Dežurna
Može
li italijanski Fijat bez potrebnih dozvola da proizvede 200.000 vozila 2012.
godine?
Vozi
Miško!
Aleksandar
Vasojević
U drugoj polovini prošle godine predsednik Srbije Boris Tadić i
tadašnji ministar Dinkić posetili su sedište fabrike automobila Fijat
u Torinu. Posle te posete, Fijat je izdao saopštenje da će zbog
nerealnih i neprihvatljivih uslova italijanskih sindikata i nedovoljne podrške
od strane italijanske vlade svoj budući razvoj usmeriti na inostranstvo
(Poljska i Srbija) gde sindikati nisu nezajažljivi, a vlade daju veliku
podršku investitorima.
Na ovu očiglednu ucenu, burno su reagovali svi italijanski sindikati
metalaca i lično predsednik vlade Silvio Berluskoni. Posle višemesečnih
teških pregovora postignut je (i potpisan!) neki kompromisni sporazum, čija
sadržina nikada nije objavljena u Beogradu, a odnosi se na visinu zarada, radno
vreme, odmore i slično.
Po povratku državne delegacije iz Torina, Vlada Srbije je objavila
saopštenje da je postignut sporazum sa Fijatom po kome će se u
Kragujevcu proizvoditi dva nova tipa putničkih automobila, čija će prototipovi
izaći iz fabrike krajem 2011. godine (posle više godina odlaganja), da će
masovna proizvodnja od 200.000 vozila početi već 2012, dok će se fabrike
najvećih Fijatovih italijanskih kooperanata graditi u Kormanskom polju
kod Kragujevca...
Na to su odmah reagovali vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Kormanskom
polju i ucenili Vladu Srbije sa "...realnom tržišnom cenom mnogotraženog
zemljišta od 4.000. evra za jedan ar".
Pošto ar ima 100 kvadratnih metara,
ispada da mu je uslovljena cena od 40 evra po kvadratnom metru ili čak 40
miliona dinara za jedan hektar!
Kako Vlada Srbije nije prihvatila ucenu vlasnika zemljišta iz Kormanskog
polja, nađeno je "idealno rešenje sa zemljištem bivše (vojne) kasarne u
Kragujevcu, koja ima gotovu kompletnu infrastrukturu i gde gradnja može odmah
početi!"
Pri tome se (verovatno namerno) zaboravilo na komplikovane propise koji
regulišu građevinsku operativu. Pre svega trebalo je doneti novi Generalni
urbanistički plan (GUP), a potom i Detaljni urbanistički plan (DUP), koji će od
jedne velike građevinske parcele izvršiti podelu na desetine i više
pojedinačnih katastarskih parcela u veličinama koje odgovaraju planovima i
potrebama Fijatovih kooperanata.
U nastavku bi bilo logično da Ministarstvo odbrane i grad Kragujevac
zaključe ugovor o kompenzaciji za ustupljeno zemljište, kao i o prelasku prava
korišćenja na Direkciju za izgradnju Kragujevca.
Onda bi ta Direkcija sa italijanskim kooperantima zaključila ugovore o
zakupu gradskog građevinskog zemljišta na 99 godina, čime bi se stekli uslovi
za početak izrade idejnih projekata u zavisnosti od konfiguracije zemljišta i
raspoložive infrastrukture.
Uz idejni projekat bi trebalo
obezbediti bar 20 saglasnosti od nadležnih organa (elektrodistribucija,
vodovod, kanalizacija, PTT, toplane i dr.), kao i uraditi projekat zaštite
životne sredine koji ide na javnu raspravu pred građane grada Kragujevca, a oni
ga mogu i osporiti ako nađu da će životna sredina biti ugrožena izgradnjom ovih
fabrika u njihovoj neposrednoj okolini.
Proces koji bi dalje trebalo da se dešava podrazumeva sve saglasnosti i
izradu idejnog projekta, traženje
dozvole za početak gradnje (građevinska dozvola) isključivo od
Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, pošto se radi
o građevinskim objektima velike površine za čije odobrenje je nadležna Vlada
Srbije.
Po dobijanju dozvola za gradnju, pravilo je da se podnosi prijava za
početak izgradnje uz koju se prilaže i glavni projekat budućih građevinskih
objekata. Tek po dobijanju potvrde o prijemu prijave o početku izgradnje, može
da počne izgradnja fabrika Fijatovih kooperanata bez kojih nema
prototipova ni proizvodnje, izuzev ako nije planirana samo montaža delova iz
Italije, kao što je slučaj sa puntom.
U toku je mart 2011. godine, a neko je planirao da 2012. godine proizvede
200.000 putničkih vozila! Gde i kada? Sa kim i kako?
(Autor je diplomirani ekonomista u
penziji)
Bio i - nastavio
Dosadašnji državni sekretar
u Ministarstvu ekonomije i
regionalnog razvoja, a novi ministar u rekonstruisanoj Vladi Srbije Nebojša
Ćirić bio je desna ruka Mlađana Dinkića u dovođenju Fijata u Srbiju.
Italijanska firma je od siromašnog srpskog budžeta dobila velike pare da počne
poslovanje u Kragujevcu. Za uzvrat, gospodin Ćirić je od Fijata nagrađen
troiposobnim stanom u centru Rima. Koliko su novca dobili on i Mlađan Dinkić na
svoje račune u Italiji, istraga tek treba da utvrdi. Umesto da bude uhapšem,
Nebojša Ćirić je unapređen u ministra. Koliko li će tek sa te pozicije ukrasti?
O kakvom čoveku je reč
govori i podsećanje da je pre tri godine Ćirić uputio zvaničan dopis
predsednici Vrhovnog suda Srbije Nati Mesarović, zahtevajući da naloži sudovima
u Srbiji da ne postupaju po tužbama radnika koji su izgubili posao, i da ne
izvršavaju pravnosnažne odluke. Zašto? Da se ne uznemiravaju - poslodavci. Srećom, sud je odbio ovaj zahtev,
ali se Ćiriću ništa nije desilo. Ostao je na svom mestu, i nastavio da -
pljačka. (M. S.)