Policija
Da li će policijski sindikati imati s kim da
pregovaraju?
Ustajte prezreni, koje mori glad
Polazeći od potreba
neposrednog izražavanja i usklađivanja
zajedničkih interesa
zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u cilju
sprovođenja utvrđenih zajedničkih stavova
i metoda sindikalne borbe za njihovo ostvarivanje, ovlašćeni
predstavnici Nezavisnog sindikata policije i Policijskog sindikata Srbije
zaključili su
Sporazum o saradnji i zajedničkom delovanju. Da li će zajedničko delovanje
sindikata policije doneti boljitak onima koji obavljaju odgovorne a slabo
plaćene dužnosti? Kako sada stvari stoje, ministar policije je čvrsto odlučan
da sve što je u njegovoj moći upotrebi kako bi policija dobila bolje radne
uslove...
Milan Glamočanin
Odbor za koordinaciju policijskog sindikata
Srbije i Nezavisnog sindikata policije konačno je utvrdio aktivne legitimacije
pregovaračkih timova, odnosno ovlašćenja da pregovaraju i zaključe kolektivni ugovor.
Na zajedničkom sastanku predstavnika
Nezavisnog sindikata Srbije i Policijskog sindikata Srbije, utvrđeno je da
sastav pregovaračkih timova utvrđuju sindikati samostalno.
Predmet kolektivnog pregovaranja
Za efikasan i uspešan tok procesa kolektivnog pregovaranja
od izuzetnog je značaja da se prethodno utvrde pitanja koja će
biti predmet kolektivnog pregovaranja. Polaznu osnovu predstavljaju zakonska
rešenja, odnosno zakonom
utvrđena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, sindikata, principi i
sadržaj odnosa poslodavaca i sindikata. Pri tome, zakonom utvrđeni nivo prava
nije predmet pregovaranja, već polazna osnova za pregovaranje. Podrazumeva
se obaveza poštovanja
zakona za sve aktere kolektivnog pregovaranja.
Međutim, potrebno ja da obe strane u
procesu pregovaranja evidentiranju ona pitanja
odnosno one obaveze koje druga strana nije ispunjavala, ili nije
ispunjavala u dovoljnoj meri. Ta pitanja su najčešće predmet konflikata i smetnja uspešnom procesu pregovaranja, pa
ih treba u pripremnoj fazi otkloniti.
Polaznu osnovu za definisanje predmeta
kolektivnog pregovaranja predstavlja dostignuti nivo radnih, ekonomskih,
socijalnih i sindikalnih prava zaposlenih, zaštićen u prethodnom kolektivnom ugovoru.
Odbor za koordinaciju Policijskog sindikata
Srbije i nezavisnog sindikata policije
Pokretanje inicijative - novi Kolektivni
ugovor za nove društvene okolnosti
Utvrđeno je da više ne treba imati dilemu da
li je odabran pravi trenutak ili, drugim rečima, da li je ovo pravo
vreme za pregovaranje. Sindikati, pokretači inicijative za zaključivanje novog
Posebnog Kolektivnog ugovora za Ministrastvo unutrašnjih poslova, polaze od svog načelnog
stava da je svako vreme pravo vreme za pregovaranje, jer je u svim
okolnostima bolje i za poslodavce i za zaposlene i za državu da sede za
pregovaračkim stolom, nego da "sede na barikadama" i
troše preko potrebnu energiju na
konflikte i podele.
U tom
smislu polazi se od uverenja da je nesporni zajednički interes Ministarstva
kao poslodavca, svih zaposlenih i društva u celini, da Ministarstvo u celini bude stručno, kadrovski,
organizaciono i u svakom drugom pogledu osposobljeno da uspešno obavlja svoju društvenu ulogu i funkcije, po
najvišim evropskim civilizacijski
dostignućima i standardima.
Pokretači inicijative imaju u vidu da su društvene okolnosti, pre
svega ekonomske i socijalne, u celini nepovoljne, da one izazivaju političke i
socijalne konflikte, kao i da policija neizbežno deli sudbinu svih ostalih
građana i društva u
celini.
Akteri kolektivnog pregovaranja u MUP
Akteri kolektivnog pregovaranja su poznati i
nesporni - MUP u funkciji poslodavca, sa jedne, i sindikati, sa druge strane.
Ovog puta, međutim, javlja se značajna promena od strane sindikata, u tom
smislu što sada u proces pregovaranja
zajednički ulaze dva sindikata - PSS i NSP.
Za uspešan tok, a posebno uspešno okončanje procesa kolektivnog pregovaranja - što
se ogleda u zaključivanju kolektivnog ugovora
koji će za obe strane biti prihvatljiv - od velikog je značaja da se učesnici
pregovora prethodno saglase o "pravilima igre", odnosno o
proceduralnim pitanjima i pravilima po kojima će pregovori teći. Takav stav
potvrđuje činjenica da su mnogi kolektivni pregovori propali upravo zato što im nije prethodio sporazum
o ovim pitanjima.
U tom smislu sindikati, pokretači inicijative,
predlažu sledeće osnovne principe na kojima treba da se temelje predstojeći
pregovori:
Princip dobrovoljnosti u
procesu pregovaranja;
Princip "dobre
vere", odnosno međusobnog poverenja medu socijalnim partnerima;
Princip odgovornosti
sindikata i poslodavca za definisanje i ostvarivanje zajedničkih interesa, koji moraju biti suštinske odrednice kolektivnog
ugovora;
Princip argumentovanosti
zahteva obe strane u procesu pregovaranja;
Princip pridržavanja pravnim
normama koje regulišu ovu materiju, kao i prethodno prihvaćenih pravila i
procedura procesa pregovaranja.
Polazeći od navedenih principa, učesnici u
pregovorima treba prethodno da se saglase o nekim proceduralnim pitanjima
vezanim za sam tok pregovora, a pre svega o sledećim:
- Vreme i mesto održavanja pregovora, tehnički
i organizacioni uslovi za rad.
U ime Policijskog sindikata
Srbije, predsednik Veljko Mijailović,
u ime Nezavisnog sindikata
policije,
predsedavajući Predsedništva Aleksandar Gavrilović
SPORAZUM O SARADNjI I ZAJEDNIČKOM DELOVANJU
OPŠTE
ODREDBE
Član 1.
Predmet ovog
sporazuma je koordinacija i sprovođenje zajednički utvrđenih stavova i
aktivnosti u cilju ostvarivanja radno-pravne zaštite, materijalnih, socijalnih
i drugih interesa svojih članova, kao i u cilju ostvarivanja zajedničkih
oblika organizovanja i korišćenja svojih legitimnih, legalnih i demokratskih
oblika sindikalne borbe.
Potpisnici
Sporazuma zadržavaju potpunu autonomiju u svom radu, osim u oblastima koje su
zajednički usvojene i dogovorene ovim Sporazumom.
Član 2.
Zajednički
stavovi i aktivnosti, u smislu člana 1. ovog sporazuma, odnose se na: pregovore
i kolektivno ugovaranje sa poslodavcem, odnosno Vladom Repulike Srbije;
organizaciju i sprovođenje svih oblika sindikalne borbe; izjave i saopštenja
preko sredstava informisanja, odnos prema drugim sindikatima koji nisu
pristupnici ovog sporazuma.
ORGAN KOORDINACIJE I ODLUČIVANJA
Član 3.
U cilju
efikasnije koordinacije zajedničkih aktivnosti i sprovođenja zajedničkih
stavova, u smislu ovog sporazuma, PSS I NSP formiraće sledeće telo:
1. Odbor za koordinaciju;
2. Predsedništvo odbora za koordinaciju;
Član 4.
Odbor za
koordinaciju aktivnosti sindikata sačinjavaće ukupno 6 (šest) članova i to po 3
(tri) predstavnika PSS i NSP imenovanih od nadležnih organa matičnih
sindikalnih organizacija.
Predsedništvo
odbora za koordinaciju sačinjavaće po 1 (jedan) predstavnik iz oba sindikata,
dakle po 1 (jedan) predstavnik PSS i 1 (jedan) predstavnik NSP, koje predlažu,
biraju i imenuju članovi Odbora za koordinaciju iz svog sastava.
Član 5.
Organi
određeni ovim Sporazumom mogu odlučivati ako sednici prisustvuje najmanje 2
člana iz svake sindikalne organizacije, a odluke donose većinom glasova
prisutnih.
Odluke
donete od strane organa iz stava 1. ovog člana su obavezujuće za organe
sindikata iz ovog Sporazuma.
Na sednicama
Odbora za koordinaciju utvrđuju se predlozi zajedničkog delovanja i donose
odgovarajuće odluke.
Način rada Odbora za koordinaciju će se
urediti Pravilnikom o radu.
Član 6.
Organ
određen ovim Sporazumom se konstituiše u roku od 15 dana od dana potpisivanja
ovog Sporazuma.
FINANSIRANjE
Član 7.
Potpisnici
Sporazuma obavezuju se da zajednički u pojedninačnim iznosima od 50 odsto
finansiraju buduće projekte koje će kroz ovaj Sporazum realizovati, a što se
prvenstveno odnosi na: pripremu i izradu nacrta pojedinačnog kolektivnog
ugovora za zaposlene u MUP-u R. Srbije i sve prateće troškove vezane za
donošenje istog (angažovanje stručnjaka iz oblasti pravnih, ekonomskih, radnih,
socioloških, medicinskih pitanja) organizaciju konferencija za štampu i svih
drugih oblika zajedničkih istupanja u javnosti; organizaciju i sprovođenje svih
oblika sindikalne borbe koje zajednički budu preduzimali (protesti,
štrajkovi..)
Član 8.
Ovaj
sporazum se zaključuje na neodređeno vreme od strane ovlašćenih predstavnika sindikata.
Svaka stana
zadržava pravo na donošenje odluke o raskidu ovog Sporazuma, ukoliko smatra da
za isto postoje razlozi, ali ne pre završetka započetih zajedničkih aktivnosti.
Član 9.
Izmene i
dopune ovog Sporazuma može predložiti Odbor za koordinaciju.
Ovaj
sporazum je zaključen u Beogradu, dana 29. 01. 2010. godine.