Beli criminal

U šabačkoj Opštoj bolnici sasvim specijalan lopovluk

 

Šabac u ruci, Maletić na grani

Spolja gladac, a iznutra - jadac! Tako bi, ukratko, mogla da se opiše Opšta bolnica u Šapcu, koja je već mesec dana predmet medijske pažnje i policijske istrage po nalogu Višeg tužilaštva u Šapcu 

Milan Glamočanin

 

Bolnički krug, kičerajski "ukrašen" gipsanim labudovima i kupidonima, sa žuborećim fontanama, samo je loša maska za ono što se nalazi i dešava unutra: očajna i zastarela dijagnostička oprema, ukinuta vitalna dežurstva (navodno radi ušteda), haotična situacija sa sindikalnim organizacijama, samovoljno ponašanje menadžmenta, zabrana pojedinačnog istupanja lekara u medijima... Sve i da ovog nabrojanog nema, ostaju dokumenti sa ozbiljim optužbama o zloupotrebama koji su dospeli u javnost.

Nekadašnji Zdravstveni centar Šabac pre četiri godine je podeljen na domove zdravlja i Opštu bolnicu. U trenutku kad je trebalo da bude usvojen završni račun Centra i sproveden deobni bilans, tehnička vlada Vojislava Koštunice, odnosno Ministarstvo zdravlja kojim je koordiniralo Ministarstvo rada i socijalne politike, smenilo je direktora Centra Slobodana Mirkovića ne imenujući njegovog naslednika, koji jedini ima pravo potpisa završnog računa. Bez završnog računa i deobnog bilansa nije bilo moguće da se formiraju nove zdravstvene ustanove Opšta bolnica i Dom zdravlja. Ministarstvo tada imenuje dr Gorana Maletića za v. d. direktora Opšte bolnice u osnivanju.

Maletić, ne znajući da je imenovan za direktora ustanove koja još formalno pravno ne postoji, sebe proglašava automatskim naslednikom dr Mirkovića i beskrupulozno ga izbacuje iz kancelarije. Tek posle nekoliko dana shvataju da imaju problem, jer nema ko da potpiše završni račun i sprovede deobni bilans. Ministarstvo navrat-nanos imenuje dr Milorada Mićića za v. d. direktora Zdravstvenog centra Šabac, kako bi se ispoštovala procedura. Pre Mićićevog imenovanja već je usvojen deobni bilans kojim je predviđeno da od 65.817.000 dinara Opštoj bolnici pripadne 68,99 odsto, odnosno 45.407.000 dinara, a Domu zdravlja Šabac 23,08 ili 15.191.000 dinara.

Mićić kao novi direktor Centra menja odluku komisije i pravi novu preraspodelu kojom Opštoj bolnici Šabac pripada više novca za oko 15 odsto, na štetu Doma zdravlja, pa je u novoj preraspodeli nestalo skoro pet miliona dinara. I ova dokumentacija je prosleđena Višem tužilaštvu u Šapcu, a policija trenutno radi na utvrđivanju činjenica.

Virtuelni ugovori

 Pošto je priča o Šabačkoj bolnici prerasla u svojevrsnu aferu, Republički zavod zdravstvenog osiguranja, Filijala Šabac, odlučio je da sprovede svoju, nezavisnu kontrolu poslovanja Bolnice i preispita način trošenja budžetskog novca. Već je konstatovano da način na koji je realizovan ugovor između Filijale i Opšte bolnice nije dobar, kao ni način kojim se pravdala realizacija ugovora. Inače, godišnje se iz budžeta preko RZZO - Filijala Šabac za rad Šabačke bolnice izdvoji oko 1,3 milijarde dinara, a od toga je oko 200 miliona opredeljeno za nabavku lekova, sanitetskog i drugog potrošnog materijala, te oko 70 miliona dinara za druge materijalne troškove.

Pre tri meseca je sa čela ove ustanove smenjen Dragiša Pavlović - Beli, a Tužilaštvo je policiji naložilo da ispita poslovanje i Bolnice i Zavoda. Novi direktor Nebojša Zelenović je dobio odrešene ruke da nezavisno od policije ispita vrlo mutno poslovanje šabačke filijale RZZO poslednjih godina. Zelenović je javno obećao da više neće dozvoliti da se i dalje radi na dosadašnji način i najavio da će se pod lupom naći i rad njegovog prethodnika, bivšeg direktora Pavlovića.

No, da se vratimo materijalnim dokazima o zloupotrebama kojima se šabačka policija već predugo bavi, toliko da je Više tužilaštvo postalo nervozno, pa su ih nedavno opomenuli da što pre dostave rezultate istrage. Dakle, deo obimne dokumentacije odnosi se na nabavku i montažu opreme za vešeraj iz 2007. godine. Kad je komisija za tender odabrala najpovoljnijeg ponuđača, usledile su izmene u bitnim delovima uslova konkursa i ugovora. Uz tehničku dokumentaciju napravljen je i ugovor koji nije mogao da se menja. Ali prvo je promenjen upravo ugovor i to u delu kojim se definiše avansno plaćanje. U prvoj verziji ugovora, potpisanog 16. maja 2007, predviđeno je 35 odsto avansno plaćanje Bolnice prema isporučiocu, da bi posle nekoliko dana bio potpisan drugi ugovor, sa istim datumom i istim delovodnim brojem, ali sa jednim dodatim članom. U članu šest novog ugovora navedeno je da Bolnica treba da uplati avans od 70 odsto. Time je Bolnica "pristala" na lošije uslove za sebe nego što je bilo predviđeno prvim ugovorom.

Drugo, oprema koja je isporučena nije bila ona koja je predviđena tenderom. Nisu isporučene tri mašine na gas, već mašine na kućnu paru, koje su jeftinije. Da bi se napravio kompromis, kako Bolnica ne bi bila oštećena, isporučilac, firma PTM, obećao je da će isporučiti kotao za brzu proizvodnju pare potrebnog kapaciteta za ove tri mašine i sušare, što je i urađeno.

Za četiri prese za peglanje veša trebalo je da se isporuče i četiri bojlera koji bi u nedostatku pare omogućili da prese rade i na struju, ali umesto četiri, nije isporučen nijedan bojler, iako je to bilo predviđeno tenderom i ušlo je u cenu. A presa bez bojlera je, naravno, jeftinija. Jasno je da bez bojlera ni prese ne mogu da rade. Da bi se ova egzibicija pokrila papirima, napravljen je aneks ugovora. Čemu ovaj aneks na štetu Bolnice, može samo da se pretpostavi. Inače, prodavac je prema potpisanom ugovoru imao i obavezu montaže, što nije u potpunosti ispoštovao, pa je montažu kotla za brzu proizvodnju pare uradio Sintgas inženjering i to - naplatio.

Sistematsko isparavanje

Inače, u montaži kotla naplaćeni su delovi koji nisu ni rađeni, jer su ranije isporučeni. Dakle, dva puta je plaćeno isto i to preskupo. Takođe, plaćeni su i neki delovi koje je Bolnica već imala, kao što je sigurnosni ventil za regulisanje pritiska. Sve u svemu, cena nabavke i ugradnje opreme za vešeraj dostigla je oko 21 milion dinara bez PDV-a. A da bi novi vešeraj bio instaliran  trebalo je uraditi i adaptaciju i rekonstrukciju zgrade u kojoj će biti. Umesto da se napravi predračun ukupne adaptacije, radovi su obavljeni etapno, sve da bi se izbegao tender i posao provukao kroz nabavku male vrednosti, iako je ukupna cena prešla zakonski limit za male nabavke od 2,9 miliona dinara.

Na rekonstrukciji objekta vešeraja u jednom delu posao dobija Sintgas inženjering iz Beograda, i to adaptaciju gasnih instalacija i razvoda tople i hladne vode - cena posla je 2.156.623 dinara uz 50 odsto avansa. Radove na elektroinstalacijama dobija Protehna M za 1.186.070 dinara - 50 odsto avansa, a radove na instalaciji klima-uređaja i rekonstrukciji ventilacije dobija PTM - 1.385.500 dinara uz avans od 70 odsto, montažu certusa Sintgas inženjering - 876.400 dinara, avans 70 posto. Međutim, ovde nema građevinskih radova, ali i oni su značajno učestvovali u ukupnom trošku rekonstrukcije zgrade predviđene za vešeraj. Na taj način su napravljene četiri javne nabavke male vrednosti da bi se izbegao tender. Policijska istraga bi trebalo da utvrdi i koliko je čega ugrađeno, jer se to ne vidi iz specifikacije radova.

Ima još sličnih primera javnih nabavki male vrednosti. Tako je firmi PTM u avgustu 2008. godine plaćeno 1.049.256 dinara za 25 tona tabletirane soli, pri čemu se ista količina mogla kupiti za 354.000 dinara od drugog preduzeća, ili 501.500 dinara kod trećeg, prema prispelim ponudama. Dalje, popravka senzorskih vrata plaćena je 622.374,51 dinar, dok nova vrata sa transportom, montažom i garancijom od dve godine koštaju -  225.000 dinara, što znači da je popravka vrata plaćena više za 600.000 dinara. Takođe, firmi PTM je u junu 2008. plaćeno 1.451.400 dinara za nabavku mašine za pranje noćnih posuda, a mašina istih karakteristika od renomiranog stranog proizvođača koštala je u to vreme 632.480 dinara. Ukupan promet Šabačke bolnica sa PTM-om u 2008. godini bio je preko 16 miliona dinara. Istraga bi trebalo da utvrdi da li je na ovaj način za usluge i promet robe plaćeno za oko osam miliona dinara više nego što je potrebno!

Samo mesec dana posle kupovine mašine za pranje kibli, Bolnica je firmi Protehna M platila 1.257.880 dinara za nabavku komore za audiometriju (slušna kabina), a realna vrednost je oko 345 hiljada dinara. Sa Protehnom M Opšta bolnica krajem decembra 2008. ima ukupan promet veći od sedam miliona dinara, iako je zadužena sa 5.331.283,67 dinara, pa je  nejasno zašto je Bolnica u pretplati više od 1,5 milion dinara.

Tehnika malih vrednosti

Kad mutan posao nema kontrolu onda se dobro i razvija, pa se vrh Bolnice upušta i u zloupotrebe u servisiranju medicinskih aparata, te nabavku medicinskog materijala i sredstava skuplje i do 20 odsto, samo dva meseca nakon potpisivanja ugovora sa najpovoljnijim dobavljačem izabranim na tenderu. A tender je objavljen u septembru 2008. za nabavku reagenasa i testova za biohemijske analizatore, ukupne vrednosti 12 miliona dinara. Na tender su se javili i Velefarm-Prolek d.o.o iz Beograda i Laviafarm, takođe beogradska firma, a ugovor dobija Velerfarm-Prolek.

Taj ugovor je sklopljen 15. januara 2009. godine i tiče se nabavke potrošnog materijala za potrebe hematološkog analizatora, bez navođenja ukupne cene materijala i pojedinačnih cena u ugovoru, da bi posle samo dva meseca Bolnica i Velefarm-Prolek napravili aneks ugovora kojim se bitno menja tenderski ponuđena cena. Postojala je ugovorna obaveza o fiksnim cenama tokom trajanja ugovora, osim u slučaju promene kursa evra, ali Bolnica niti raskida ugovor niti raspisuje novi tender. Na ovaj način je izigrana klauzula ugovora o promeni cena u slučaju promene kursa evra.

Firma Velefarm-Prolek nije isporučila nijednu tranšu ugovorenih sredstava u prva dva meseca od sklapanja ugovora, ali Bolnica ni tada ne raskida ugovor. Samo 14 dana od potpisivanja ugovora o nabavci sa Velefarm-Prolekom, Opšta bolnica Šabac putem javne nabavke male vrednosti zaključuje ugovor sa firmom Laviafarm d.o.o, kao sa drugim najpovoljnijim ponuđačem na tenderu!? Već u februaru, opet putem javne nabavke male vrednosti, Bolnica sklapa ugovor sa Laviafarm o nabavci istih sredstava koja su bila predmet sprovedenog tendera, u vrednosti od oko 505 hiljada dinara, a ukupna vrednost te dve nabavke je više od milion i dvesta hiljada dinara bez PDV-a. Na taj način Bolnica je obezbedila nabavku reagenasa i premostila vreme do donošenja aneksa ugovora sa Velefarm-Prolekom i formiranja novih cena. Dakle, Velefarm-Prolek nije isporučio nijedan kontingent ugovorenih sredstava po cenama s kojima je učestvovao i pobedio na tenderu, da bi posle promene cena postao jedini snabdevač Bolnice tim proizvodima.

Na tenderu za nabavku ugradnih sočiva za 2008. godinu, Komisija za javne nabavke Opšte bolnice Šabac dodeljuje taj posao firmi Medilens Beograd. Međutim, reagujući na žalbu Alba Greca Medica iz Beograda, Komisija za zaštitu prava ponuđača poništava javnu nabavku. Umesto da Bolnica ponovo raspiše tender, kreće se u nabavku sočiva ali kroz javne nabavke male vrednosti. U više navrata tokom jedne godine kupljeno je ugradnih sočiva za više od šest miliona dinara, opet bez tendera.

Policiji bi trebalo da bude zanimljiv i slučaj nabavke vrelovodnog kotla marke viessman čija je cena oko 7,5 miliona dinara. Velefarm AD Holding i Opšta bolnica Šabac u februaru 2008. potpisuju dokument o saradnji, pozivajući se na bonitet koji će biti ostvaren u 2008. i 2009. godini, iako je tender za nabavku lekova oboren od Komisije za javne nabavke Republike Srbije.

Teško Šapčanima

 Verovatno je samo dr Goranu Maletiću, direktoru Šabačke bolnice poznato kako se mogu unapred znati bonitet, promet i firma sa kojom će na osnovu Zakona o javnim nabavkama za nabavku lekova, RTG sredstava i sanitetskog materijala, sklopiti ugovor za tekuću i narednu godinu?! I to u trenutku kad je tender za nabavku te robe oboren, a drugi nije ponovljen, već se posebnim dokumentom o saradnji između Velefarma i Bolnice definiše isporuka, odnosno nabavka medicinskog materijala i lekova, što je takođe suprotno Zakonu o javnim nabavkama.

Ugovorom o saradnji predviđeno je i da Velefarm, radi nastavka uspešne saradnje i ostvarenih imaginarnih a ne realnih boniteta, isporuči kao donaciju za hitne potrebe Opšte bolnice u Šapcu jedan vrelovodni kotao marke viessman, i to na osnovu ponude firme PTM iz Šapca, a ne od zvaničnog zastupnika Viessmanna u Srbiji. Zanimljivo je da je kotao stigao u Šabačku bolnicu kao hitna nabavka, ali do danas ne radi, možda i zbog toga što nije isporučen i - gorionik! U ovom poslu je isparilo oko dva miliona dinara!

Naravno, prvo pitanje koje se nameće jeste kako je moguće da jedan direktor i par njegovih čauša mogu godinama da vršljaju na štetu budžeta, ali, što je još gore, i zdravlja više od 200 hiljada stanovnika koji gravitiraju Opštoj bolnici Šabac. E, tu se, kao i mnogim sličnim slučajevima, zatvara magični politički krug. Dolaskom na funkciju direktora dr Maletić ubrzo napušta okrilje DSS-a i prelazi u G17 plus. Zanimljivo je gde se to učlanjenje dešava, jer Maletićevog imena nema na spisku lokalnog G17 plus. Usput, Maletić zadržava odbornički mandata koji je stekao dok je bio u DSS-u, pa u glasačkim klackalicama gradske skupštine, kao naprasno nezavisan odbornik, postaje bitan i kao politički igrač. Čaršija priča da zbog svega ovoga nevidljivu zaštitu dr Maletiću pruža gradonačelnik Miloš Milošević, kadar Demokratske stranke, koga pri kraju mandata više ne mogu da smisle ni njegove dojučerašnje partijske kolege. I to ne samo zbog dr Maletića i njegovih direktorskih avantura.

Inače, poslovanje Bolnice je već bilo na tapetu pre nekoliko godina, a policijsku istragu je obavio inspektor Saša Lazarević i, gle čuda - nije otkrio ništa protivzakonito. Izveštaj je prihvaćen, sve je palo u zaborav, a Lazarević napušta policiju i počinje da radi u firmi koja se bavi skupljenjem i preradom otpada i s kojom ubrzo, gle još jednog čuda, Bolnica sklapa ekskluzivan ugovor o preuzimanju otpada! Među zaštitinicima dr Maletića još se pominju i Nevena Karanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, inače kadar G17 plus, ali i neki ljudi iz DB-a.

Sve u svemu, ovaj vešti ginekolog je očito mnoge zadužio kad je mogao ovako da se razmaše. Pre nedelju dana je raspisan konkurs za direktora Opšte bolnice u Šapcu, a bude li se dr Maletić ponovo kandidovao, to može da znači samo jedno - leđa su mu opet obezbeđena i preko stranke i preko policije. A kvalitet medicinskih usluga ove bolnice u rasulu prelamaće se kao i do sada - preko leđa stanovnika Šapca i nekoliko okolnih opština.          

 

 

Nepotizam u Opštoj bolnici Šabac

Milana Đukanovića (1965) iz Male Vranjske, koji je završio srednju hemijsku školu, neoženjenog i bez dece, dr Maletić kao svog dugogodišnjeg intimnog prijatelja i kuma 2008. godine bez konkursa zapošljava na neodređeno vreme na mesto "kooridinatora tehničke službe". Ta osoba treba da bude šef velikom broju inženjera, tehničara, KV radnika i da vodi sve poslove u vezi sa nabavkom, servisiranjem i održavanjem medicinskih i tehničkih aparata i opreme. Član je komisije za javne nabavke, a ima čudan hobi -  naplaćuje slikanje tek rođene dece majkama koje su još u bolnici (500 dinara po fotografiji)! Nalazio se u pritvoru, po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Šapcu, od 3. do 18. novembra 2009. zbog krivičnog dela trgovina ljudima i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju. Osuđen je prvostepenom presudom na 14 meseci zatvora.

Gorica Maletić (1967), rođena sestra direktora Gorana Maletića, stalno zaposlena u kadrovskoj službi, gde sa srednjom stručnom spremom prima platu visoke stručne spreme.

Dr Rade Mićić, primljen kao lekar bez konkursa odmah po završenom fakultetu, sin dr Milorada Mićića, Maletićevog pomoćnika za stručne poslove. Dobio specijalizaciju iz urologije.

Dr Danijela Miladinović, primljena kao lekar bez konkursa, inače snaha dr Milorada Mićića, Maletićevog pomoćnika, dobila specijalizaciju iz očnih bolesti.

Milan Marjanović, vozač u unutrašnjem transportu, zaposlen na neodređeno vreme, rođak Sretena Radovanovića, funkcionera G17 plus, člana Gradskog veća u Šapcu, sa čijom firmom "Nama Ras" Maletić izuzetno dobro posluje, odnosno, od koje nabavlja građevinski materijal.

Srđan Stojinović, zaposlen na neodređeno vreme kao magacioner, sinovac Milutina Stojinovića, funkcionera G17 plus (potpredsednik Skupštine grada Šapca), kojeg je Maletić zaposlio dok je M. Stojinović bio član UO bolnice.

Ljiljana Antonić, zaposlena na neodređeno vreme, blagajnik u finansijskoj službi, supruga zdravstvenog inspektora Ministarstva zdravlja za Mačvanski okrug Dragana Antonića Releta, koji se nijednom nije oglasio o poslovanju Bolnice i poznat je kao osoba koje se "ne meša u svoj posao". 

Joviša Janković, brat Ružice Popović (predsednice UO "Humano srce Šapca"), radi kao administrativni radnik na šalteru Hirurgije. Maletić ga zapošljava jer mu Ružica Popović iz fonda "Humano srce Šapca" (koji se finansira čak i iz budžeta grada) poklanja medicinske aparate. Ona je, inače, majka, jednog od vlasnika firme Viktoria grup.

Dr Marija Vujković (lekar u Doma zdravlja Šabac, supruga dr Branka Vujkovića, lekara u hitnoj pomoći Doma zdravlja Šabac, iz G17 plus, predsednika Upravnog odbora Opšte bolnice Šabac). Maletić joj van konkursa daje posao i specijalizaciju pedijatrije u Opštoj bolnici.