Amerika

Politički slalom Hilari sa preprekama

Saga o dinastiji Klinton

Mnogi američki politički analitičari tvrde da vodeći mediji u zemlji neće da objave da je budući američki predsednik već poznat: biće to Hilari Klinton. Ali, neće to da objave, jer je ostalo još 11 meseci do izbora, a mediji ne bi hteli da „pokvare zabavu" predizbornih kampanja i propuste dobitke od političkog oglašavanja. Više vole da objavljuju bezbrojne priče o Donaldu Trampu i sve detalje predizborne atmosfere koja vlada u republikanskom taboru, tvrdi Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Mediji žele da podgrevaju nadu građanstva da će novi izbori doneti alternativu učmaloj politici u Vašingtonu. Stvarni poznavaoci američke politike tvrde da se izbori dobijaju ili gube negde sredinom kampanje i da Donald Tramp neće biti predsednik, niti Berni Sanders. Sve ovo moglo bi biti tačno da nije poznato da je Hilari tokom svoje karijere mnogo toga zabrljala i da je neka od tih brljotina može zaustaviti u njenom „pobedonosnom pohodu".

Donald Tramp prosto nije primeran da sedi u Beloj kući i to misli solidna većina Amerikanaca koji će se potruditi da se on ne dogodi. Berni Sanders, levičarsko-progresivni kandidat takođe neće biti predsednik, a to smatraju i mnogi njegovi obožavaoci.

Sanders, pošten i ljubazan čovek, podseća ih na nečijeg simpatičnog, ali luckastog ujaka. Amerika ne bira „poštenog i ljubaznog" predsednika. Ostatak kandidata iz demokratske partije učestvuje u predizbornoj trci da bi na kraju dobili neko zaposlenje. Mesto ambasadora negde, mesto sekretara nekog ministarstva i tome slično. Džo Bajden, koji se nije kandidovao ali to može uraditi u bilo kom trenutku, bi bio dobar predsednički kandidat, iako je već u godinama, ukoliko mutljavina sa elektronskom poštom ili nešto drugo onemogući Hilari da nastavi započeto. Problem sa republikancima je bio taj što su sve žetone, i sav novac, stavili na Džeba Buša, a ovaj nije imao dovoljno energije. Neki od republikanaca naprosto nisu dobar materijal za predsedničku poziciju, a o nekim ne vredi ni govoriti.

Amerikanci biraju nekoga za koga misle da može da bude vođa. Nije obavezno da ga vole, čak ni simpatišu, ali predsednik mora da bude u stanju da kontroliše „razuzdani" Kongres i da se ponaša ubedljivo na svetskoj sceni. Predsednik mora da izgleda „predsednički" i da ostavi utisak da je sebe okružio veoma pametnim ljudima. Ukoliko kandidat pokaže izvesnu dozu arogancije, kao što to radi Hilari, to prosečnom glasaču ne smeta, čak misli da to nije ni toliko loše jer arogancija ukazuje na samopouzdanje i odlučnost, pa čak i na snagu ličnosti.

Prosečnom glasaču, koji odlučuje ishod svih izbora, ne smeta to što je Hilari kao Državni sekretar slala elektronsku poštu preko privatnih, a ne državnih kanala. To da li je ona aktivno učestvovala u pripremi, svrgnuću i ubistvu pukovnika Gadafija nikoga, ali baš nikoga, nije briga. Napad na američki konzulat u Bengaziju, i povezanost tog događaja sa tadašnjom Sekretarkom Klinton, neće uticati na prosečnog glasača sledećeg novembra. Čini se da ne mare mnogo ni za sumnjive radnje Fondacije Klinton i gde i za šta prikupljeni novac ide.

Ukoliko ne bude krivično gonjena zbog neke nezakonske radnje, Hilari Klinton će postati predsednik jer dve stvari joj idu u prilog. Prva, bila je Državni sekretar, bila je senator, bila je politički aktivna supruga američkog predsednika, a i prva dama države Arkanzas kada je tamo Bil bio guverner. Svojevremeno je proglašena kao jedna od najboljih američkih advokata, a politikom se bavila još dok je bila na univerzitetu. Druga, vreme je „sazrelo". Odnosno, vreme za ženu predsednika bilo je sazrelo još 2008. godine kada je kandidaturu demokratske stranke neočekivano zgrabio Barak Obama.

Ukoliko bi Amerikanci birali osobu savršenih ljudskih osobina i čistu od bilo kakvih mutnih radnji, Hilari Klinton ne bi bila izabrana. Međutim, Amerika bira vođu, a ne poštenu i veoma primernu vaspitačicu. Pre će izabrati „teflon" Hilari, sa svim sumnjivim prtljagom koje je uprtila, nego neku finu prodavačicu ljubičica. Ipak, ako bi birali samo nekoga ko ima prgav karakter i vulgarno ponašanje, onda bi to bio Donald Tramp. Bez sumnje, njegov CV nije odgovarajući za propusnicu u Belu kuću.

Tako, manje više stoje stvari s njenim šansama da bude predsednik Sjedinjenih Država, ali postoji i druga strana medalje. Jedna kampanja pod imenom „Hilari za krivično gonjenje, ne predsednika" aktivno radi na tome da Klintonka ne uspe u svojim nastojanjima. Oni tvrde da je Fondacija Klinton familije kriminalna organizacija koja pere novac i koja je osnovana da bi obogatila njihove osnivaće, Bila i Hilari, koji naplaćuju političke usluge. Tvrde da dobar deo donacija dolazi iz inostranstva. Još kažu da je Fondacija pod zaštitom demokratskih donatora, uključujući i aktuelnog predsednika i javnog tužioca. Pokret „Hilari za krivično gonjenje" osnovali su dvojica istraživačkih novinara, Džozef Farah i Džeromi Korsi koji se dva puta nalazio na listi najbolje prodavanih autora Njujork tajmsa.

Njih dvojica, inače, prate Klintonove već 23 godine. Zbog svoje aktivnosti oboje su imali dosta neprijatnosti, a vršeni su i pritisci na donatore njihovog projekta o Klintonovima. Korsi je već odigrao značajnu ulogu u porazu Džona Kerija kao demokratskog kandidata 2004. godine. On i Farah veruju da samo njihovi zajednički napori mogu zaustaviti Hilari Klinton na njenom putu do Bele kuće.

Američki ugledni časopis Forin polisi žurnal nedavno je objavio da se iz e.mejlova Hilari Klinton može zaključiti da je principijelni povod za invaziju na Libiju i ubistvo pukovnika Gadafija bio Gadafijev plan da se stvori valuta sa zlatnom podlogom koja bi u Africi zamenila američki dolar i evropski evro.

U 3.000 mejlova koje je prošlog decembra objavilo američko Ministarstvo inostranih poslova ima i onih koji ukazuju da pobunjenici čine ratne zločine, da se u opozicionim redovima nalazi i Al Kaida, da zapadni savetnici aktivno pomažu rušenje Gadafijevog režima. Jedan mejl koji je upućen Hilari Klinton još u aprilu 2011. ukazuje na ciljeve Francuske, zemlje koja je bila na čelu koalicije prilikom intervencije u Libiji. Ciljevi su bili da se pre svega osigura veći uticaj Pariza u regionu, da se više iskoristi naftno bogatstvo Libije, da se podigne ugled Sarkozija u Francuskoj i da se smanji uticaj Libije na dobar deo afričkih zemalja. Ipak je možda za Francusku, a i ostatak Zapada, presudan bio Gadafijev plan nove valute bazirane na zlatu umesto na dolaru. Što se američkih glasača tiče, ukoliko je Hilari aktivno učestvovala protiv Gadafija, to njoj samo može da pomogne jer je „branila američke interese". Branila je dolar i to veoma oštrim merama.

Ono što bi moglo da ugrozi predsedničku kampanju Hilari Klinton je ponašanje i mutne radnje njene braće. Tonija i Hju Rodama (Tabloid je pisao o tome 2008. godine kada je Hilari takođe pokušavala da dobije nominaciju demokratske partije). Njena braća već duže vreme pokušavaju da izvuku finansijske koristi, koristeći uticajnu sestru i još uticajnijeg zeta. Republikanci smatraju da Toni i Hju mogu da iskomplikuju kandidaturu bivše državne sekretarke, ali to ostaje da se vidi, jer kako sada stvari stoje „loš glas ne može da je zaustavi".

Samo bi mogla da joj stane na put krivična prijava, a toga za sada nema. U jednom članku objavljenom maja meseca prošle godine u Njujork tajmsu, ovaj prestižni dnevnik je tvrdio da je nakon razornog zemljotresa na Haitiju 2010. godine Bil Klinton bio jedan od članova štaba za obnovu ove ostrvske zemlje. U članku se navodi da je Hilarijev mlađi brat vršio pritisak na bivšeg predsednika da mu dodeli neka sredstva iz fonda za obnovu. Činjenica je da mu Bil Klinton nije dao ni dolara, ali je, izgleda, sredio da Toni dobije posao u jednoj kompaniji sa godišnjom platom od 72.000 dolara. Kompanija je inače u vlasništvu bivšeg guvernera Virdžinije i političkog saveznika Bila Klintona.

Taj tekst u Njujork tajmsu, objavljenom pre osam meseci, do sada nije uticao na kampanju Hilari „Teflon" Klinton. Njen drugi brat, Hju, primio je 400.000 dolara od dvojice kriminalaca koje je na kraju svog mandata pomilovao tadašnji predsednik Klinton. Međutim, nakon što je novac vraćen i taj se slučaj izgladio. A u jednom trenutku oba brata su navodno bila umešana u poslovnu avanturu sa jednim političkim liderom iz Gruzije, koji je delovao protiv vlade te zemlje, a uz blagoslov Rusije. Problem je bio i u tome što je Vašington podržavao gruzijsko rukovodstvo. Po pisanju Njujork tajmsa savetnik za bezbednost predsednika Klintona zahtevao je od Hilarove braće da odustanu od tog biznisa. Sve je zaustavljeno na vreme i nije se blamirala spoljna politika Sjedinjenih Država. Hju Rodan je takođe oprobao političke vode kada se kandidovao za senat u Floridi. Izgubio je na izborima, ali je u tom procesu optužen za kršenje propisa o finansiranju političke kampanje. Takođe je pokušao malverzacije sa brojem glasova. Nije lako kandidovati se za predsednika sa takvom braćom, ali je Klintonka do sada sve to prebrodila pre svega zahvaljujući političkom uticaju bračnog para Klinton. Najnovije pritužbe odnose se na Hilarinu ćerku Čelsi koja, navodno, naplaćuje 75.000 dolara za svaki svoj javni nastup.

Potom, sredinom leta 2012. godine petoro kongresmena republikanaca optužilo je blisku saradnicu tadašnje Državne sekretarke za povezanost s Muslimanskim bradstvom, objavio je svojevremeno Vašington post. Radilo se o muslimanki Humi Abedin i vezama sa egipatskim Muslimanskim bratstvom. Njen otac, majka i brat bili su povezani sa operativcima te muslimanske organizacije. Kongresmeni su izrazili zabrinutost za bezbednost Sjedinjenih Država zbog te navodne „muslimanske veze". Više od tri godine kasnije, 16. oktobra 2015, Huma Abedin svedočila je u Kongresu pred Bengazi komitetom koji istražuje napad na američki konzulat iz 2012. kada su živote izgubili četvorica Amerikanaca. Abedin, koja je bila zamenik šefa kabineta Hilari Klinton u Ministarstvu inostranih poslova, a sada je potpredsednica Hilarinog izbornog štaba, svedočila je iza zatvorenih vrata tokom šest sati. Nedelju dana nakon toga Hilari Klinton je takođe svedočila i to je bilo prenošeno preko medija. Potom je Ministarstvo 11. januara odlučilo da objavi arhivu od 29.000 stranica elektronske pošte koju je su razmenjivali Hilari i Huma preko privatnih emejl računa. Ministarstvo je reklo da će redovno objavljivati javnosti ove mejlove i da očekuje da će to završiti do aprila 2017. godine.

Ali, 22. od tih poruka koje su poslate, i primljene preko privatnog servera, neće biti objavljeno jer sadrže državne tajne. To je rečeno tri dana pre izbora u Ajovi, što je vrlo loše vreme za kandidatkinju Klinton. Da bi Hilari bila optužena, procenjuje se, trebalo bi da je zaista mnogo zabrljala. To je dobra vest za nju, loša je ta što će se istraga Ministarstva i FBI vući tokom dužeg vremenskog perioda i Klintonka će sve vreme trpeti političku štetu zbog toga. Šest najvećih državnih agencija, uključujući CIA, FBI i NSA gledaju mejlove da bi procenili šta može da se objavi javnosti. Istovremeno Hilarin štab zahteva da se svi dopisi objave jer u njima nema ništa toliko osetljivo da bi moralo da se klasifikuje kao velika tajna. Zakoni i propisi koji se slede u ovoj istrazi dizajnirani su za slučaj špijunaže i još niko nije napomenuo da je Hilari Klinton špijun koja je namerno htela da ošteti interese Sjedinjenih Država. Na kraju će biti Ministarstvo pravde koje će odlućiti da li će se nešto pokrenuti protiv bivše Državne sekretarke, a sva istraživanja agencija su samo istraživanja. Nezgodno po nju je i to što je najnoviji rok za objavljivanje svih mejlova 1. mart što je dan pre takozvanog Super utornika kada se glasa u velikom broju država i nakon koga se obično zna pobednik.

A 29. januara republikanski kongresmen iz Kalifornije Darel Isa rekao je, kako je preneo dnevnik Vašington egzamener, da bi direktor FBI „voleo da optuži i Humu Abedin i Hilari Klinton" zato što su tajne mejlove slali preko privatnog servera. Isa je tvrdio da mu je sam direktor FBI to rekao. Moguće je da je to sasvim tačno, ali to su želje direktora, ako mu je to rekao, a ne kako sistem funkcioniše.

U svakom slučaju, republikanska partija koristi svaku priliku da napadne i ocrni kandidatkinju Klintona, a i zbog toga konzervativni FOX njuz tvrdi da će Hilari biti predsednik jer da nije tako, republikanci je ne bi toliko napadali. FOX njuz, koji ni u kojem slučaju ne podržava Hilari, tvrdi da republikanci ne žele da joj se suprotstave jer ni jedan od njih ne može da se meri sa njenim kvalifikacijama. FOX takođe ističe da mnogi napadaju Hilari Klinton sledeći svoj lični sud o njoj kao da se „radi o izboru predsednika razredne zajednice". Amerikanci koji svoj glas daju demokratskoj stranki vole Hilari (preko 70 odsto po svim ispitivanjima) i ako postane kandidat svoje partije, nema republikanca koji bi mogao da je zaustave. Da li to znači da glasači demokrate ne znaju ko je Hilari? Ne, znaju, ali neće da „cepidlače".

Svi, ili skoro svi, poznaju i druge, više lične, osobine nekadašnje prve dame. Osim što je arogantna i donekle oportunista i prevrtljiva, osim što je tesno povezana s „velikom lovom" Hilari takođe izrabljuje svoje zaposlene. U jednom intervjuu za popularni ženski časopis Mari Kler, Hilari je izjavila: „Ne podnosim kukanje. Ne podnosim kada ljudi pogrešnim izborima sami sebe paralizuju. Živimo u vremenu kada postoji toliko različitih mogućnosti. Novac pomaže, ali nije presudan da napravite promene u životu, samo morate raditi na sebi. Učinite nešto!" Ovo bi zvučalo veoma motivaciono kada se ne bi, u suštini, radilo o ženskim službenicama koje imaju decu i od kojih je zahtevano da rade od pre šest ujutru i do kasno uveče. Od ponedeljka do petka. Sama Hilari dolazi na posao u osam ujutru i odlazi u sedam uveče, a kada stigne kući - nastavlja da radi. Ona je ekstremno ambiciozna osoba i smatra da svi mogu da izdrže njen tempo. Ne pada joj na pamet da drugi imaju malu decu i da, naprosto, nemaju njene kapacitete. Odnosno, pogrešno procenjuje da svi imaju iste ambicije i da im je karijera najvažnija u životu, važnija od dece i braka. Istina, i Klintoni paze na svoj braka, ali mišljenje je da je njihov brak nešto kao korporacija.

Ipak, ako Hilari Klinton prebrodi sve prepreke, od kojih su mnoge njeno maslo, i sledećeg novembra postane predsednica Sjedinjenih Država, tada će za nju tek početi Tantalove muke.

U oba doma Kongresa sačekaće je republikanski predstavnici nimalo raspoloženi za saradnju. Ona će imati 69 godina i pune ruke posla jer Vašington je surovo mesto čak i za tako iskusne političare. Sigurno je da će se sve vreme njenog službovanja u Beloj kući pojavljivati nove i nove optužbe protiv nje. Neke stare, a neke skorašnje. Spoljna politika obično se rešava tokom drugog mandata, ali nju će u prve četiri godine sačekati problemi vezani za kontrolu privatnog oružja, Siriju, muslimane, vize, ilegalnu imigraciju, bezbednost zemlje... Najteži posao će biti premostiti sektaški rascep po partijskoj liniji jer su se demokrate i republikanci poprilično udaljili jedni od drugog i nespremni su za kompromise. U svakom slučaju, ona još nije dobila jasnu podršku Baraka Obame koji se plaši da će joj se nešto pronaći što bi moglo da je diskriminira. U takvom scenariju Berni Sanders bi stupio na scenu, a njega bi kao predsednika samleli vašingtonski birokrati koji znaju da predsednici dođu i odu, ali oni ostaju.

A u subotu 30. januara urednički kolegijum Njujork tajmsa podržao je Hilari Klinton u njenom nastojanju da osvoji predsedničku nominaciju demokratske stranke. Ta odluka u kojoj je detaljno objašnjeno zašto je Hilari „najbolji kandidat" objavljena je u nedelju 31. januara

A 1. Kongresmenov organ na društvenim mrežama

Jedan dokumentarni film o „seksualnim nestašlucima" bivšeg kongresmena Antonija Vajnera pojavljuje se u veoma nezgodnom trenutku za Humu Abedin, a samim tim i za Hilari Klinton. Naime, Antoni Vajner je suprug Hume, desne ruke gospođe Klinton. I Vajner i Abedin pristali su da sarađuju sa autorima dokumentarca u kome se u sočne detalja opisuje kako je kongresmen slao slike svoga uda raznim ženama na tviteru i fejsbuku.

Sve je počelo 27. maja 2011. kada je jedan konzervativni bloger prvi video i prijavio sliku s nabreklim udom ispod gaća demokratskog kongresmena Antonija Vajnera. Vajner je prvog juna CNN-u rekao da on nije postavio fotografiju i da je njegov nalog hakovan. Pet dana kasnije priznao je da je on postavio fotku i da ih je slao nekim ženama koje je upoznao na fejsu. Nedelju dana kasnije uočene su fotografije gde Antonije pozira za selfi u raznim stanjima golotinje. Vajner 16. juna podnosi ostavku u Kongresu.

Huma Abedin podržava svog supruga i ne traži razvod. A 21. decembra 2011. tad već bivši kongresmen i njegova supruga dobijaju mušku bebu. Vajner 21. maja 2013. objavljuje da se kandiduje za gradonačelnika Njujorka. Dva meseca kasnije jedan sajt objavljuje sexualne razgovore koje je Vajner prethodnog leta imao sa jednom ženom. Huma Abedin ponovo staje uz svog supruga.

Urednički kolegijum Njujork tajmsa objavljuje tekst u kome između ostalog stoji da bi „gospodin Vajner morao da svoje bračne probleme i lične nagone rešava izvan očiju javnosti, daleko od kamera, od interneta i izvan trke za gradonačelnika Njujorka". Time se završio njegov gradonačelnički pohod.

Inače, Antonio Vajner je bio jedan od značajnijih aktivista za prikupljanje donacija za kampanju Hilari Klinton, sve dok mu iz njenog štaba nije javljeno da više nije dobrodošao u Hilarinu blizinu.