Govoreći otvoreno

Srbija pred istorijskom dilemom: kako osloboditi državu od tiranina

UZ POMOĆ BOGA I BATINE

Komanda vrhovnog štaba Vučićeve mafijaške organizacije više ne postoji. Milorad Dodik je na crnoj listi i pod sankcijama SAD, a 7. decembra 2023. godine, raspisana je Interpolova poternica za Milanom Radoičićem, liderom „patriotskog kriminala". To su bila dva njegova ključna čoveka, jedan „nadležan" za takozvani dejtonski entitet u BiH, Republiku Srpsku, a drugi za Kosovo i Metohiju, tačnije, onaj manji deo Kosova u kome još uvek ima Srba u većini. Njegova maloumna predsednica vlade Ana Brnabić, javno denuncira rusku obaveštajnu službu, „hvaleći" je kako je brzo reagovala i dojavila kad opozicija i studenti izlaze na ulicu, a on saziva sednicu fantomskog Vrhovnog saveta odbrane. Početkom januara 2024. godine, u goste kod srpskog diktatora stiže drugi diktator, onaj turski. Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan kreću u akciju pokoravanja Srbije novom, ekonomskom neo-osmanizmu. Vučić obećava „obnovu" osmanskih „spomenika kulture" u Srbiji, obećava stotine miliona investicija iz Turske, a Erdogan obećava iz Ankare da će Turska opet biti „tamo gde je bila". Za to vreme, „probuđena" nemačka štampa, čudi se kako je bivša kancelarka Merkel navodno bila „naivna sa Vučićem". Ko je zaista ovde naivan? I koliko je Srbiji još života ostalo sa režimom koji planira nove okupacije i nove veleizdaje?

Nikola Vlahović

Vučićev režim bez ikakve sumnje već dugo naoružava Ukrajinu. O tome svedoči tajni dokument Severnoatlantskog pakta koji nosi oznaku „Tajno" i „NOFORN", koji je čak bio zabranjen za distribuciju i stranim obaveštajnim službama i vojskama, a nosi datum 2. marta 2023. godine i ima pečat kancelarije Združenih načelnika štabova.

Osim njega, na jednom „dostupnijem" dokumentu, pod nazivom „Evropa - Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine", postoje u obliku grafikona precizno „procenjene pozicije" 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahteve za vojnom pomoći. Na tom grafikonu je jasno zacrtano da se Srbija (režim Aleksandra Vučića) obavezala da će poslati smrtonosnu pomoć „ili je već isporučila".

Tu takođe stoji i jedna obaveštajna procena, da „Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini".

Sve ovo je već skoro godinu dana „u realizaciji", kako piše i u internim prepiskama vojnih administracija SAD u Evropi (Brisel, sedište NATO), gde se spominju i fabrike naoružanja i opreme u Srbiji, kao „savezničke".

Ali, sve ovo je tek jedan deo „slagalice" iz velike slike punog „angažmana" Vučićevog režima na anglo američkim i evroatlantskim frontovima, kako političkim tako i ekonomskim. Njegova uloga je, kako to kaže jedan bivši obaveštajni oficir NATO pakta iz Danske, da u Srbiji napravi neku vrstu „štale" i „magacina", u kojima će biti prikrivene razne obaveštajne „mule" i u kojima će se proizvoditi rezerve konvencionalnog naoružanja, opreme i municije. Na primeru Ukrajine, ta uloga je potpuno definisana i u praksi sprovedena.

Međutim, druga velika slika u pomenutoj „slagalici" (da bi bilo jasno šta taj režim radi od Srbije), to je njegov otvoreni savez sa diktaturom Redžepa Tajipa Erdogana i Turskom (i dalje vernom članicom NATO pakta, državom koja je među prvima priznala Kosovo).

Da bude još jasnije, Turska je priznala Kosovo i ne priznaje suverenitet Srbije nad svojim pokrajnom. Zašto je onda Erdogan „Vučićev prijatelj"? Odgovor može biti samo jedan: jer je Vučić danas najveći srpski neprijatelj!

Vučić sa Erdoganom zagovara „zlatno doba tursko-srpskih odnosa", a ulazak Srba u Tursku omogućava se samo sa ličnom kartom. Ne treba zaboraviti ni to da je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu pažljivo pratio svaki korak Vučićevog antisrpskog projekta "Otvoreni Balkan". I nije ga podržao na način kako je to Vučić mislio.

Jer, Turska hoće da bude glavna. Turske kompanije u Srbiji već danas zapošljavaju preko 10.000 ljudi, i njihov nagli odlazak na jedan poziv turskog autokrate, mogao bi tu masu modernih turskih robova da ostavi bez posla. A, u planu je širenje nove, neoosmanske robijašnice, na barem pet puta više turskih kompanija.

Naime, radi se o savezu opasnom po Srbiju, koja je već odavno ugrožena na svaki način, teritorijalno, ekonomski i demografski, a Erdoganova Turska ima 80 miliona stanovnika i teritoriju od istočnog Mediterana do Irana. Po dva avionska leta iz Beograda i Podgorice dnevno idu za Tursku, pa na teritoriju Srbije, a sve češće i masovnije i Crne Gore, masovno dolaze bogati pripadnici Erdoganovog režima (ali, i njegovi protivnici, mahom obrazovani, mlađi ljudi).

Polovinom januara 2024. godine, Erdogan dolazi u posetu Vučiću, a razlog dolaska je ugovaranje masovnog dolaska turskih kompanija u turskih radnika, kako bi se ubrzala izgradnja objekata za potrebe globalnog spektakla, izložbe EXPO 2027. čiju organizaciju je Beograd dobio.

Ali, ne samo iz tog razloga, jer Erdogan „delegira" još desetine turskih kompanija koje će biti raspoređene na projektima širom Srbije. Naivnom posmatraču, ovo bi trebalo da probudi veliku nadu u napredak ove države i njenih građana, ali, to će biti sve drugo samo ne prosperitet i dugoročno rešenje temeljnih problema srpskog društva. Radi se o međudržavnim kriminalnim poslovima dva autokratska režima, koji se ugovaraju „ličnom pogodbom", bez parlamentarnih komisija, procedura, stručnih mišljenja i bilo kakve javnosti.

Vučić je, prema izvorima ovog magazina (ekonomski diplomata jedne evropske sile), ponudio Turskoj najbolje moguće uslove za poslovanje u Srbiji (odsustvo skoro bilo kakve finansijske kontrole), a sa druge strane, Erdogan je njemu ponudio da vrši „redistribuciju" (čitaj: preprodaju) turskog naoružanja i opreme, „po povlaštenim cenama". I sve to pod kontrolom i za interese NATO pakta.

Ovih dana turske snage bezbednosti uhapsile su 304 osobe iz redova terorističke organizacije Islamska država, a najveći broj uhapšenih bio je u tri najveća grada, Istanbulu, Ankari i Izmiru. Svi onu imaju po desetak raznih pasoša, a predstavljaju tek mali deo od više hiljada „dresiranih" ubica, kojima su suludom Vučićevom odlukom o „liberalizaciji" ulaska preko granice Srbije, otvorena vrata Evrope. I o tome danima raspravljaju sve obaveštajne službe EU. Nije nemoguće da „zaključaju" Srbiju, i „podare" građanima Srbije ono što pripada samo Vučić Aleksandru: ludnicu.

Uzdrmani srpski diktator najavljuje Erdoganov dolazak u januaru 2024. kao "veliku i važnu" posetu. Skoro kao spasonosnu u ovom trenutku, jer je drskom pljačkom glasova u Beogradu pokrenuo lanac događaja koji više niko neće moći da kontroliše.

Savez Erdogana i Vučića na čisto interesnom, a uglavnom kriminalnom nivou, počeo je mnogo ranije, skoro neprimetno, „malim koracima".

Međutim, njihov susret u Dubaiju na Samitu lidera o klimatskim promenama COP28., tokom novembra meseca 2023. godine kome je prisustvovao i predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan, može se smatrati konačno pogubnim za srpsku državu i njeno društvo.

Naime, tom prilikom je „skrojen" čitav niz planova kako će Srbija postati i zaista deo velikog ekonomskog (a shodno tome i kulturnog) „kalifata", poligon na kome će biti svega, samo ne Evrope i evropske kulture.

Može se bez preterivanja reći da je Aleksandar Vučić ovim planovima odlučio da poništi sve ono za šta se Srbija pre skoro 150 godina borila, proterujući osmansku državu sa Balkana.

Njen povratak, u vidu „neoosmanizma", već odavno je notorna činjenica, otvorena težnja režima Redžepa Tajipa Erdogana koji je 18. januara 2022. godine to Vučiću lično, „u četiri oka" saopštio. Kasnije je javno opisivao kako je rekao srpskom „kolegi" da je „podrška Beograda teritorijalnom integritetu Bosne vrlo važna i da je njegova uloga ključna za mir i stabilnost regije", sa čime se on takođe javno složio.

Već par nedelja kasnije, slušao je Milorada Dodika koji poziva na podelu Bosne i Hercegovine. Kao i obično, svakom prilikom.

Ali, Erdogan se ne šali. U planu je spektakularan događaj, o kome izvor ovoga magazina zna detaljno sve: turski autokrata dolazi u Bosnu i Hercegovinu, i pozvaće „na divan" tri glave predsedništva BiH, srpsku, bošnjačku i hrvatsku, pa se očekuje da iznese svoj „ucenjivački potencijal", ali, ako budu dobri, pokazaće im i čime sve raspolaže u koruptivnom smislu. Jer, Erdogan BiH smatra takođe delom tog velikog ekonomskog „kalifata".

Sa druge strane, Dodik je dobio jasnu recepturu od strane Putinove vlade, kako da se ponaša i u ovoj situaciji. Spremna je realizacija „neobavezujuće mere" kojom bi se počelo sa povlačenjem iz oružanih snaga Bosne i Hercegovine, njenog poreskog sistema i pravosuđa. Ovu meru je Dodik dugo promovisao, sve dok ga vlada u Vašingtonu nije stavila na crnu listu i uvela mu sankcije, zbog "destabilizujućih i koruptivnih aktivnosti i pokušaja rastavljanja Dejtonskog mirovnog sporazuma posredovanog od strane SAD koji je okončao bosanski rat 1992.-1995".

Ni to ne brine Erdogana. On kaže ovako: „Nakon ovih (srpskih) izbora, želim da okupim lidere ove tri grupe i održim sastanak sa njima. Na ovom sastanku, preduzećemo korake kako bi osigurali teritorijalni integritet Bosne". Sastanak će se, kako insajder MT saznaje, održati u Istanbulu ili u Beogradu.

Vučić je sve ovo kukavički prihvatio pa je u jednom pismu Erdoganu kazao kako je „posvećen integritetu Bosne i da je očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu najvažnije, uz poštovanje razlika".

Istovremeno, Dodik u sred Beograda, pred tim i takvim Vučićem (a kad god stigne, i u sred Sarajeva) opisuje Bosnu kao "eksperiment međunarodne zajednice" i "nemoguću, nametnutu zemlju".

I opet neverovatno, Vučić slavi veliki „savez" sa Turskom, „aminuje" nedeljivu, ali unitarnu BiH, i priča bez zaustavljanja i ovakve stvari: „Verujem da rezultati koje smo postigli pokazuju da su odnosi između dve zemlje podignuti na najviši nivo u modernoj istoriji naših zemalja. Uspeli smo da trgovinsku razmenu podignemo sa 1 na 2,5 milijarde. Verujem da smo na dobrom putu da ispunimo cilj koji je postavio predsednik Erdogan, a u što mi nismo verovali da je moguće, a to je da trgovinska razmena dostigne pet milijardi evra. Posebno raduje da turske investicije i dalje dolaze u Srbiju, a osim obnove mnogih kulturno-umetničkih spomenika".

vojnoj saradnji i u namenskoj industriji, razgovara se isključivo iza zatvorenih vrata, uglavnom u „četiri oka". Ipak, poznato je da Vučić hoće da kupuje turske bespilotne letelice (dronove) Bajraktar, pa kaže: „Spremni smo da uvećamo našu potražnju za Bajraktarima i da platimo nekoliko stotina miliona evra!" Odakle? Naravno, iz „kompenzacije"! Založio je državu Srbiju i otvara vrata Turskoj da se masovno preseli u otomanske granice izbrisane pre vek i po u Srbiji i na Balkanu!

Ali Vučić hoće i da obnovi „mnoge otomanske spomenike u Srbiji". Koje? Gde su?

Ali, kad je video sa kim posla ima, i Erdogan se „otvorio" sledećim rečima:

„Želeo bih da vas pozdravim, osećam veliko poštovanje prema svima vama, hvala vama dragi prijatelju Aleksandre Vučiću. Upravo smo imali razgovore koji su bili veoma plodni. Detaljno smo se dotakli naših pitanja i govorili o koracima koje ćemo preduzeti u budućem periodu!"

Srbija je tek šesta zemlja čiji će građani moći da uđu u Tursku samo sa ličnom kartom sa čipom. Erdogan zna da će zbog toga čitav Sandžak krenuti privatno i poslovno u Tursku, mnogi iz razloga „islamskog učenja", ali da će u Srbiji uskoro ovim tempom stvoriti još tri takva Sandžaka, i zato je slatkorečiv i spreman da svoje milionere pošalje na Balkan.

Zato je „učinio" Vučiću, pa je umesto njega pregovarao i tako omogućio da se reši pitanje prelaska granice između samoproglašenog Kosova i centralne Srbije samo sa ličnom kartom. To je Erdogan uradio a ne Vučić, kako se hvalio. Isto tako je bilo i sa registarskim tablicama, sve je to Erdogan izveo na štetu Srba a na dobro režima Aleksandra Vučića.

I, sad je vreme da mu Vučić pokloni koliko god treba gradskog građevinskog zemljišta, i prostora za gradnju pogona i fabrika u kojima će za mizernu platu raditi novi otomanski robovi, Srbi bez države i bez slobode.

„Kad se od nas traži pomoć pružamo doprinos svim sredstvima koja su nam dostupna", govorio je Erdogan Vučiću. I, eto rezultata: potpisano je čak sedam (7) međudržavnih sporazuma, protokola i memoranduma između Srbije i Turske, Vučića i Erdogana. Prvi protokol je o izmenama i dopunama Sporazuma o uzajamnom ukidanju viza. Drugi se odnosi na uzajamno podsticanje i zaštiti ulaganja. U prevodu: o uzajamnom odsustvu finansijske kontrole. Da radi ko šta hoće i kako hoće, samo da ne dira u „atar" onoga drugog.

Treća velika slika u mozaiku Vučićeve mafijaške „agende", svakako je i njegov odnos prema Evropskoj uniji. Istina, dugogodišnje tolerisanje Vučićeve diktature od strane EU omogućilo mu je da većinu građana ubedi da im nije mesto u Evropskoj uniji, o čemu ovih dana piše berlinski „Tagescajtung".

„Srbija je crna rupa parlamentarne demokratije i Meka za endemsku korupciju. Takvo stanje traje decenijama. Nije čudo što većina Srba više ne veruje u promene", piše ovaj ugledni list. Ali, ne piše o tome kako je Srbija stigla dotle. I ne piše da je Boris Tadić lično potpisao Zakon o dvojnom državljanstvu Srbima iz BiH, sa Miloradom Dodikom u društvu, i da su baš ti Srbi odlučili ove i neke ranije izbore, a odlučivaće i neke buduće, ukoliko se političke prilike i zakoni ne promene. Vučić se, inače, hvalio da primenjuje „Tadićev zakon".

„Vučić, politički pitomac bivše kancelarke Merkel, na vlasti je skoro dvanaest godina. Merkel je, naivno i uprkos upozorenjima, verovala u njegovu dobru volju da Srbiju sasvim prilagodi evropskim standardima. I nije bila jedina", piše takođe „Tagescajtung".

Neverovatno zvuči danas da nemačka štampa napada delovanje Fondacije „Konrad Adenauer" bliske nemačkim Demohrišćanima (CDU), navodeći da je ta fondacija „dala mnogo novca nemačkih poreskih obveznika kako bi stvorila salonske političare od bivših nacionalista, ratnih huškača i poštovalaca Ratka Mladića".

Otkud sad ovakva „naknadna pamet"? Zar im nije bilo poznato da je jedan ozbiljan list „Frankfurter algemajne cajtung" pre samo nekoliko godina, uporedio Vučićevu „regionalnu politiku" sa istočnom politikom Vilija Branta!

Kaže opet berlinski „Tagescajtung" da „ni Nemačka ni EU ne mogu umesto srpske građanske opozicije da bije bitku za civilizovanu zemlju", da „večita ohrabrenja iz Brisela nikako nisu na mestu" i slično, i sve je to tako, ali, kad ovakvi glasovi iz još uvek ključne države Evropske unije, dolaze, nakon svega što je učinjeno za Vučića i njegov režim, nije li prirodno da se Srbin i svaki građanin Srbije upita: Ko je ovde lud?

Jer, povrh svega što danas pišu nemački mediji, reći i ovako nešto, predstavlja tešku sprdnju sa Srbijom: „Do sada se Vučić izvukao sa svime što je radio, zašto ne bi i sa ovim? Kad neko stalno prolazi bez posledica, vremenom počinje da veruje da sebi može da dozvoli još više. To je ljudski i važi i za autokrate. A tek tanka linija deli autokratiju i diktaturu". „Fantomski birači, kupovina glasova, pritisci... Svega je bilo na izborima u Srbiji, ali još nije dokazano da je u Beogradu glasalo barem četrdeset hiljada pseudo-Beograđana. Proces prijave pseudo-Beograđana odanih vlastima očito je trajao više meseci, možda i godina" piše opet Frankfurter algemajne cajtung o „fantomskim biračima" u Beogradu, prvi put nakon više raznih „izbornih ciklusa" za deset godina u kojima je na isti način krao glasove. I ta ugledna novina je tvrdila da je Angela Merkel bila naivna sa Vučićem. Da li je? Ili je dobila tačno što se tražilo od njega?

Poslednja slika u kolažu Vučićevog mafijaškog „šah-mat" položaja, može biti samo jedan veliki fizički obračun sa građanima, koji će on lično da inscenira, pozivajući svoje pristalice „u odbranu Srbije". A, država, Srbija, to je on, jer ako nije on, onda to nije Srbija. Ostali su kriminalci, izdajnici, razbojnici, biće hapšeni, zatvarani i ubijani ako treba. Probu za takav obračun već je izveo nekoliko puta na ulicama gradova u Srbiji.

Otpor takvom nasilju neće pružiti nikakva opozicija. Pred silom koju je stavio u službu svojih faraonskih potreba, može da stane samo jedna druga sila: narod. Onaj stvarni narod a ne beogradski „šetači", čija impotencija je nepodnošljiva za gledanje.

„Šta treba da radimo?", očajni studenti pitaju „bivšeg otporaša" ispred stare Skupštine Srbije. I nije znao šta da im kaže. Biraju se reči, plaše se reakcije Vučićevih biltena i televizija, plaše se Vučićevog SAJ-a, Vučićeve Žandarmerije, Vučićeve BIA-e, Vučićevih batinaša iz BiH, Vučićevih kamera, Vučićeve mafije, Vučićevih plaćenika iz dna kanalizacije, spremnih da ubiju. Plaše se podlog, pokvarenog, surovog, izopačenog Zla koje se zakačilo za Srbiju i njen narod kao teška, autoimuna bolest.

A, sve što treba da rade, jeste da odgovore na potpuno isti način na koji ih jedan divljački, primitivni režim tretira. Ne bude li za toliko imala snage današnja Srbija, slabe su joj prognoze za budućnost. Tako reći, nikakve.

A, bes naroda, u ovakvoj situaciji, jeste najbolji lek i najbolja motivacija za borbu. Jer, nema drugog načina.

A 1.

Pravda u Vučićevoj Srbiji

Sklon da štiti kriminalce, da im se pridružuje i da ih imitira, A. Vučić i njegovo pravosuđe deluju i na ovaj način.

Naime, Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu je sada već davne 2021. godine donelo rešenje kojim se utvrđuje da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje pravosudnim organima Velike Britanije, lica R. Lj.(Romanov Ljubomir, jedan od pseudonima kriminalca Daniela Vukovića, prim.aut) radi vođenja krivičnog postupka pred Krivičnim sudom Westminster i Croydon (a postupak je vođen zbog drske pljačke u stanu Tamare Eklston, kćeri vlasnika Formule 1.)

Zahtev za izručenje odbijen, jer je utvrđeno da je lice čije se izručenje traži državljanin Republike Srbije. Prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći, kao i Evropskoj konvenciji o ekstradiciji, zemlja može da odbije izručenje svog državljanina, što je predviđeno i Ugovorom o uzajamnm izdavanju krivaca koji je sklopljen između Velike Britanije i Srbije. Ovo rešenje potvrđeno je od strane Apelacionog suda u Beogradu 13.10.2021.godine.

Od tada pa sve decembra 2023. godine, pomenuti kriminalac sa svojom grupom harao je po Srbiji, isto kao što je harao po Velikoj Britaniji. I neko ga je dobro „pokrivao" i sa njim delio zaradu. Sve dok nije preterao, i ušao gde nije trebao.

Ovih dana, nakon toliko vremena, policija Srbije u saradnji sa britanskom policijom u Beogradu je uhapsila šest osoba za koje se sumnja da su novcem stečenim kriminalom prali novac kupujući nekretnine u Srbiji. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da su uhapšene osobe među kojima je kao „vođa" Romanov Ljubomir. Kaže se u saopštenju tužilaštva: "Oni su od 2. februara 2018. godine do 15. decembra 2023. godine na teritoriji Srbije oformili organizovanu kriminalnu grupu koja je novac stečen kriminalnom delatnošću ulagala u kupovinu nekretnina i tako uvodila u legalne novčane tokove".

Kažu upućeni, da bi ovaj „biznis" još trajao, da nije „nagazio" Vučićeve „važne ljude". A, da je bio, makar i neformalno, „štićeno lice" ovoga režima, nema nikakve sumnje.