(Hu)morna

Koliko evra košta pretnja?

 

Gospodstvo se ne kupuje - gospodstvo se uči!

 

Našim životima žele da upravljaju drugi. S pravom ili ne. Ipak, oni su to pravo uzeli iako im nije dato ni od Boga ni od naroda. Uzeli su to pravo, jer su lagali više od drugih. Jer su prevarili druge. Ništa im nije sveto, pa ni tuđi život. U ime para koje su na ko zna koji način oteli, uzimaju sebi za pravo da postanu nedodirljivi i da drugima kroje sudbinu. Dokle?

 

Piše Nebojša (čitajte dok vam je glava na ramenima)

 

Mnogo se toga možda dogodilo u proteklih petnaestak dana. Ali, priča uvek ista, a događaji  se ređaju, kao neka serija. Film se vrti, a ništa se ne događa. I kada sastavite prvu i poslednju epizodu shvatite da vam onih pet, osamnaest ili sto osamdeset nastavaka između nije ni trebalo. Samo ste gubili vreme.

Ali, i to je život.

Život kojim žele da vam upravljaju drugi. S pravom ili ne. Ipak, oni su to pravo uzeli iako im nije dato ni od Boga ni od naroda. Uzeli su to pravo jer su lagali više od drugih. Jer su prevarili druge. Ništa im nije sveto, pa ni tuđi život. U ime para koje su na ko zna koji način oteli, uzimaju sebi za pravo da postanu nedodirljivi i da drugima kroje sudbinu. Dokle? Dotle dok nas još bude s glavom na ramenima. Kada prestanemo da nosimo glave i bez njih počnemo da tumaramo po ovom mraku sudarajući se jedni s drugima, onda će valjda i oni doći na svoje.

Pretnje, ucene, potkupljivanje... previše je toga u jednom životu.

Ne pretite mi! Ni meni, ni mojoj porodici! Ne mogu da vam se obratim sa gospodine, jer gospoda to ne rade. Gospoda imaju čast i poštovanje. Gospoda imaju roditelje, koji ih još dok su mali nauče kako da se ponašaju. Kako pošteno da rade i stvaraju. Koga vi možete da vaspitate da bude gospodin kada pretite i lažete? Gospodstvo se ne kupuje - gospodstvo se uči. Nažalost, niste imali od koga da naučite ili ste bili loš đak. Okružite se parama koje ste pokrali, za te pare kupujete gorile, koje će vam pobeći čim im neko ponudi više para. Ili, plaćate umno poremećene osobe da vam obavljaju prljave poslove i javljaju se sa nepoznatih brojeva telefonskih govornica. A samo mediokriteti mogu da prete ljudima i njihovim porodicama. Koliko evra plaćate jednu pretnju, Petre Matijeviću?

Što se Kolepaonika tiče, gospodin Kostić je napravio dobar posao. Sezona je bila loša, ali dobro se završilo. Na kraju sezone skupili su se svi oni koji idu tamo o našem trošku da razmene mišljenje o tome da li je Srbiju mimoišla kriza. Zaključak je jedinstven - jeste, nije i tek dolazi. Bravo, gospodo ministri (i gospođe ministarke), volim kad ste jedinstveni i od reči. Ali, jebeš  krizu - važno da je bilo snega. Pošto nam ministri nisu vrsni skijaši, da bi uživali u kolepaoničkim zimskim lepotama, spuštali su se na, kako to deca kažu, podupenjacima. E to ti je, za neupućene, ono što ima ručku, sedneš na to i voziš se na zadnjici po snegu do mile volje, a dupetu ništa. Kao izmišljeno za naše ministre.

Sada sam shvatio zašto našeg predsednika zovu čovek-ptica.

Čas je ovamo, čas je onamo. Prima nagrade. Stiže začas da razgovara sa komšijskim predsednikom. Razgovara sa premijerom jedne susjedne i jedne nesusjedne zemlje (bio je mali kada smo sa te dvije zemlje bili u istoj nam državi ili domovini).

Od njega je brži samo Vuk Jeremić. Gde sve taj stigne! Čudo jedno. Ali neka, nije mi žao. Iako ona dečja pesmica ide sa "Vuče, vuče, bubo lenja, šta će reći pokolenja" - Vuk nema čega da se stidi. Svaka mu čast. Samo, čini mi se da poteze vuče u pogrešnoj partiji. A da li je ova ili ona partija pogrešna, pokušao je da mu objasni Čeda. Ali, Čeda me nije oduševio - suviše je dobro naučio zapadnu pesmu "Kosovo i Srbija za Evropu i NATO najmilija". Žao mi je, gospodine Jovanoviću, lepo je u demokratiji imati svoje mišljenje i mogućnost da se ono iznese, ali i mi se tu nešto pitamo.

Nekada se govorilo "dužan kao Grčka". U Grčkoj se očito ništa nije promenilo. I dalje su dužni. A kod nas? Sreća da ovi nisu došli na vlast ranije, verovatno bismo i mi bili dužni kao Grci. Ali, na dobrom smo putu.

Kažu da se Grčka zadužila i ništa nije ulagala u razvoj. Kod nas to nije slučaj. Mi smo sve pare uložili - u nečije džepove.

Evo, na primer - napravili smo Koridor 10, obilaznicu oko Beograda, izgradili smo nasipe, da nas voda ne plavi. Napravili smo nekoliko hidro i termoelektrana. I još mnogo toga. I sada se svi pitate - pa gde su pare? Kako gde su - "pojela maca".

I na kraju jedno pitanje: znate li zašto su stari Sloveni bili loši ljubavnici? - Pa zato što su stari!

 

 

 

 

 

Nekada se govorilo "dužan kao Grčka". U Grčkoj se očito ništa nije promenilo. I dalje su dužni. A kod nas? Sreća da ovi nisu došli na vlast ranije, verovatno bismo i mi bili dužni kao Grci. Ali, na dobrom smo putu.

 

 

Na kraju sezone skupili su se na Kolepaoniku svi oni koji idu tamo o našem trošku da razmene mišljenje o tome da li je Srbiju mimoišla kriza. Zaključak je jedinstven - jeste, nije i tek dolazi. Bravo, gospodo ministri (i gospođe ministarke), volim kad ste jedinstveni i od reči.

 

 

Vuk nema čega da se stidi. Svaka mu čast. Samo, čini mi se da poteze vuče u pogrešnoj partiji.