Pogled iz Moskve

Srbija i njeni susedi

Nastavak kontrolisane razgradnje

Posle ulaska Crne Gore u NATO, sledeći ciljevi Zapada su postale druge repbulike bivše Jugoslavije koje još nisu dovoljno angažovane u evroatlantskim strukturama - Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Politički život u Srbiji sada liči na groteskni karneval, istina osenčen strašnim bojama, tvrdi ruzski novinar istraživač Leonid Savin

Piše: Leonid Savin

Nesumnjivo najbolesniji proces već dugi niz godina je otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije. I ovog trenutka vode se razgovori o budućnosti ovog regiona. Rukovodstvo Srbije je iniciralo društveni dijalog kako bi do marta predstavilo konačni plan delovanja. Ipak, srpski građani su zabrinuti da se ovaj dijalog vodi po ranije isplaniranoj šemi i da će ih u martu bez obzira na sve staviti pred svršen čin.

Jako je odjeknulo političko ubistvo Olivera Ivanovića u severnom delu Kosovske Mitrovice - centru srpske enklave na Kosovu. Takođe je pažnju privukla i činjenica da je jedan od Ivanovićevih saradnika, Dimitrije Janićijević takođe ubijen istog dana. Ipak, u Srbiji su primetili da je upravo tog dana, 16. januara 1999. američki diplomata i šef Verifikacione misije na Kosovu Vilijam Voker izjavio da Srbi vrše genocid nad Albancima.

U ovom slučaju treba uzeti u obzir da je gradonačelnik Mitrovice Goran Rakić ranije vršio pritisak na Ivanovića, te da ima dobre odnose sa Albancima kojima su ruke do lakata u krvi, među njima i sa legalizovanim teroristom Kadrijem Veseljijem.

Pozicija predsednika Vučića takođe je izazvala odjek u javnosti, jer je on izjavio da je „Ivanović ubijen na Kosovu koje se ne nalazi pod našom kontrolom i jurisdikcijom, zbog čega srpske vlasti ne mogu da reaguju, jer tamo nema naših resursa". A to protivreči srpskom Ustavu u kome piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Bar de jure (po zakonu).

Interesantno je da se šest dana pre ubistva, na sajtu Stejt departmenta SAD pojavilo saopštenje sa preporukom američkim građanima da ne idu na Kosovo, zbog rizika od terorističkih napada i masovnih nereda. Pored toga, pojavila su se i svedočenja da su se, uoči ubistva, u Crnoj Gori sastali predstavnici američkih i albanskih (kosovskih) tajnih službi.

Ali, srpski teoretičari zavere otišli su još dalje. U blogovima i nekim medijima, u decembru 2017. godine aktivno je razmatrana informacija postavljena na sajtu CIA. Na sajtu je bio postavljen oglas za prijem na rad u svojstvu nastavnika bosanskog, hrvatskog i sprskog jezika. Iako je bosanski i hrvatski „jezik" pravilnije nazvati veštačkim dijalektom srpskog, diskusija o ovom oglasu vrtela se oko dve teme - visoke plate za nastavnika (od 160 hiljada dolara godišnje) i produženja agresije na Srbiju drugim sredstvima.

Potpuno je jasno da pomenuto ubistvo predstavlja samo element šireg geopolitičkog plana za reorganizaciju ne samo Kosova, već i cele Srbije. Osim Kosova, sumnjiva aktivnost je primećena i u susednim regionima.

Nedavno su se u Raškoj oblasti na jugu Srbije pojavili pasoši na čijim koricama piše - Republika Sandžak, i to na tri jezika: srpskom, na latinici, albanskom i arapskom. Takav subjekt pravno ne postoji, ali s obzirom na to da je Sandžak albanski naziv za ovu oblast, jasno je ko je inicirao ovaj projekat.

Još jedan objekt separatističkog raspoloženja već dugo je Vojvodina. Pitanje nije samo što tamo živi mađarska manjina koju podržava susedna Mađarska. Zbog istorijskih razloga (Prvo književno-prosvetno društvo Matica srpska stvorena je u Vojvodini, u Pešti, da bi kasnije bila preneta u Novi Sad), kod nekih Srba postoji određena averzija prema Beogradu kao „nedovoljno srpskom" gradu koji je dugo vremena bio pod turskim uticajem. To je doprinelo pojavi fenomena kulturnog separatizma.

Administrativni centar Vojvodine, Novi Sad, takođe je postao poligon za eksperimente za ostvarivanje uticaja kroz omladinsku kulturu - već niz godina tamo se održava festival elektronske muzike Exit koji je postao svojevrsna vizit karta grada. Naravno, nije sve samo u muzici - lake droge, propaganda bluda i sodomije - svake godine u julu tokom dve nedelje tamo se stvara atmosfera koja bi se mogla opisati kao „seks, droge i rokenrol", ali u savremenoj, postmodernoj verziji. I sve to uz podršku lokalnih vlasti.

Niz nevladinih organizacija koje finansiraju zapadne organizacije i ambasade, takođe deluju u pravcu smene političkog, kulturnog i rodnog identiteta Srba. Glavne od njih su: Fond za humanitarno pravo, Centar za evroatlantska istraživanja, Beogradski fond za političku izuzetnost (čiji direktor je predstavnik Džordža Sorosa u Srbiji, Sonja Liht, veteranka disidentskog pokreta koja se bavila subverzivnim antidržavnim delovanjem još u Jugoslaviji), Centar za kulturnu dekontaminaciju, Međunarodni helsinški odbor za ljudska prava, Centar za ženske studije, Žene u crnom, Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za regionalizam.

Među visokim činovnicima koji lobiraju za liberalne vrednosti, možemo da istaknemo ministarku Zoranu Mihajlović koja je član organizacije „Most Istok-Zapad" koja predstavlja filijalu Trilateralne komisije u Srbiji.

Perverznom propagandom bave se četiri organizacije: Labris, Queeria, Gejten i Gej-lezbejski inforamtivni centar pod rukovodstvom Predraga Azdejkovića. Nisu slučajno prošle godine u Beogradu održane dve gej parade (sa ogromnim troškovima za mere bezbednosti, jer je nekoliko desetina pripadnika ove populacije zajedno sa ambasadorom SAD morala da štiti žandarmerija sa oklopnim vozilima) - jasno je da je globalni gej lobi ozbiljno zabrinut zbog otpora srpskog društva.

Poznati liberalni zapadni intelektualci takođe se trude da posete Beograd, kako bi dali svoj doprinos rušenju tradicionalnih srpskih vrednosti. Prošle godine dolazio je Bernar Anri Levi, istina njegovo predavanje je bilo osujećeno - predstavnici levičarske političke organizacije gađali su ga tortom u lice. U januaru je Beograd posetio direktor Saveta za međunarodne odnose Ričard Has, kako bi promovisao svoju knjigu.

Kod Srba izaziva bes i pojava ogromnog broja migranata, iako Srbija nije članica EU. Nedavno je srpska vlada zvanično objavila da će zemlja primiti još migranata.

U Bosni i Hercegovini, koja je zvanično podeljena na muslimanski i pravoslavni deo, 2018. godine biće održani izbori koji obećavaju da će biti vrući. Milorad Dodik u Republici Srpskoj ne može ponovo da se kandiduje, ali položaj Bakira Izetbegovića (koji takođe ne može da se kandiduje) je teži, jer mu je Turska u potpunosti uskratila podršku. Do toga je došlo jer je Izetbegović odbio da zatvori škole Fetulaha Gulena. Verovatno je da će preko „gulenista" nastaviti da ostvaruje svoj politički uticaj u regionu, a verovatni sponzor će mu postati Saudijci i SAD.

Treba primetiti da Bakir Izetbegović, u suštini, nije muslimanski, već džihadistički lider, a Bosna je bila prvi poligon u Evropi za međunarodni džihadizam početkom devedesetih (iako su spoljne sile koristile iskustva mudžahedina u Avganistanu). Interesantno je da je bivši ambasador Kanade u Jugoslaviji, Džejms Biset, zvanično potvrdio u intervjuu televiziji CTV da su priznanje Bosne i građanski oružani konflikt bili započeti posle mešanja diplomata SAD.

Godine 2017. hrvatska partija Hrvatski nacionalni kongres pozvala je na stvaranje posebnog hrvatskog nacionalnog programa obrazovanja u okviru BIH, što takođe može da da dodatni impuls koji vodi ka haosu i dezintegraciji.

U Makedoniji, nakon dugotrajne političke krize organizovane po ugledu na obojenu revoluciju, u julu prošle godine, premiijer je postao Sorošev pulen i korumpirani biznismen Zoran Zaev. Njegova partija je sklopila savez sa albanskom partijom, što je omogućilo dobijanje parlamentarne većine, a ubrzo nakon toga je izmenjen zakon o statusu albanskog jezika u državi. Sledeći korak bili su pregovori sa NATO o pristupanju Makedonije alijansi. A sa Grčkom je potrebno regulisati pitanje imena države i Zaev je spreman da učini bilo kakve ustupke. Već je najavljeno održavanje referenduma na kome će biti predloženi sledeći nazivi države: Nova Makedonija, Severna Makedonija...Predlagan je čak i naziv Centralna Balkanska Republika.

Na sastanku sa svojim grčkim kolegom u vreme Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Zaev je obećao početak preimenovanja objekata u Makedoniji - prvo aerodroma, zatim autoputa, a onda i imena države.

U širem kontekstu možemo da se podsetimo i kako je bio blokiran projekat gasovoda Južni tok koji je trebalo da prođe kroz pomenute zemlje. I na stalnu histeriju zapadnih diplomatskih krugova zbog srpsko-ruskog humanitaronog centra u Nišu gde oni bezuspešno pokušavaju da nađu znake obaveštajne delatnosti.

Igra na Balkanu se nastavlja. Samo ne u korist samih Balkanaca.