ti sada ne mogu pomoći ni pritisci, ni sila, ali ni pare koje si duplim fakturama oteo od medija - naveo je Mitrović u stotom po redu otvorenom pismu, kojim se preporučio za status svedoka saradnika protiv Đilasa.

U normalnoj državi, posle ovakve izjave, neko bi morao da završi u pritvoru. Ili Mitrović, ako nema dokaze o pljački više od 42 miliona evra, ili Đilas, ako je to istina. U naprednjačkoj Srbiji, tužilaštvo ne reaguje. Vučiću je Đilas korisniji na slobodi, kao meta prljavih političkih kampanja kojima se glasači uveravaju da je samozvani lider opozicije običan razbojnik. Eventualna istraga predstavlja opasnost za Vučića i njegove najbliže saradnike, pa i za Mitrovića, koji je godinama prikrivao izvršenje krivičnih dela i time stekao status saučesnika.

Lako bi mogla da se utvrdi istina o duplim fakturama. O njima sve zna Jasmina Stojanov, bivša Đilasova, a danas Vučićeva saradnica. To znaju i vlasnici i direktori ostalih medija koji su bili upućeni na Đilasovu marketinšku agenciju, među kojima je i Vučić. Bilo bi zanimljivo videti laži kojima bi on pokušao da objasni kako je i zašto Đilas oglase, objavljene u "Pravdi", plaćao preduzeću "Pravda Plasman", a ne pravom izdavaču, firmi "Pravda Pres". Naravno, radio je to u dogovoru s Vučićem, zato što je račun "Pravda Presa" bio u blokadi. Na taj način oštećeni su svi poverioci, a pare su završile u Vučićevom vinskom podrumu.

Isti razlozi sprečavaju i istragu ostalih Đilasovih sumnjivih poslova, o kojim se nadugačko i naširoko govori na Pinku, Studiju B i u "Informeru". U tim medijskim optužnicama navodi se da je Đilas sa Draganom Šolakom napravio mrežu povezanih firmi, preko kojih izvlači i pere novac stečen na nezakonit način. "Informer" je objavio da holandska Uprava za sprečavanje pranja novca vodi istragu sumnjivog poslovanja kompanija čiji su krajnji vlasnici Đilas i Šolak. Istraga je, navodno, pokrenuta kad su primećene sumnjive višemilionske transakcije između njihovih firmi u Srbiji i inostranstvu. Prema tim navodima, Šolak je samo u jednoj finansijskoj manipulaciji, oprao 86 miliona evra, koje je ispumpao iz svoje kompanije SBB. Od izbegavanja obaveze da plati porez, Vučiću je više zasmetalo što je deo tih para završio na Đilasovom računu. Šolak je kupio Đilasovu poslovnu zgradu za četiri miliona evra, koji su, kasnije, uloženi u izbornu kampanju u Beogradu.

Đilasova i Šolakova poslovna hobotnica, tvrdi Vučićev ratni štab, sadrži 136 povezanih firmi. Iz te šeme izostavljene su kompanije i poslovi koji se dovode u vezu sa Vučićevim ortacima Nenadom Kovačem i Nikolom Petrovićem. Dakle, sve što su Đilas i Šolak radili, sve je kriminal. Osim onoga u čemu su sarađivali s Nešom Romingom i kumom Nikolom.

Upravo to je razlog zašto policija i tužilaštvo ne rade svoj posao. Može i Goran Vesić da iznosi optužbe na račun dojučerašnjeg partijskog šefa da je, od 2008. do 2017. godine preko RTS-a ostvario promet od 71 milion evra i da je svojim privatnim firmama koje posluju sa Studijom B, u vreme dok je bio gradonačelnik, omogućavao popust od 73 odsto. Vesić ukazuje i da je Đilas zloupotrebio poziciju u vlasti kako bi TV Arena sport prodao "Telekomu" za sedam miliona evra. Ukupno, prema Vesićevoj računici, otkad je ušao u politiku, profit Đilasovih firmi se povećao 500 puta. Sve te optužbe podobne su za medijsku upotrebu, ali ne i za pravu istragu i sudsko procesuiranje.

Uostalom, čak i kad bi došlo do suda, unapred se zna epilog. Kako bi to izgledalo, videlo se pre neki dan, kad je sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu, Nada Sekulić, ukinula sopstvenu presudu, kojom je, zbog povrede ugleda i časti Dragana Đilasa, kaznila Srpsku naprednu stranku. Sudija Sekulić je naprasno prihvatila predlog tuženog naprednjačkog kartela da postupak vrati u pređašnje stanje jer u postupku nije učestvovao vođa Aleksandar Vučić. Pošto je on bio sprečen državničkim obavezama, sudija je poništila vlastitu presudu, kojom je SNS prvostepeno kažnjen sa 300.000 dinara. Sramna odluka je šokirala Đilasa, koji je na sličan, ako ne i isti, način uticao na tužilaštvo i sudove, prikrivajući prljave tragove svojih nezakonitih dela.

Kad napada Đilasa, Vučić kao da se bori protiv svoje senke. U svemu su isti. Na isti način, pesnicama, rešavaju bračne nesuglasice. Na isti način izbegavaju zakon i čerupaju državni budžet, firme i ljude. Medijski mrak je njihov prirodni ambijent. Đilas je dao otkaz novinaru Tanjuga zbog teksta u kome je kritikovana nabavka španskih tramvaja, kao i autoru članka, objavljenog u "Presu", gde je demantovana tvrdnja tadašnjeg gradonačelnika Beograda da su ulice očišćene od snega. Novinari pamte kako je Đilas, na pitanje jednog kolege, odgovorio primitivnim manguplukom: "Zini da ti kažem", u maniru svog dvojnika Vučića, koji demonizuje cele medije i novinare naziva šljamom, ološem, bolesnicima i reketašima.

Gde prestaje Đilas, nastavlja se Vučić. Granicu ne mogu da prepoznaju ni njihovi saradnici. O tome je nadahnuto pisao i Boško Obradović.

- Ko bi rekao da kultni hit srpske novokomponovane narodne muzike "Dva dobra druga, dva prijatelja" Ljube Aličića može poslužiti za inspiraciju jednoj političkoj analizi. Radne biografije Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića - dupla nula. Đilas je mašinski inženjer vazduhoplovstva, a Vučić diplomirani pravnik. Nije poznato da su ikada radili u svojim strukama, niti im se može utvrditi bilo koji radni staž mimo politike. Dragan Đilas je ušao u posao sa medijima u vreme režima Slobodana Miloševića, kada su to mogli ili strani agenti, poput njegovog kompanjona sa početka B92 Verana Matića, ili pouzdani ljudi bračnog para Milošević, poput Slavka Ćuruvije ili Željka Mitrovića, koji su kasnije promenili stranu. Nije poznato čime se bavio i šta je radio dok 2004. godine nije postao član Demokratske stranke. Od tada profit njegovih firmi naglo raste i on postaje milioner.

Nije poznato da se Aleksandar Vučić bavio nekim drugim poslom sem politikom, niti od čega živi sem političke plate. Kao što je i sam ustvrdio, ta primanja nisu dovoljna za način života koji vodi i ljubav za skupa odela i vina. Kad je došao na vlast, Vučić je najavio "borbu protiv kriminala, korupcije i tajkuna" koji su ojadili Srbiju u vreme vladavine "žutog preduzeća", ali nije pokrenuta nijedna istraga. Sadašnja pošteda za Đilasa i drugare nije Vučiću prva usluga koju im čini. Na ovom primeru se najbolje vidi kako "dobri prijatelji" jedni druge čuvaju na političkoj sceni Srbije. Oni dobri u Beogradu na vodi, a mi nasukani na suvom.

Uostalom, zar oni po pitanju predaje Kosova i Metohije, potpisivanja antiustavnog Briselskog sporazuma i bezglavog trčanja u EU po svaku nacionalnu cenu, već nisu u koaliciji? Zato se moramo pozvati na nezaboravne završne stihove iz pomenutog hita Ljube Aličića: "...Nek ostane ova pesma, nek se ona stalno peva, nek se peva sve dok bude tako dobrih prijatelja", vrlo precizno je Vučićev i Đilasov odnos opisao Obradović, samo nekoliko meseci pre nego što se udenuo u Savez za Srbiju.

Predsednik Dveri, sigurno, promenio je samo sferu interesa, ne i mišljenje o Đilasu. Takve ocene dele i drugi kritičari režima, zabrinuti zbog mogućnosti da je Vučić na lidersko mesto u opoziciji, kako bi ga nasledio "dobar drug, dobar prijatelj", postavio Đilasa. Vučić zna da će, kad-tad, pasti s vlasti. Kad do toga dođe, biće mu potreban neko da mu doda padobran, da ga sačuva od sudskog progona i da mu omogući da uživa u zgrnutoj imovini.

Ako Đilas preuzme tu ulogu, zaista će se u praksi realizovati početni plan o njihovom lažnom rivalitetu, kojim će se smenjivati na vlasti, dobro pazeći da se sistem ne promeni i da se Srbija ne izvuče iz njihovih kandži.