Govoreći
otvoreno
Diktatorove
nedoumice: Da li je Srbija pred građanskim ratom?
Ni Japan ga nije izdržao
Pored svega što nas pod
našim predsednikom snalazi, očekujemo najavljeni povratak Vojislava Šešelja, koji je idealan igrač za
novu destrukciju, kojom Srbija treba da bude dotučena
Milovan Brkić
Klinička slika srpskog društva
je sumorna. Starost, bolesti, pothranjenost, psihička uzdrmanost građana...
Ekonomske prilike u Srbiji su, takođe, užasne: velika nezaposlenost, pad proizvodnje, nesmanjeno pljačkanje budžeta, fondova, donacija, kreditna prezaduženost države
i još veća kreditna
nesposobnost građana.
Ali, tvrde upućeni, ova sumorna slika u mesecima koji dolaze može biti i mnogo gora!
Oni koji su planirali raspad bivše SFRJ, kao poslednji čin jugoslovenske drame zacrtali su i građanski
rat na teritoriji uže
Srbije!
Da li će se planovi svetskih centara moći u odnosu na Srbiju sprovesti
do kraja?
Događaji koji slede ukazuju na mogući krvavi rasplet.
Nataša
Kandić, vlasnica Fonda za otvoreno društvo, zajedničkog obaveštajnog
punkta stranih službi
u Beogradu, bila je ovlašćena
ovih dana dana nam saopšti
da će se Vojislav Šešelj za dva meseca vratiti iz Haga, nakon što ga sudije proglase krivim i osude.
Šešeljevim
povratkom u Srbiju, sa oreolom ratnog zločinca, politička scena u Srbiji
postaće poprište krvavih obračuna.
Glavna
rola
Srpski diktator Boris Tadić, iako smrtno bolestan, pokušava svim snagama da sačuva vlast i zaštiti svoju i pljačku svojih stranačkih sledbenika.
Dok je Srbija u punom rasulu i pred bankrotom, diktator raspolaže ogromnom količinom novca kojom kupuje, preti i
ucenjuje sve stranačke lidere.
Prema planovima SAD, scenario za građanski rat odavno je sačinjen u Vašingtonu. Odvajanjem Tomislava Nikolića i
njegovih sledbenika od srpskih radikala, stvoreni su uslovi za otvoren sukob
unutar radikalnih partija, čije su pristalice uglavnom siromašni građani, a takvih je u Srbiji većina. Do cepanja
srpskih radikala došlo
je nakon što je proces Vojislavu Šešelju
došao u ćorsokak. Tužilaštvo
je lakomisleno podiglo optužnicu
nadajući se da će tokom višegodišnjeg postupka dokazati Šešeljevu krivicu, ali mu
to, što je njegovo boravak u
Hagu bio duži i besmisleniji, sve
teže polazilo za rukom.
Stvarajući tako od Vojislava Šešelja velikomučenika
koji je "stradao za srpsku stvar", koji je u Hagu, pred sudijama,
braneći se od optužbi,
pokazao zavidnu veštinu
u raskrinkavanju lažnih
svedoka i događaja koji su kao zločini pripisivani srpskom narodu, u Vašingtonu su uvereni da Šešelj tek treba da odigra
glavnu rolu u razbijanju Srbije.
Zaklinjući se da će se osvetiti Tomislavu Nikoliću, Aleksandru
Vučiću i bivšim saborcima koji su ga
napustili, Šešelj je idealan igrač za novu destrukciju, kojom Srbija treba da bude
dotučena.
Nema nikakve sumnje da je i Nikolićev odlazak iz Srpske radikalne
stranke zacrtan u Vašingtonu.
Ipak, čini se da je, iako je naizgled dvojac Nikolić-Vučić zaveslao u pravcu
evroatlantskih integracija, Vašington
njihov učinak ocenio štetnim
po svoje interese. Naime, Srpska napredna stranka je odlučna da radi u pravcu
ulaska Srbije u Evropsku uniju, ali se Nikolić dosta suzdržavao da naglasi i svoju spremnost da podrži ulazak Srbije u NATO. Procenio je da bi to za njegovu poziciju, čak i
kao retorika, bilo pogubno. Ali Ujka Sem to ne prašta.
Iako ih je Vašington
stvorio, ni Nikolić ni Vučić nisu postali njihovi miljenici. Naprotiv, čini se
da su ih prodali!
Dok se diktator nalazi u izolaciji, jer ga američka administracija
smatra lošim momkom kome je
istekao rok upotrebe, on se ponaša
kao da će njegova vlast trajati doveka. Bolje reći, i on je ograničen u
mogućnosti da manipuliše
i neograničeno vlada. Najpre, okružen
je saradnicima i savetnicima ograničenih shvatanja i dometa, koji misle da se
korupcijom i ucenom mogu rešiti
sve protivurečnosti u srpskom društvu.
S druge strane, i sam diktator je pre mesec dana, u razgovoru sa predstavnicima
srpske dijaspore, priznao da je "Srbija izložena teškim pritiscima i
ucenama iz inostranstva, da je velika nezaposlenost i glad u zemlji, da je
Srbija pred bankrotom".
Nastojeći da obezbedi parlamentarnu većinu, Boris Tadić i njegova klika
računaju na Srpsku naprednu stranku, koju koriste kao toalet-papir. Dopuštajući Tomi Nikoliću da traži vanredne izbore, ali bez ikakve kritike aktuelne vlasti, Tadić poručuje
građanima da je sva vlast u njegovim rukama.
Diktator voli da prlja ljude. Tako Tomislav Nikolić ne sme da progovori
nijednu reč optužbe protiv Tadića i
njegove kamarile. Čak je naterao Vučića da napada Ivicu Dačića, jer ni
Ivica Dačić ni SPS nisu više
po volji diktatora. Nakon prisustva molitvenom doručku kod Obame, Ivica Dačić
je, što je zaista neobično,
jer je on ministar unutrašnjih,
a ne spoljnih poslova, ostao deset dana duže u Sjedinjenim Američkim Državama,
ostvarujući različite vrste kontakata sa američkim zvaničnicima, što je u Tadićevom kabinetu ocenjeno kao zabadanje noža u leđa. Da uniznosti Tomislava Nikolića, kada je
Tadić u pitanju, nema kraja, svedoči i njegova molba upućena diktatoru - da
makar javno obeća da će raspisati izbore do kraja godine, a da će Srpska
napredna stranka odustati od najavljenog stiropor-mitinga, koji su brzopleto
zakazali za 16. april. Očigledno je da Srpskom naprednom strankom rukovode
ljudi koji nisu "integrisane" ličnosti, koji se javljaju samo kada se
to od njih traži i očekuje, i da
njihovi postupci nisu rezultat samostalnog odlučivanja.
Povratkom, dakle, Vojislava Šešelja u Srbiju realno je za očekivati da će on postati
poslanik u Narodnoj skupštini
Srbije, i da će, svom snagom, nastojati da se dodvori Borisu Tadiću, tražeći, za uzvrat, veliku količinu novca, kako za sebe,
tako i za stranku.
Operisan
od morala
Pre odlaska u Hag, Šešelj je pokazao da uvek poštuje vlast. Čak i kada je bio vatreni govornik protiv Miloševića, on je lako prelazio preko tih svojih optužbi kada bi Milošević poslao džakove
novca. Vojislav Šešelj nije čovek koga interesuje vlast. Njegovo poimanje vlasti je
maglovito. On nema nikakav koncept, osim onog marksističkog "koncepta
naoružanog naroda". I
zato je za očekivati da će Šešelj na sve moguće način napadati Srpsku naprednu
stranku. Nije isključeno da on zaista pokuša da pobije rukovodstvo ove partije. Ne treba zaboraviti da nikada nije
istražena smrt generalnog
sekretara SRS Vojina Vuletića, zatim zversko ubistvo supruge Slobodana
Jovića, ljudi koji su se bili odvojili od Šešelja, kao i još nekoliko nasilnih smrti njegovih saradnika.
Lično poznajem Vojislava Šešelja i tvrdo verujem da je to jedan od retkih ljudi
koji je operisan od morala. Podsećam da je na pasja usta napadao Dobricu Ćosića
kada je ovaj bio predsednik SRJ. Ne bi to bilo ni vredno pomena niti nešto loše
da Šešelj, kada je iz Sarajeva došao
u Beograd, nije doslovno preživeo
zahvaljujući obilatoj novčanoj pomoći Dobrice Ćosića.
Vojislav Šešelj će pokušati
da svim sredstvima ojača stranku. Pokušaće to da ostvari na lakši
način, pozivajući na obračun sa izdajnicima Nikolićem, Vučićem... Vlast će,
nema sumnje, pružati Šešelju
medijsku pažnju, nastojeći da na
taj način odvuče pažnju
gladnih građana i sindikata sa stvarnih problema, od čijeg rešavanja zavisi naša sudbina.
Urušavanje Tadićevog
zdravlja i bitka koja se vodi u DS-u za njegovog naslednika, mogu takođe
uticati na otvaranje unutrašnjeg
sukoba i pretvaranje masovnog protesta u građanski rat.
S druge strane, gradeći strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusija sigurno od saveznika traži da osigura svoje interese na Balkanu. Ona je vlasnik naše Naftne industrije, a dugovanje Srbije samo za gas
iznosi preko milijardu dolara. Vojska Srbije i MUP Srbije duguju NIS-u više od pola milijarde evra. Kroz Srbiju treba da prođe
i ruski gasovod, i za očekivati je da, osim Rusije, i njeni evropski partneri
budu zainteresovani za našu
unutrašnju stabilnost. Da je
ta saradnja Rusije sa evropskim saveznicima već delotvorna, pokazuje i neuspešna prodaja Telekoma. Diktator je, naime, Telekom već
bio namenio Nemačkoj, koja je od Telekoma odustala imajući u vidu upravo ovaj
strateški velik srpski dug
prema Rusiji. Ali, vlasti u Srbiji,
odbačene od Vašingtona i Brisela, kao
da ne vide mogućnost vlastitog preživljavanja
bez saradnje sa ovim dvama centrima moći.
Posetom Japanu, diktator je pokušao da pošalje ljutitu poruku Vašingtonu, da on može da nađe saveznike, ali da ne računa na Rusiju!
Rusi su bacili sve karte na sto i računaju da će posetom premijera
Putina imati jasan odgovor na pitanje da li je moguća dalja saradnja sa
vlastima u Beogradu. Ako taj zaključak bude negativan, Srbije više neće biti.
Pre odlaska u Hag, Šešelj je pokazao da uvek
poštuje vlast. Čak i kada je
bio vatreni govornik protiv Miloševića,
on je lako prelazio preko tih svojih optužbi kada bi Milošević
poslao džakove novca.