Natrag
(P)likovi
Željko Sertić, čovek koji je došao niotkuda: nije znao da vodi ni privatno preduzeće, a kako će ministarstvo privrede?
Pripravnik u pedesetoj
Novi ministar privrede Željko Sertić nema nikakvog iskustva u vođenju većeg preduzeća, najveći privredni sistem koji je vodio jeste Privredna komora Srbije sa 300 zaposlenih, koju je bezuspešno pokušavao da reformiše godinu i po dana. Diplomirao je u 45. godini života i to na privatnom univerzitetu poznatom po davanju doktorskih disertacija za radove koji su potpuni falsifikati, a najviše je poznat kao hrvatski lobista u Srbiji. Sertić se već eksponirao i kao lobista Hrvatske i njene privrede, uporno tvrdeći kako srpsko tržište u još većoj meri treba otvoriti za hrvatska preduzeća, zaboravljajući pri tome da su srpskim firmama vrata Hrvatske potpuno zatvorena.
Igor Milanović
Novi ministar privrede Željko Sertić je čovek bez biografije. O njemu je gotovo nemoguće naći iole precizne podatke, čak i na zvaničnoj prezentaciji Privredne komore Srbije iz koje, sa mesta njenog predsednika prelazi u Ministarstvo privrede.
Rođen je u Sečnju 1967. Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Sadu. Diplomirao je na Fakultetu za poslovno industrijski menadžment Univerziteta Union u Beogradu i to tek 2012. godine, odnosno u svojoj 45. godini života. Na Univerzitetu Union je i Aleksandar Šapić odbranio plagiranu doktorsku disertaciju.
Član je Srpske napredne stranke i predsednik je Saveta za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo SNS-a. U pojedinim medijima se navodi da je Sertić šef Kancelarije za privredne aktivnosti SNS-a.
Jedno vreme se njegovo ime u medijima pominjalo uz špekulaciju da bi Srpska napredna stranka mogla da ga nominuje za novog gradonačelnika Beograda.
Izuzetno se malo zna o profesionalnom razvoju Sertića, što ni ne čudi, jer kao srednjoškolac u zrelim godinama teško da je mogao da dobije neko odgovornije radno mesto. Pominje se da je bio: 1990. godine suosnivač preduzeća "Gotra" doo iz Novog Sada (spoljna i unutrašnja trgovina); 1992. godine suosnivač preduzeća "Gotreks" iz Beča (spoljna i unutrašnja trgovina); od 2000. do 2006. godine izvršni direktor firme "Magma" doo (projekti uređenja gradova, marketinške aktivnosti, konsalting usluge); od 2006. do 2010. godine izvršni direktor preduzeća "Foreks" doo iz Beograda (proizvodnja, unutrašnja trgovina i spoljnotrgovinski poslovi).
Ove podatke je teško ili nemoguće proveriti, ali je indikativno da se Sertić uvek vezuje isključivo za preduzeća koja se prema podacima iz finansijskog izveštaja svrstavaju u mala preduzeća. Nikada nije imao nikakvu funkciju u preduzeću sa većim brojem zaposlenih, ili značajnim obrtom kapitala.
Na funkciju prvog čoveka PKS-a došao je krajem marta 2013. iz privatnog sektora, kako se navodi na zvaničnoj prezentaciji Privredne komore.. Na sajtu PKS-a se ne navodi gde je i šta Sertić radio u "privatnom sektoru".
Po podacima dostupnim javnosti u Agenciji za privredne registre, Sertić je do aprila meseca 2013. bio direktor i jedini zaposleni u preduzeću "Konrad" d.o.o. tada sa sedištem u Novom Sadu. Ovo privredno društvo osnovano je u februaru 2009. godine, a jedini vlasnik je Andrija Radumilo, koji je danas i direktor i jedini zaposleni.
U godini kada je ovim preduzećem direktorovao Željko Sertić, odnosno u 2012. godini, "Konrad" je imao osnovni kapital od 49.000 dinara, zapošljavao je jednog radnika i ostvario neto gubitak od 567.000 dinara, odnosno ukupni gubitak preko visine kapitala od čak 423.000 dinara. To znači da je ministar privrede uspeo ne samo da potroši neraspoređenu dobit preduzeća iz 2011. godine u visini od 94.000, već i kompletan osnivački ulog Radumila i da ode u minus koji je osam puta viši od osnovnog kapitala!
U vezi menadžerskih sposobnosti novog ministra privrede konsultant Dragoljub Rajić je nedavno izjavio: "...Sertić nije uspeo da reformiše PKS, koja ima 300 zaposlenih, da bude efikasnija, i ne vidim kako će onda uspeti da reformiše privredu u kojoj ima 990.000 zaposlenih."
Sertića, u suštini, ni ne interesuje da reformiše srpsku privredu, već da je do kraja uništi i proda strancima, prvenstveno preduzećima iz Hrvatske. Još pre nego što je stupio na položaj ministra privrede on je obelodanio da će u prvim nedeljama po stupanju na dužnost privatizovati "Privrednu korporaciju Beograd" a.d. (PKB) iz Padinske Skele kod Beograda.
Za ovaj nekadašnji poljoprivredni gigant interesovanje već godinama pokazuje "Agrokor" iz Hrvatske u vlasništvu tajkuna Ivice Todorića. Pregovori o kupoprodaji vođeni su više puta posle petooktobarskog puča, ali se nije našao zajednički jezik.
Za vreme prethodne vlasti PKB je izdeljen na više manjih preduzeća koja su nekada radila pod istim krovom, pa su ona manja deo po deo privatizovana i većina njih danas više ne postoji. Ono što je preostalo, a to je upravo glavni deo preduzeća, prešlo je u vlasništvo Beograda.
Posle niza katastrofalno loših rezultata, poslednjih godina je PKB krenuo da se oporavlja. Godinu 2012. PKB je završio sa poslovnim prihodom od 6.879.269.000 dinara, 2.180 zaposlenih i dobitkom od skromnih 285.747.000 dinara. Već sledeće godine poslovni prihod se smanjio na 5.870.854.000 dinara, ali je dobit skočila na 2.195.864.000 dinara, uz neznatno smanjenje broja zaposlenih na 2.110 radnika.
Nema poslovnog opravdanja za prodaju ovog preduzeća, pogotovo jer je to jedan od poslednjih poljoprivrednih kombinata koji još postoje u Srbiji.
Osim PKB-a istu sudbinu očekuje i PIK Bečej, još jedan poljoprivredni gigant koji će preuzeti "Agrokor", direktno ili posredno preko "Droge Kolinska" iz Slovenije, odnosno nekog drugog od svojih mnogobrojnih zavisnih preduzeća. Ukupno 35 privrednih subjekata iz oblasti poljoprivrede treba da bude privatizovano pod kontrolom i nadzorom Željka Sertića.
Za "Galeniku", koja takođe ide u privatizaciju, veruje se da bi mogla za male pare da bude kupljena samo da bi posle toga bila zatvorena i tako tržište prepušteno ili hrvatskoj "Plivi" ili nemačkoj "Štadi", koja već poseduje vršački "Hemofarm".
Sertić je i do sada bio eksponent hrvatske privrede u Srbiji. Sertići su Hrvati, poreklom iz okoline Slunja, tačnije iz Sertić Poljane, gde se nekada svo stanovništvo tako prezivalo. Danas ih u Hrvatskoj živi još oko dve hiljade u više od 850 domaćinstava.
Potpuno u skladu sa izbegavanjem davanja bilo kakvih preciznijih podataka o životnom i profesionalnom putu novog ministra, ide i davanje poluinformacija kako bi se njegova biografija donekle popeglala i izbeglo da se primeti kako se on na to mesto dovodi samo zato što je hrvatski lobi podmitio predsednika srpske vlade.
U Sertićevoj kratkoj i nedorečenoj biografiji koju je objavila Privredna komora Srbije, navodi se kako je on dobitnik priznanja "Najmenadžer jugoistočne i srednje Evrope" za 2013. i 2014. godinu. Ovo priznanje dodeljuju privatna udruženja iz Bosne i Hercegovine "Nezavisna agencija", "Evropsko udruženje menadžera", zajedno sa časopisom "Euromanager" i ono nema nikakvu težinu, čak ni u stručnoj javnosti. Interesantno je da se najavljuje da je već dobitnik i priznanja za 2014. iako se ono dodeljuje krajem godine. Ali, pošto je reč o pripejd nagradi ne treba ni sumnjati da će je Sertić i dobiti, kada ju je već pošteno platio.
I priznanje "Najevropljanin" koje je 2013. dobio novi ministar privrede dodeljuje udruženje građana, "Prva evropska kuća" iz Srbije. Iste godine kada i Sertić, priznanje "Najevropljanin" u drugim oblastima dodeljeno je nemačkom ambasadoru u Beogradu Hajncu Vilhelmu, glumcu i producentu Draganu Bjelogrliću, široj javnosti nepoznatoj Lovorki Nikolić iz preduzeća "Farmalogist" i Milanki Karić.
Na udarnom mestu Privredna komora Srbije navodi kako je Sertić i član Borda direktora "Evrokomore" ("Eurochambres"), navodeći neupućene da pomisle kako je to neko posebno priznanje za njegovu, inače nepostojeću stručnost.
"Evrokomoru" čine privredne komore skoro svih zemalja Evropske Unije, kao i država koje su dobrovoljno pristupile ovoj privrednoj asocijaciji, a to su: Bosna i Hercegovina, Srbija, Gruzija, Ukrajina i Turska. Po svojoj funkciji svaki predsednik privredne komore ovih zemalja je automatski i član Borda direktora "Evrokomore". Onog trenutka kada Sertić ode sa mesta prvog čoveka Privredne komore Srbije prestaje i njegovo članstvo u Bordu direktora "Evrokomore".
Srpsku privredu tako treba da reformiše čovek koji je u zrelim godinama, u petoj deceniji života diplomirao na privatnom univerzitetu poznatom po davanju dubioznih doktorskih titula, čovek koji nikada nije uspešno vodio ni jedno veće preduzeće u ovoj državi i koji nije uspeo za godinu i po dana dok je bio predsednik Privredne komore Srbije da ovu asocijaciju reorganizuje i dovede u sklad sa evropskim normama.
Uz sve to, Sertić se već eksponirao kao lobista Hrvatske i njene privrede, i stalno tvrdi kako srpsko tržište u još većoj meri treba otvoriti za hrvatska preduzeća, zaboravljajući pri tome da su srpskim firmama vrata Hrvatske potpuno zatvorena, a da su njihovi privrednici ovde za male pare već ionako pokupovali skoro sve što su zamislili.
Da li je moguće da u Srbiji nema kvalitetnijeg, iskusnijeg i poštenijeg čoveka koji bi mogao da preuzme mesto ministra privrede?