Konstrukcija na kojoj počiva Vučićev režim se sastoji od sile bazirane na kriminalcima, surove propagande koja se sastoji od svih televizija sa nacionalnom frekvencijom kao i nizom portala, novima i jutjub kanala, te konačno od strane podrške plaćene prirodnim i privrednim resursima ove zemlje. Međutim, građani su na izborima u Nišu potpuno nenadano oborili sva tri noseća stuba i zbog toga je panika u vlasti velika, zaključak je kolumniste dr ing. Miroslava Parovića, Predsednika Narodnog slobodarskog pokreta
Miroslav Parović
Prvo, uprkos svoj kriminalnoj logistici sa kojom raspolažu, aparatom javnog sektora i stranačkom infrastrukturom naprednjaci sa sve socijalistima, radikalima i zavetnicima su dobacili tek do 45% i to na smanjenoj izlaznosti. Dakle u potpunosti je zakazao aparat sile, a do skoro je to bila ključna snaga vlasti. Razlozi su brojni, a dva su najznačajnija.
Realna je zasićenost naroda zbog koje više ne reaguju na pritisak, prosto došlo se do situacije kada više nema te doze dodatnog straha na koji ljudi reaguju jer je u besomučnim kampanjama taj resurs u dobroj meri potrošen. Drugi važan razlog su ozbiljni sukobi unutar naprednjaka i to na relaciji Vučić - Gašić i Vučić- Milan Radoičić, a potrefilo se da su u Nišu svi protagonisti sukoba prisutni.
Poznato je da tamo već godinama postoje okršaji koji su se često razrešavali paljenjima automobila, podizanjem krivičnih prijava itd. Međutim, na sve to sada su se u sve umešali i centralni sukobi oko prevlasti, a pogotovo je time pogođen Bratislav Gašić koji se nikako ne miri sa totalnom degradacijom koju je doživeo.
Naime, pored toga što mu je oduzet bilo kakav uticaj na BIA tako što mu je Vulin posmenjivao sve kadrove, oduzimanjem ministarstva unutrašnjih poslova izgubio je svaku mogućnost da ima relevatne informacije sa terena. I konačno, čak je i u ministarstvu odbrane, u koje je parkiran pre nego što potpuno bude odstranjen, dobio mentora zaduženog za namensku industriju tako da ni tu neće imati bilo kakav manevarski prostor pre svega za dogovore sa strancima.
Drugo, pravo niodakle se u političkom životu pojavio doktor Dragan Milić. Šira javnost je za njega čula prošle godine kada je sa svojim timom rešio problem listi čekanja na kardiologiji, što je imalo dosta pozitivnog efekta imajući u vidu haos koji vlada u našem zdravstvu. Ono što je pak široj javnosti manje poznato je to da je doktor Milić na čelu „Srpsko-američkog kluba“ i da gaji vrlo bliske veze sa američkom administracijom. Takođe doktor ima i vrlo dobre odnose sa Izraelom.
Tako da je vlast u njemu dobila protivnika koji narodski rečeno ima dosta dobra leđa, a iz dosadašnje prakse je poznato da Vučić zazire od onih koje ima ko da zaštiti i da poput hijene napada samo nemoćne. Otuda se prema Miliću ne upiru propagandne haubice već mu se tu i tamo šalju poruke od strane Dragana J. Vučićevića koje idu u pravcu da će pokrenuti priču o njegovoj imovinskoj karti. To znači da se pregovori još uvek vode i da Vučić ne gubi nadu da je moguće da dobije Šapića i u Nišu.
Doduše i sam doktor Milić nikada nije napao Vučića niti bilo kog predstavnika vlasti već njegova kritika ide ka imaginarnom protivniku koje on naziva „komesarima iz Beograda“, ali na direktno pitanje kos u oni odgovara da se ti komesari zovu Lolek i Bolek, a ne recimo Branko Malović i Darko Glišić.
Treće, propaganda vlasti je za ove izbore išla u pravcu da nas Zapad mrzi i da planirada da nas zbriše sa lica zemlje, a da u međuvremenu hoće da nas proglase za genocidne. Takođe, uvertiru za izbornu kampanju smo imali u vidu obeležavanja 25 godina od NATO bombardovanja. Niš je dobio spomen obeležje jer je grad stradalnik imajući u vidu da je bilo puno civilnih žrtava. Treba reći i to da se u ovom gradu nalazi i Ruski humanitarni centar i da je generalno po istraživanjima preko devedeset procenata ljudi protiv NATO i protiv uvođenja sankcija Rusiji.
U ovakvoj atmosferi za očekivati je bilo da pobedi ona politička opcija koja je protiv NATO, a za Rusiju. Međutim, u ukupnom zbiru pobedu je odnela grupa stranaka čiji je zajednički imenitelj da su sve manje ili više prozapadno orijnetisane. Posebno je opet zanimljivo primetiti da je pojedinačno gledano najviše glasova na svoje ime osvojio doktor Milić koji se javno zalaže za evro-atlanske integracije Srbije i koji je nedavno imao predlog da se ukrajinski ranjenici leče u srpskim banjskim centrima. Praktično, ovo znači da su u Nišu ljudi potpuno zanemarili ideološka gledišta i da su glasali tako da sklone korumpiranu i kriminalizovanu vlast.
Dakle, probijen je i taj Vučićev pancir i to što se zamotao u srpsku zastavu kako bi prikrio da je politički gromobran mafije i da nema druge ideologije osim te. Mislim da je upravo ovo ključna briga koju ima vlast jer ne treba zanemariti i činjenicu da su u izbornoj noći IPSOS i CESID javno saopštavali svoje projekcije izbornih rezultata po kojima je opozicija za jednog odbornika pobedila vlast. Prilično sam siguran da im Vučić nije rekao da budu objektivni jer već godinama to nisu imajući u vidu da obe organizacije imaju poslovnu saradnju sa SNS i to je javna stvar.
Međutim, očito da postoji još neko ko može da utiče na njihovu objektivnost, a taj neko bi mogao da ima interes da Vučiću pokaže kako je moguće da se jako brzo napravi politički protivnik kojeg nije tako lako pobediti. Takođe, videlo se i to da IPSOS nije reusrs u Vučićevom vlasništvu već mu je samo privremeno iznajmljen i nikad se ne zna da li će u izbornoj noći na predsedničkim izborima 2027. izaći sa projekcijama po kojima je opozicija pobedila. Slično važi i za većinu medija koji bukvalno preko noći mogu da promene uređivačku politiku i postanu profesionalni i objektivni.
Suočen sa takvom situacijom režim je spas potražio u novoj prevari, a kako to obično biva stvari se nameste tako da čitav slučaj dovedu do apsurda. Do jednog mandata koji obezbeđuje većinu u Nišu Vučić je došao preko Ruske stranke koja naravno ne predstavlja Ruse već koristi rupu u zakonu kojim se definišu prava političkog organizovanja nacionalnih manjina.
Uz kampanju u kojoj je dominirala slika Vladimira Putina ova stranka je na prevarni način došla u poziciju da odlučuje o tome ko će biti vlast u slavnoj ratnoj prestonici Kraljevine Srbije. A paradoks je u tome što dakle imamo sa jedne strane doktora Milića, Srbina iz Toplice i nekoga ko je politički potpuno prozapadno, dok je sa druge strane neki lažni predstavnik Rusa. Sramota i za Srbiju i za Rusiju koja niti jednom preko ambasade u Beogradu nije napravila javno ograđivanje od zloupotrebe njenog imena i lika njihovog predsednika već sebi dopuštaju da njihov ugled bude moneta u sitnom Vučićevom pilićarenju. Uvidevši ovaj apsurd vlast se odlučila da maksimalno spusti loptu i da preko institucija razvlači pitu do leta i onog dela godine u kojem ljudi masovno odlaze na odmore i ne interesuju se za politiku.
U međuvremenu će biti otvoren letnji prelazni rok, a za koji se pregovori već vode sa predstavnicima jedne od listi koje su prešle cenzus, a predstavljaju se kao opozicione. Vrlo lako se može desiti da na taj način naprednjaci dobiju još dva nominalno opoziciona odbornika i da tako Tihomir iz Ruske stranke ne bude jedina crna ovca.
Zauzvrat će ta grupacija dobiti na upravu niški vodovod i jedno mesto u veću, a nije isključeno da u paketu sa ta dva odbornika SNS bude pojačan i sa jednim poslanikom iz Niša (namerno ne koristim rodno senzitivni jezik iako bi u ovom slučaju to bilo primerenije).
Za kraj vredi povući i paralelu sa izborima u Beogradu 17. decembra prošle godine. Tada je najveće iznenađenje i glavna zvezda bio doktor Branimir Nestorović. Pobeda opozicije u glavnom gradu je bila mnogo ubedljivija od ove u Nišu, međutim za razliku od doktora Milića koji je u izbornoj noći stao sa čitavom opozicijom i proglasio pobedu, doktor Nestorović je izjavio da sa opozicijom neće da ima ništa i time smo došli u situaciju da Vučić sačuva vlast u Beogradu. Na ovaj način je postignuto da nacionalno konzervativni deo političkog spektra bude gotovo u potpunosti potisnut iz bilo kakvog odlučivanja o daljoj sudbini Srbije.
Moram da naglasim da je upravo to bio jedan od glavnih ciljeva koje je politički zapad želeo da postigne tj. oni žele da imaju Vučića koji nema nikakvu ideologiju već je ucenjen kriminalom primoran da igra kako mu se svira, dok mu je sa druge strane stvorena alternativa sastavljena isključivo od ljudi koji su ideološki prozapadno orijentisani. Otuda je jedna od ključnih stvari koje moramo da uradimo u narednom periodu to da napravimo novu opozicionu platformu koja će privući konzervativne glasače koji su protiv ove vlasti.
Uz poruku koju je dobio iz Niša, pojava prihvatljive nacionalne opcije bi za Vučića bila vest koja bi ga dotukla do kraja.