Povodom
Reforma
srpskog pravosuđa: na površinu isplivali ljudi najnižih moralnih svojstava
Toliko
je originalno da
ni na šta ne liči
U medijskom mraku
sprovedena je "reforma pravosuđa", kojom je diktator želeo da
osigura svoju kamarilu od progona i da ne bude uznemiravana u surovom
pljačkanju državnih fondova, budžeta, javnih preduzeća
Arpad
Nađ
Milovan
Brkić
Savetnici su, izgleda, uverili predsednika Srbije Borisa Tadića
da je on jedan od najperspektivnijih lidera u Evropi, a prvi na Balkanu, i da se
od njega očekuje da svu vlast uzme u svoje ruke.
Podsetimo, pre dve godine po hitnom postupku donete su izmene i dopune
Zakona o javnom informisanju. Trebalo je da dugoročno uguše svaku kritičku
misao u Srbiji, a propagandna mašinerija iz predsednikovog kabineta nameravala
je da stvori novog vođu. Samo nisu znali tačno na koga treba da liči -
na Mubaraka, Ben Alija, Gadafija ili - japanskog cara.
U medijskom mraku sprovedena je i reforma srpskog pravosuđa, kojom je diktator
želeo da osigura svoju kamarilu od progona i da ne bude uznemiravana u surovom
pljačkanju državnih fondova, budžeta, javnih preduzeća.
Ministarka pravde Snežana Malović koketno je isticala
"evropsku podršku" ovoj reformi.
Pod teškim pritiskom iz Brisela Ustavni sud Srbije je, godinu dana
nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti, proglasio neustavnim odredbe
iz usvojenog Zakona o javnom informisanju, zabranjujući primene ovih odredbi
kojima je stavljen rajferšlus na usta novinara i javnih poslenika. I reforma
pravosuđa i reizbor sudija i tužilaca ocenjen je kao skandalozan, a od vlasti u
Beogradu zatraženo je da preispitaju odluku o reizboru sudija i tužilaca.
Naravno, ništa to ne dotiče srpskog predsednika Borisa Tadića. On nas
stalno uvodi u Evropsku uniju - koliko sutra. A naš ulazak će, po svemu sudeći,
biti - malo sutra.
Reforma srpskog pravosuđa izbacila je na površinu ljude najnižih
moralnih svojstava.
Tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje
Đorđević je, ističući svoju poslušnost novim vlastima i doušništvo sa
policijskim službama, za zamenika javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom
tužilaštvu u Beogradu progurao svoju suprugu Bojanu. Gospođa Bojana
Đorđević je pre izbora radila u Ustavnom sudu Srbije, kao savetnik.
Tužilac Đorđević je poželeo da kontroliše celu teritoriju grada, a poverenje
ima samo u svoju ženu. Vozač ih službenim kolima dovozi na posao i vraća s
posla.
Da se njegova supruga ne bi zamarala odlaskom na suđenja u Lazarevac,
Sopot, Mladenovac ili Obrenovac, gospodin Ljubivoje Đorđević je sredio da Drugi
osnovni sud u Beogradu, koji je nadležan za teritorije pobrojanih opština, ima
sedište u Beogradu, u istoj zgradi u kojoj i on radi, a da se krivična suđenja
ovog suda zakazuju i održavaju takođe u Palati pravde. Tako seljaci iz sela oko
Lazarevca, Sopota, Mladenovca i Obrenovca, ako pravda po njih dolazi, moraju da
dođu u Beograd da im se odreže kazna.
Reforma srpskog pravosuđa očistila je i sudove u Novom Sadu od sudija i
tužilaštva od tužilaca koji su se "držali zakona ko pijan plota". Ostali
su oni koji su spremni da izreknu presudu i pošalju na doživotni zatvor
građane, samo ako se to od njih traži, ili oni procene da se to od njih, od
izvršne vlasti, očekuje.
Umesto da ne prođu reizbor, sudije Okružnog suda u Novom Sadu izabrane
su u Apelacioni sud u Novom Sadu, koji, kao odlučuje kao drugostepeni sud za
građane sa teritorije AP Vojvodina. Protiv odluka Apelacionog suda u Novom Sadu
mogu se izjaviti žalbe Vrhovnom kasacionom sudu samo ako je okrivljenom
izrečena kazna od 40 godina zatvora, ili izjaviti revizija - ako je vrednost
spora veća od 100 hiljada evra.
Da je revizija sprovedena na način u kojem bi se utvrđivale činjenice o
stvarnom radu i učinku sudija i tužilaca, mnoge novosadske sudije ostale bi bez
posla.
Sudije Okružnog suda u Novom Sadu Jelica Janjušević, Draginja
Vujić, Vladimir Vujić, Milica Bogdan Lučen, Mirjana
Žeželj Jovanović , Petar Jovanović i Branka Bajić, koje su odane svakoj
vlasti, postale su takoreći vrhovne sudije u Vojvodini. Protiv njihovih presuda
nema žalbe.
Predsednik Okružnog suda u Novom Sadu Slobodan Nadrljanski
takođe je unapređen za sudiju Apelacionog sud u Novom Sadu, i vrši funkciju
predsednika suda. Sa sobom je poveo i svoju ljubav Milicu Bogdan Ličen, koja je
bila njegova zamenica.
U ovaj sud izabrane su i sudije Opštinskoga suda u Novom Sadu, među
kojima je Spomenka Dragaš na najlošijem glasu. Njen muž je sudski
veštak, i ko god je od stranaka njega predložio za veštaka, mogao je
"dobrom" da se nada. Iz Opštinskog suda u Novom Sadu u Apelacioni sud
Novi Sad izabrane su Julijana Budinčević i Ljiljana Cicmil.
Glasovi
odozgo
Viši sud u Novom Sadu izaziva strah kod građana. Prvostepenim krivičnim
većima predsedavaju Zora Jamušakov, koja je i vršilac funkcije
predsednika ovog suda, i sudije Zlata Rodić Knežević i Svetlana
Tomić-Jokić. Sudija Zlata Rodić Knežević je stari kadar JUL-a. Njen
kabinet u novosadskoj "kući pravde" sav je u crvenom. Nameštaj,
zidovi, fotelje... Gospođa Rodić se i posle dolaska DOS-a na vlasti dopala
novim vlastima, makar po brutalnosti u presuđivanju. Njen muž je bio
rukovodilac NIS-a. Sudija Svetlana Tomić Jokić je sestra novosadskog advokata,
koji hara javnim preduzećima i narodni je poslanik.
I parnično odeljenje Višeg suda u Novom Sadu je za žaljenje. Predsednik
ovog odeljenja je Vera Krstin, supruga visokog funkcionera G17 plus. Uz
partijske preporuke, a prethodno proverene u svim pozama, za sudije ovog suda
izabrane su Nataša Dačić, Stojanka Batak i Olivera Pejak Prokeš.
Iz Opštinskog suda u Novom Sadu, na reizboru su pale najbolje sudije.
Ostala je bez posla sudija Tatjana Šunjka i više sudija koje nisu
slušale "glasove odozgo". Ipak, Osnovni sud u Novom Sadu danas je
među boljim sudovima u zemlji, uprkos činjenici da u njemu još sude
"sudije svih režima" poput Nevene Petrović.
Ministarstvo pravde Srbije se, krajem prošle godine, pod teškim
pritiskom iz Brisela, i najavom iz Ustavnog suda Srbije, koja je došla iz usta
tadašnje predsednice Ustavnog suda Srbije Bose Nenadić, da će po
hitnom postupku uzeti u razmatranje ustavne žalbe nereizabranih sudija i
tužilaca, odlučilo na još skandalozniji korak. Predložilo je Narodnoj skupštini
zakon kojim su sve žalbe nereizabranih tužilaca i sudija smatraju prigovorom o
kojem ponovo odlučuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. U novijoj
istoriji nije poznat slučaj da je donet zakon koji važi retroaktivno. Srpski
predsednik nalaže i Ministarsvo pravde sprovodi njegove hirove. Da bi se
disciplinovao Ustavni sud Srbije, predsednica Bosa Nenadić je
podnela ostavku, a na njeno mesto doveden je beskrupulozni sudija Dragiša
Slijepčević, koji je spreman i fizički da sprečava sudije Ustavnog suda
Srbije da "ne ruše ugled predsednika Tadića".
Srpski režim na pitanju reizbora sudija i tužilaca tone sve dublje. U
živo blato svoje bahataosti i nasilništva.
Glup, al' naš
Sudija Osnovnog suda u
Kragujevcu Predrag Marković lako je prošao reizbor. Znao je da će proći.
Ustvari, da mora proći, jer iza njega stoji sestra Jelena Marković
Trivan. Najstariji Marković je sudija Ustavnog suda Srbije, a Jelenin otac,
profesor u penziji, optužen je u aferi "Index" da je primao mito.
Iz tabele koju koju smo
dobili iz Ministarstva pravde Srbije, iz "podataka o normi, ažurnosti i
kvalitetu rada" lako je utvrditi koliko je sudija Marković imao ukinutih, preinačenih
i potvrđenih presuda. Da se Visoki savet sudstva držao njegovog profesionalnog
učinka, mogao je da ga oslobodi vršenja sudijske dužnosti. Ali nije. Zato su
bez posla ostali sposobni i stručni.
Kojima se to onda
kriterijuma rukovodio Visoki savet sudstva reizabirući sudije?
Posle reizbora pričalo
se da je Visoki savet sudstva vodio računa o moralnoj podobnosti sudija.
Sudija Višeg suda u
Beogradu Nataša Albijanić rukovodi vanraspravnim krivičnim većem ovog suda.
Njen muž je vršilac funkcije predsednika ovog suda. Natašin brat je pre
nekoliko godina umro u Okružnom zatvoru u Beogradu, od prekomerne upotrebe
narkotika, koje je i sam dilovao. Sada Nataša čeka da joj dođu na dnevni red
njene kolege koje su njenog brata, narkodilera, držale u zatvoru, u kojem je,
preko veze, dobijao drogu. Gospođa Nataša je, po kriterijumima Ministarstva
pravde - moralna žena.
**
Diskriminatorsko
pravosuđe
Ni
za KiM ovde zvona ne zvone
Radovan Todorović,
nereizabrani zamenik javnog tužioca iz Prištine, ukazuje na neverovatnu
činjenicu da je u jednom trenutku reformisano i evropeizovano srpsko pravosuđe,
u "borbi za Kosovo" jednostavno amputiralo sve što je došlo sa tog
Kosova
...
Poštovani,
tokom "reforme" pravosuđa u Republici Srbiji i
reizboru sudija i tužilaca iz 2009. godine, oko 1.000 sudija i tužilaca ostalo je bez
posla. Ocenu tog i takvog reizbora dala je domaća
i međunarodna stručna javnost, i na žalost svih nas ta ocena je veoma negativna. Međutim, bojimo se da je svima koji su analizirali postupak reizbora
promakla jedna veoma važna činjenica, koja je pratila postupak reizbora. Domaća javnost je pred tom činjenicom zatvarala oči, kao da se ne dešava, dok međunarodna javnost nije
bila obaveštena o toj činjenici, pa tako nije ni mogla da se izjasni o tome.
Naime, radi se o sudijama i tužiocima sa Kosova i
Metohije (u daljem tekstu KiM) koji su 1999. godine izgnani u Centralnu Srbiju.
Pa iako Ustav Republike Srbije (čl. 21), Zakon o radu (čl. 18), Zakon o zabrani diskriminacije, kao i drugi zakonski propisi,
garantuju svima jednakost u pravima, to u praksi nije slučaj sa sudijama i tužiocima sa KiM. To se
između ostalog ogleda i u tome što:
- Samo određen broj sudija i tužilaca sa KiM radno se
angažuju u sudovima i tužilaštvima RS (pri tom
dobijaju najteže predmete, rade u otežanim uslovima,
putuju...),
- Sudije i tužioci sa KiM koji nisu radno angažovani na ime plate
primaju 8.526 dinara (ili 85 EUR, dok je prosečna
zarada u RS 36.839 din ili 370 EUR)?!
Da je ova odluka bila nezakonita i diskriminirajuća dokazuju brojne sudske presude. Dalje,
- Nijedan sudija i tužilac sa KiM za 11
godina nije dobio stan,
- Za 11 godina nijedan sudija i tužilac sa KiM nije dobio
kredit za rešavanje stambenog pitanja,
- I (ono što nas je posebno pogađalo) lica sa KiM
prilikom dobijanja ličnih karata posebno su obeležavana određenim slovima.
Da je javna vlast u kontinuitetu primenjivala diskriminaciju ukazuje i
to da prilikom formiranja Komisije za sprovođenje nacionalne
strategije reforme pravosuđa nijedan član nije bio sa KiM, a ni u Komisiji za reformu pravosuđa nije bio nijedan član sa KiM. Da li,
onda, iznenađuje podatak da su svi sudovi i tužilaštva sa KiM odlukama
tih komisija ukinuti? Postavlja se pitanje da li je uopšte neko i zastupao i
branio interese postojanja tih sudova i tužilaštva? Očigledno nije!
Potom dolazi do formiranja (doduše nepotpunog):
- Visokog saveta sudstva, u kome ni jedan član nije sa KiM, i
- Državnog veća tužilaca, u kome takođe nijedan član nije sa KiM.
Da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca sprovodili diskriminatorsku politiku prema sudijama i tužiocima sa KiM govore između ostalog i sledeće činjenice:
- od oko 400 sudija i tužilaca sa KiM reizabrano
je samo 42 (znači 10 odsto),
- od 876 novoizabranih sudija nijedan nije sa KiM,
- od 88 novoizabranih zamenika javnog tužioca
nijedan nije sa KiM,
- u Vrhovnom kasacionom sudu nijedan sudija nije sa KiM,
- u Republičkom javnom tužilaštvu nijedan zamenik javnog tužioca nije sa KiM.
Primera je mnogo više ali smatramo da je ovo dovoljno da ukaže da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u svom radu nije vodilo računa o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, već je više vodilo računa o rodnom identitetu. Sve sudije i tužioci
sa KiM sa radošću su dočekali reizbor iz 2009. godine, jer je to konačno značilo i rešavanje njihovog radno-pravnog statusa. Nismo smatrali da treba
da budemo reizabrani samo zato što smo sa KiM, ali još manje nismo očekivali da nećemo biti reizabrani samo zato što smo sa KiM. Nažalost, upravo to se i desilo - nismo reizabrani samo zato što smo sa
KiM. Formalno svi smo mi bili podvrgnuti jednakoj proceduri reizbora
sprovedenoj od strane Visokog saveta sudstva i Državnog
veća tužilaca. Međutim, kada je došlo do odlučivanja, primenjeno je
diskriminatorsko načelo da nismo svi jednaki. Odluke o neizboru koje su dobili pojedine
sudije i tužioci sa KiM pune su proizvoljnosti, paušalnih ocena i netačnosti.
Kako inače protumačiti ove činjenice:
- da je zacrtano i sprovedeno umanjenje pravosudnog kadra u Srbiji 20
odsto, dok su sudije i tužioci sa KiM ostali bez posla oko 90 odsto,
- koliko je to strašno i diskriminatorski govori činjenica da u RS ne postoji grad u kome nije reizabrano 90 odsto sudija
i tužilaca,
- takođe, u RS ne postoji grad u kome nije novoizabran sudija ili tužilac (dok sa KiM nije novoizabran nijedan sudija i tužilac, kao da od 1999. godine niko sa KiM nije završio Pravni fakultet).
Na sve ove činjenice pismenim putem smo ukazivali Ustavnom sudu, Ministarstvu za
KiM, Koordinacionom centru za KiM, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku,
Povereniku za ravnopravnost, Ombudsmanu, Povereniku za informacije od javnog
značaja, Državnom veću tužilaca... Sve to nije dalo nikakvog rezultata, što se vidi iz izbora za
sudije i tužioce koji su održani jula 2010. godine, kada se ponovila ista priča iz decembra 2009.
Iako smo im se obraćali i pismenim i
usmenim putem izostala je svaka reakcija svih.
Pokušali smo da svoje pravo ostvarimo i preko suda, podnošenjem tužbe zbog diskriminacije. Međutim, iako je po čl. 41 st. 3 Zakona o zabrani diskriminacije postupak po tužbi zbog diskriminacije hitan, sud već šest meseci nije
zakazao nijedno ročište.
Ovakvim ponašanjem prema sudijama i tužiocima
sa KiM prekršen je čl. 14 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda u kome je osnovno
načelo jednakog tretmana građana.
Takođe prekršen je i čl. 1 Univerzalne deklaracije o pravima čoveka,
kojim se potvrđuje stav da su svi ljudi jednaki u pravima i ljudskom dostojanstvu.
Kako sudije i tužioci sa KiM imaju status interno raseljenih lica, to su pogaženi i vodeći principi o internoj raseljenosti Ujedinjenih nacija (princip 3. st.1.
i princip 22. st. 1) po kome interno raseljena lica ne smeju biti izložena diskriminaciji po osnovu svoje raseljenosti u pogledu uživanja prava.
Celokupnim ovim postupkom reizbora povređeno
je i načelo pravne sigurnosti kao i načelo legitimnih očekivanja.
Želimo da pravdu ostvarimo u ovoj državi, a ne u Strazburu.
Kragujevac, 7. mart 2011.
Radovan Todorović,
nereizabrani zamenik javnog tužioca iz Prištine