Nismo mi od juče

Bogata zemlja, a građani gladni

Žalosno je kukati kako nema para, kako smo siromašni, a mi imamo 4,8 miliona hektara obradivog zemljišta! Četiri puta više nego u Holandiji, jednoj od najvećih izvoznika hrane u svetu! Samo se od naše poljoprivrede, uz dobar strateški program, može godišnje profitirati i zaraditi na više desetina milijardi evra.

Piše: inženjer Jon Popov

Zemlja (obradiva) je jedino osnovno sredstvo koje nema svoj limit i koje se bukvalno ne troši, naprotiv, što više u nju ulažete, ona vam višestruko vraća! Potrebno je, stoga, pod hitno prekinuti rasprodaju domaćih resursa. Mobilisati i organizovati sve ljudske i prirodne potencijale, staviti ih u funkciju izlaska iz krize i napretka. Manuti se trgovine i konačno se okrenuti tržišnoj privredi i, pre svega, poljoprivrednoj proizvodnji. Primera radi, u ovom delu Vojvodine (Južnobanatskog subregiona) pre samo 130 godina bilo je, verovali ili ne, više od 10.000 ha pod vinovom lozom. Danas ima pet puta manje! Prosta matematika i napredna tehnologija ukazuju da se do veličine nekadašnjih plantaža može doći veoma brzo. Samo sa jednom laserskom mašinom za sadnju vinograda za 30 dana može da se zasadi 180 ha. Kroz sistem zadrugarstva i kooperanstva, uz dobru organizaciju, u bližoj budućnosti 10.000 ha pod vinogradima u punom rodu godišnje napravi preko 100 miliona evra profita! Zamislite našeg paora kada sa svega 5 ha pod vinogradima godišnje bude čisto profitirao i do 60.000 evra! Nekada se iz ovih krajeva vino izvozilo, a pšenica uvozila! Pitamo se svi, zašto?!

Proizvodnja biodizela, proizvoda koji je od strateškog nacionalnog interesa za celu državu, tek je naša velika šansa! Da bi poljoprivreda (strateški veoma značajna grana privrede sa enormnim neiskorišćenim potencijalom) bila konačno „prva rupa na svirali", a ne zadnja, kao i dosada, potrebno je pod hitno tražiti od Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava da se napravi državni projekat za proizvodnju bioekološkog goriva budućnosti koje će biti uključeno u energetski bilans zemlje.

Kako još nije iskoristila sopstvene mogućnosti za gajenje uljane repice i proizvodnju biodizela, Srbija ima izvanredne uslove za razvoj ovog biznisa i odlične uslove da od njih stvori izvozne proizvode. Na primer, samo za nemačko tržište potrebno je više miliona tona biodizela godišnje. Proizvodnja ovog goriva, po Kjoto protokolu, do 2020. godine treba da se poveća na 20%.

Proizvodnja biodizela po toni, skuplja je više puta od proizvodnje fosilnog goriva i zato je neophodno da bude on oslobođen akciza i da se nađe u grupi proizvoda sa manjom poreskom stopom.

Takođe je značajno i povećanje stimulacije za setvu uljane repice, soje i suncokreta poljoprivrednim proizvođačima. Vojvodina sama može da proizvede vrlo velike količne uljane repice, soje i suncokreta koji se koriste kao baza za proizvodnju, dok za ostatak Srbija ima mogućnosti da proizvede bioetanol koji predstavlja zamenu za benzin, a sve to zahvaljujući velikim prinosima pšenice i kukuruza, koji se mogu proizvoditi u još velikim količinama. Ovom proizvodnjom smanjila bi se i zavisnost Srbije od uvoza nafte koja je sve skuplja.

Argumenata za uvođenje biodizela, visokokvalitetnog ekološkog pogonskog goriva inače ima na pretek: sva dosadašnja ispitivanja pokazala su da motori sa pogonom na biodizel emituju manje dima i čestica za više od 40%, a ugljovodonika za čak 65%, kao i da biodizel ne oštećuje motor već, naprotiv, da dobra maziva svojstvena ovom gorivu doprinose manjoj potrošnji.

Prosečnim prinosom od oko 3 do 4 tone po hektaru i solidnom cenom, uljana repica od koje se, pored ostalog, dobija biodizel, spada u red najprofitabilnijih ratarskih kultura. Biodizel je gorivo koje se dobija iz sirovog ulja soje, repice i suncokreta, energetsko obnovljivih izvora. Izuzetnog je kvaliteta i koristi se umesto dizel goriva fosilnog porekla u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i za loženje. Može se upotrebljavati samostalno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu.

Biodizel se inače može dobiti iz biljnih ulja svih uljarica, takođe se može dobiti i od korišćenih biljnih ulja i masti, ali uz odgovarajući prethodni tretman, što ujedno utiče na smanjenje zagađenja prouzrokovanog ispuštanjem takvog otpada.

Stručnjaci procenjuju da se u Srbiji u narednom periodu mogu proizvesti sirovine za 30 fabrika biodizela do 10.000 tona, korišćenjem 200.000 ha slobodnog zemljišta. Korist je ogromna, 300.000 tona biodizela, 450 tona sačme, 36.000 tona glicerina i 180 tona lecitina, koji je važan u proizvodnji lekova.

Zato bi gospoda političari trebalo da se okrenu konačno poslu za koji su stvarno plaćeni i da, po hitnom postupku, donesu sve značajne institucionalne i strateške zakone kako bi konačno naša napaćena zemlja izašla iz ovog mraka. Napokon, narod koji ih je izabrao za narodne poslanike to, sa punim pravom, od njih i očekuje!

(autor je diplomirani inženjer, čitav radni vek proveo je na unapređenju i očuvanju vinograda u AD „Vršački vinogradi" i inoviranju tehnologije poljoprivredne proizvodnje)