Tabloid istražuje
"Naučna"
prevara nazvana "povišeni holesterol"
Kako živeti od loše, a umreti od zdrave hrane
Opasnost od povišenog holesterola već godinama unazad još
jedna je od velikih smicalica koja je našla mesto u konvencionalnoj alopatskoj
medicini, a "naučnu" teoriju su razradili plaćeni naučnici
farmaceutske i prehrambene industrije
Piše: Ivona Živković
Šta
je i čemu holesterol služi? Steroli imaju veoma značajnu ulogu kao gradivni
blokovi u formiranju strukture ćelijske opne. I to im je samo jedna od uloga.
Učestvuju još u stvaranju vitamina D, steroida i polnih hormona. I ljudi i
životinje i biljke, a svi ovi organizmi su sačinjeni od ćelija, stvaraju ovakve
supstance. Biljni steroli i stanoli nalaze se u malim količinama u mnogim
žitaricama, povrću, voću, mahunama, orasima i smenu. Kod sisara se proizvodi
holestreol i to uglavnom u jetri, ali se može sintetisati i u nadbubrežnim
žlezdama, u zidovima creva. Čak 80 posto mozga sačinjeno je od holesterola.
Holesterol je u velikom delu ugrađen u membrane u moždanim neuronima. On je
nerastvorljiv u vodi i praktično drži vodu u mozgu uobličenu u moždanoj formi. U vodi koja je specifične molekularne forme uskladištena je energija.
Zahvaljujući holesterolu održava se elastičnost svake ćelijske opne. Posebno je
važna elastičnost opne crvenih krvnih zrnaca. Već smo u jednom od prethodnih
tekstova videli da supstancu pre-sterol, iz koje će se formirati holesterol, u
krvnoj ćeliji određene laboratorijski fabrikovane mikoplazme mogu isisati pre
nego se ona preobrati u holesterol i tako onemogućiti crvenim krvnim zrncima da
ga stvore i održe se u elastičnoj krofnastoj formi. Ako nisu elastična, krvna
zrnca ne mogu "gipko" da se provuku kroz veoma uzane najsitnije
kapilare u organizmu. I neke ćelije će tako ostati uskraćene za kiseonik. One
onda propadaju i odumiru. To je slučaj i sa nastankom multiple skleroze kao
bolesti za koju se, navodno, ne zna kako nastaje. Neki tvrde da tako nastaje.
Holesterol
je tako suštinski važna i sveprisutna supstanca u organizmu sisara. I sve se to
zna i u zvaničnoj medicini. Dakle, neobično je reći da je nešto iz čega smo
sastavljeni opasno po zdravlje ako se unosi sa hranom. Hiljadama godina su
ljudi jeli svinjsku mast i ništa im nije falilo. Da li su kraće živeli?
Pogledajmo samo ovih nekoliko poznatih likova i koliki im je bio životni vek:
Dositej Obradović - 69 godina, Sokrat (pre Nove ere) - 71, Platon - 76,
Leonardo da Vinči (u 15. veku) - 67, Mikelanđelo - 88, Tolstoj - 82, Arsenije
Čarnojević - 73, Vuk Karadžić - 76, Branislav Nušić - 74, Sveti Sava - 62, car
Konstantin - 65. Danas je prosek života - 76.
Možete
se kladiti da svi oni o holesterolu nisu znali ništa, a ni krvni pritisak nisu
merili svakog jutra kako bi znali koju tabletu da uzmu tog dana. Pa preživeše
sve do Sudnjeg dana. Danas su ljudi opsednuti održavanjem svog zdravlja, gutaju
se gomile medikamenata, ali Sudnji dan je i danas ono što određuje životni vek.
Na žalost, zbog sumanutih teorija koje se plasiraju alopatskim praktičarima,
mnogi su do Sudnjeg dana stigli prečicom.
Pogledajmo
sada šta kaže današnja "naučna" teorija o dva holesterola:
"dobrom" i "lošem". Pošto je holesterol (koji je lipid)
neratsvorljiv u vodi, on se u organizmu transportuje tako što se vezuje za proteine
i nastaje ono što
se naziva lipoproteini. Oni se prema svojoj gustini dele na lipoproteine veoma
male gustine (VLDL), male gustine (LDL) i velike gustine (HDL). Pošto se
višak
holesterola prirodno izbacuje iz organizma preko žuči, neke molekule će žuč
prepoznati i izbaciti ih (u jednom složenom procesu), a neke neće i oni će
ostati da se talože u organizmu. Ono što organizam (receptori ćelija) ne
prepoznaju kao nepotreban i "loš" holesterol apsorbovaće verujući da
je to "dobar". I tako će se taj "loš" taložiti na krvnim
sudovima i tu može blokirati prolaz kiseoniku. I to se naziva arterioskleroza.
A sve to utiče da srčani mišić i njegove ćelije vremenom mogu propasti. I takva
oštećenja izazivaju ono što medicina naziva srčani infarkt. Taj "loš"
holesterol koji se apsorbuje, a ne bi trebalo, jeste LDL holesterol, odnosno
lipoprotein male gustine.
Uzroke
za to ova teorija vidi u masnim kiselinama koje se unose sa hranom (trećina
holesterola se unosi sa hranom) dok problem sa masnim kiselinama koje su loše,
a nastaju u samom organizmu. nastaje zbog faktora koji se nazivaju faktori
nasleđa, nepravilan rad hormona ili nekih drugih organa koji proizvode
"loš" holesterol, a to je, na primer, jetra.
I
to je teorija koja se uči u medicinskim školama i o čemu se gradivo utvrđuje na
skupim stručnim simpozijumima na atraktivnim svetskim lokacijama, gde lekari
nikada ne bi ni putovali da im to ne plaća farmaceutski biznis. Zato je važno,
uče se lekari, da ljudi kod kojih se nataloži ovaj "loš" holesterol u
organizmu moraju da piju medikamente za njegovo smanjenje, koji zapravo
sprečavaju sintezu holesterola. Napravljeni su i testovi koji mere količinu
ovih lipoproteina u krvi i utvrđeni "podnošljivi" nivoi. Naravno,
farmakobiznis je odmah napravio čitavu paletu hemikalija i one se nazivaju statinima.
Pregledom neželjenih
efekata ovih statina koje proizvođači navode (dijareja ili konstipacija,
mučnina i povraćanje, glavobolja, dremljivost i vrtoglavica, slabost mišića i
bolovi u mišićima i sl), svaki laik može shvatiti da su u pitanju čisti
simptomi trovanja organizma. Na žalost čitava alopatska medicina i nije ništa
drugo do obično trovanje organizma u manjoj ili većoj meri. Ali, strah od
"lošeg" holesterola je jači kod pacijenata, a ljubav prema
putovanjima na simpozijume jača je kod lekara. Pa, ko preživi...
Kako prodati biljna ulja
Ali,
postoje stvari koje se u medicinskim školama ne uče. Tako ni lekarima ni
pacijentima niko nije ispričao priču kako su nakon Prvog svetskog rata američki
proizvođači biljnog ulja bili u velikim finansijskim teškoćama. I svi
kapitalisti imaju osnovnu poslovnu filozofiju koja kaže da se tržište, ako ga
nema, mora stvoriti. A njihovo glavno tržište je bilo u prodaji osnovne
sirovine za pravljenje uljanih boja, firnajza i gita. Jer, da se ne meša sa
uljem sve ovo bi, kada se izloži kiseoniku, brzo oksidisalo i očvrslo i
izgubilo neophodna svojstva. Biljna ulja odnosno steroli u njima su to
sprečavala. Upravo zbog toga, ta biljna ulja nisu bila dobra za ljudsku ishranu
jer bi se taložila na krvnim sudovima i sprečavala protok kiseonika. Šteta za
biznis.
Ali,
mogli su ta ulja da prodaju pomešana u stočnoj hrani pojedinim farmerima koji
su gajili svinje. Tek da vide kako deluju. I veoma brzo farmeri su otkrili da
se njihove svinje hranjene ovakvom smešom sa biljnim uljima veoma brzo ugoje.
Praktično su svinje bile spremne za klanje mnogo brže, pa je to farmerima bilo
veoma profitabilno, posebno što je ovakva hrana bila daleko jeftinija. Činjenica da su svinje jele i nisu odmah ugibale, bila je pozitivan znak.
Sa druge strane, naučnici koje su angažovali ovi uljari
znali su da je svinja kao sisar veoma slična čoveku, pa su odmah počeli da rade
na tome da smisle priču da i u ljudsku ishranu što više ubace ova svoja ulja.
Da su svinje vremenom sve više razvijale ono što se naziva arterioskleroza i da
su im se stvarali masni tumori, zataškano je. Svinje su brzo slali na klanje i time je
problem delimično rešen.
Tako je u ljudsku ishranu stigao biljni margarin.
Ali, i pored velike reklame novog prozvoda - biljnog
margarina - ljudi nisu bili baš oduševljeni, pa su radije i dalje jeli
životinjsku mast, a ukus butera im je bio draži od ukusa margarina.
Trgovački kartel je onda smislio da proizvođače butera
natera da buter počnu da centrifugiraju umesto da ga kao do tada samo mućkaju.
Tako je buter postao masa bez ukusa i izgubio je i svoju žutu boju. Tada su
marketinški stručnjaci počeli da reklamiraju margarin koji se "gotovo
uopšte ne razlikuje od butera", a jeftiniji je. Ali, kupci su i dalje bili
skeptični. Onda su trgovci smislili pakleni plan. Platili su korumpirane
naučnike da smisle teoriju po kojoj su biljne masti zdravije od životinjskih.
Tako su iz "naučnih" krugova plasirane tri najveće naučne laži: 1.
Zasićene masti su loše za ljudski metabolizam pa se zato moraju koristiti nezasićena
biljna ulja. 2. Nezasićena biljna ulja su dobra za zdravlje. 3. Holesterol je
loš za zdravlje, jer izaziva arteriosklerozu i može biti uzročnik srčanog
udara, pa je potrebno preventivno delovati pravom ishranom.
Ideja za ovu naučnu laž sa holesterolom verovatno je
nastala jednim pogrešnim naučnim zaključkom, donesenim nakon eksperimenta koji
su 1913. obavila dva ruska naučnika dr. N. Aničkov i S. Čalatov. Oni su
hranili svoje eksperimentalne zečeve čistim kristalnim holesterolom, a zečevi
su zbog toga dobili arteriosklerozu. Tako su zaključili da je, ustvari,
povećani holesterol uzročnik arterioskleroze. Ali, čini se da su naučnici
zaboravili da kristal holesterola rastvoren u biljnim uljima predstavlja
neprirodnu supstancu i ona je poznata kao oksi-holesterol. Istu grešku
zaključivanju pravili su i mnogi drugi naučnici.
U svakom slučaju počela je ubrzo preko američkih medija i
popularnih medicinskih revija neviđeno jaka kampanja u "borbi" za
"zdravu " ishranu. Šta
jesti? Buter ili margarin? Evo šta
vam i danas savetuje doktorka Marta Grogen u ime čuvene klinike
"Mejo".
"Margarin
se pravi od biljnih ulja i ne sadrži holesterol. Margarin ima visok nivo dobrih
masti - poli-nezasićenih i mono-nezasićenih, za razliku od butera. Ove vrste
masti pomažu smanjenju lipoproteina male gustoće ili "lošeg"
holesterola kada se on uzima umesto zasićenih masti. Buter, sa druge strane,
načinjen je od životinjske masti, i on sadrži holesterol i visoke nivoe
zasićenih masti".
Doktorka
dalje još malo elaborira teoriju kako bi "velika medicinska nauka"
bila kompleksnija za laike i usmerila ih još preciznije u to kako da načine
svoj "zdrav" jelovnik (naravno tako da profit uberu kompanije koje
proizvode biljna ulja).
"Ali nisu i svi
margarini napravljeni na isti način, pa neki mogu biti lošiji nego buter.
Solidniji (tvrđi) margarin ima više trans masti pa tako margarini u stiku imaju
više trans masti nego oni u tubi. Kao zasićene masti, trans masti povećavaju
holesterol u krvi i uvećavaju rizik od srčanog udara. Pored toga, trans masti
mogu smanjiti - visoko-gust lipoprotein (HDL) ili takozvani dobar
holesterol".
Doktorka iz Mejo klinike
onda savetuje čitaoce da su "benecol" i "promise activ"
preparati sada još više ojačani sterolima i stanolima, koji pomažu da se smanji
"loš" holesterol. Za one koji ne mogu da se odreknu ukusa butera,
doktorka Grogen preporučuje da onda radije uzmu tučeni buter koji je svetle
boje (takoreći bez boje).
Da podsetimo da je
prirodni buter koji se dobija od krava koje pasu mladu sočnu travu žute boje.
Ali, prehrambena industrija i farmakobiznis zato imaju svoje doktore koji lepo
pričaju i lepo pišu za novine, jer poznato je da mnogi ljudi veruju samo onomo
što kažu doktori. Bez obzira koliko te
"stručne" tvrdnje nemaju veze sa logikom.
Zato se danas steroli i stanoli
stavljaju u sve veći broj namirnica, pa ih pored margarina ima u soku od
pomorandže, u raznim prerađevinama od žitarica itd. I Američka agencija za
hranu i lekove, FDA, ovo odobrava i preporučuje. Naravno iza ove državne
agencije stoje moćni privatni poslovni karteli.
Građanima se savetuje da
obavezno provere kakav im je nivo holesterola u krvi, jer ako je povišen, može
doći do srčanih oboljenja, pa zato lekari brže bolje propisuju i farmaceutske
tvorevine koje sprečavaju stvaranje holesterola u organizmu i oni se nazivaju
statini. Ima ih više tipova (simvastatin, fluvastatin, atorvastain,
pravavstatin itd.). Zahvaljujući "brižnim" medijima i popularnim
medicinskim revijama nametnuli su se kao oabvezna terapija milionima ljudi u svetu.
U SAD oko 15 miliona ljudi uzima statine, a u svetu oko 25. Godišnja
zarada na statinima u svetu je oko 20 milijardi dolara. Samo popularni lipitor
(statin koji proizvodi Fajzer) zarađuje 9 milijardi dolara godišnje.
Ali, verovali ili ne,
broj srčanih i drugih kardiovaskularnih oboljenja se nije smanjio. Ljudi i
dalje imaju srčane infarkte, šlogove, kancere... Podaci iz Srbije ukazuju da
dve trećine infarkta miokarda nastaje kod osoba sa normalnim nivoom
holesterola. Što
je još
gore, smanjivanje nivoa holesterola statinima ima svoje teške posledice.
Dakle, da vidimo malo i
drugu teoriju o holesterolima onu koju moćne privatne klinike i korporativni
biznis koji je iza njih ne prihvataju.
Slični
molekuli varaju ćelijske receptore
Biljni steroli i stanoli
deluju tako što su njihovi molekuli veoma slični molekulima humanog
holesterola, pa kada oni putuju kroz probavni sistem i stignu na mesto gde bi
stigao prirodni holesterol (kada ga proizvede jetra ili mozak) receptori za
apsorpciju tih lipida nisu u stanju da ih razlikuju od prirodnog holesterola
koji stvara jetra ili mozak i oni ulaze u krvotok. Ali, pošto to ipak nisu
pravi molekuli ćelije ih ne mogu koristiti pa ih odbacuju i oni tako završavaju
kao otpadni produkt.
Već smo rekli koliko je holesterol važan i da se delom unosi sa hranom. Ali, kod pripreme hrane
koja sadrži holesterol on oksidiše i to se događa već na temperaturi od 100
stepeni C. Procenjuje se da u ovakvom termičkom procesu oko 30 posto
holesterola oksidiše i pretvara se u oksi-holesterol.
Kroz tu oksidaciju
molekuli holesterola gube atome ili dobijaju nove koji potiču od molekula koji
nalikuju prirodnom holesterolu,to su n primer 7-keto-holesterol,
7-beta-holesterol, 6-beta-epoksiholesterol, 6-alfa-epoksiholesterol itd. Oko
šest posto ovih oksi-holesterola telo apsorbuje.
Oksi-holesteroli
nastaju i u prirodnom procesu rada žučne kiseline (poznatoj lančanoj reakciji
transporta elektrona), ali ovi oksi-holesteroli apsorbuju se u našem telu samo
do nivoa kako bi se održao idealni nivo holesterola u čitavom organizmu. Dakle,
organizam zna koja mu je količina oksi-holesterola podnošljiva. Višak se
prirodnim putem sprečava tako što se njegova dalja
sinteza zaustavlja.
Oksi-holesteroli
u prerađenoj hrani su najviše ti preobličeni molekuli koji liče na holesterol,
ali to u stvari nisu. I njih telo ne prepoznaje kao što prepoznaje prirodni
žučni oksi-holesterol.
Kombinovanjem
ovog prirodno stvorenog oksi-holesterola i neprirodnog oksi-holestrola iz
termički obrađene hrane, oksi-holesterol se povećava u organizmu zato što ovaj
neprirodni oksi-holesterol ne može da se transformiše u žučnu kiselinu kao što
to može prirodni. Jednostavno, inhibicija njegove sinteze se ne odvija. Tako je
prirodno održavanje optimalnog nivoa holesterola poremećeno. To za posledicu
ima nagomilavanje holesterola u organizmu i to se, logično, mnogo više
nagomilava onaj izobličenih i oštećenih molekula koji se taloži na unutrašnjim
zidovima krvnih sudova i stvara poznatu arteriosklerozu.
Ali,
ukupno snižavanje nivoa holesterola, što se čini medikamentima, ispada kao kada
biste sekli šumu da je ne bi zahvatio požar. Jer, svi ti medikamenti opasno
snižavaju ukupan nivo holesterola koji je od vitalnog značaja za rad ćelija.
Jedini
način da se spreči oštećeni oksi-holesterol da se taloži u organizmu jeste da
se smanji unos samo ovih oštećenih molekula. Hrana koja sadrži najviše
oštećenih oksi-holesterola je ona hrana bogata holesterolom, a koja je
podgrevana ili zamrzavana više puta. To su proizvodi koji sadrže jaja, posebno
sušena jaja, sir i mleko u prahu i mesni proizvodi. Sirovo jaje i sirova riba
sadrže čist holesterol (pod uslovom da su životinje hranjene svojom prirodnom
hranom, na primer kljucanjem zrnevlja), a ne termički i hemijski obrađenom
hranom i otpacima iz takvih procesa. A znamo čime se danas hrane životinje na
farmama koje nikada ne vide ni sunce ni travu.
Zato
je važno konzumirati dovoljno čistog holesterola iz sirovog jajeta, a ono se
može dodati voćnim šejkovima i ne treba mutiti žumance. Vitamin C, E i beta
karotin sprečavaju oksidaciju holesterola u organizmu.
Razorni efekti
statina
O tome da snižavanje ukupnog nivoa holesterola statinima
može dovesti do oštećenja kognitivnih moždanih funkcija upozorio je dr Robert Džej Rouven 2007. u svom
radu "Neurobiologija starenja".
S obzirom da su moždani neuroni uglavnom membrane, a one su
praktično sačinjene od holesterola, nedostatak holesterola može oštetiti
njihovu funkciju. I to se događa starenjem. Dr Rouven na osnovu svojih
ispitivanja utvrdio da snižavanje nivoa holesterola statinima i te kako slabi
ne samo funkcije pamćenja već smanjuje i brzinu rada mozga u obradi podataka.
Zapravo, tek 2001. otkriveno je da su oko 90 posto ćelija u
mozgu ustvari glija ćelije. To nisu nervne ćelije kroz koje moždane ćelije
komuniciraju, pa su one uvek smatrane nekom vrstom koještarije. U stvari
koještarija je i dalje naučno uverenje da se u mozgu može razviti tumor, a
zapravo se umnožavaju samo ove glija ćelije. Te glija ćelije su na užas
medicinara koji su naučeni da je holesterol opasna stvar, sačinjene upravo od -
holesterola. I one pomoću tog holesterola imaju sposobnost da stvaraju
specifične molekule (nazvane apolipoprotein E) pomoću kojih formiraju
sinapse i pomoću njih čvorne spojeve preko kojih (kao preko zajedničkog
poštanskog sandučeta) razmenjuju poruke. Kada su tim nervnim ćelijama u
laboratoriji naučnici dodali holesterol, one su počele da stvaraju sinapse kao
lude.
Statini inhibiraju enzime u jetri prilikom proizvodnje
holesterola, ali isti enzim učestvuje i u stvaranju holesterola koji je
neophodan mozgu pa je i stvaranje ovih sinapsi onda redukovano. I mozak se time
slabi u mnogim svojim funkcijama.
Što se tiče neželjenih efekata statina koji nisu navedeni od
strane proizvođača ovog "leka" tu spada i smanjena proizvodnja Q10
enzima, zatim razaranje mišićnog tkiva, a što je najveći "štos", oni
uopšte ne usporavaju arteriosklerozu (radi čijeg sprečavanja ih lekari
propisuju). Čak se podiže i koncentracija Lp seruma što zapravo povećava
mogućnost srčanog udara i za 70 posto. Povećava se i rizik od nastanka
katarakta i suštinski se potiskuje rad čitavog nervnog sistema.
Zato dr Rouven upozorava: "Ne smeju vas prevariti
spuštanjem holesterola ispod 170 (mg/dl) pomoću statina. Ustvari, ako imate
zaista visok holesterol, iznad 270, i tada treba biti oprezan sa uzimanjem
statina".