Beli mantili

Šabac: Preko zdravlja siromašnih građana prelamaju se hirovi, kriminalne namere i psihijatrijske dijagnoze lokalnih funkcionera

 

Doktore, mi smo dobro, a vi?

 

Priča o haosu, nepotizmu, kriminalu i čitavom spisku drugih nepočinstava u Opštoj bolnici Šabac, ali i o ulozi i položaje mafije u srpskom zdravstvu, rečito govori o rezultatima "reformi" bivšeg ministra Tomice Milosavljevića, nesnalaženju i greškama novog ministra Zorana Stankovića i ulozi stranke G 17 u svemu tome

 

I. Đ.

 

U martu ove 2011. godine, doktorka Zora Nikolić, inače članica stranke G17 plus, a ranije SPS-a i JUL-a, nezakonito je, potpisom ministra zdravlja dr Zorana Stankovića, postavljena na funkciju generalnog direktora Opšte bolnice Šabac, jer na konkursu nije dostavila potvrdu da nije krivično kažnjavana (a kažnjavana je!) i da se protiv nje ne vodi krivični postupak.

No, ima mnogo težih razloga zašto je ovaj izbor bio više nego pogrešan...

Naime, ova gospođa je i zdravstveno problematična, jer je u dužem vremenskom periodu pokazivala osobine izrazito agresivne ličnosti, pa je čak imala i fizičke duele sa svojim kolegama i medicinskim osobljem u službi hemodijalize!

Nažalost, ono što ministru Stankoviću izgleda nije poznato, ovde - svi znaju... Njen dugogodišnji psihijatar dr Brana Lazić joj je zbog tih problema u više navrata ukazivao stručnu pomoć (medicinski karton je u međuvremenu negde sklonjen, ali postoji rezervna dokumentacija)!

Zahvaljujući ovoj pogrešnoj odluci, dr Zora Nikolić, sada u svojstvu direktorke ove zdravstvene ustanove, histerično napada svoje potčinjene, često to pravdajući nužnošću svoje uloge, zapravo činjenicom da je ona "partijski čovek" i da ju je tu postavila partija!

Sve ovo, na žalost, pokušava da pokrije i zataška njen zamenik dr Branko Vujković - lekar opšte prakse, koji uredno brine o celokupnoj infrastrukturi ove ustanove sekundarnog nivoa...

 

Druženje s čašicom

 

Zdravstveni saradnici koji dolaze u bolnicu iz raznih farmaceutskih firmi moraju da se javljaju na "informativni" razgovor kod dr Branka Vujkovića radi daljeg dogovora oko poslovanja, što je slučaj koji još nije zabeležen u Srbiji.

Na tenderima on sam formira kriterijume ("najniža cena" i sl.), te time favorizuje svoje kandidate, a bolnica i pacijenti trpe zbog loših lekova i nekvalitetnog medicinskog materijala, uglavnom kineske proizvodnje.

Postoje prigovori i žalbe tenderskih firmi, na koje se ne reaguje. Pokriva se time što interni kontrolor, inače njegov brat od tetke Dejan Miletić, prekobrojni ekonomista, potpiše "regularnost" nabavke, jer je prethodno pribavio potpise i saglasnost načelnika službi, apoteke, direktora sektora i finansijskog direktora za određenu nabavku.

Time se polako priprema odrađivanje "važnog" finansijskog posla pred izbore na visokom nivou...

Ovde je na delu kršenje Zakona o javnim nabavkama, što se kroz papire vešto krije. Medicinski aparati su i dalje van funkcije, a popravke koštaju basnoslovno. Popravke vrše prijateljske, stranačke i rođačke firme (evidencija u tehničkoj službi). Sa ovakvim poslovanjem i radom trebalo bi da se pozabave nadležni organi.

Uzgred budi rečeno, Akcionim planom Ministarstva finansija predviđeno je da se do kraja godine usvoje izmene Zakona o javnim nabavkama, a tek krajem iduće godine podzakonski akti koji bi omogućili primenu zakona.

To znači da će u vreme predizborne kampanje praktično biti onemogućeno kontrolisanje javnih nabavki, a omogućena njihova zloupotreba. Promene Zakona o javnim nabavkama trebalo bi da budu što transparentnije i rezultat javne rasprave u koju treba uključiti i opozicione stranke, kako u Republici tako i na lokalu.

Dr Branko Vujković voli da se druži sa čašicom, još iz studentskih dana, a tada se često hvali da će jednoga dana biti predsednik stranke, iako se zna da ima dve različite partijske knjižice. Nesebično daje obećanja zajedno sa lokalnim funkcionerom G17-URS-a Milom Stojinovićem.

Obećavaju doktorici Branislavi Simić, kao poklon, specijalizaciju iz pedijatrije bez konkursa, za usluge koje ona čini za njih, jer je između ostalog privatno išla u pratnju saniteta.

 

Prljavi poslovi

 

Ovo je očigledan primer bahatosti i bezobrazluka ovog lekara opšte prakse, koji u prvom broju bolničkih novina "Bilten" (vrlo stranački obojen) hvali sebe da je završio ŠRO (školu rezervnih oficira) i napisao stručni rad na simpozijumu u Sokobanji, koji ustvari nije njegovo autorsko delo, nego timsko delo ekipe Hitne pomoći, gde je radio.

Time pokušava da nebitnim stvarima i lažima opravda svoje nezakonito postavljenje na mesto pomoćnika direktora za menadžment. Na prvoj stranici novina (pod sadržaj Biltena), smeje se u lice svakome od 250 specijalista, time što sebe po važnosti stavlja iznad drugih direktora i lekara specijalista, koji su primarijusi, subspecijalisti i magistri. On je, ustvari, samo običan prevarant, kažu njegove bivše kolege iz Hitne pomoći, ne krijući zadovoljstvo što je otišao iz Doma zdravlja. Po rečima zaposlenih u Hitnoj pomoći, Vujković je često sa podsmehom osporavao stručnost svojih kolega, naročito kolege dr Pere Tadića, najstarijeg i najiskusnijeg lekara - specijaliste u službi.

Svima je jasno da je Vujković postavljen da odradi prljave poslove i da ga jedino drži gola politika G17 koja vodi bolnicu u propast. Zato brže-bolje "dodeljuje" sebi specijalizaciju bez konkursa iz ortopedije (trenutno je još sekundarac - lekar opšte prakse).

Pošto se mnogima zamerio, a da bi bio zaštićen na ortopediji (ako uopšte bude smeo otići na to odeljenje), smenjuje za svaki slučaj dugogodišnjeg načelnika ovog odeljenja dr Milana Babovića, koji je iskusan stručnjak, jedini u Srbiji radi "metodu Ilizarova", koji je bio na stručnom usavršavanju u Rusiji, i koji ne trpi mediokritete. Umesto njega, dakle, Vujković postavlja za načelnika svog prijatelja i partijskog kolegu.

Podsetimo da se protiv pojedinih ortopeda vode sudski procesi za stručne greške, sa odštetama od preko deset miliona dinara, i koje će bolnica morati da plati. Mnogi načelnici odeljenja daju otkaze na tim funkcijama, kao i glavne sestre, jer se stalno vrši mobing nad zaposlenima koji pišu izjave za svaku sitnicu, uz pretnje otkazom, a sve se radi pod izgovorom da iza toga stoji Ministarstvo zdravlja.

 

Čuvanje leđa

 

Interesantno je napomenuti da se u bolnici ukida mikrobiološka laboratorija i nadležnost za rad prebacuje u Zavod za javno zdravlje, koji opet drži - G17. Čemu sve ovo, pa odgovor je jasan: neko želi da se operu gubici Zavoda i sakrije loše poslovanje, a ujedno zaradi kinta više, time što se pojačavanjem obima posla povećava i potrošnja mikrobiološkog materijala, koji je veoma skup. Već se javljaju prvi ozbiljni problemi ove avanture po pacijente i bolnicu.

Deca čekaju briseve i po deset dana, prisutne su velike gužve, a opredeljenih finansija za reagense je sve manje na računu. Sudbina zaposlenih mikrobiološke laboratorije u bolnici je neizvesna, kao i navodnog "viška" nemedicinskog kadra, kojeg rukovodstvo bolnice hoće da se reši da bi zapošljavalo svoje članove!

Ovih dana, rukovodstvo bolnice je požurilo da pod pretnjom otkaza natera sve spremačice da pristupe "servisu" za održavanje higijene u bolnici. Iz straha, žene su potpisale ne znajući da time sebe stavljaju u još goru poziciju, gde neće imati ni dosadašnja prava (neke plate su ionako ispod republičkog minimuma).

Često se dešava da se pacijent ispovraća, iskrvari ili dođe do prljanja ordinacija, a da nema ko da počisti, te ne čude infekcije koje su sve češće. O svemu što se dešava, sindikat nemedicinskih radnika, na čelu sa predsednikom Mićom Markovićem, ćuti. Zašto?

Celom paradom dominira i direktorka za laboratorijsku dijagnostiku Jelena Vikić, zar sumnjate - kadar G17, koja koketira sa firmom Abbot i traži za sebe razne usluge na ime "potrošnje" njihovih skupih reagenasa.

Da bi mogla nesmetano da "radi", smenjuje dugogodišnju načelnicu biohemijske laboratorije magistra Danku Maksimović i na njeno mesto postavlja svoju drugaricu Svetlanu Veselinović koja je slepo sluša. Može joj se, jer je zaposlila svog brata, gospodina Mijića, inače pravnika u bolnici, da joj čuva leđa.

 

"Ozbiljna politika"

 

Veliki doprinos propadanju šabačkog zdravstva, kao i Zdravstvenog centra u Loznici, koji je u velikim dugovima, a na čijem čelu su takođe kadrovi G17, ima Vidoje Petrović iz Loznice, poznatiji kao Knez Vidoja, predsednik opštine, kadar URS-a. Još 2009. godine gurao je svoju ljubavnicu iz Bogatića da bude direktorka šabačke bolnice, ali neuspešno. Pokušao je Knez Vidoja tada da prevari ministra zdravlja i ministarku za Nacionalni investicioni plan, ali mu nije pošlo za rukom.

Opšta bolnica Šabac mu je bila kost u grlu, jer nije imao kontrolu nad njom i upravnim odborom. Vidoja ima velike apetite, pored toga što pere i arči državne pare, otvara nove firme i zapošljava rodbinu i članove G17, potroši i poneki dinar za kulturno zabavne objekte da se narodu zamažu oči. Koalicioni partneri dobiju ponešto na kašičicu, da se kupi mir. Gazda Vidoja se pita za sve, pa i u Šapcu. Često ima običaj da kaže kako se "najpametnija" politika vodi u Loznici i da Loznica treba da bude centar regiona, verovatno zato G17 u Šapcu nema svog poslanika u Skupštini Srbije.

Tu leže razlozi što 2008. godine stranka G17 u Šapcu na izborima nije prešla ni cenzus, što će se, po svemu sudeći, desiti i na predstojećim izborima. Sve ovo neodoljivo podseća na doba feudalizma. Knez Vidoja ima svoje ljude u šabačkoj opštini, koji mešetare za njega i kojima uredno plaća brijanje. Klanja mu se pokorno predsednik Gradskog odbora sada URS-a Nemanja Pajić, koji nikako da se skrasi u Zorka Farmi. Direktor Farme Dragan Tošić neki tvrd čovek, ne podleže mitu i ucenama...

Zato Nemanja traži utočište (i još neki iz G17) u Zavodu za javno zdravlje, jer tamo je "nezamenljivi" direktor dr Nebojša Sofranić iz G17 (ranije član DSS-a, DS-a...) koji ucenjuje svoje zaposlene time što ih pritiska da se učlane u stranku i tera ih da idu redovno na partijske sastanke. Trebalo bi pod hitno preispitati poslovanje Zavoda za javno zdravlje, gde uveliko bez kontrole mešetare kadrovi G17, podsećajući svojim ponašanjem na pripadnike nacionalsocijalista.

Direktor Sofranić će svom predsedniku GO Nemanji čuvati mesto i držati odstupnicu dok bude ispijao piće, po običaju u radno vreme, sa svojim "devojkama" na ulicama Šapca, vodeći političke dijaloge. Dečko se nada da će on biti prvi poslanik URS-a u Šapcu, ali gazda Vidoje ima druge planove. Klincima uopšte ne veruje, pogotovu kada ga ogovaraju kod potpredsednice vlade Verice Kalanović i kada pokušavaju da se bave "ozbiljnom" politikom.

 

 

 

Zna li novi ministar

 

Akreditacija zdravstvenih ustanova je spolja gladac, a unutra jadac. Šta se uopšte dobija akreditacijom! Ko to žuri da tzv. akreditacijom u bolnicama opere i zaradi pare. Da li ministar zdravlja svesno ili nesvesno podržava ovu rabotu. Zašto nisu sprovedeni tenderi i urađen predračun da bi se videlo koliko novca će biti utrošeno za akreditaciju, jer, kako Ministarstvo zdravlja kaže, zdravstvene ustanove će plaćati svako svoje akreditovane procedure, komisije i nabavku "bitne" opreme.

Na kraju svega, biće ispostavljen račun, a koliko će to koštati to samo nalogodavci ovog vašara Potemkinovih sela znaju. Zna se da su do sada druge bolnice i domovi zdravlja plaćali milione dinara, i da retko ko iz prve prođe test (svaki izlazak komisije iz Ministarstva debelo se plaća). Interesantno je, ipak, videti ko će sve da pere pare u bolnici preko "sređivanja" urgentnog prijema, hemodijalize i nekakvih specijalističkih ambulanti, pod plaštom akreditacije.

U mnogim bolnicama širom Srbije, pa i u šabačkoj, akreditacija je došla kao jaram zaposlenimaa koji je teško podnose uz ovako lošu socio-ekonomsku situaciju. Navodno, biće bolje pacijentima. Malo sutra, a šta ćemo sa sve većim gužvama u specijalističkim i ordinacijama opšte prakse.

Mnogo vremena se gubi na administraciju u samoj akreditaciji.

Na kraju svega, tužno je u ovoj priči što ministar zdravlja dr Zoran Stanković, koji je inače bio načelnik VMA i koji zna kako izgleda rukovoditi jednom tako eminentnom zdravstvenom ustanovom, podržava prodaju bolničkih objekata u Šapcu u korist nabavke nekakve dijagnostičke opreme.

Te zgrade su spomenici kulture i nekada ponos ovoga grada. Ministar je očigledno neobavešten. Objekat "stare hirurgije" od 2.400 kvadratnih metara već je u renoviranju, urađene su nove vodovodne i kanalizacione mreže, započeti su građevinski radovi, jer je tu planiran preseljavanje službe interne medicine. Ko to zadužbinu kraljice Marije, poklon gradu Šapcu i narodu ovoga kraja, hoće da kupi budzašto, i zašto baš to ministar Stanković podržava! Zna li da fali prostora za hemodijalizu, urgentni prijem, pedijatrija je neuslovna, interno i još mnogo toga?

 

 

 

 

Svima je jasno da je Vujković postavljen da odradi prljave poslove i da ga jedino drži gola politika G17 koja bolnicu vodi u propast.