Dežurna

Ekskluzivno: predsednik Vlade vrši pritisak na američkog državljanina Marka Krendala, da svoje poslove u Srbiji prepusti biznismenima iz Ujedinjenih arapskih emirata

Vučić zaratio sa Amerikancima zbog Arapa

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, nedavno je optužio člana američke Republikanske strane i vlasnika firme Kontinental Vind Partners, Marka Krendala, da ga "reketira". On nije prvi koga je Vučić preko medija optužio za takvo nešto, i to bez ikakvog osnova. Ali, Krendal nije bilo ko, nego ličnost iz ugledne američke porodice i sigurno će naći načina da suoči Vučića sa zakonom. U međuvremenu, novinar Tabloida istraživao je stvarnu pozadinu Vučićeve neobične "naklonosti" ka arapskim šeicima i njihovim interesima u Srbiji i uz pomoć svojih izvora došao do činjenica koje teško terete odlazećeg vlastodršca

Vuk Stanić

Predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, zaratio je sa američkim republikancem Markom Krendalom (Mark Crandall), vlasnikom firme Kontinental Vind Partners, koja u Srbiji pravi vetroparkove, za proizvodnju struje. Od ovog sukoba štetu bi mogli da imaju i građani Srbije.

Markov otac je osnivač i suvlasnik Ameriken erlajnsa. Krendalovi u Americi važe za uglednu porodicu naklonjenu tamošnjoj Republikanskoj stranci. Pretpostavlja se da su ljudi bliski američkim demokratama podstakli sukob Vučića i Krendala. Krendal je protiv Vučića organizovao proteste u Vašingtonu. Vučić je ovog Amerikanca preko domaćih medija označio kao čoveka koji pokušava da ''reketira Srbiju''.

-Kampanju u SAD su organizovali pojedini tajkuni, i to zato što ni njima niti bilo kome drugom ne dozvoljavam da reketiraju ni Srbiju ni mene - izjavio je Vučić nakon dolaska iz Vašingtona.

Ljudi bliski Krendalu tvrde da je situacija obrnuta, i da zapravo Vučićevi ljudi već duže vremena pokušavaju Krendala da istisnu iz posla, sa vetroparkovima u Srbiji.

-Čini se da Vučić u aferi sa vetroparkovima ništa nije uradio slučajno, i da će se vremenom pokazati da je on bio korisna figura koja nije ni bila svesna kakve poslove i za koga završava -kaže sagovornik Tabloida, dobro upućen u ovaj sukob.

Kako bi čitaoci razumeli suštinu sukoba oko vetroparkova, potrebno je objasniti sledeće: Srbija ima potpisane međunarodne sporazume da će po subvencionisanoj ceni otkupljivati struju od proizvođača koji je proizvode u vetroparkovima, mini hidro elektranama, solarnim parkovima itd... (plaća će se za takozavane zelene kilovate)

Ipak, ova praksa nije zaživela kada su u pitanju vetroparkovi, jer Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektro mreža Srbije (EMS), još uvek nisu uspele da usaglase cenu i modele po kojoj će tu struju otkupljivati, a dok se prateći dokumenti ne potpišu ni ugovor ne stupa na snagu.

Monopol u oblasti vetroparkova u Srbiji je uspostavljen u vreme dok je Srbijom Vladao Boris Tadić. Sve dozvole za gradnju vetroparkova dobili su ljudi bliski domaćoj Demokrtaskoj stranci. Među njima su, bivši ministar energetike Goran Novaković, Miodrag Kostić, belgijska firma iza koje su se krile demokrate iz Tadićevog okruženja, i firma Marka Krendala, koji je ovdašnjoj javnosti poznat kao muž Lidije Udovički, odnosno zet ministarke Kori Udovički.

Monopol je bio tako dobro uspostavljen da ni drugi članovi Demokratske stranke nisu mogli da uđu u proceduru dobijanja dozvola za vetropark. Mada je Dragan Đilas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji i Evropi, koji je bio i ministar u Vladi Mirka Cvetkovića, odnosno Borisa Tadića, takođe nije mogao da uđe u priču sa vetroparkovima.

Đilas se tada i odlučio da novac preusmeri u drugi domen subvencionisanog otkupa, odnosno u mini hidro elektrane. Za partnere je odabrao Nenada Kovača, poznatog kao Neša Roming, i Nikolu Petrovića, aktuelnog direktora EMS-a. Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke za ministra energetike je imenovana Zorana Mihajlović. Mihajlovićevoj je naređeno da politiku Ministarstva usmeri tako da se subvencionisani otkup usmeri u pravcu mini hidro elektrana, a da se bojkotuje otkup iz vetroparkova.

Nedugo zatim Aleksandar Vučić se u Emiratima sastao sa biznismenima iz firme Mubadala. U pitanju je krovna firma u okviru koje posluju ćerke kompanije, jedna koja treba da gradi Beograd na vodi, druga koja kupuje poljoprivredna gazdinstva, odnosno plodnu zemlju u Vojvodini i treću koja se zove Masdar, a koja je zainteresovana za vetroparkove u Srbiji.

Posle razgovora sa ljudima iz Masdale, Vučić zadužuje Zoranu Mihajlović da nađe najbolje projekte vetroparkova u Srbiji i da ih poveže sa arapskim investitorima.

Mihajlovićeva je svoj posao savesno uradila i Arapima su predstavljeni projekti firme Energo vind, Gorana Novakovića, koja trenutno ima status strateškog partnera Naftne industrije Srbije. Predstavljen je i projekat belgijske kompanije Vind Vižn.

Prezentacija onoga što je uradila firma Marka Krendala, preko ćerke firme Vetroelekrane Balkana, odnosno projekti Čibuk 1 i Čibuk 2 dva se najviše svidela rukovodstvu arapske firme Masdar. Kompanija je 18. jula prošle godine dobila građevinsku dozvolu za izgradnju vetroparka Čibuk 1 kod Kovina, u koji je planirano da se uloži 280 miliona evra. Dva meseca ranije, Ministarstvo građevinarstva je poništilo građevinsku dozvolu koja je izdata u maju 2013. sa obrazloženjem da visokonaponski deo trafostanice nije mogao da bude deo građevinske dozvole.

Mihajlovićeva je lako organizovala susret zainteresovanih investitora sa firmom muža njene koleginice Lidije Udovički, koja je zajedno sa Mihajlovićevom član ugledne organizacije Ist vest bridž (East Wes Bridge), blisko povezane sa Trilateralnom komisijom.

Na sastanku su članovi Vlade Srbije, preporučili ljudima iz Krendalove firme da u projekat uključe i Arapske investitore iz firme Masdar, jer je to kako su rekli "interes vlasti"

Nedugo zatim su Arapi pozvali Krendala u Emirate i na sastanku na kome su prisustvovali i neki članovi naše Vlade, sa njim su dogovorili da preuzmu šezdeset odsto njegovog projekta u Srbiji. Tokom razgovora Arapski investitori su izgovarali i rečenice poput ove:

"Hajde da ne kvarimo projekat Beograd na vodi".

Iako je sporazum sa Krendalom sklopljen, kako su to arapski investitori tražili, do manjih problema je došlo kada su naši EMS i EPS, zajedno sa Ministarstvom energetike odbili da potpišu ugovore o subvencionisanom otkupu struje iz vetroparkova.

Cena je bila previsoka, dok proizvođači nisu ponudili nikakvo obezbeđenje u isporukama energije u slučajevima kada vetar stane i oni više ne mogu da isporuče struju iz svog parka. U pitanju su bile sitnice koje bi se prevazišle tokom pregovora i povećanjem kvota koje Srbiji subvencioniše EU. Osim toga to je bio problem sa kojim su bili suočeni svi vlasnici vetroparkova, Miodrag Kostić, Goran Novaković i belgijski investitori. Svi oni zajedno su lobirali i pritiskali EMS i EPS da se sa subvencionisanim otkupom počne, iako je to na štetu Srbije.

Takva situacija je trajala sve do početka izborne kampanje u Sjedinjenim Državama, kada se Vučić naprasno uključio u celu priču i počeo da proziva Krendala da on ucenjuje Vladu Srbije.

Optužbe su dolazile prvo kanalima koje javnost ne vidi, a potom su iz Vučićevog kabineta informacije i tajno doturane medijima.

Uzalud se američki biznismen branio da je on zapravo manjinski partner i da Vučić, ako želi nekoga da optuži, treba te optužbe da usmeri na adresu svih većinskih vlasnika, Kostića, Novakovića, i njegovih prijatelja iz Emirata. Ipak, Vučić nije pominjao nikog drugo osim zeta njegove ministarke Kori Udovički.

Moguće je da Vučić takve napade na Krendala sprovodi u dogovoru sa svojim partnerima iz Emirata i da je cilj istih da se njegovi poslovi u Srbiji preuzmu u potpunosti. Ako je to istina, onda se on u ime naše države zamera sa čovekom koji je bio šef takozvane "Tradkure" globalne korporacije za trgovinu mineralima i sirovinama, a koji je istovremeno i pripadnik jedne od najbogatijih porodica u Americi.

Istražujući šta zapravo stoji iza ovakvog Vučićevog ponašanja, i zašto bi se naš premijer stavljao na bilo čiju stranu na sledećim američkim izborima, našem novinaru je iz jednog centra moći stigla i priča koja kaže da je novac koji investitori iz Emirata ovde ulažu, vlasništvo američke obaveštajne agencije CIA, a ne vlasništvo tamošnjih šeika.

Ta agencija ima širom sveta operacije koje daleko prevazilaze njen zvaničan budžet. Kako bi se obezbedilo finansiranje takvih operacija, ova agencija je svuda po svetu osnovala tajne fondove. Fondovi se pune novcem od trgovine drogom, švercom, trgovine oružjem i ljudskim organima. Tako prikupljen novac se posle ubacuje u legalne tokove. Jedan od kanala preko kojih novac legalizuju su i firme iz Ujedinjenih arapskih emirata, Mubadala, odnosno Masdala.

Šeici iz Emirata su prema ovoj informaciji idealni, jer oni u svojoj zemlji ne podležu nikakvim poreskim kontrolama, niti nezavisnim komisijama. Sa druge strane, bilo kakva firma koja bi se osnovala u Americi novcem koji je iz ilegalnih tokova, bila bi brzo razotkrivena od tamošnje poreske uprave.

Pojedini službenici CIA, koji upravljaju novcem koji Šeici uz pomoć Vučiča peru u Srbiji, imaju interes da u američkoj predsedničkoj kampanji naškode Republikanskoj stranci. Iz tih razloga Vučić je dobio i nalog da na sve načine ometa Krendalov biznis u Srbiji.

A 1. Amerikanci traže raskid ugovora sa Gaspromom

Srpski premijer se u Vašingtonu loše proveo, kažu upućeni. Amerikanci su mu odobrili svega 100 miliona dolara pomoći, dok je Vučićevoj vladi hitno potrebno dve milijarde. Na Vučićevu nesreću od njega je traženo i da pokrene priču o raskidu ugovora o privatizaciji Naftne industrije Srbije, sa ruskim Gaspromom.

Rekli su mu u Vašingtonu, između ostalog i ovo: "...U ugovoru koji ste potpisali sa njima stoji da ćete dobiti Južni tok. Pošto sad definitivno nema ništa od Južnog toka vi pokrenite pitanje raskida ugovora. U medijima plasirajte priču da su Rusi za NIS platili daleko manje nego što vredi...".

Vučić je vrlo nezadovoljan situacijom u koju je upao zbog ovakvih zahteva Amerikanaca, i ljudi iz njegove okoline tvrde da je moguće da će on sada pokušati da potraži pomoć u Moskvi, pa u vezi s tim kažu: "...Nemojte se iznenaditi ako čujete da je Vučić ponudio Rusima da kupe Telekom, ili Elektroprivredu Srbije. Na taj način on bi obezbedio njemu hitno potrebnih dve milijarde dolara za funkcionisanje države u narednih četiri godine...".

Ali, ko danas veruje Aleksandru Vučiću?